Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podržavam zakone koji se nalaze na dnevnom redu danas.
Prvo, kada je reč o Zakonu o oglašavanju, verujem da je uspela namera koja je istaknuta od strane predlagača zakona, a to je da se obezbede transparentna i objektivna merila u ovoj oblasti. Dakle, merila koja će obezbediti jednu korektnu, fer tržišnu utakmicu, a kada je reč o angažmanu privrednih subjekata, a sa druge strane na najbolji mogući način uvažiti, zaštiti interese potrošača.
Takođe, smatram pohvalnim činjenicu da je ovo dobar napor u daljoj harmonizaciji naše regulative sa evropskom, važan majstor na našem putu, kada je reč o evropskim integracijama, ali takođe ništa manje važno što rešavamo neke bitne izazove iz prakse koji su bili uočeni u prethodnom zakonu, odnosno zakonu koji je još uvek na snazi. Uvek je vrlo važno uvažavati konkretne, realne, životne potrebe i rešavati izazove te vrste.
Što se tiče Zakona o informacionoj bezbednosti, ja ću početi bilo kakvo izlaganje na tu temu rečima – čestitke i komplimenti. Dakle, smatram izvanredno dobrim činjenicu da mi imamo priliku da raspravljamo o ovom zakonu. Ovaj zakon je bio suštinski iz vrlo jasnih, objektivnih razloga potreban ovoj državi. Mi smo se ovom problematikom bavili u pojedinačnim zakonima, podtemama, a na ovaj način zaokružujemo priču adekvatno, dobro i kvalitetno. Na ovaj način postavljamo temelj da se jedan zajednički okvir uspostavi na najbolji mogući način, kada je reč o sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, bezbednosti, u tom smislu.
Dakle, sve ono o čemu smo razgovarali ovog jutra, ali i na sednici Odbora, podvukao bih još jednom u najkraćem, pošto je to detaljno i vrlo dobro uradila koleginica Pešić.
Ono što se tiče harmonizacije i usklađivanja naše tekovine sa evropskom, na ovaj način je odrađeno na najbolji mogući način. Ono što se tiče međudržavne saradnje, kada je reč o informacionoj bezbednosti, na ovaj način je urađeno više nego kvalitetno.
Sa svoje strane, ističem da je ovim predlogom prepoznat jedan vrlo važan aspekt, a to je kako se podstiče informaciona bezbednost. Time što je aspekt kriptološke zaštite dobio svoje dostojno mesto u ovom Predlogu zakona. To više nego pozdravljam. To je zaista fundamentalno važno, ali i zbog toga što smatram da smo uvođenjem ovog predloga, a uveren sam kroz dan ili dva, kada se budemo izjasnili glasanjem o ovom zakonu koji će stupiti na snagu, otvorili jedno važno poglavlje u daljem uređenju ove oblasti.
Dao bih sebi prostora da u još minut ili dva dam par smernica ili preporuka sa svoje strane čime bismo sve mogli da se bavimo na ovu temu nadalje. Preporuka broj jedan, uz puno uvažavanje važnosti kriptološke zaštite, smatram da bi bilo dobro razmišljati na temu uvođenja još jedne dodatne komponente, a koja bi se odnosila na odgovarajuću autentifikaciju korisnika, kroz mehanizme koji su zasnovani na biometrijskim podacima. Dakle, sa jedne strane štitimo sadržaje, obezbeđujemo da oni budu takvi, da budu dostupni samo onima kojima su namenjeni, nikome ko nema pravo, ko nije namenjen da bude njihov konzument.
Sa druge strane, autentifikacijom obezbeđujemo integritet po pitanju ko tačno komunicira, koja prava ima i koju opremu koristi. To su aspekti koji tehnički, ali praktično čine jednu nerazdvojivu celinu.
Što se tiče predloženih mera da se uredi oblasti kripto-zaštite u našoj državi, po Predlogu zakona u članu 21. njime će se baviti ministarstvo nadležno za poslove odbrane. Potpuno pozdravljam. To ima pun smisao. Tu se nalaze stručnjaci koji se bave ovom oblašću. Tako je bilo do sada. Tako je prirodno i tako će biti ubuduće.
Predviđeno je da, pored toga, što će se baviti verifikacijom konkretnih pojedinačnih rešenja, što će se baviti distribucijom odgovarajućih sistema, rešenja, baviti se određenom konkretnom regulativom na nižem nivou, da se bavi organizacijom naučno-istraživačkog rada.
Ovde mislim da je dobro mesto da otvorimo zagradu. Mislim da kao država koja ima čime da se podiči iz svoje istorije, a na ovu temu, ima čime zbog toga što smo mi u nekim prethodnim periodima, zahvaljujući pronicljivosti, pameti i sposobnosti naših stručnjaka pre svega tada angažovanih u oblasti odbrane, razvili u svetu prepoznatljivu školu kriptološke zaštite. U svetu prepoznatljivu i uvažavanu, uvažavanu što je veoma važno zbog toga što u domenu ovako osetljivih poslova, dakle u domenu bezbednosti poverenje je ključ svega.
Mi smo se pokazali, kao neko ko je sposoban ne samo da formira dobra, kvalitetna rešenja, već neko ko je u tom smislu pouzdan partner i prepoznati smo od strane bukvalno kompletne planete. Mi na osnovu te tradicije danas imamo šta da razvijamo dalje, mi imamo čime da se bavimo i u budućnosti. Istraživanja u ovom smislu, dakle smatram sinhronizovano od strane Ministarstva odbrane, mogu da obuhvate naše naučne institucije u vrlo širokom spektru, naše naučne institute, naučno istraživačke centre, ali i našu privredu.
Dobra, kvalitetna rešenja ove vrste imaju svoje mesto i na svetskom tržištu i to je još jedan dodatni aspekt na koji bih takođe ukazao, ovo je potencijalno dobra oblast za dobre rezultate, kao i informaciono-komunikaciona tehnologija, kao oblast koja je dušu dala zbog toga što je odnos ulaganja sa jedne, a potencijalne koristi sa druge strane tu drastično bolji i povoljniji nego kada je reč o nekim, da tako kažem, klasičnim tehnologijama. Dakle, nešto na čemu vredi raditi.
Dalje, smatram da je ovaj Predlog zakon odlična baza za bilo šta što bi smo mogli da dalje nadogradimo na tu temu, da možda detaljnije uredimo moguće odnose između onoga ko se o ovoj oblasti na državnom nivou stara, ali i istraživanja razvoja, još jednom, privrede koja bi mogla da se sutra, konkretnije i samim tržištem bavi.
Ovde u ovoj oblasti informacione bezbednosti možda bolje nego na bilo kom drugom mestu potvrđuje se ona narodna mudrost „ko se sam čuva i bog ga čuva“. Dakle, u savremenom svetu kada mi nismo u situaciji da kontrolišemo putanje podataka, servera na kojima će se naći, prosto rečeno, mesta na kojima će se ti podaci čuvati i ko će moći da im pristupa, jedini pravi način, jedini način koji garantuje da ćemo ih zaista sačuvati jeste da sami kontrolišemo sve ono što spada u domen zaštite. I zato još jednom podvlačim važnost mogućnosti da ta rešenja razvijamo sami, kako algoritme, kako same uređaje koji za to služe, tako i ono što je možda najvažnije, ključeve koji će se koristiti u toj kriptografskoj zaštiti.
Naši generatori, naši ključevi, nešto što u potpunosti od početka pa do samog konca tog procesa držimo u rukama, biće pravi garant apsolutne bezbednosti i još jednom, nešto što čak možemo da ponudimo i drugima. Pokazali smo decenijama iza nas da to umemo više nego dobro. Sve su ovo, još jednom, izvanredni predlozi, aspekti i odlični potencijali za bilo šta što ćemo raditi zajednički, Bože zdravlja, na daljem ubrzanju modernizacije i hvatanja koraka, pa čak i prestizanje sveta u svemu onome u čemu možemo, a možemo zaista u mnogo toga. Zato se pridružujem ocenama koje su izrekle kolege danas.
Srpskoj naprednoj stranci će biti zadovoljstvo da i glasanjem podrži sve što je predloženo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? Hvala.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
Hvala ministre na saradnji i vidimo se na raspravi po amandmanima.
Prelazimo na sledeću grupu tačaka, to je: Predloga autentičnog tumačenja odredaba člana 11. stav 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima i Predloga autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. stav 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, „Službeni glasnik RS“ broj 83/14 i Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima „Službeni glasnik RS“ broj 104/09, 99/11 i 119/12.
Predstavnik predlagača trenutno nije u sali, ali ima pravo da se javi i kasnije.
Ovlašćenih odbora u ovom slučaju nema, osim Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Citiraću, to je vrlo popularno danas u Srbiji, premijera Vlade Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije u obrazloženju zašto će podneti ostavku na mesto predsednika Vlade i tražiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Gospodin premijer je između ostalog naglasio da mu je potreba pun mandat za podršku naroda kako bi Srbija bila spremna da se pridruži EU kao partner za donošenje teških odluka, a između ostalog, kako bi se poštovali civilni sektor i nevladine organizacije i mediji koji pišu slobodno i čine Srbiju uglednijom u svetu.

Nakon izveštaja o napretku EU, u poslednjem izveštaju, gde je vrlo jasno rečeno da je u protekloj godini progres, odnosno napredak u oblasti slobode medija nula, dakle, da nije načinjen nikakav progres, jedna od preporuka koja je definisana jeste i jačanje nezavisnih tela, posebno REM.

Mi danas imamo predlog koji nam je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ovde podneo, još jedan primer narušavanja pravne države i ono što je najstrašnije i najneodgovornije za sve nas poslanike to je da se jedna procedura autentičnog tumačenja zloupotrebljava i koristi umesto procedure izmene i dopune zakona.

U ovom predlogu koji nam je dostavljen zloupotrebljava se procedura autentičnog tumačenja. Tumačenje kao što sama reč govori znači da se tumače postojeće odredbe zakona, a ne da se unose nove odredbe zakona. Ono što je nama Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo danas predložio jeste unošenje nove odredbe u zakon, kako bi zapravo poslanička većina mogla da izabere jednog kandidata, u pitanju je gospodin Goran Peković i svi predlozi koji su upućeni Odboru za kulturu i informisanje i danas Narodnoj skupštini idu isključivo u prilog tome.

Ono što je u tome svemu najstrašnije jedno sasvim regularno glasanje, odlučivanje za koje postoje dokumentacija u Narodnoj skupštini, tonski zapis i stenogramske beleške u kojem se dogovorom utvrdio način glasanja između nevladinih organizacija, očigledno je da SNS ne želi da prihvati predlog najvećeg broja civilnih organizacija, a ako smem da se usudim i da kažem i najuglednijih organizacija u Srbiji koje se godinama vrlo hrabro i uspešno bore za ljudska prava i građanska prava i slobode u Republici Srbiji.

Ono što je takođe po mom mišljenju nedopustivo to je da je poslanička većina SNS odlučila da u jednom trenutku ove procedure razmatra prigovore samo jednog broja učesnika u postupku a da potpuno ignoriše prigovore koji dan danas stižu na adresu svih narodnih poslanika, onih koji sa punim pravom i argumentima brane način na koji su glasali i na koji su branili kandidate koje su predložili za ovu veoma važnu nezavisnu agenciju.

Takođe se, ako neko bude imao želje, a mislim da bi bilo dobro ako smo odgovorni, da o ovoj temi raspravljamo na osnovu činjenica, a činjenice ponavljam, su dostupne u dokumentaciji Narodne skupštine Republike Srbije i u snimcima koji ostaju u arhivi i mogu biti predmet bilo kakvog narednog spora.

Proces izbora za ovo mesto u REM je započet 13. oktobra 2015. godine. Tada je doneta odluka da se pokrene postupak izbora i izglasan je tekst javnog poziva koji je sadržao detalje iz Zakona o elektronskim medijima i uslove za izbor kandidata.

Desetog novembra sa devet glasova za i samo jednim protiv, uključujući i poslanike SNS koji po mojoj slobodnoj proceni u tom trenutku još uvek nisu dobili direktivu za koga treba da glasaju, su jednoglasno podržali da kandidatura gospodina Pekovića nije u skladu sa članom 10. Zakona o elektronskim medijima.

Dvadeset petog novembra iste godine nešto se u međuvremenu promenilo, te su i oni poslanici SNS koji su po mom mišljenju vrlo savesno razmatrali ovu tačku na prethodnoj sednici, ovog puta verovatno bili naterani da promene svoju odluku, te su o istom pitanju na narednoj sednici glasali sasvim suprotno od onoga što su prethodno učinili ili, mogla bih se usuditi da kažem, suprotno svojoj savesti i suprotno zakonu.

Desetog decembra 2015. godine u skladu sa zakonom i procedurom koju zakon nalaže održan je sastanak nevladinih organizacija da bismo bili sigurni i da bismo sprečili ovakve zloupotrebe koje u tom trenutku još niko nije mogao da zamisli da će poslanička većina ovako grubo zloupotrebiti i zakon i Skupštinu urađen je tonski zapis i ko god želi da se uveri pozivam sve narodne poslanike, verujem da nisu mogli svi to da pročitaju, a dostupno je, pozivam javnost i pozivam građane Srbije da pogledaju kako je ta procedura tekla i biće sasvim jasno da ni u jednom jedinom trenutku nije došlo do prekršaja procedure.

Noć posle toga su krenuli telefonski pozivi i pritisci i pitanja – kako je moguće da gospodin Goran Peković nije prošao u prva dva mesta kako to zakon nalaže, dakle, nije prošao na listu od dva kandidata?

Sutradan ujutru na sednici Odbora koja je bila zakazana sa sasvim drugom temom poslanici SNS traže hitnu dopunu dnevnog reda ne bi li se razmatrali prigovori onog dela udruženja koji su te noći slali prigovore i uložili određene sumnje u regularnost glasanja kome su lično prisustvovali i na kojoj ni jednim jedinim potezom nisu zaustavili glasanje i rekli – ne, ovo nije u redu i tražimo da se ponovi.

Svi su prihvatili predlog da se glasa javno. Svi su prihvatili da se glasa za dva kandidata, što je sasvim u skladu sa zakonom i svi su potpisali zapisnik, dame i gospodo narodni poslanici. Nakon što su potpisali zapisnik oni sutradan šalju prigovore, jer se tokom noći nešto promenilo.

Danas, pošto je očigledno i ja sam na neki način fascinirana da je ovaj kandidat toliko važan da će se Skupština i dostojanstvo Narodne skupštine i ova institucija ugroziti prekršajem procedura zakona ne bi li se nametnuo način glasanja i prekinula procedura koja je, kao što rekoh, održana u potpuno regularnim i legalnim okolnostima, o čemu ponavljam postoji više nego dovoljno dokaza.

Danas treba da raspravljamo o Predlogu za autentično tumačenje. Da nije vanredno zasedanje, pa mi samim tim nije omogućeno u vanrednom zasedanju, smatrala sam da ovaj predlog treba da se povuče da ne bismo svi zajedno osramotili ovu Skupštinu. Mislim da istoriji Skupštine još niko nije podneo zahtev za autentično tumačenje tako što zapravo time vrši izmenu i dopunu zakona.

Čak i ako usvojite ovaj predlog, a ja vas, narodni poslanici i kolege molim da to ne učinite, ne znam na osnovu koje snage, ako to nije nasilje, ćete retroaktivno primeniti odredbu koja nije legalna i protivna je zakonu na proces koji je već u toku. Ako je neko imao sumnju da zakon nije dovoljno dobar, o tome da je upravo ovaj sastav Skupštine doneo isti taj zakon neću ni da govorim. Znači, mi sada tumačimo zakon koji smo sami doneli, na koji smo imali pravo da podnosimo amandmane, mnogi od njih nisu ni usvojeni, da su usvojeni možda bi neke odredbe bile jasnije.

Molim vas da spasite obraz svih nas i da za ovaj predlog ne glasate. On je sporan u svakoj mogućoj tački. Nigde u zakonu ne stoji da je moguće, u Zakonu o Narodnoj skupštini, da se autentičnim tumačenjem zakona unose nove odredbe. To će biti presedan i vratiću se na početak mog izlaganja. Ako je zaista ovoj Vladi stalo da ide u EU, ovo je jedan od najvažnijih primera na kojima to treba da dokaže, jer ako ovo učini ne samo što narušava nezavisnost regulatornog tela i usput unosi sumnju u nezavisnost tog tela, nego narušava odnose sa najvećim delom civilnog društva i pri tom krši osnovna pravila pravne države u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim listu. Dajte mi spisak prijavljenih.

Poštovana predsednice, drage kolege i koleginice narodni poslanici, želim da vas informišem da sam sa svojom koleginicom Sanjom Nikolić još 16. decembra 2015. godine na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije podnela predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, što je u skladu sa članom 107. Ustava Republike Srbije, članom 40. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 194. Poslovnika Narodne skupštine.
Želim da podsetim sve narodne poslanike da je set medijskih zakona donet avgusta 2014. godine. Dakle, pre dve godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da upravo oni predstavljaju pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima i na naše obaveze koje su u skladu sa otvaranjem poglavlja 10 i skrininzima koji su obavljeni za poglavlje 10 kada je reč o informacionom društvu i medijima, da su ovi zakoni bili predmet široke javne debate koja je trajala više od dve godine i koji su podržali kako Evropska komisija davanjem svog pozitivnog mišljenja, tako i sve relevantne međunarodne organizacije i institucije udruženja u zemlji i inostranstvu.
Razlog za podnošenje ovog predloga za autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, zapravo člana 11. ovog zakona je upravo zbog nejasnoća koje su se u praksi pojavile, a u vezi sa primenom ovih odredaba.
Došlo je posebno do izražaja u postupku utvrđivanja konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije od strane organizacija, odnosno udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, zaštita dece, a koji čine jedinstvenog ovlašćenog predstavnika što je u skladu sa članom 9. Zakona o elektronskim medijima.
Naime, šta se zapravo desilo? Zbog nejasnoća i nedoumica u navedenim odredbama Zakona o elektronskim medijima održao se sastanak 10. decembra 2015. godine u prostorijama Narodne skupštine u Ulici kralja Milana, gde su predstavnici navedenih organizacija raspravljali i glasali o kandidatima za člana REM-a. Dogovor nije postignut o utvrđivanju predloga dva kandidata. Da, tačno je, obavljeno je glasanje ali na sledeći način – pojedine nevladine organizacije i udruženja građana su glasala za po dva kandidata, dok je druga grupacija, pojedine nevladine organizacije i udruženja građana su glasala za po jednog kandidata čime su i kandidati za članove ovog jako važnog nezavisnog regulatornog tela, Regulatornog tela za elektronske medije, ali i sama udruženja dovedena u neku vrstu neravnopravnog položaja.
Podsećam vas, članom 11. Zakona o elektronskim medijima propisano je da na sastanku organizacije moraju dogovorom da utvrđuju konačan predlog dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, a ako se dogovor ne može postići saglasnošću svih organizacija iz člana 11. stava 1. ovog zakona konačan predlog kandidata utvrđuje se glasanjem. Kandidat je, podsećam, onaj koji je dobio najveći broj glasova.
Zakon je takođe predvideo da ukoliko organizacije ne mogu da postignu dogovor saglasanošću konačan predlog zajedničkom kandidatu utvrđuje se glasanjem tako što predsednik svake organizacije glasa za jednog kandidata, a na osnovu tako sprovedenog glasanja utvrđuje se konačan predlog od dva kandidata.
Svoje kolege narodne poslanike bih podsetila da je procedura kultura svakog demokratskog postupka i koje se moramo držati bez obzira koga i kako biramo, da li u tom izboru učestvuju narodni poslanici, da li u tom izboru učestvuju udruženja građana ili sami građani. U duhu demokratskog postupka zasnovanog na načelima građanske demokratije, na čelo zabrane diskriminacije, na osnovu koga su svi pred Ustavom i zakonima Republike Srbije jednaki, ali podsećam vas i na osnovu izbornog prava koje je opšte jednako i koje garantovano Ustavom Republike Srbije neophodno je da se upravo sada i u svakom trenutku držimo procedure.
Želim da vas podsetim da je Narodna skupština oko svoje izborne nadležnosti u okviru izbora članova kada je predviđeno više kandidata odlučuje isto tako da svaki narodni poslanik ima pravo da glasa za po jednog kandidata, a da je kandidat onaj koji je dobio najveći broj glasova.
Na kraju svog današnjeg izlaganja, želim da kažem sledeće, ovim predlogom autentičnog tumačenja navedenih odredaba Zakona o elektronskim medijima, članom 11. obezbeđuje se i pravna sigurnost i jednakost kao i pravna primena propisa. S toga, pozivam sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže predlog koji nam je dao Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, kako bi se sve nedoumice i nejasnoće koje su u izboru člana REM bile otklonjene i kako bi se zaštitila demokratska procedura za jedno jako važno telo kao što je regulatorno telo za elektronske medije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Marijan Rističević. Izvolite.
Marijane Rističeviću, hoćete li vi po članu 96. ima samo nekoliko? Sve u redu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prethodna koleginica je sve objasnila. Što se tiče pripadnika stranke bivšeg režima, njihov apel bih ja shvatio ozbiljnije da je prisutno više poslanika iz njihove poslaničke grupe, a koliko je to ozbiljno pokazuje broj poslanika koji je bio prisutan u sali onog trenutka kada je gospođa ili gospođica, obrazlagala svoj predlog i kada je apelovala na nas da ne gubimo obraz, itd.
Ako neko smatra da će neko da izgubi obraz zato što neće da glasa onako kako je njima po volji, treba da zna da svako je gazda svog glasa i svako ima pravo da se izjasni onako kako on želi. Ukoliko neko apeluje na našu savest, ukoliko neko želi da nas ubedi, on prvo treba da ubedi sebe da je ozbiljan u toj meri, odnosno da ubedi svoje kolege poslanike da ga makar saslušaju prilikom debate, odnosno prilikom izlaganja takvog predloga. Ukoliko oni sami pokažu tu vrstu ozbiljnosti, s obzirom da je demokratija sistem u kome treba tražiti zajednička rešenja, tragati za zajedničkim rešenjima odnosno za onom što mislimo da većina građana želi to da prihvati. Ako mislite da ubedite većinu građana preko narodnih poslanika koje predstavljaju morate da ubedite i svoje kolege poslanike makar da ukoliko oni imaju obraza, što nama usporavate makar toliko da imaju obraza da saslušaju predloge koje član njihove poslaničke grupe iznosi. Hvala.

Aida Ćorović, izvolite.

Poštovane kolege i koleginice, moram da priznam da  danas sa poprilično gorčine govorim na ovu temu, a reći ću vam i zašto.
Vi svi znate da ja nisam političarka, jeste ovo što sada trenutno radim politička funkcija. Ja sam predstavnica civilnog društva 25 godina i izvinite možda ću malo da se ponavljam ili budem dosadna ili da kažem neke stvari koje već znate, ali u tom svom dvadesetpetogodišnjem radu bila sam izložena nekada veoma brutalnim zlostavljanjima medijskim. Pretili su mi smrću, svoju porodicu sam dovela u ozbiljnu opasnost, decu svog brata sam dovela u životnu opasnost, svoje roditelje sam naterala da brinu više nego što je to potrebno, svoje prijatelje sam dovela u opasnost, svoju organizaciju u kojoj sam radila 17 godina sam morala da napustim zato što sam radila neke stvari za koje sam smatrala da su časne i bez obzira koliko je cena bila visoka ja se nikad nisam dvoumila i ne dvoumim se ni danas.
Prosto smatram da svako od nas negde treba da pogleda sebe u oči jednog dana i da kaže – da, ja se zalažem za nešto i nije mi važna ni plata ni funkcija itd. Ja sam jako mnogo stvari naučila za ove nepune dve godine u parlamentu. Ono što sam negde shvatila prosto jeste da nekako da je biti političarka u Srbiji je jedno dosta teško breme i nekada to znači boriti se protiv vetrenjača, a nekada treba govoriti neke stvari koje ne mislite i za koje se ne zalažete, ali smatram da prosto postoji crta dokle može da se ide.
Postoji granica dobrog ukusa i da postoji granica u odnosu na koju vi svi mi moramo da prosto kažemo, ne može da se brani neodbranjivo. Moja koleginica Marjanović, Vesna Marjanović je objasnila i ispričala šta se dešavalo, kako se dešavalo pošto sam ja članica ovog Odbora. Mogu da potvrdim da je sve upravo tako bilo, uostalom, postoje stenogrami, postoje snimci i može da se proveri.
Šta sam ja htela još da dodam i zbog čega govorim i o svojoj ličnoj priči? Vrlo često čujemo ovde potpune negativne priče vezane za civilni sektor. Čujem nešto što je potpuno nepoznavanje procedura civilnog sektora. Čujem nešto što su neistine, laži i dozvolite mi možda na teškoj reči i gluposti kada je civilni sektor u pitanju. Velik broj ljudi u Srbiji radi u civilnom sektoru i krajnje časno i pošteno radi taj posao. Nije istina da se pare dobijaju olako. Nije istina da nema kontrole. Postoji kontrola koju vrši naša država, finansijska kontrola, postoji kontrola koju rade donatori. Postoji veliki broj ljudi koji, kažem, časno, pošteno i nekada sa glavom u torbi rade svoj posao.
Zato i kažem, da danas imam gorak ukus u ustima. Zašto se glas civilnog sektora na jedan, rekla bih, naopak način, nečastan način izvrće i neprihvata se kao dobar izvor. Meni se čini da ponovo imamo jednu vrstu podeljenosti u našem društvu. Da se ponovo delimo na izdajice i patriote. Izvinite, ja ne mogu nikome da dopustim da bude veći patriota nego što sam ja, jer sam ja svoju glavu stavila na panj i staviću je uvek da u Srbiji živimo bolje.
Šta to znači? Ako kritikujemo, ako kažemo nešto što nije u redu, da smo mi neprijatelji države, da smo neprijatelji društva, da smo neprijatelji građana. Pa, prijatelji, kolege, kada kritikujete svoje dete to valjda radite iz najboljih namera. Radite zato da bi vaše dete bilo bolje, da bi napredovalo. Ne kažete – bravo za neuspeh. Ne kažemo – super je ako praviš gluposti i greške. Bravo ako se slagao prijatelje. Da li to govorite svojoj deci? Tako kako se ponašamo u svojoj kući bilo bi dobro da se ponašamo i u politici.
Volela bih da ono u šta verujem čvrsto kao ljudsko biće, kao osoba, da to uradim i u svom poslu i ja to makar radim. I zato smatram da ako kažete vrlo određeno i konkretnu kritiku na neke članove u REM-u i ako sada ono što je sada vrlo zanimljiva tema, ako govorimo o ljudima koji su postali članovi Upravnog odbora RTS-a, prosto ne mogu da odolim da ne kažem nekoliko reči i o tome, ja to smatram da je to naše lice, naša slika. Ako biramo loše ljude, ako biramo loše partnere u poslu, ako biramo lošeg kuma, ako biramo loše društvo to je naše lice.
Ako ne možemo, ako Upravni odbor RTS koji je izabralo upravo ovo krnji sastav REM-a odbije jednu Srbijanku Turajlić, jednog Slobodana Stupara, Boška Jakšića, ljude koji su kako bih rekla, zaista najznačajniji ljudi u našoj javnosti, ljudi koje svet uvažava, a pri tom aplaudiramo nekakvoj rijaliti zvezdi. Mene je bilo sramota kada sam gledala intervju koji je imala na televiziji, ona želi da Srbija postane „Veliki brat“. Prijatelji, kolege, drugari, saradnici, saborci, ako je vama stalo da Srbija izgleda kao „Veliki brat“ mene je sramota.
Ja ne želim da Srbija izgleda kao „Veliki brat“. Ja želim da Srbija bude ozbiljna, demokratska, uređena zemlja, a biće uređena i demokratska kada budemo davali šansu najboljima od nas.
Ja još jednom ponavljam, ja nisam političarka. Ne umem da držim političke govore, ali ću uvek i svugde reći svoj stav, pa makar me koštalo života. I mislim da je sramno za SNS, ovo najprijateljskije govorim….(isključen mikrofon).
(Aida Ćorović, s mesta: Samo navalite, gospodine Rističeviću…)