Poštovane dame i gospodo, mi predlažemo da u poslednjem stavu člana 129. formulacija bude sledeća: „pravila i način upravljanja ljudskim resursima propisuje ministarstvo“, a ne ministar kao što nam je predložio ministar Stefanović.
Ministar Stefanović je nama odgovorio da ne može da prihvati ovaj amandman i da će da se drži arbitrarnosti kada sudimo o sadržini ovog predloga zakona, uprkos našoj snažnoj argumentaciji da to ne treba da bude tako, i pozvao se na to da prema izvesnim propisima ministar predstavlja ministarstvo i da ministar usvaja izvesne propise.
Poštovani gospodine Stefanoviću, i ako prihvatite naš amandman, vi ćete i dalje predstavljati ministarstvo, a ministarstvo može u skladu sa ovim propisima da usvaja ove propise. Vi ste, ministre Stefanoviću, pitali tokom rasprave danas – kakvog bi to imalo smisla da neko ministarstvo sada usvaja ili donosi, pa nije to neko lice, dovešćemo u zabunu neke ljude? Ja se onda pitam – da li onda gospodin Vučić nas sve skoro svakodnevno dovodi u zabunu?
Na primer, ministre Stefanoviću, kada mi dobijamo predlog zakona u Skupštini, tu nam ne piše – predsednik Vlade podnosi Narodnoj skupštini Predlog zakona o policiji, nego vrlo precizno piše – Vlada na osnovu člana 123. tačka 4. podnosi Narodnoj skupštini Predlog zakona o policiji, a onda, gospodine Stefanoviću, u desnom donjem uglu potpis predsednika Vlade. Po toj analogiji, mi predlažemo da ministarstvo usvaja ove propise, a vi kao resorni ministar da stavite svoj potpis na odgovarajuće mesto, a da time svim građanima naše Republike pošaljete poruku da niste za arbitrarnost kada govorimo o odredbama Predloga zakona o policiji o kojem danas raspravljamo u amandmanskoj raspravi, poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ima samo jedna, možda ćete reći, mala, ali značajna razlika. Vlada je kolektivni organ. Dakle, Vlada se sastoji od više članova koji mogu da učestvuju u odlučivanju, dakle čiji je glas jednak u odlučivanju. Predsednik Vlade predstavlja Vladu, ali je Vlada kolektivni organ. Ministarstvo to nije i zato Vlada može da ovlasti bilo kog člana Vlade da je predstavlja. Danas sam ja ovlašćeni predstavnik Vlade u smislu ovog zakona, iako je predsednik Vlade potpisao i uputio ovaj zakon Narodnoj skupštini, a predsednik Vlade može u svakom trenutku da ovlasti, odnosno Vlada može da ovlasti drugog člana da zastupa ovaj zakon.
U ministarstvu je to nemoguće i zato sam ja danas pred vama. Da je moguće, mogao sam da ovlastim nekog od državnih sekretara ili sekretara Todorovića, koji je veteran u ovim skupštinskim raspravama, i da umesto mene sedi i razgovara sa vama, ali to je nemoguće, jer sam samo ja ovlašćen u ime ministarstva da ga predstavljam i tako je po zakonu.

Reč ima narodni poslanik Vanja Vukić.

Zahvaljujem, predsednice.
Razmišljao sam da li da se javim po ovim amandmanima, gde se navodno ministru uskraćuju ovlašćenja, ali ovakve vrste amandmana može da predloži neko ko nema iskustva u vođenju bilo kog državnog organa ili barem u radu nekog državnog organa.
Naime, u potpunosti se slažem sa ministrom unutrašnjih poslova da je Vlada kolektivni organ. Vlada odluku donosi glasanjem. Vlada izglasa neku odluku, i to je odluka Vlade.
Sa druge strane, postavlja se pitanje – kako bi bilo koje ministarstvo, pogotovo MUP koji broji ogroman broj ljudi, desetine hiljade nudi, moglo da donese takvu odluku? Da li je to način? Nisam čuo danas uopšte, ni u raspravi u načelu, koji je to način kako bi ministarstvo donosilo bilo koju odluku u tom smislu? Dakle, da li je to glasanjem, da li je to glasačkim kutijama, pa svi glasaju i onda ministarstvo donese odluku? Da li je to sekretar ministarstva, državni sekretar ili neko drugi? Zahvaljujem.

Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
Na član 131. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 132. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici MUP-a, ovo je amandman koji se odnosi pre svega na standard policajaca. Verujem, uvaženi ministre, kada se sada budete konsultovali sa kolegama koji sede sa vama će vam ipak dati do znanja da policajce ne možemo da tretiramo na način koji ste predložili u zakonu.
Predlažemo da u slučaju da se stručno usavršavanje realizuje na udaljenosti većoj od 75 kilometara, to je red veličine sat vremena vožnje, od mesta prebivališta zaposlenog ili u slučaju da je zaposleni obavezan na celodnevno prisustvo u mestu stručnog usavršavanja zaposleni u ministarstvu za vreme trajanja stručnog usavršavanja ima pravo na smeštaj, ishranu i 20% od dnevnice, što je danas, koliko ste vi dali dnevnicu, 30 dinara.
Dame i gospodo, koji ga savetujete, vidim da se okreće prema vama, mislim da je ovo nešto što je dobro za policajce. Znači, ako policajac dođe iz Niša na usavršavanje u Beograd, ako ne dobije stan, smeštaj i hranu, ako ne dobije tih 30 dinara, kako mislite da ga usavršavate? Da putuje od Niša do Beograda svaki dan dok traje usavršavanje? To je apsurd. To znači da ćemo usavršavati one koji su u Beogradskom pašaluku i nikog više.
Dakle, nemojte tretirati te ljude kao puku radnu snagu, o kojima ne brinete ništa.

Promašili ste amandman.

Ne, nisam.

Jeste, sto posto.