Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ali, po zakonu svako rešenje ima dva sastavna elementa. To su izreka i obrazloženje. To mora po zakonu. Nije važno koji organ donosi rešenje. Rešenje to ima kao sastavni deo. Nema potrebe da to pišemo ovde. Naravno, da ne postoji rešenje u kome nema obrazloženja. Nemate takvu vrstu rešenja. Rešenje i imate izreku rešenje i potpis. To ne postoji. Nijedan državni organ ne može da ga izda po zakonu. Obrazloženje je sastavni deo rešenja. Ono mora da ga ima.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Po kom zakonu?)
Po Zakonu o opštem upravnom postupku, prosto je tako.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, vredno je pohvale kada ministar tokom rasprave uvaži snagu argumenta i odluči da prihvati jedan amandman, za koji je prethodno tvrdio da ne može da bude prihvaćen i to ja mislim uprkos volji većine narodnih poslanika.
Ovde mi je važno da kažem, veliko će im biti zadovoljstvo kada u Danu za glasanje budem prisustvovao ovde, toj jednoj sceni da narodni poslanici Srpske napredne stranke, svi redom glasaju za amandman na član 11, koji smo mi podneli, sa ovom tehničkom ispravkom, ministre Stefanoviću.
Vredno je iz zahvalnosti koleginici, narodnoj poslanici Stefani Miladinović koja je uprkos tome što ona deluje se pozicije vlasti, a ja sa pozicije opozicije, ovde uvažila jedan šampionski duh nas narodnih poslanika opozicije i čestitala na broju podnetih i prihvaćenih amandmana, gospodine Neđo Jovanoviću.
Sada imam predlog gospodine Stefanoviću da prihvatite i naš amandman na član 15. Tiče se jedne preciznosti oko prijave okupljanja, odnosno rešenja da se ne dozvoli skup.
Dakle, u stavu 2. člana 15. piše – da je rok za donošenje rešenja iz stava 1. o tome da se ne dozvoljava okupljanje, mora da se donese najkasnije 96 časova pre prijavljenog vremena za početak skupa, a mi smatramo da bi bilo i bolje i preciznije, vidim da gospođa Ljubičić takođe odobrava sada ovde, da bi najbolje bilo da stoji sledeća formulacija – rok za dostavljanje organizatoru rešenja iz stava 1. ovog člana, je najkasnije 96 časova, pre prijavljenog vremena za početak skupa. Mislim da bi to bilo jedno rešenje protiv koga niko ovde ne bi mogao da glasa ni u Danu za glasanje, a ni od vaših saradnika ovde. Hvala vam poštovana gospodo.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Sve bi to bilo dobro da nema onog dovitljivog duha našeg naroda, pa onda organizator nestane i ne možete više da ga nađete nigde, nikako, ni po koju cenu i on kaže – ja nisam primio nikakvo rešenje, meni ništa nije uručeno i on čovek nestane i nema mogućnosti. Time bismo malo izvrdali rešenje o zakonu.
Drago mi je da ste primetili da postoji ogroman demokratski duh ove Vlade, koja dozvoljava i prihvata amandmane narodnih poslanika koji deluju sa pozicije opozicije i takva vrsta delovanja prihvaćena od strane većine, koja to može da podrži. Tako nešto ranije nije bilo. Hvala vam na tome.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre, naravno i ja ću se pridružiti čestitkama opoziciji, koja konačno shvata kvalitet vladajuće većine i njenih amandmana. To je jedan progres veliki u odnosu na ono što je do sada bilo i zaista opozicija ima jednu edukativnu dimenziju rada koju treba u svakom slučaju poštovati, naročito kroz delovanje uvaženog kolege Pavićevića.
Međutim, ono što se tiče njegovog amandmana se ne može prihvatiti, barem kad se to posmatra čisto pravno. Nijedan jedini procesni zakon, pa i ovaj deo zakona o kome raspravljamo, koji je procesno-pravne prirode, ne može sadržati rok za dostavljanje, imajući u vidu da je dostavljanje u svim procesnim zakonima i u Zakoniku o krivičnom postupku i o Zakonu o parničnom postupku i svim drugim procesnim zakonima, najproblematičniji deo procesnih instituta, odnosno primene procesnih instituta.
U roku od 96 časova nekom nešto dostaviti je iluzija. Iluzija ne samo zbog onoga što je rekao ministar Stefanović, već zbog toga što postoji jedna obavezna norma tamo gde nemamo onoga kome se nešto dostavlja, ističe se na oglasnu tablu, mora da stoji na oglasnoj tabli osam dana. Postavlja se pitanje od kog roka? Tako da će ovaj rok od 96 časova u svakom slučaju biti prekoračen.
Prema tome, imajući u vidu da stranka kojoj pripada uvaženi kolega Pavićević ima vrsne pravne savetnike, trebalo je malo pitati, raspitati se, pa onda predložiti amandman. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

  Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, član 15. govori o situaciji kada dođe do odbijanja zahteva za održavanje skupa i on kaže – ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga iz člana 8, a član 8. govori kada okupljanje nije dozvoljeno, donosi rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja. Rok za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana je najkasnije 96 časova, pre prijavljenog vremena za početak skupa. Protiv ovog rešenja iz stava 1. dozvoljena je žalba. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Mi smo predložili da umesto 96 časova piše 24 časa od podnošenja prijave. Prijava se prema rešenju predlagača zakonski podnosi najkasnije pet dana ili 120 časova, pre održavanja skupa. Ukoliko se ostavi mogućnost da se o prijavi odluči najkasnije 96 časova pre održavanja skupa, organizator okupljanja će doći u situaciju da 24 časa pre održavanja skupa još uvek ne zna da li je okupljanje dozvoljeno ili ne. Ako se tome pridoda da je rok za žalbu 24 časa od prijema rešenja MUP-u, a žalba ne odlaže rešenje i da je rok za odlučivanje po žalbi 24 časa, u praksi se može desiti da MUP uvaži žalbu i dozvoli okupljanje upravo na dan kada je okupljanje bilo predviđeno, ali je ono zbog rešenja otkazano.
Dakle, rokovi koje ste postavili za odlučivanje i rokovi za ostvarivanje prava zaštite su loše definisani onemogućavaju bilo kakvu pravnu zaštite, te vas molim da prihvatite ovaj naš amandman.