Vreme, kolega Veselinoviću.

Uvek možete vi dati takvu ocenu, gospodine Stefanoviću, vi, ne vi lično…

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Naravno da su ovo sve potpune neistine i nikakvo arbitrarno ovde odlučivanja nema, nego kako se približava termin izbora, a mora da bude negde na proleće, raste i stepen nervoze.
Razumem to. Ima ljudi koji Narodnu skupštinu će moći da vide samo u onom slobodnom danu za posetu Narodnoj skupštini, kada se obilazi, a navikli su na određene privilegije, na dobre plate i na sve ostalo i onda ta nervoza se povećava.
Međutim, šta kaže član zakona o kome govorimo? Kaže da se javna okupljanja, šta kaže član 8. – okupljanje nije dozvoljeno kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednost Republike Srbije, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske i druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Dakle, policija je inače dužna da to radi. Ne mislite valjda da je normalno da vidimo skup na kome neko poziva na nasilje, na rušenje države, na lomljenje izloga, na paljenje zastava, na prebijanje ljudi, na drugačije mišljenje i da to policija sa strane stoji i posmatra. Naravno da neće da stoji i da posmatra.
Što se gospodina Vučića tiče, radio je mnogo toga u svom životu. Reći ću vam šta nije radio – nije krao i nije otimao, nije postao milijarder za vreme svoje vlasti, nije otimao od hendikepirane dece, nije uzimao ovoj zemlji za sebe, nego se trudio da radi svakoga dana da bi ovoj zemlji i njenim građanima bilo bolje. E, to je radio, a šta će građani o tome reći videćemo na izborima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, lako je napisati, tehnički napisati ovakav amandman, koji glasi - briše se, naziv iznad člana 18. i član 18. briše se, to ponoviti ne znam koliko puta i ponoviti, kopipejstovati obrazloženje koje je, naravno, puno grešaka, to smo videli, ali ono što je teško, teško je naći pravo obrazloženje kojim bi branio ovakav jedan, dozvoliću sebi da kažem, besmislen amandman.
Uvek se divim i kreativnošću i nadahnutošću koju ispoljava predlagač ovog amandmana kada se potrudi da odbrani nešto što je neodbranjivo, da nas ubedi zašto bi mi brisali član 18. koji reguliše sprečavanje ili prekid okupljanja, gde kaže, ne bih sada čitao ceo član, ali je povezan sa članom 8. koji takođe reguliše ograničenje slobode okupljanja.
Onda se ja pitam kako je uopšte moguće da dođemo u ovu situaciju? Odgovor na to pitanje leži u članu 3, u prvoj rečenici koja kaže – okupljanje u smislu ovog zakona smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih, nacionalnih uverenja i ciljeva. Ovo je odgovor na pitanje zašto on želi da briše ove članove, zato što nikada ne može da skupi više od 20 lica ne bi li uopšte održao javni skup ili javno okupljanje. Ako smo malo pre videli da u Beogradu ima devet članova, i po što kaže kolega, zahvaljujem kolega, a ako ćemo analogno da pretpostavimo da u manjim gradovima ima i manji broj članova, on teoretski isključuje mogućnost da učestvuje u javnom skupu ili da održi javno okupljanje.
Iz tih razloga pozivam da odbijemo ovaj i ostale amandmane. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Replika, gospodine predsedavajući.
Pozvao bih predlagača amandmana da kada krene ka svom mestu prebivališta, mestu boravka, kada krene ka Novom Sadu, kada prelazi Gazelu, da pogleda, da baci pogled sa desne strane, pa da se priseti šta je bilo sa te desne strane Gazele pre samo nekoliko meseci ili pre nešto više od godinu dana – groblje brodova, udžerice, nehumani, nehigijenski uslovi za život, razni zmijarnici, pacovi. Eto, to je bila slika Beograda. Neka pogleda šta je sada i kakva je slika sada.
Sa druge strane, nije istina, gospodine predsedavajući, da pristup Savskom amfiteatru imaju samo članovi SNS. Evo, ja pozivam predlagača amandmana da se prošetamo savskom promenadom, istom onom promenadom kojom niko nije smeo bezbedno do pre samo godinu dana da prođe, jer ovo što radi SNS, što radi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, to je za sve ljude u Srbiji, ne samo za članove ili simpatizere ili glasače SNS. To je i za predlagača amandmana, to je i za njegove rođake i prijatelje, to je za sve Beograđane, to je za sve ljude u Srbiji.
Nije istina da smo članovi SNS imaju pristup Savskom amfiteatru. Hajde da pogledamo koliko tih ljudi koji i danas rade kako bi prve zgrade iznikle iznad zemlje, kako bi prve zgrade u okviru „Beograda na vodi“ se ukazale i pokazale i kako bi dobile onaj nadzemni deo, to rade ljudi koji žive u Beogradu, žive u Srbiji, tu rade oni ljudi kojima je možda i predlagač amandmana simpatičan. Pa, zašto vređa i njih?
Ono što se radi u okviru „Beograda na vodi“ je za sve Beograđane, za sve ljude u Srbiji, za sve građane i mi tu vrstu podela na nas i njih, ove ili one, ostavljamo za one koji će, kako je gospodin Stefanović rekao, posle izbora ovu Skupštinu gledati sa spoljne strane ili preko TV prenosa ili sličnih aktivnosti.

Od vremena poslaničke grupe potrošeno je 30 sekundi.
Pravo na repliku ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Gospodine Babiću, ali da se ne obraćam direktno, ne znam kako bi izgledala ta naša zajednička šetnja prema Savskom amfiteatru, zato što bi u toj šetnji morao da vam kažem da ste vi, umesto da potrujete pacove i zmije, dali stranom ulagaču desetine i stotine miliona evra i još mu pride dali najbolje zemljište u Srbiji. Morao bih da vam kažem, gospodine Babiću, da košenje trave … (Isključen mikforon.)