Hvala, gospođo predsednice. Tačno je da sam ja bio ministar, ali ne u SAO Krajini, nego Republike Srpske Krajine, na moju sreću, a na njegovu žalost, prethodnog govornika.
Nije tačno, i tražim da se izvini, to mogu policijski državni organi utvrditi da sam prvi došao, nego zadnji. Ja se ne stidim što sam u toku dok sam bio u Krajini čak, i vodio vod, interventnu grupu, ja se sa time ponosim, na moju sreću, a na vašu žalost.
Ja nisam, gospodine poslaniče, palio ovu Skupštinu nego vi, ja sam nosio kantu da je gasim. Gospodine narodni poslaniče, vi ste mog i svog predsednika odveli u Hag, nezakonito. Ja sam išao da ga branim.
Ali, ostavimo to po strani. Okrenimo se budućnošću. Istorija će to reći i za mene i za vas. Pružamo ruku jedni drugima, radimo zajednički za budućnost naše zemlje. Nije problem da predložite bilo koji predlog, ali ne briše se.
Ja hoću utakmicu rada, reda, discipline i odgovornosti.
I, molim vas, tražim da se izvinite, jer ja sam došao zadnji, sa građanima, možete proveriti, putovao 15 dana i prvo kada sam došao otišao sam u Crveni Krst da uzmem cipele, bez njih sam došao. Hvala.