Ja ću vam pročitati, naravno pošto se ovde možda zbog ovih ili onih razloga stalno mešaju više stvari. Mi smo ovi zakonom dozvolili javna okupljanja tačka. Ovo je zemlja u kojoj su javna okupljanja moguća maltene na svakoj tački, osim ispred nekih strateških objekata, škole i obdaništa gde smo se, nadam se svi složili, da je nemoguće organizovati na normalan način. Oni koji se ne slažu mogu da glasaju drugačije naravno.
Ali, što se tiče prekida, odnosno ograničavanja slobode okupljanja koja je definisana u stavu 8, ja ću zbog javnosti to pročitati još jednom. Kada može da dođe do prekidanja skupa – kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih prava i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje, netrpeljivosti, kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanje imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Dakle, svi koji se negde okupe, nemojte kršiti zakon, nemojte nasilje, nemojte rušenje, nemojte paljenje, nemojte podsticanje na mržnju rasnu, nacionalnu i versku netrpeljivost i ne preti vam bilo kakva opasnost zabrane skupa, nikakva.
Ovim članom je dodatno zaštićen i organizator, jer čak i ako je organizator racionalan čovek koji sarađuje sa policijom, naravno ne na onaj način kako bi se moglo tumačiti, i pozove okupljene da se raziđu i oni kažu – nećemo da te poslušamo. Tada zakon mora da ima, država mora da ima meru kojom štiti građane od mogućeg narušavanja javnog reda i mira, nasilja, pretnji, paljenja i svega ostalog.