Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, naravno da nema osnova za prihvatanje navedenog amandmana i bilo bi odlično kada bi, prilikom podnošenja amandmana, detaljno čitali predložene odredbe zakona na koje ulažemo amandmane.

Amandman ne treba prihvatiti iz razloga što u članu 19. kojim se definišu mere u slučaju prekida okupljanja, u prvom stavu člana 19. definisano je da mere u slučaju prekida okupljanja moguće je preduzeti samo u onim slučajevima u koliko je povređena neka od odredbi člana 8. kojim se precizno i jasno definiše koja okupljanja nisu dozvoljena, a to su okupljanja kojima se narušava život, zdravlje, moral čoveka i građanina, kojima se poziva na nasilje, kojima se poziva na rasnu, polnu i svaku drugu diskriminaciju.

Ja moram još nešto da kažem, što se tiče pisanog obaveštenja. U radu nekih državnih institucija, a takvo je i MUP, postoje neke situacije koje su zakonom definisane kao neodložne intervencije. Ovo je upravo jedna od mera u tim neodložnim intervencijama kada se organizatoru okupljanja najpre usmeno saopštava da u skladu sa zakonom mora da se prekine, a tek posle toga dostavlja se pisano obaveštenje, naravno pisano, obrazloženo obaveštenje, jer je u pitanju narušavanje zdravlja, imovine, pozivanje na nasilje itd.

Sve su ovo razlozi zbog čega amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 20. amandman je podneo Janko Veselinović. Izvolite.

Na član 20. Pokret za preokret je podneo amandman, jer ovde dolazi do izražaja zakonsko kažnjavanje onih koji ne postupe po nalogu policijskih službenika. Kaže se - novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara, kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja, ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja i ne napusti mesto okupljanja.
Dakle, ovo je rečnik policijske države. Ovo nije ništa drugo. Ako ne napusti mesto okupljanja. Pretpostavimo, majke kojima nije isplaćen dečiji dodatak pet, šest meseci, a ima ih takvih, i okupe se i dođe policijski službenih i kaže – napustite mesto okupljanja. Ili dođu, recimo lekari koje je juče ministar Vujović uvredio, i dođe policijski službeni i kaže – napustite mesto okupljanja. Ili dođu prosvetni radnici koje je ministar Vujović i ministar Verbić prevario i dođe policijski službeni i kaže – napustite mesto okupljanja inače platićete kaznu koja je propisana zakonom, koji je donet u praskozorje izbora, odnosno parlamentarnih izbora i lokalnih izbora.
Nadamo se gospodine Stefanoviću, da će biti izbori u Beogradu i da će građani Srbije, odnosno Beograda, imati mogućnost da daju svoju ocenu o „Beogradu na vodi“. Da li misle da je za uništavanje pacova i zmija, kako ste rekli, trebalo dati desetine miliona evra i najbolje zemljište u Srbiji? Da li misle da je za čišćenje savskog amfiteatra trebalo žrtvovati budžet Republike Srbije i perspektivu građana Srbije?

Hvala. Vreme.
Ministar Stefanović.

Ne znam kakve vam se zmije priviđaju, ja ih nisam pominjao, ali ono što hoću da vam kažem, sramota je što toliko energije ulažete u napade na „Beograd na vodi“, zato što je to dobra stvar za sve Beograđane i za sve građane Srbije.
To je dobra stvar za ekonomiju ove zemlje. Žao mi je što to ne razumete. Možda kada grad bude više poodmakao u izgradnji, kada budete videli koliki su konkretni benefiti, koliko se vraća, onda ćete shvatiti zašto je bilo dobro da Er Srbija počne da funkcioniše na boljim osnovama, a ne na onim na kakvim je recimo funkcionisao JAT, gde smo svake godine davali 20 do 30 miliona evra iz budžeta, svake godine, godinama, pa za 10 godina vam je to 200, 300 miliona evra, koji su bačeni u vodu i nisu donosili ništa. Pa vam je tada procenjena vrednost aerodroma bila ispod 100 miliona evra, jer niko nije sletao kod nas.
E, kad povećate kapacitet npr. Er Srbije, pa imate da vam se sada aerodrom procenjuje na minimalno 500 miliona evra, to je vrednost našeg aerodroma, pa imate mogućnost da ta Er Srbija postane, koja je u većinskom državnom vlasništvu, da vam nešto donosi a ne da ubacujete u nju, tako ćete videti i „Beograd na vodi“.
Što se tiče ove tačke zakona, sud odlučuje kolika je kazna, ne policija. Sud će odlučiti i ovo je usaglašeno sa Zakonom o prekršajima.
Druga stvar, neće policija zabraniti majkama, nikada, niti je ikada zabranjivala bilo kakvo okupljanje, niti nam pada na pamet, ali ako neko dođe i hoće da pali ovu zgradu Skupštine, ako hoće da pali porodilište, ako hoće tamo gde bebe rastu da baci molotovljev koktel na bebe, ne samo da će da mu zabrani skup, nego ima i da ih pohapsi. E to nećemo da dozvolimo, haos, nasilje, ljude na ulicama koji hoće nestabilnost ove zemlje. I to je smisao ovog zakona.

Hvala.
Poslanik Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čili kako o policijskoj državi govori narodni poslanik, profesor prava, koji sebe predstavlja kao poslanikom, iako je za vreme vladavine stranke bivšeg režima, gde je i on pripadao, na jednom javnom okupljanju, ubijen demonstrant, tako što su nabačeni navijači  na skup, na kome sam ja bio sa suprugom, sa puno majki, sa puno male dece, gde su čak i lideri opozicionih stranaka dobili pendrekom preko leđa. I danas, čovek koji je sve to odobravao i koji je prećutao da je na tom protestu poginuo Ranko Panić od prebijanja, on govori o policijskoj državi.
O ovom drugom kako je biti majka, ja ne znam, morate pitati njega. Drugo, moje mišljenje posle svega ovoga, govori o lekarima, ja mislim da ovo sa predlagačem ne mogu da reše ni lekari, ni travari. Hvala.

Na član 20. amandman je podnela poslanica Aida Ćorović.
Nije tu.
Na član 20. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, ovo je jedan od dva amandmana koje ću obrazlagati još danas tokom ove rasprave.
Cenim naravno kada ministar, uvažavajući snagu argumenta, prihvati jedan naš amandman i tako svojim delanjem uveća podršku Nove stranke u biračkom telu, u ovom slučaju sa 9.4% na 9,5% poštovana gospodo. Bravo, odlično ministre Stefanoviću za ovo vaše delanje i sami doprinosite našem rastu.
Mi predlažemo ovim amandmanom da kaznena politika u slučaju javnih okupljanja ne bude toliko oštra. Gospodine Stefanoviću, znate zašto? Nekada su okupljanja, protesti, pa na primer i slučajevi građanske neposlušnosti, jedini preostali mehanizam u rukama građana kao poslednjih čuvara konstitucionalne slobode. Ovo su reči jednog velikog teoretičara Jirgena Habermasa koji se bavio protestima, koji se bavio građanskom neposlušnošću i naš predlog je, ministre Stefanoviću, da kaznena politika po ovom pitanju ne bude toliko oštra.
Vi ste inače postavili pitanje, koji je to skup koji je zabranjen, itd. gde smo bili toliko oštri? Evo ja ću da vam kažem na svom primeru šta mi se desilo. Dakle, ja sam bio jedan od troje narodnih poslanika koji sam išao u policijsku upravu Savski Venac da samo predam prijavu za skup protiv postavljanja kamena temeljca za „Beograd na vodi“. Znate šta je meni policijski službenik poručio preko gospodina Božovića koji je bio jedan od poslanika? Ovako je rekao, kaže – što se mene tiče, kao da niste ni bili. Po prvi put, ja mislim, izvadio sam ovu poslaničku legitimaciju da pokažem čoveku. Pa, čekaj, ja jesam građanin, ali možda sam upućeniji malo u neka prava.
Ministre, mi nismo imali priliku ni da predamo prijavu za skup. Nije se radilo o tome da je neko zabranio da su uporedo dva, nego je čovek rekao nemaš prava, na primer, čak ni kao narodni poslanik da predaš prijavu. Šta je to?

Hvala, vreme. Nastavićete priču.
Reč ima ministar.