Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Izvolite, gospođo Čomić.

U raspravi o amandmanu kolega koji predlažu brisanje i novu formulaciju člana o zakonu kojim se definiše budžetski fond, najbolja metafora je poslovica, mudrost, kako hoćete, izreka „Ko stanuje u kući od stakla nikako ne bi trebalo da se gađa kamenjem.“ To je ovde očito, osim neznanja o tome da sredstva „zagađivač plaća“ nikada nisu prestajala da stižu u fond, ni jednog jedinog trenutka, a da mi nismo nikada dobili izveštaj na šta su potrošena sredstva po načelu „zagađivač plaća“, koji plaćaju svi zagađivači za 2013,2014. i 2012. godinu. Nikada, niko i nigde. Sledeći put kada bude neko ko stanuje u takvoj kući od stakla hteo da se baca kamenjem, bilo bi dobro da to ima u vidu.

Mogu samo da se nadam da ni jedan dinar nije zloupotrebljen. Znajući ministarku i znajući ljude koji sarađuju imam razloga da mi ta nada bude opravdana, jer mislim da se radi o ljudima sa integritetom koji to sebi ne bi dozvolili. Isti integritet treba da bude razlog da se ne dopušta izmišljanje i laganje o tome šta je

razlika, a šta sličnost u odnosu na fond za zaštitu životne sredine koji je ukinut. Ukidanje tog fonda je gubljenje vremena. Bilo bi dobro da to razumemo kada govorimo o tome da ćemo sada svi zajedno glasati za budžetski fond, koji ćemo zvati zeleni fond Republike Srbije i dobro je što više nećemo gubiti vreme i što ćemo imati programe, a programi i predlozi kako da se troše sredstva „zagađivač plaća“ su identični nadležnostima fonda za zaštitu životne sredine. Nema ni jedne jedine izmene o tome na šta će se trošiti ovako prikupljena sredstva u odnosu na definisanje na šta se trošilo dok je bilo fonda za zaštitu životne sredine.

Dva obrazloženja smo čuli zašto smo izgubili vreme od ukidanja fonda za zaštitu životne sredine. Jedno obrazloženje je bilo da je to jeftinije. Znate kakvo je to obrazloženje? Kao kada slušamo populističko-demagoško i neznalačko objašnjenje o tome da ministri, saradnici, poslanici, bilo ko jako puno troši na službena putovanja, pa tu kao jako treba da se uštedi. Deset godina, od 1990. do 2000. godine, niko nije išao na službena putovanja. Uštedeli smo onoliko, može da se izračuna koliko smo uštedeli, takva je priča o tome da se fond ukida zato što ima upravni odbor, zato što ima tela, zato što ima koga god, makar šta.

Drugo obrazloženje koje smo ovde čuli, da je EU tražila ukidanje tog fonda je čista laž i sramota je da se ovde tako laže kada ima ljudi koji znaju i lako se da proveriti da se ne radi o bilo kakvom zahtevu EU. Nije obrazloženje dato od strane ministarke, ponavljam, dostojno problema sa kojim se suočavaju. Pažljivo sam pratila izlaganja, tu je govoreno onako kako treba da se govori, o Skupštini govorim, o opštoj volji da bilo ko kaže bilo šta o fondu za zaštitu životne sredine i da se pritom pokuša u stvari reći da se diskvalifikacijom ljudi diskvalifikuje institucija. To je pogrešno bilo, greška je plaćena sa skoro četiri godine bez raspolaganja fondom na način kako to Zakon o zaštiti životne sredine inače propisuje i sa neistinitim tvrdnjama o tome koliko je novca bilo ili koliko novca nije bilo, jer je, kao i svake godine, između pet i šest milijardi bilo u tom fondu, pa tako 2012, 2013, 2014. i 2015. godine, to ćemo tek videti.

Ono što je ideja amandmana koji traži da se ovo briše je da se utemelji fond za zaštitu životne sredine sa autonomijom koja bi garantovala da će sva sredstva koja su prikupljena u fond po načelu „zagađivač plaća“ biti potrošena na programe. Da li će te programe da donosi Vlada, ministarstvo, dogovor sa lokalnom upravom, civilni sektor, akademska zajednica, u to ne ulazim, to je apsolutno na ministarstvu da odredi i da proceni šta je od programa najbolje da bude utrošen dinar koji je zagađivač platio. To se budžetskim zelenim neće desiti. Bićemo mi ovde i za godinu dana, i za dve godine, bićemo na izveštaju o sredstvima „zagađivač plaća“, za 2014. i 2015. godinu. Nažalost, ovako postavljen fond će omogućavati da neko reši – nemoj sva sredstva ove godine, što je na ivici zakonitosti.

Zašto ću ja ipak podržati zeleni fond? Zato što se time prekida grešno stanje bez obojenog dinara iz načela „zagađivač plaća“, pa ćemo ga graditi dalje, možemo u dva koraka, možemo u tri koraka. Ovaj amandman kaže – hajdemo odmah. Razumem da imamo različita stanovišta o tome da li možemo odmah ili ne možemo odmah, ali ne razumem potrebu da se poriče realnost.

Sva moja nastojanja u raspravama, i o amandmanima i o ovim zakonima, će biti u molbi, apelu, da sve kolege poslanici koji sa lakoćom poriči realnost bilo koje vrste, da dobrovoljno odustanu od toga kada je ova oblast u pitanju zato što je to zajednička šteta. Ako imamo pripremljene govore o tome šta je fond radio i da li je u fondu bilo para ili nije i kako ili nije zloupotrebljen novac iz fonda, bilo bi dobro, sopstvenog integriteta radi, da sačuvamo od reči koje nas mogu stići posle nekog vremena. Te reči imaju takve osobine – dok mislite, vi ste gospodar, misli, kada ih izreknete onda te reči gospodare vama.

Zato ponavljam da cenim odmerenost predstavnika Ministarstva kada govore o fondu, jer je to pametno. Ali, mislim da je oblast zaštite životne sredine poslednja u kojoj bi smeli da smetnemo suma da svi stanujemo u kući od stakla i da bi o tome trebali jako da vodimo računa, jer je vreme u kojem će realnost svima nama pred očima da pukne potpuno jasno, isto vreme u kojima će mnogima biti drago da nikada nisu izrekli razne stvari koje su izrečene. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Branislav Blažić.

Izvolite, gospodine Blažiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući i gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško sada o ovom amandmanu govoriti kada je on posle javnih rasprava gde se opozicija izjasnila da je za postojanje fonda, gde se izjasnila da je za postojanje jednog stabilnog finansiranja u životnoj sredini, a onda smo dobili amandman u kojem oni traže da se briše postojanje Zelenog fonda u zakonu. Sad, da li ste za finansiranje ili ste protiv finansiranje? Malo ste pobrkali tu neke stvari, ili kada pišete tako neke amandmane morate ipak biti malo precizniji. Mi dobijamo tu brdo amandmana, štampate ih, pišete ih i to „briše se“ već vam je nekako ušlo u krv, ali ipak obratite malo pažnju. Nema smisla da raspravljamo o ovakvom predlogu amandmana.

Kada smo kod ovog fonda, dajte malo jednom da postavimo stvari na svoje mesto. Država prolazi kroz jedan svoj period opštih reformi. Nasleđeno stanje je bilo katastrofalno, pred bankrotstvom. Ove reforme, pre svega ekonomske, privredne, sveopšte reforme i svest i odgovornost, su nešto što predstavljaju ozdravljenje i spas ovog društva. Ne možemo nijedan segment izdvojiti da je on poseban i da ćemo sve pare tamo negde dati, a onda ćemo uništite sve ostalo na osnovu čega treba jedna zemlja da funkcioniše. To je jedna porodica u kojoj ima više dece i svakom detetu moramo posvetiti jednako pažnje. Pa, voditi jednu državu nije tako jednostavna stvar. To je pre svega princip te odgovornosti. Pa, mi smo imali fond u kojem ste vi pokazali kako ste poslovali u tom fondu i tako ste vodili državu uopšte. Upropastili ste se. Nasledili smo 7,3 milijardi duga. Samo jednoj opštini iz tog fonda, Jagodini je dato 550 miliona, gde nema nikakvog završnog izveštaja, nikakve overene situacije, gde se uopšte ne zna gde su te pare otišle. Milioni evra su bacani i prolazilo sve, ne samo u tom fondu, nego u zemlji, u državi. Ta neodgovornost, to rasipništvo nas je dovelo dovde.

Sada tražimo opet zagađivač da plaća i sve da ide u neki fond u kome će van države, van odgovornosti, van sistema neko potpisivati i trošiti neke pare koje se ne uklapaju u strategiju države. Ova država mora da ima svoju strategiju razvoja u svemu, pa i u životnoj sredini, pa i u zdravstvu, pa i u ekonomiji, pa i u privredi. Mi treba da smo načisto. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, prazne priče, ali ako ne obnovimo privredu, ako ne uspemo da stvorimo nova radna mesta, džaba vam sve te priče oko bilo čega drugog, neće biti para za ništa. Ovo je složena i ozbiljna stvar i ovo traži jednu odgovornost, jedan ozbiljan pristup tom problemu. Politizacija svega, politizacija ovog fonda, pa politizacija svega, pa to možemo ići do beskonačnosti, samo ne znam čemu to sve vodi.

Prema tome, ovo je jedan pokušaj da se stvori stabilno finansiranje u životnoj sredini, da probamo kroz sistem i otvaranja vrata za privatno javno partnerstvo, da uvozom kapitala sa strane zajedno sa državom rešavamo kapitalna probleme u zemlji. Ne postoji taj fond, ne postoji taj zagađivač koji može ovog momenta da skupi 10 milijardi evra i da mi preko noći rešimo problem životne sredine, da uđemo u sistem kako da imamo evropski standard kada je u pitanju životna sredina. Moramo biti dovoljno mudri i pametni, oprezni, odgovorni, sistematični, fleksibilni. Ovo traži jednu stvarno ozbiljnu analizu svega. Pa, niko nije ovde protiv toga. Ja bih najviše voleo da sada ovog momenta stižu tolike pare iz privrede da možemo da formiramo fondove, da sve rešavamo. Pa, ljudi, ovde je živeo narod i pre nas. Ovde su živele vlade i pre ove. Pa, imamo ovu situaciju koju imamo. Šta su uradile te silne vlade decenijama? Nisu to tako jednostavne stvari.

Možemo mi naklapati ovde prazne priče koliko hoćemo, ali ovo je nešto što traži državnički stav. Ovo nije stav samo jedne društvene delatnosti, ovo je državnički stav prema svakom dinaru koji se u ovoj zemlji skupi. Ova zemlja štedi na svemu. Ova zemlja štedi. Da je bilo sreće da su prethodne vlade ovoliko štedele i bile ovoliko odgovorne, mi danas ne bi imali tih problema koliko ih imamo. Ovo je sada nešto što traži jedno vreme, jedne bolne reforme, jako bolne, ali narod je svestan i odgovoran i proći će se kroz to i stabilizovaće se ova zemlja. Rešićemo mi ove ekološke probleme koje imamo. Ovde se korak po korak ide napred, drugačije ne može.

Prema tome, ljudi, shvatite, razumem ja i želje, razumem ja i politizaciju, razumem i te stranačke, ali nemojte nam pisati amandmane da brišemo Zeleni fond kada smo se toliko borili za njega i kroz javne rasprave, a i vi ste dali taj doprinos da ga dobijemo, a sada ćemo prema savesti, prema svesti i prema odgovornosti i ministarstava i Vlade i nas, gledati da što god možemo više učinimo da popravimo tu životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Blažiću.

Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Da li imam pravo na repliku?

Nemate pravo.

Dobro.

Poštovani građani Srbije, evo, slušali ste diskusiju, a ja bih rekao samo jednu narodnu poslovicu – nikada, nikada ne treba biti ponosan na neznanje.

Dakle, suština našeg amandmana, kojim smo rekli, gospođo ministarko, tj. predsedavajući, da se briše predlog izmene koji je dala Vlada, a ostaje originalni član u zakonu, normalno. Znači, mi tražimo da se briše vaš predlog, a ne zakon. Suština je, poštovani građani, da ova Vlada i skupštinska većina želi da centralizuje maksimalno sve što može da se centralizuje u državni Srbiji, pa i finansijska sredstva koja se non-stop uplaćuju na ime – zagađivač plaća i korisnik plaća. Ta sredstva se permanentno uplaćuju. Suština je da Vlada hoće da to uđe u budžet, da ne bude poseban budžet. Suština je da se ideja fonda gasi.

Šta je fond? To je nešto nezavisno od budžeta Republike Srbije, gde neko odlučuje o tim parama nezavisno od politike. Vi hoćete da i to politizujete. Vi hoćete da politika rešava te probleme, a mi kažemo – ne, ako nešto nije bilo u redu u sistemu, ako nisu bili dovoljno stručni ljudi, stavite stručne ljude i ostavite da se o ekologiji brinu ljudi kojima je to posao. Vi hoćete da kontrolišete pare. Videćemo na kraju godine koliko je sredstava uplaćeno, a koliko iskorišćeno za ekologiju. E, onda će vam biti jasno o čemu ste sada glasali.

Ovo što ja pričam, ja znam da vi nećete prihvatiti naš predlog, ali građani treba da vide u čemu se razlikuju naše politike. Vi želite sve da centralizujete, a mi mislimo da je to loše i mi imamo pravo da branimo svoju politiku. Pa, molim vas još jedanputa, razmislite, niste u pravu i dajte da fond ostane onakav kakav treba da bude. Promenite, vi ste skupštinska većina, izaberite ljude koje hoćete stručne u taj fond, ali da fond bude nezavisan od budžeta Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Aleksandar Martinović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem sa onim što je rekao gospodin Bradić da se ne treba hvaliti svojim neznanjem, ali ne znam što se onda on time hvali.

Gospodine Bradiću, za vašu informaciju, a to pitajte vaše kolege iz DS, što su promenili status Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine u Upravu za kapitalna ulaganja? Evo iz kog razloga.

Godine 2006, ako se ne varam, u Vojvodini je formiran Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je trebalo da plasira sredstva u kapitalne projekte na teritoriji AP Vojvodine. Ono što su saznanja manje-više svih građana Vojvodine, ono što su saznanja i državnih organa i policije i tužilaštva, to je da je u Fondu za kapitalna ulaganja bilo i suviše mnogo kriminala, korupcije i malverzacija, a najmanje kapitalnih ulaganja. To je jedna stvar.

Druga stvar, vi se izgleda hvalite svojim neznanjem. Razumem da vi niste pravnik i ne morate da poznajete sve delove pravnog sistema, ali nemojte da spočitavate poslanicima SNS da se oni hvale svojim neznanjem. Niti se hvalimo znanjem, niti se hvalimo neznanjem. Samo smo dužni da vas podsetimo da u Republici Srbiji, to je ono što vi očigledno ne znate, a to je ono što znaju kolege iz DS, ali nisu hteli da vam kažu, pa su pustili vas da budete njihov advokat. U pravnom sistemu Republike Srbije postoji zakon koji se zove Zakon o zadužbinama, fondovima i fondacijama i to je jedan od razloga kojih se setio Bojan Pajtić, kada je uhvaćen u kriminalu u Fondu za kapitalno ulaganje Vojvodine, da Fond preimenuje u Upravu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Zašto? Zato što Fond, fondacija i zadužbina, budući da su tretirani istim zakonom, ne mogu da obavljaju delatnost koju inače obavljaju organi javne vlasti.

Dakle, vi ne možete da obrazujete neki fond ili neku fondaciju ili neku zadužbinu i da sada kažete – e, sada iz tog fonda koji je samostalan od države ili je samostalan od AP pravimo puteve, štitimo životnu sredinu, pravimo mostove itd. To je suprotno zakonu, važećem Zakonu o fondovima, fondacijama i zadužbinama. To ste vi prevideli, gospodine Bradiću.

vo što radi Vlada Republike Srbije to je, kada je nešto državni posao, kada je nešto od državnog interesa, kada je nešto od javnog značaja, kada nešto obavljaju organi javne vlasti, pa šta je logičnije nego da fond bude deo budžeta Republike Srbije. Ne može drugačije. To za šta se vi zalažete, ja sam vas slušao i u načelnoj raspravi, danas do iznemoglosti, morate malo da konsultujete ostale delove pravnog sistema. Ne može po Zakonu o fondovima, fondacijama i zadužbinama. Ne može. Zato su ovi iz Vojvodine koji će još mesec i po da se drže za fotelju u Novom Sadu, se dosetili da fond preimenuju u upravu. Pitajte ih malo što su promenili naziv. Rade isto što su i radili. Nemojte da mislite da im se promenila tehnologija. Pljačkaju i dalje, ali im je neko rekao – ljudi morate da promenite naziv zato što nije u skladu sa zakonom, važećim zakonom Republike Srbije.

To što su radili u fondu to rade i danas u upravi. Ali, to sada nije bitno, odnosno to će biti bitno kada na dnevni red kod nadležnih državnih organa dođe rad Nebojše Malenkovića, Bojana Pajtića, Dušana Elezovića, Momčila Milovića itd. Onda ćemo da vidimo kako su trošene pare, kako su raspodeljivane pare po opštinama gde je na vlasti DS, kako su kapitalnim ulaganjima proglašavana krečenja domova kulture po selima, pa nabijane cene pet puta, deset puta više, pa po principu – pola pije, pola šarcu daje, malo meni, malo DS, malo se nešto okreči itd. Pa, se ne napravi iz tog famoznog Fonda za kapitalna ulaganja koji je bio finansijer, evo i dan danas nije napravljen taj dom za decu ometenu u razvoju u mesnoj zajednici, ako se ne varam, Bočar u Novom Bečeju. To je iz tog fonda. Date pare, pare potrošene, stanovi kupljeni za funkcionere fonda, a dom za decu ometenu u razvoju nema nigde.

Kažem, time će da se bavi tužilaštvo i policija. Apelujem na njih da taj posao urade što brže, ne zbog mene, ne zbog SNS, nego da više nikome u Srbiji, pa uključujući i Vojvodinu ne pada napamet da krade na način kako se kralo od 2000. godine i nažalost do dan danas na teritoriji AP Vojvodina.

Sada da to ostavimo na stranu, ne može fond da bude samostalan u odnosu na budžet Republike Srbije, u odnosu na Vladu Republike Srbije, zato što se iz tog fonda finansiraju projekti koji su od državnog značaja, zaštita životne sredine, kako da vam kažem, nije humanitarna aktivnost, pa da sada vi napravite fond. Znači, to je posao od državnog značaja. Zaštita životne sredine je u nadležnosti Republike Srbije, jednim delom u nadležnosti AP, jednim delom u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. To bi bilo isto kao, gospodine Bradiću, kada biste vi napravili, policijski fond. Što onda da postoji MUP, napravićemo policijski fond, pa će policijski fond da čuva javni red i mir. Šta će nam Ministarstvo pravde, napravićemo fond za pravdu. To ne može. Ne može po zakonu, važećem zakonu, nevezano za ovaj zakon o kome danas raspravljamo u pojedinostima.

Dakle, gospodine Bradiću, nemojte nama da spočitavate neznanje. Ovima što žive u tim stanovima od stakla, ukradenih iz Fonda za kapitalna ulaganja, njih morate da pitate što su preimenovali da se vlasti ne dosete fond u upravu. Opet kažem, to sada nije tema dnevnog reda. Po važećem zakonu, nevezano za ovaj zakon, to što vi pričate i to što ste vi podneli taj veliki broj amandmana i što stalno nas stalno obasipate tom artiljerijskom vatrom, kako mi ne znamo ništa, a vi znate sve, pa vi ne znate ništa. To šta ste vi znali, ne mislim vi lično, gospodine Bradiću, nemojte da se naljutite, ali ta logika bivšeg režima, mi sada znamo sve šta treba, a kada smo bili na vlasti nismo znali ništa. To je najsmešnija moguća argumentacija.

Vi znate sada kako treba da se vodi spoljna politika i kako treba da se čuva Kosovo i Metohija i kakve odnose treba da imamo sa Rusijom, i kako da štitimo životnu sredinu, i kako se izdaju diplome na pojedinim fakultetima, sada sve znate, vi iz bivšeg režima, u svim agregatnim stanjima. Demokratska stranka, Socijaldemokratska stranka, pitaj Boga kako se sve zovete, sada znate sve, do 2012. godine niste znali ništa.

Ono što se dešavalo u Fondu za kapitalna ulaganja, gospodine Bradiću, to morate da znate, to je isti obrazac koji je primenjen i u ovom Fondu za zaštitu životne sredine. Ono što je DS radila u Fondu za kapitalna ulaganja, to je radila i u Fondu za zaštitu životne sredine. E, sada to ova Vlada hoće da promeni i podržite tu promenu. Ako hoćemo da sačuvamo išta za buduće generacije, za našu decu i unuke koji će doći posle nas. Ako ne mislite da je logika, daj da pojedemo i da pokrademo sve što sada možemo, a šta me briga kako će da žive ljudi u Srbiji za narednih 50 ili 100 godina. Nemojte da me ubedite ili da pokušavate da me ubeđujete jer znam da taj posao može da se uradi za sto evra, ako ste sa nekim dobar prijatelj uradiće vam besplatno. Da sajt, odnosno internet stranica Fonda za zaštitu životne sredine, da njegova izrada košta 25.000 evra koliko je platio Oliver Dulić, pa nemojte, molim vas. Hoćete da vam navodim firme koje su bile registrovane na imenu Olivera Dulića, Modesta Dulića, mame, tate, pitaj boga kojih sve rođaka, preko kojih su išle sve moguće javne nabavke za Ministarstvo za zaštitu životne sredine i za taj fond. Bukvalno su državni organi terani silom da zaključuju, da nameštaju tendere za te njegove firme.

I, sada vi kažete SNS se hvali svojim neznanjem. Upozoravamo da ono što se dešavalo do pre nekoliko godina, da to u Srbiji dok je SNS i dok mi vodimo Vladu Srbije neće moći da prođe. To treba da vam bude jasno. I, sa tom praksom kriminala, korupcije, pljačkanja gde god se stigne.

(Miroslav Marinković, s mesta: Sram te bilo.)

Ma, sram vas bilo, sram vas bilo što podržavate stranku i što ste bili u stranci koja je sajt plaćala 25.000 evra. Kažite mi u kojoj evropskoj zemlji se to radilo? Kažite mi u kojoj se evropskoj zemlji se krade od dece ometene u razvoju? U kojoj evropskoj zemlji? U Nemačkoj, u Italiji, u Velikoj Britaniji? Gde? Samo u Srbiji za vreme DS i onda kada ste izgubili vlast, kada više niste mogli da kradete, onda ste se razdvojili, pa su malo neki DS, neki su SDS, neki su pitaj Boga šta, neki samozvani pokreti, ali ako bude trebalo svi ćete vi ponovo na gomilu i ponovo ruku u džep narodu. Ali, to vam neće proći, to je vaš problem.