Naravno, ja se uvek držim dnevnog reda i protokola Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja razumem zebnju mog kolege poljoprivrednika. Velika je nepravda da možete da budete predsednik Vlade republike Srbije, a da ne možete da bude direktor javnog preduzeća.

Ja razumem da to treba izbrisati iz prostog razloga što možete, sa višom uzaludnom možete da budete predsednik Vlade, ali sa višom uzaludnom, pošto nemate fakultet, niste ga završili, kako on kaže – nemate ga; onda ne možete da budete i direktor javnog preduzeća pa ni u selu Pukovce i pri tome ne možete da radite neke delatnosti, čak ni član nadzornog odbora ne možete da bude. I za člana nadzornog odbora poslednjeg komunalnog preduzeća morate da imate fakultetsko obrazovanje.

Zato ja verujem da zebnja mog kolege je udvostručena. Prva zebnja zbog toga, a druga zebnja je zbog toga što je cenzus daleko, daleko, daleko dalje nego što je srpska vojska bila od Srbije kada je bila…

Molim vas gospodine Rističeviću.

Sačekajte malo gospodine predsedavajući.

Morate se vratiti na amandman.

Vratio sam se na amandman.

Dakle, direktor mora da bude kvalifikovano lice, mora da ima završeni fakultet i zbog toga moj kolega poljoprivrednik zebe, inače je rekao jednu veliku neistinu. Rekao je – danas je sreda 23. februar. Danas je sreda 24. februar, a jedan dan, jedna greška u poljoprivrednim radovima može puno štete da donese.

Zahvaljujem.

Na član 25. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Direktor javnog preduzeća, čiji je osnivač Srbija imenuje Vlada na period od četiri godine, itd. i naravno potpuno je još jedna besmislena formulacija koja bi trebalo da nas uveri da tek sada prvi put u istoriji, najpre, nikada pre toga se direktor javnog preduzeća, čiji je osnivač Srbija bira Vlada Srbije.

Naravno da je to stara forma, da to i ovi što se ne sećaju i ovi što pokušavaju da se sete, ali imaju sa tim opravdane probleme, to je naravno uvek bilo. Ja bih voleo da poslanici Skupštine Srbije, moje kolege, voleo to ja ili ne, znaju bar nešto od onoga što je njihov posao.

Javna preduzeća u Srbiji, u narodnoj Republici Srbiji postoje od 1945. godine, što je malo više od 50, 45 ili ne znam koliko godina. Problem je u tome što mi sada dolazimo da u pola noći definišemo stvari koje su definisane na prirodan način, postoji prirodno pravo, ne samo pravo na koje se pozivaju neki ljudi koji nemaju pojma sa pravom, nego postoji neko prirodno pravo.

Ja ne pričam ni o kome, ne govorim ni o…

Pričate gospodine Živkoviću. Vi ste izrekli da neke volite, neke mrzite. Pričate o privrednom pravu, pričate o svemu, ne pričate o amandmanima…

A  ko ste vi…

Nažalost moram da vas isključim.

(Zoran Živković, s mesta: Ko ste vi da meni to zabranite? Koji deo vašeg života vam dozvoljava da mi to zabranite? Koji deo Poslovnika o radu ove Skupštine Srbije vas kvalifikuje da me prekinete? Osim toga što ste nervozni, pošto ste jedini koga su ostavili da sedi…)

Po članu 106. tema, ako ne poznajete Poslovnik, mogu da vam pročitam.

(Zoran Živković, s mesta: Ja poznajem, ali vi ne poznajete.)

Ne poznajete mnogo toga, poznajete nešto što nije za pohvalu…

(Zoran Živković, s mesta: Ne poznajete vi ni red vožnje.)

Ne vredi sa vama gospodine Živkoviću.

Mislim da je u pravu neko od poslanika kada je rekao da se vidi da ste došli sa slavlja.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Izvolite, gospodine Babiću.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Tebe treba uhapsiti! Ti si bitanga jedna najobičnija!)

Molim vas, gospodine Maritnoviću.

(Zoran Živković, s mesta: Prvo ti da me uhvatiš!)

Gospodine Živkoviću, mi smo imali normalnu sednicu dok niste došli. Mi smo imali normalnu i kulturnu sednicu dok niste došli sa slavlja da se ponašate kao da ste u kafani.

(Zoran Živković, s mesta: Sa vama ste imali dobru sednicu?!)

Gospodine Živkoviću moraću da vam izreknem opomene, da bi mogli da nastavimo sednicu.

Moram, gospodine Živkoviću.

(Zoran Živković, s mesta: Nemoj da se dereš na mene!)

To govori o vama. Građani Srbije vide kako se ponašate.

Izvolite, gospodine Babiću.