Zahvaljujem.
Na član 6. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić, zajedno narodni poslanici Živković i Pavićević i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, recimo ovaj član 6. se bavi pravom prilaza ili pristupa na zemljištu iznad podzemnih vodova i govori se da će, Železara je dužna da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prilazom ili pristupom, čiju visinu utvrđuje sporazum i da u slučaju da nema sporazuma da se ide na sud. Znači, nikakve veze nema sa sticanjem imovine na zemljištu prava svojine, na zemljištu objektima i vodovima privrednog društva.

Znači, čak i da prihvatimo ceo ovaj zakon, ovaj član je suvišan j trebalo bi ga obrisati, ali mi je drago ministre da ste sada pročitali taj ekspertski izveštaj i analizu šta se sve dešavalo u drugoj polovini 2015. godine, zbog kojih je teška situacija danas u Železari Smederevo i mi to znamo i razumemo i kažemo vam, pošto vi stalno govorite šta vam mi nudimo, mi vam govorimo stalno vratite se na postojeće zakone. To je bolje nego ovaj leks specijalis, jer ovo tera, možda ćete rešiti ovaj problem, ali ćete otvoriti mnoge druge probleme.

Ali, gospodine ministre, uzmite da vam napiše ta ista firma ili neka druga, analizu stanja u privredi u drugoj polovini 2008. godine ili 2009. godine ili 2010. godine, pa da vidimo šta se tada dešavalo sa svetskom privredom, kako je Srbija reagovala na to i da li je u svetu bila bajka i idila, a samo je zla Vlada Republike Srbije uništavala srpsku privredu i gasila radna mesta, kao što ovde tvrde poslanici vaše stranke iz dana u dan.

Bila je kriza kakva je bila, 100 puta gore od ovoga što pričate i mi kada diskutujemo o postignućima, nemamo to razumevanje koje vi tražite od nas.

Zahvaljujem.

Reč ima mr Jovan Marković. Izvolite.

Uvaženi ministre, upravo u ovom članu 6. se nalazi negde i rešenje onoga što predlažemo, a evo recimo vaše pozivanje u zadnjem stavu ovog člana da se nadležni sud izjasni o eventualnim sporovima za nas je problematično jer sudovi sigurno će duže donositi odluke i rešenja u ovim postupcima, nego što je recimo odluka Vlade o proglašenju javnog interesa na nekom području, pa onda otkup zemljišta.

To što ste rekli vezano za ekspertske analize je takođe za mene važno i ja sam očekivao da posle izlaganja gospodina Rističevića vi reagujete i da zaista ponovite ono što ste rekli i sada, ali i u načelnoj raspravi kada ste naveli primer Italije koja je uložila prošle godine preko 500 miliona, čini mi se, novca iz budžeta Republike Italije za subvencije „Železare“.

Ne možemo sada suditi za ono što je urađeno pre 15 godina u trenutku kada su ljudi donosili odluke po potpuno nekom drugom osnovu, da li je to bilo 20 miliona evra subvencija ili kupovina ili prodaja itd, i suditi i posle 15 godina se pozivati na nešto što je tada urađeno kao da je bilo pogrešno, a sada sami kažete da prošle godine niste mogli predvideti kakvo će biti poslovanje, odnosno kakav će biti ambijent za poslovanje.

Prema tome, ja i dalje mislim da je rešenje ovih problema bilo upravo u tome da sve nadležne institucije od lokalnog do državnog nivoa usmerite u tom pravcu da se po postojećim zakonima rešavaju ova pitanja i daleko biste manje imali procedura i problema i daleko biste bolju poruku poslali eventualnim investitorima što se tiče poziva da učestvuju u kupovini „Železare“.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.

Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su, zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić, zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe DS.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Vesna Marjanović, Jovan Marković, Vesna Martinović, Aida Ćorović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Da)

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, član 7. govori ovako – pravo svojine u skladu sa ovim zakonom stiče se na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, objektima koji su izgrađeni na osnovu izdate građevinske dozvole od koje je odstupljeno tokom izgradnje, objekte za koje je izdata građevinska dozvola ali nije izdata upotrebna dozvola, na vodovima izgrađenim bez građevinske dozvole, kao i na vodovima izgrađenih na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno u toku izgradnje.

Znači, ovo govori o jednom haosu i sada vi to hoćete da rešite bez sprovođenja zakona koji važi. Mi smo slušali, recimo, kod Zakona o legalizaciji da će sve ovo da se reši za 30 dana. Tako nam je govorila vaša koleginica iz Vlade. Dođete, date papir i nema nikakvih problema. Da li ste radili bez dozvole, da li ste odstupili od dozvole, da li niste dobili upotrebnu dozvolu, sve će da reši taj zakon. Šta je sada problem? Zašto ovaj zakon?

Vi govorite o tome u članu 2. u stavu 2. ovog člana da će sada neka komisija da uradi nalaz i zaključak na osnovu kojih se potvrđuje podobnost objekta, odnosno voda za upotrebu. Pa, kakva to komisija sada treba ceo proces projektovanja, izgradnje da zameni? Ko će da svojim potpisom garantuje da objekat izgrađen bez građevinske dozvole sutra neće da se sruši? Kako je to moguće? Kako ćete da ubedite nekog investitora da kupi onda ovo, „Železaru“ sa takvim objektima, pa sutra da bude odgovoran ako se desi nešto radnicima koji tamo rade?

Ne valja, ovaj način nije dobar način. Moraju da se poštuju zakoni koji važe u Republici Srbiji.

Vreme. Zahvaljujem.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Uvaženi ministre, jedan od mojih ključnih zamerki kada se radi o Zakonu o ozakonjenju jeste upravo angažovanje komisija koje su predviđene po tom zakonu, gde sam potpuno siguran da ne postoji jasna i transparentna procedura, odnosno odgovornost tih ljudi i ja mislim da je tu suštinski problem u preuzimanju odgovornosti ljudi koji imaju licencu za ono što se od njih očekuje, a to je da se u rekordnom vremenu od godinu dana popišu svi objekti, da se izdaju dozvole, da se potvrdi svojim potpisima da se ti objekti urađeni u skladu sa propisima, zakonima, da imaju statiku itd, i da mogu da se koriste za određenu namenu.

Ovde se takođe govori o delovima fabrike koja je sigurno rađena po određenoj proceduri. Ako godinama nisu izdate u upotrebne dozvole, a ovde se o tome radi, onda imate strašno veliki problem koji su to ljudi, sa kakvim licencama koji će staviti svoje potpise na ove procedure. Mislim da je opet po postojećem Zakonu o ozakonjenju bilo moguće da se ovi problemi rešavaju, a ne da se sada uvodi, to kasnije kažete u članu 8. ovog zakona u prvom stavu, komisije koje će biti angažovane od strane „Železare“ i koje će navodno davati svoje saglasnosti na legalizaciju, odnosno ozakonjenje ovih objekata o kojima se radi. Hvala.

Zahvaljujem.

Ministar ima reč. Izvolite.