Postoji, gospodine Bečiću, samo jedna metoda obračuna i ne postoji nikakvo štelovanje, jer ukoliko su štelovali 2012. godine, a nikako da prevale preko usana tih 26%, nikako preko usana da prevale da su tih 26%, jedna Vlada sa 13 na 26% povećala stopu nezaposlenosti. Nikako. Prihvatiću. Možemo tu vrstu matematike da ostavimo po strani, iako je potpuno identičan metod obračuna procenta broja nezaposlenih ljudi rađeno i 2012, i 2014, i sada 2016. godine.
Činjenica je da mi sada imamo daleko veće uplate na osnovu penzionog i socijalnog osiguranja na zaposlene, nego 2012. godine i veći je baš za ovih 7%, koliko smo smanjili stopu nezaposlenih, ali jesmo smanjili stopu nezaposlenih u realnom sektoru, kao što je juče gospodin Vučić otvorio fabriku u Rumi kod gospodina Martinovića. Kao što vidite, svakodnevno se fabrike otvaraju. Svakodnevno strane investicije dolaze u Republiku Srbiju, od „Teniza“ pa nadalje.
To je ono što vama ne odgovara zato što ste vi u tu stopu nezaposlenosti i strane investicije obračunavali čak i Miškovićevu prodaju „Maksija“. Od kaže može, pa čak čovek nije platio ni porez Srbiji.

Gospodine Babiću, molim vas, vratite se na amandman.

Od kada može prodaja privatne imovine da bude direktna strana investicija? Ima li matematike koja može tako nešto da objasni. Ne postoji takva matematika.
Ja i dalje pričam ono što je realno. Stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje je velika, ali se borimo svakodnevno, kroz svaku fabriku koju je Vlada Republike Srbije pomogla da se otvori, boljom investicionom klimom, time što smo napredovali na Duing biznis listi za 32 mesta, zakonima koje je i gospođa potpredsednik ovde predlagala, kao što je Zakon o inspekcijskom nadzoru, i mnogi drugi zakoni su doprineli da se svakodnevno ljudi u Srbiji zapošljavaju, ne na partijskoj osnovi, ne na osnovu poznanstva, nego na osnovu kvaliteta, i to sam juče video i u Rumi kada su mladi ljudi dobili posao i dobili školovanje, odnosno kvalifikaciju u Poljskoj. To je zasluga Vlade Republike Srbije i politike Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, jedna lepa misao kaže – kad čovek uđe u pogrešan voz, sve su mu stanice pogrešne. Ovaj pogrešan koncept koji se primenjuje u Srbiji već četiri godine, građani su najbolji svedoci, nema kraja. Nije bilo dovoljno to što ste smanjili plate i penzije, što ste smanjili zarade prosvetnim radnicima do 30.000, doktorima 40.000, itd, sada umanjujete i sva druga stečena prava, kao što je pravo na otpremninu. To što nema reakcije ljudi nije razlog da se vi ne zapitate ima li kraja. Oko nas su ljudi koji su u velikim problemima. Oko nas su ljudi koji se svakodnevno bore za egzistenciju i umesto da im pomažete i da im dajete šanse i mogućnosti za napredak i za rad, vi idete obrnuto.
Ovaj član 33, kako ga je gospodin Babić obrazložio, mene stvarno raduje u njegovom izlaganju, što čini mi se ni on sam ne može da veruje u ono što priča, tiče se otpremnina, a ne ovoga što je on pričao, a to su procenti koji se tiču broja zaposlenih.
Gospođo ministarka, za prethodne četiri godine, u podacima koje je gospodin Babić iznosio, drastično se smanjio broj stanovnika u Republici Srbiji, tako da taj odnos od 26% na 17% nije tačan. Tačan broj je 753.000 ljudi koji su bili nezaposleni pre tri godine i 751.000 koja se trenutno sada broji. Ako bismo uzeli u obzir to smanjenje broja stanovnika, onda biste videli koliko je to u stvari veliki problem i koliko su građani Srbije nezaposleni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, shvatate li vi morbidnost reči prethodnog govornika, shvatate li vi da je on rekao, valjda da bi izvukao nešto iz rukava, da je 7% ljudi u Srbiji manje živih, da li su se odselili ili, ne daj Bože, je nešto drugo bilo sa njima? Samo da ne vidi rezultate koje je postigla ova Vlada za prethodne dve godine. Rekao je za toliko se smanjio broj stanovnika u Republici Srbiji. Ne, nisu se oni zaposlili, oni su se negde odselili, oni su otišli negde ili im se, ne daj Bože, nešto desilo. Da li shvatate morbidnost ovih reči?
Ja znam da neko dolazi iz kraja čuvenih Tarabića, ali mislim da je neozbiljno da Narodnu skupštinu pretvaramo u to da svako, ako dolazi iz tog kraja, ima i te moći.
Govoriću vam o kompanijama, kao što su: „Meita grupa“ 60 miliona evra investicija; „Strejt Nova“ 18; „Teklas“ 11,3; „Long centar Beograd Ajmaks“ devet miliona evra investicija; „Čaudari grupa“ 8,5 miliona evra investicija; „Masterplast JU“ 8,5 miliona evra investicija, itd, itd. Mogu koliko god hoćete da govorim.
Ovo nije priča ala Tarabići. Ovo nije priča ala 7% ljudi u Srbiji je otišlo, odselilo se ili ne znam ti ni ja šta. Ovo je realan sektor. Ovo je život u Srbiji. Ovo je ono što se dešava. Da li može bolje? Da. Da li ćemo se boriti za bolje? Da, hoćemo. Da li se nikada više nećemo vratiti na vreme Pajtića, Čede i ostalih? Ne, nećemo se vratiti na to vreme, nikada više. Ne našom voljom, nego voljom građana Republike Srbije, koji jasno prave razliku između tih godina i ovog vremena.

Zahvaljuje.
Gospodine Markoviću, po kom osnovu?
(Jovan Marković, s mesta: Tarabići.)
Ne prezivate se Tarabić, gospodine Markoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Moram da objasnim.)
Gospodine Markoviću, nije u redu. Prvo ste izazvali repliku. U vašem izlaganju ne možete, kao što je pre toga gospodin Babić, da iznosite argumente, procente zbog kojih mislite da treba vaš amandman da bude prihvaćen, kao što je gospodin Babić iznosio argument zašto smatra da ne treba. Pažljivo sam slušao gospodina Babića, u jednom trenutku je nešto rekao i ja sam ga prekinuo. Znači, govorio je stručno o amandmanu koji je predmet rasprave.
Vi ste se posle toga javili, izazvali nekoliko replika, jer ste pomenuli nekoliko ljudi, namerno, i sada tražite da dobijete repliku na osnovu toga što je neko pomenuo Tarabiće. Nije u redu.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Ne mogu vam dati po Poslovniku, jer ćete ga zloupotrebiti.
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je da sam rekao nešto što nisam rekao. Nazvao je moje reči morbidnim. Vi se pravite da ne znate o čemu se radi.)
Možete da me vređate, nije uopšte problem. Možete da govorite sve to što govorite, nije problem. Možete da me vređate u nedostatku nekih drugih ljudi, da me nazivate stokom. Nije problem, ali nemojte to da radite drugim narodnim poslanicima.
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je da su moje reči morbidne.)
Takve su i bile.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, nemojte stajati tu kao ukočen paradajz i da me ometate.

Gospodine Rističeviću, uozbiljimo se.