Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima Mirjana Ivić, izborni član Visokog saveta sudstva.
Izvolite.

Mi smo se na jednoj od prethodnih sednica oko istih stvari već sukobili, odnosno vi ste tražili da i ovde u parlamentu, citiram Ustav, odnosno, nezavisnost, samostalnost sudija, a ja sam vam i tada rekla, a i sada isti je odgovor, oni za nekoliko dana dolaze na zakletvu.
Tada im se sve lepo kaže šta im je činiti, kako treba da se ponašaju i šta se od njih očekuje.
Prema tome, kada su sudije pred vama možete, a vidim ceo dan smo ovde, vi ste jedini od poslanika koga je interesovao izbor sudija, od svih vas u sali.
Prema tome, meni je žao, ali …

Molim vas gospođo Ivić, ne možete na takav način da se obraćate poslanicima.

Upravo mogu, zbog toga što sam isprovocirana.

Ne možete, niste merodavni da odlučujete da li poslanike interesuje ili ne, izbor sudija, ovo je objedinjena rasprava i oni mogu da govore o temi koju smatraju da im je važnija u ovom trenutku.
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.
Izvinjavam se, greška, narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam se javio danas jer je ovo poslednja rasprava o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i želim da zbog javnosti Srbije kažem i izrazim zadovoljstvo,  kako svoje tako i čitave poslaničke grupe Srpske napredne stranke, načinom na koji smo za zadnje četiri godine vršili izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tužilaca, predsednika sudova i svih ostalih koji su vezani za pravosuđe, nijedna jedina afera u 2012. godini.
Visoki savet sudstva radi svoj posao na osnovu Ustava, na osnovu zakona, na osnovu Poslovnika koji je usvojen, na osnovu jasnih kriterijuma i merila, biraju se ljudi koji su dokazano stručni, koji su osposobljeni i koji su visoko moralni i za koje ne postoji nikakav rep i na tome vam čestitam.
Čestitam vam i kao neko ko se bavi ovim poslom, neko koje profesionalac i čestitam iako danas nećemo birati ove sudije nego ćemo za njih glasati u danu kada glasamo i za Predlog zakona na koji je cenjena ministarka dala.
Znam da će moja poslanička grupa nesumnjivo podržati ono što ste vi kao Visoki savet sudstva radili za ove četiri godine, tako što ćemo glasati za sve predloge sudija koje ste dali.
Neko ko je danas učestvovao u ovoj raspravi ispaljujući političke parole izjavio je da je stanje u pravosuđu katastrofalno, odnosno da je stanje u rasulu, odnosno da je pravosuđe u rasulu i najčudnije je to što je neko iz poslaničke grupe kojoj je do skoro pripadala bivša ministarka pravosuđa, koja je napravila ršum u pravosuđu 2009-2010. godine i kada neko iz te poslaničke grupe danas vaspita način kako vi to birate sudije ja mu odgovaram da birate na zakonit način, da birate onako kako piše u Ustavu, kako piše u zakonu i kako piše u pravilniku.
Nijedan od sudija koji je izabran do sada, nije izabran tako što je bila protekcija sa vaše strane ili sa strane bilo kog poslanika ili bilo kog opštinskog ili gradskog odbora SNS, kao što je bilo u ono vreme 2009. godine, kada bez sertifikata i saglasnosti predsednika gradskog odbora DS, niste mogli biti izabrani za sudiju.
Ako niste imali tu saglasnost, niste bili izabrani. Tada je 900 sudija i tužilaca najureno, bukvalno iz pravosuđa, i uglavnom su to bili najčasniji i ljudi sa najviše iskustva, ljudi koji najbolje znaju i koji su najbolje radili ovaj posao, ali nisu hteli da budu poslušnici nekih stranaka i samo zbog toga nisu izabrani.
Sada je potpuno druga situacija. Ove ljude koje ste vi predložili, a radi se o sudijama za privredni sud u Beogradu, Osnovni sud u Pančevu, Prekršajni sud u Pančevu, mi ne poznajemo. Mi nikada nismo došli u kontakt sa njima.
Vi ste imali intervju sa njima, vi ste danas nama dali ocene koje su imali na fakultetu, da su se u toku posla jako isticali, „naročito se isticali“, da su sa odlikom položili pravosudni ispit, da su dobili mišljenje suda u kome su radili i neposredno Višeg suda. Šta ćete bolje i više od toga, nego da vam kolege sa kojima ste radili daju najvišu ocenu?
Na taj način ste i vi olakšali sami sebi posao. Samo je ostao onaj intervju, neposredni razgovor sa tim kandidatima, da biste vi videli da li se radi o obrazovanim ljudima, o elokventnim ljudima, na kraju i taj način ophođenja i razgovor jeste bitna činjenica na osnovu koje se utvrđuje da li će neko biti dobar sudija ili neće biti dobar sudija.
Zbog toga, naravno, poslanička grupa SNS će glasati u Danu za glasanje, za ove kandidate.
Imate još jedan predlog koji je inicirao ministar pravde, Nikola Selaković. Neprijatna situacija, predlog za razrešenje predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Vi ste kao Visoki savet sudstva, razmotrili, ispitali slučaj, došli do činjenica, a podsetiću da je u septembru 2015. godine pokrenut postupak, a mi tek sada 1. marta o tome raspravljamo, što znači da je to jedan proces koji je transparentan i koji je vođen na zakonit način, jeste doveo do ovog predloga.
Vi ste to dali u Skupštinu, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je prihvatio vaš predlog, a i Odbor za pravosuđe je takođe podržao vaš predlog i on je sada na dnevnom redu.
Za četiri godine, koliko sam ja ovde poslanik, ovo je drugi predsednik suda koga menjamo. To smo menjali predsednika suda, predsednicu suda iz Valjeva na predlog ministra i ovo je poruka svim kolegama, svim predsednicima sudova, da se ne igraju, da se ne šale, da smo mi vrlo ozbiljni i da ćemo svaku njihovu grešku gledati kroz posebnu prizmu, svako ko je predsednik suda, odnosno onaj koji je prvi čovek u tom sudu mora biti primer pripravnicima, svim službenicima, svakom sudiji, svakom sudijskom pripravniku, od ugleda mora biti.
Zbog toga ćemo nerado, ali imajući u vidu da je to vaš predlog, koji je obrazložen i prihvatajući sve iz vašeg obrazloženja, u danu za glasanje ćemo sigurno razrešiti ovu predsednicu suda sa namerom da to više nikada ne radimo, da to bude opomena i svima ostalima.
Što se tiče ostalih predloga, takođe, su veoma prihvatljivi za nas i poslanička grupa SNS u danu za glasanje će dati svoju punu podršku. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.
Izvolite, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedna iscrpljujuća sednica sa više tačaka dnevnog reda, ali ono na šta ću se ja usredsrediti u svojoj diskusiji jeste Predlog zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Ovakav zakon je bio neophodan da se donese i po mom mišljenju u 80, 90% rešenja koje on donosi su izuzetno dobra i kvalitetna i predstavljaju jedan dobar osnov za uređenje zakonske legistative u ovoj oblasti.
Normalno da ni prethodni zakon, kao ni ovaj nisu u mogućnosti da sve nepravilnosti predvide i da ih otklone na jedan dobar način, tako i ovaj, verovatno u najboljoj nameri. Određena rešenja su i nemoguće da se donesu s obzirom da ostali i drugi delovi sistema nisu u potpunosti usklađeni.
Međutim, ono što, s obzirom da sam radio osam godina kao predsednik skupštine jedne lokalne samouprave, mislim da sam u razgovoru sa svim činovnicima koji su radili tamo, koji rade i sada, dobio prava i instrukcije da dam predloge određene koji su oličeni i u amandmanima koje je poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS podnela kao kvalitetne predloge koji bi mogli da neke nedoumice koje prate život, pogotovu kod primene zakona na terenu mogu da budu od koristi.
Kao prvi, da kažem, problem koji može da se javi jeste da jedno od rešenja koja predviđaju da radni odnos, znači službeniku, prestaje ukidanjem lokalne samouprave, može da bude primer da pod određenim uslovima određena lokalna samouprava po odluci, kako ste vi to isto rekli u Skupštini, Skupština Srbije, može da prestane da postoji, a time prestaje njegov radni odnos.
To i nije jedan od načina, dobrih načina razmišljanja, s obzirom, da imajući u vidu zaposlene svih i u državnim organima trebaju da imaju neki viši nivo zaštite, pa da onda kako ste vi kasnije rekli preuzimanjem što je takođe moguće određena radna mesta mogu da budu popunjena, tj. da ti ljudi koji su, ja sam to tako razumeo, koji bi ostali u ovakvoj situaciji bez radnog mesta mogli biti preuzeti od drugih. To bi sve bilo u redu ukoliko bi mi imali jasnije, odnosno jasne kriterijume po kojima se to preuzimanje obavlja.
Isto tako, rešenje koje predviđa da kada se nekom službeniku ponudi, tj. odredi da treba da pređe na drugo radno mesto, tj. da prelazi njegovo neprihvatanje, stvara uslove za otkaz. To ne znači da se nešto ne podrazumeva, ali se takođe podrazumeva da otvara prostor, veliki prostor za korupciju, tj. za mobing i da u određenim slučajevima državni službenik koji je višeg ranga može da uslovljava i da na taj način suspenzijom, znači, pred ponudom drugog radnog mesta koje je odgovarajuće kako ste napisali, ali to ne znači i da je adekvatno, može ga dovesti u situaciju da on svojim odbijanjem ostane bez posla.
Ono što takođe može da izazove određene nedoumice, jeste da ste zakonom predvideli da, recimo, uređenje javnog konkursa nema roka, a na taj javni konkurs, recimo izbor službenika na položaj, pa ste govorili i o načelniku opštinske uprave za koga ste s pravom rekli da je jedan u stvari praktično, ako se gleda faktički uticaj i težina posla koji on obavlja je veća i od posla koji obavlja i predsednik opštine i predsednik Skupštine, i da je potrebno određeno visoko zvanje i pet godina radnog iskustva.
S obzirom da se radi o pravniku, ako je moguće da polaže pravosudni ispit sa dve godine, mislim da je možda uputno da može i da obavlja tu dužnost posle dve godine radnog iskustva.
Međutim, konkursom ste predvideli, predvideli ste rešenjem da se prvi put bira na konkurs, a kasnije možete da mu produžavate taj rok.
Smatramo da u slučaju opštine iz koje ja dolazim je potpuno opravdano, međutim smatramo da bi konkurs stvorio jedan dobar primer pozitivne prakse, odnosno pozitivnog razmišljanja o poslu koji se obavlja. Svesni smo svi da obavljanjem poslova koji se vrše u ovakvim situacijama posle tih pet godina ili posle jednog mandata on prelazi u rutinu.
Postoji jedno pravilo na zapadu da kada radite sedam godina u jednoj firmi pa ne tražite povišicu, promenu, poboljšanje radnog mesta nego ćutite i primate tu istu platu, da vas šef poziva i pita da vidi da li to nešto nije u redu sa vama ili nešto nije u redu sa firmom u kojoj radite.
Znači, taj konkurs ništa nije strašno ako mi ne idemo negativnim pristupom da je moguće napraviti negativan odnos prema svemu ovome. Znači, stvorio bih jedan pozitivan odnos prema poslu i trudili bi se i onaj ko to radi, a i pružila bi se mogućnost da, molim vas, pojaviće se neko ko je bolji.
Bez obzira koliko sam ja dovoljno dobar, ima i boljih i suština napretka sistema i unapređenja bi bilo da uvek ima mogućnosti da konkursom dođe bolji.
Ima dosta stvari, ja ne bih uzimao vreme od moje poslaničke grupe jer i kolege i koleginice imaju dosta toga da kažu. U svakom slučaju, u zavisnosti od toga kako se budete odnosili prema našim amandmanima koji su vrlo konstruktivni, znači nisu samo gramatički nego suštinski, mi ćemo odlučiti da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne, ali u svakom slučaju pohvala na neki način za ono što ste uradili.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodna poslanica Marijana Maraš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući Bečiću, zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je danas, kako smo čili, nekoliko predloga zakona, ja ću u svom izlaganju govoriti o Predlogu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Pred nama je predlog zakona koji je preduslov za uspostavljanje efikasne, moderne, lokalne administracije, koja će biti pre svega u službi građana.

Predlogom se celovito uređuje sistem radnih odnosa u organima, službama i organizacijama, kako u autonomnim pokrajinama, tako i u lokalnim samoupravama, uključujući i funkcionere u njima, a što svakako predstavlja novinu u ovom zakonu.

Izrada novih zakonskih rešenja usledila je nakon uočavanja niza nelogičnosti i nepravilnosti koje su se u praksi pojavile. Naime, Zakonom o državnim službenicima iz 2005. godine, van domašaja ostali su zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a kao prelazno rešenje predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje na zaposlene u lokalnim samoupravama i pokrajinama, sve do donošenja posebnog zakona, kojim će se regulisati njihova prava i obaveze iz radnog odnosa. No, na to se čekalo gotovo 10 godina.

Neki od negativnih pojava u dosadašnjem razvoju radnih odnosa na pokrajinskom i lokalnom nivou predstavljaju posledicu činjenice da Zakon o radnim odnosima u državnim organima nije imao za cilj da uvaži specifičnosti pokrajinskog i lokalnog nivoa, već je doneo za državne organe, a shodno se primenjivao na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave.

Treba imati u vidu da je javni sektor raznolik i da je nemoguće bilo propustiti i propisati univerzalne standarde, već je potrebno donošenje posebnog zakona, koji će se primenjivati na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Upravo zbog svega navedenog, ukazala se potreba da se radno-pravni status zaposlenih u lokalnim samoupravama i pokrajinama reguliše pogodnijim modelom službeničkog sistema, uz puno uvažavanje svih specifičnosti karakterističnih za autonomnu pokrajinu i za lokalnu samoupravu.

Na izradi Predloga zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, kako je ministarka navela, radili su i rukovodioci gradova, opština, kao i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, što bi trebalo da garantuje kvalitetan i temeljan rad na unapređivanju ove oblasti.

Težnja svih nas je stvaranje modernih gradova i opština, a da bi se to postiglo, neophodne su reforme, odnosno adekvatno zakonsko uređenje radno-pravnog statusa zaposlenih u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi.

Ovome treba pridodati i potrebu za uvođenjem savremenih mehanizama dobrog rukovođenja na nivou lokalne samouprave, u kontekstu unapređenja kvaliteta i efikasnosti službi koje na lokalnom nivou pružaju svoje usluge građanima i pravnim licima.

Zakon treba da bude preduslov za uspostavljanje efikasne i moderne lokalne administracije, koja treba da je u službi građana.

Poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona uređuju se prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Predviđeno je da se odredbe zakona shodno primenjuju i na zaposlene u organima gradskih opština, kao i službama i organizacijama koje prema posebnom zakonu osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine. U smislu ovog zakona, službama i organizacijama smatraju se stručne službe i posebne organizacije koje su osnovane za obavljanje poslova uprave.

Odredbama zakona predviđeno je da se on ne primenjuje na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, fondovima, fondacijama koje posebnim propisom osniva nadležni organ bilo autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i gradske opštine.

Predložena rešenja uvode niz novina, među kojima je kadrovski plan, koji usvaja skupština opštine ili grada, sa ciljem da se obezbedi planiranje kadrova i da se zapošljavanje ograniči na raspoloživa sredstva u budžetu.

Novina je uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja i obaveze ocenjivanja službenika po propisima za državne službenike, pošto se trenutno samo delimično uređuje konkursni postupak, a ocenjivanje je površno i retko se primenjuje.

Ono što je novina je da konkursna komisija, radi sprovođenja internog konkursa, treba da ima tri člana od kojih je jedan rukovodilac odeljenja za mesto za koje je raspisan konkurs za prijem radnika, stručno lice koje to obavlja i lice koje se bavi kadrovanjem, naravno, u lokalnoj samoupravi.

Predlog zakona predviđa da se upravom rukovode službenici na položaju, da u njoj rade službenici, nameštenici, određena radna mesta u autonomnim pokrajinama postaju položaji, a prvi put se otvara mogućnost postavljanja v.d. načelnika u opštinskoj upravi, koji trenutno ne postoji kao zakonsko rešenje, najduže tri meseca bez sprovođenja konkursa, kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja svoju dužnost duže od 30 dana i u slučaju kada ne postoji zamenik načelnika opštinske uprave.

Unapređeni disciplinski postupak, koji znatno podiže odgovornost službenika, jeste takođe jedna novina koju donosi ovaj zakon, i disciplinska komisija, u kojoj je jedan od članova predstavnik reprezentativnog sindikata, što mislim da je isto bitno da istaknemo. Kako bismo imali što stručniju i efikasniju upravu, profesionalizaciju, odnosno stručno usavršavanje, biće obavezan elemenat ocenjivanja državnih službenika.

Predlog zakona reguliše i fleksibilnije zapošljavanje službenika na određeno vreme za potrebe izrade određenih projekata u opštinama. Efikasnija i odgovorna javna uprava temelj je svakog demokratskog društva.

Ovaj zakon treba da doprinese i transparentnoj upravi, koja će dobro funkcionisati, ali i modernoj administraciji, koja će imati kvalifikovane službenike.

Uvodi se načelo jednake dostupnosti radnih mesta. To jednako načelo dostupnosti radnih mesta trebalo bi u najvećoj mogućoj meri da zadovoljava kriterijum kada je u pitanju polna struktura i nacionalna struktura. Tu se sada postavlja pitanje i da li ćemo to moći u potpunosti da ispunimo, s obzirom da u našim lokalnim samoupravama ipak ta razlika u polnoj strukturi postoji, mnogo više su zastupljene žene u polnoj strukturi kada su u pitanju zaposleni u lokalnim samoupravama.

Donošenjem zakona kojim se uspostavljaju osnovna načela službeničkog sistema zasnovana na standardima prihvaćenim u savremenim uporedno-pravnim sistemima, ispunjava se osnovna pretpostavka za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Tako se odredbama predloženog teksta zakona uvode principi rada koji bi omogućili da se poslovi iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito, pri čemu će zaposleni u toku svog rada biti zaštićeni od političkog delovanja koje bi moglo uticati na njihov položaj, karijerni razvoj, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.

Službenik je dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima.

Pošto dolazim iz lokalne samouprave, iako sam možda u izlaganju malo odužila, želim da kažem da je ovo izuzetno bitna odredba i da je jako važno da za saradnike imate upravo ovakve stručnjake koji će insistirati na poštovanju zakonitosti. Drago mi je da ovo sad i stoji u zakonu kao odredba i da postoji oslobađanje službenika u odgovornosti u slučaju da je on zatražio pismeni nalog da obavi neki zadatak i da je to dobio od svog pretpostavljenog. On se oslobađa od odgovornosti ukoliko je načinio štetu.

Sva načela službeničkog sistema regulisana ovim zakonom sistemski su postavljena tako da u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama ostavljaju slobodu odlučivanja u jasno definisanim oblastima, kao što su donošenje kadrovskog plana, konkursne procedure, imenovanje konkursne komisije u postupku popune radnih mesta, rad komisije za žalbe, koje rešavaju u drugom stepenu po žalbama službenika na akta iz radnog odnosa i posebni programi stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.

Istakla bih da zakon generičkim pojmom zaposleni obuhvata funkcionere, službenike i nameštenike koji iz radnog odnosa obavljaju prava, dužnosti i odgovornosti organa, organizacija u službi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Da bi ovaj zakon bio celovit, neophodno je da obuhvati i položaj funkcionera u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i time u potpunosti prekine shodnu primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Dodatni razlog za uređivanje položaja funkcionera u ovom zakonu je činjenica da nije donet novi zakon kojim bi se na jedinstven način regulisalo pitanje funkcionera na svim nivoima vlasti.

Na kraju, važno je da se zakon usvoji, jer nam nedostaje moderan akt koji reguliše odnos zaposlenih u lokalnim samoupravama, a u cilju pružanja usluga građanima na najbolji način.

Na kraju, želim da kažem da će SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su predmet današnjeg jedinstvenog i zajedničkog pretresa. Iako ministarka trenutno nije tu, njeni saradnici su tu i ja se nadam da će joj oni preneti. U svakom slučaju, predsedavajući Igor Bečić će se potruditi da joj prenese sve što sam ja izložila u svom izlaganju. Zahvaljujem.