Zahvaljujem, gospođice Maraš.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko dve opaske koje smatram važnim u odnosu na sve što sam spomenula o kontekstu i odredbama kojima se ovaj zakon definiše, a u svojstvu ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS. Prva, ukupan broj, ja sam spomenula kao primer Novi Sad, da se ovaj zakon odnosi na 997 ljudi u administraciji, nema na javno-komunalna preduzeća, ustanove kulture, centre za socijalni rad, agencije, ne, samo administracija.
Ako se prati da to znači jedan u administraciji na oko 400 stanovnika, dolazimo do oko 20.000 ljudi u Srbiji u svim lokalnim samoupravama i svim autonomnim pokrajinama koje Srbija ima, dakle, na njih se odnosi zakon.
Kad kažete 20.000 ljudi koji treba da organizuju život u lokalnim sredinama, to za ozbiljne, velike korporacije podrazumeva broj zaposlenih. Neću da upoređujem lokalnu samoupravu i korporacije. Prosto, govorim o broju ljudi na koje odredbe ovog zakona treba da se odnose.
Među njima će biti neki koji će biti predmet primene čl. 90, 91. i 92. o preuzimanju. Zašto smatram ove članove zanimljivim? Član 90. o preuzimanju kaže u svoja dva stava – poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4, u kome se definiše ko je sve poslodavac, ovog zakona, odnosno iz državnog organa bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme. U drugom stavu – preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima. Jezički manje-više, ja tu nisam, posebno ako nije očita odredba koja je manjkava.
Ovde je jasno. Od ovih 20.000, imate u nekoj opštini nekog službenika koji bi mogao da radi i da bude korisniji u drugoj opštini. Može i tako preuzimanje, ako nije preuzimanje unutar iste lokalne samouprave, što liči i na horizontalnu pokretljivost pri organizaciji rada. Načelno, taj član može biti u redu.
Sada ide član 91. koji u prvom stavu kaže – službenik može biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, neposredno niže ili neposredno više zvanje, pa u drugom stavu – službenik može biti preuzet na radno mesto, razvrstan u neposredno više zvanje, ukoliko ispunjava uslove za napredovanje. Zašto bi bilo ko sporazumom rekao – dobro, preuzmi me u niže zvanje?
Znate, kada se ovako napiše, pa kada radite, kao što ja čitam zakone, ja gledam kako se svaki član zakona odnosi na ljudsko biće, pošto zato zakoni i postoje, sve vrste zakona, šta ovo proizvodi, kakvu posledicu proizvodi u životu Marije Marić koja ima zvanje savetnika u Skupštini i onda je preuzimaju na mesto nižeg savetnika u veću. Čak iako razumem dobru nameru, ne može da valja.
Član 92. kaže – ako radno mesto nije popunjeno ni preuzimanjem službenika, sprovodi se javni konkurs. Kada imate ovakav član, onda ste ozakonili za svako nepopunjeno radno mesto – probaj prvo preuzimanje. Ja znam da vi to tako ne čitate, znam da predlagač zakona nije tako mislio, ali sam vam zato u uvodu rekla da je moj posao, da je moja ustavna obaveza, obaveza po Zakonu o Narodnoj skupštini, da gledam kako se zakon primenjuje na terenu.
U tom smislu su moje opaske. Amandmane kojim bi se menjali članovi zakona nisam podnosila. Podnosile su moje kolege, ali nadam se da sam uspela da vam objasnim da treba još jednom pažljivo čitati odredbe. Ako ima amandmana kolega, ja ću glasati. Ako odbor želi da interveniše, on će intervenisati.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Pogledaćemo ako ima amandmana. Ne vidim u čemu je problem kod preuzimanja na niže radno mesto. Niko nikoga ne može da natera, a možda sam se ja udala za nekoga u drugoj opštini i toliko želim da živim sa njim u drugoj opštini, da sam spremna da pređem na niže radno mesto. Šta tu ima? Mora da postoji međusobna saglasnost. Neće niko nikoga naterati da bude preuzet.
Što se tiče ovog drugog problema, koji navodite, ako bude amandmana, pažljivo ćemo ih razmotriti.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan nov sistemski zakon koji je posle 25 godina sačekao svoje svetlo. Rekla bih da je to u stvari jedan nov model funkcionisanja lokalnih samouprava, baš zato što do sada nismo imali prilike da zaposlene posmatramo na ovakav način kakav je predložen ovim zakonom. Zbog toga smatram da o ovom zakonu, kada bude rasprava u pojedinostima, treba detaljno da razgovaramo.
S obzirom da na dnevnom redu imamo još jedan predlog, a to je autentično tumačenje Zakona o privatizaciji o kome smo ovde raspravljali, ja ću posvetiti nekoliko minuta tome, čisto da znate zbog čega je on stavljen u ovu tačku dnevnog reda, ali ono što bih htela da vam kažem jeste da ovakvo rešenje koje ste dali zakonom pokazuje da ste zaista temeljno radili na ovom predlogu. Osim toga što ste temeljno radili po svakom članu, vidim da ste koristili i mnoga iskustva iz prakse zemalja EU, čak ste naveli u obrazloženju da postoje tri modela po kojima razvijene zemlje rade i da ste izabrali upravo onaj koji odgovara našoj lokalnoj samoupravi i AP i na određeni način pokazali da Srbija postaje uređena zemlja, a uz pomoć onih zakona o maksimalnom broju zaposlenih koji se odnosi na AP i na lokalne samouprave koji je usvojen krajem prošle godine. Mislim da ovim zatvaramo potpuno postupak profesionalizacije ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi.
Što se tiče autentičnog tumačenja, Odbor za privredu, kao predsednik sam bila zadužena i ovlašćena ispred SNS da branim i onaj deo koji se odnosi na izmene i dopune iz 2014. i 2015. godine. Poslali smo Odboru za zakonodavstvo, pogotovo oni problemi koji su se javili u praksi, a javili su se problemi, kada se raspisuju konkursi i završetak postupka privatizacije, kako treba da se država ponaša prema delovima određenih firmi, kompanija koje se završava u privatizaciji i kako je to definisano čl. 29, 30, 48, 50. i 52. Odbor za zakonodavstvo je u svom obrazloženju podržao ovakvo autentično tumačenje i u danu za glasanje jednostavno će podržati i dati ovakav predlog i svoje pozitivno mišljenje.
To nam je jako važno da bi ovaj postupak privatizacije završili i da bi zbog građana Srbije rekli, ono što smo se obavezali i prema EU, ali i kao država samoj sebi i prema zaposlenima koji još uvek u tom postupku privatizacije vuku određena prava i obaveze. Ovim tumačenjem treba da završimo taj postupak i da dovedemo do kraja na zadovoljstvo svih upravo, pre svega, zbog budžeta Srbije i zbog toga što u postupku same privatizacije treba da završimo sa neadekvatnim finansiranjem na račun svih građana Srbije.
U danu za glasanje, pored ovog zakona, gde ste formalno-pravno vi predlagač, SNS će podržati ovakav predlog tumačenja koji je Odbor za zakonodavstvo predložio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Gospodine Bečiću, koliko nam je preostalo vremena?

Imate dovoljno vremena, gospodine Rističeviću. Ako želite tačno, 156 minuta i 40 sekundi.

Mislim da će mi to biti dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su ove desne klupe gotovo prazne, s obzirom na spisak tema o kojima večeras raspravljamo.
Što se tiče ovog tumačenja zakona oko privatizacije, ja mislim da su se gospoda udaljila, s obzirom da su oni, čim spomeneš privatizaciju, oni se boje da će doći do neke revizije i od tog svog bogatstva, koje se prelilo u doba jedne grabljive privatizacije, gde sve što je bilo naše postalo je njihovo, i čim nešto dođe oko privatizacije na dnevni red, oni se udalje. Očigledno da im je od svog tog bogatstva ostao samo strah da ga ne izgube.
Što se tiče sudova, ja sa zadovoljstvom mogu da tumačim činjenicu da je još jedan predsednik suda razrešen i da kontrolu rada sudova, posebno u delu izvršenja, gde pojedini izvršitelji uz asistenciju određenih sudova i sudskih jedinica i te kako divljaju po teritoriji Republike Srbije i prošli predsednik suda u Valjevu je zbog toga bio razrešen.
Novim sudijama želim da čestitam na izboru i nadam se da će oni na kvalitetniji način sankcionisati kriminal, da će kažnjavati krive, da će štititi nedužne, jer se bojim da do 2012. godine i u vreme partijske reforme pravosuđa da su stvoreni sudovi jedne partije, ili jedne koalicije i u to vreme se tako odlučivalo i verujem da će ove sudije biti sveža krv i da će sankcionisati kriminal, da se neće ponašati u stilu 2012. godine, sudova gde su mnoge sudije i sudovi malim lopovima skidali glave, a pred velikim skidali kape.
Čestitam novoizabranim sudijama, koji će biti izabrani i želim im da uspešno, što uspešnije stave tačku na kriminal, jer je u periodu od 2012. godine kriminal bio u poziciji da stavi tačku na državu.
Što se tiče RIK, čisto zbog gledalaca da znaju, da će naredni izbori da se održe po pravilima opozicije. Dakle, po pravilima koje je stvorila stranka bivšeg režima i da sve prigovore, njihove sastanke tumači na taj način, sve prigovore koji se tiču regularnosti izbora, naši građani imaju pravo da znaju da se izbori održavaju po pravilima druge strane i da vlast, vladajuća koalicija nije promenila ni jedan izborni propis, ni jedan zakon koji se tiče izbora, bilo na republičkom, bilo na lokalnom nivou, već da će se izbori odigrati po pravilima koje je utvrdila stranka bivšeg režima, odnosno sadašnja republička opozicija, odnosno vojvođanska vlast.
Dakle, u tom smislu mi ništa nismo menjali.
Što se tiče elektronskih medija i tu sam u obavezi prema građanima da kažem da i oni sami znaju da cenzure kakva je vladala do 2012. godine u ovoj zemlji više nema, da je do 2012. godine opoziciji nije bio dostupan ni jedan elektronski mediji, da je opozicija imala voditelja na radiu „Fokus“ i da je imala dva sata, čini mi se, na „Svet plusu“ ili „Kopernikusu“ jednoj kablovskoj televiziji, čijim novinarima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju na konferencijama za štampu koji su držali tadašnji funkcioneri.
Što se tiče Predloga o zaposlenima u AP Vojvodini i lokalnim samoupravama, mene posebno, posebno sam zainteresovan za onaj deo zakona koji se tiče funkcionera, njihovih prava i njihovog nastojanja da zloupotrebe svoju funkciju koju ovim zakonom precizno zakon onemogućava.
Naime, o čemu se radi? Oni su i pored svog redovnog posla često umeli da stvore sebi priliku da rade za prethodne poslodavce koji su ih na neki način delegirali, koji su ih kroz politiku progurali i mislim da se ovim zakonom to onemogućava, da funkcioneri rade posao za prethodnog poslodavca, odnosno da iz svog javnog posla izdržavaju neki drugi posao.
Ja ću navesti Inđiju, kao primer, gde je bivši predsednik opštine, Goran Ješić, 12 godina bio predsednik opštine. Posle toga nije imao prekid funkcije, prešao je da bude potpredsednik Pokrajinske Vlade, 14 godina je isključivo obavljao javnu funkciju i to se itekako tiče ovog zakona. Imao je platu koja je bila nešto manja od 1.000 evra. Prethodno nije imao nikakav biznis, jer je bio nesvršeni student, čini mi se da je studirao od 1993. do 2005. godine, pa imamo još tri godine za uslov za penziju, da se penzioniše uspešno, kao student.
Dakle, nije imao nikakav privatan biznis, ali je recimo on sam naveo u svojim izjavama da je bio četiri godine u Jordanu. Dakle, ja ne mogu da shvatim naše organe da neko može mirno da prihvati te izjave, da je neko bio 14 godina funkcioner, da je imao javnu funkciju, a da pri tome sam izjavi da je četiri godine radio u Jordanu i da njegovo bogatstvo potiče od boravka u Jordanu i rada u Jordanu u dužini od četiri godine.
Dakle, ja ne verujem u takvu vrstu izjava. Izgleda da naši organi nisu dovoljno mudri i nisu dovoljno vredni da tako nešto sankcionišu, s obzirom na čuvenu reformu pravosuđa iz 2009. godine i kad neko stekne penthaus od 200 i nešto kvadrata, neko ko svojoj rodbini međusobno povezanim licima, što ovaj zakon sankcioniše kupi recimo kuću na Tatarskom brdu koja brat bratu vredi 500.000 evra, kada neko za vreme funkcije, a isključivo je od 2000. do 2014. godine iz studentskih dana ušao u javnu funkciju, nije imao nikakav drugi biznis, ukoliko za taj period kupi stan u Beču koji vredi preko pola miliona evra, onda se postavlja pitanje – šta se to dešavalo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, odnosno ne samo kako su vladali, nego kako su sudovi koji su isto predmet današnje rasprave, sankcionisali takvu vrstu ponašanja.
Ako je neko usput još kupio stan od 100 kvadrata, delove MM salaša, ako je neko kupio još u Novom Sadu tamo negde jedan sprat itd. onda se postavlja pitanje – kako je to neko vršeći javnu funkciju stvorio milione, dakle, desetine milione evra, a ni jedan drugi posao nije obavljao sem tog javnog posla, a da porodično nisu imali čak neki veliki biznis niti je pre stupanja na funkciju vršio bilo kakav drugi posao, s obzirom da sam već napomenuo da je u to vreme bio student.
Ovaj zakon o lokalnim funkcionerima i pokrajinskim na odgovarajući način to onemogućava da se ubuduće takvo ponašanje ne bude ponavljalo. S tim u vezi moram reći da prethodni imenovani potpredsednik stranke bivšeg režima i bivši potpredsednik pokrajinske Vlade i bivši predsednik 12 godina opštine Inđija sem svih tih silnih kvadrata itd. je postao vlasnik jedne mlekare, a čini mi se još jedne fabrike na jugu Srbije. postavlja se otvoreno pitanje – da li je bavljenje javnim poslom, da li su tadašnji funkcioneri, lokalni, pokrajinski koristili svoje funkcije da sebi, svojim bližnjima, svojim porodicama, svojim majkama, svojoj braći naprave ono što drugi pošteni građani nisu uspeli, tako da u vremenu opšte grabizacije i pljačkizacije funkcioneri su javnim sredstvima sebi pribavljali ogromne koristi. Danas, oni gotovo da imaju sve i ti bivši funkcioneri i njihovi prijatelji sada imaju sve i nikako ne mogu oni biti koji mogu razumeti one koje su ostavili bez ičega, želeći pre svega očerupaju narod i da namaknu ogromna sredstva, bavljenjem javnim funkcijama.
Ovaj zakon to na odgovarajući način sankcioniše i ja ću svakako glasati za sve ove predloge. Ali, ovim putem takođe apelujem da se sankcioniše ponašanje pripadnike stranke bivšeg režima i funkcionera, što na lokalnim samoupravama, što u AP Vojvodini, bez obzira iz koje su stranke i mislim da treba sankcionisati ne samo kriminal koji se desio, već i kriminal koji bi se mogao desiti. Zadatak sudova jeste da utvrde istinu, šta se tu događalo, ali ubuduće svaki pokušaj kriminala treba da sankcionišu da kazne krive a zaštite nevine. Hvala.