Dame i gospodo narodni poslanici, ja od svojih kolega iz bivšeg režima nisam čuo neke bitne zamerke ni o radu Ministarstva kao državnog organa, ni nekih velikih zamerki o kandidatu za ministra.

Čudi me da kolege koje su govorile po ovim pitanjima iz bivšeg režima ne znaju da do 2012. godine Vojska Srbije nije bila baš najspremnija za bilo kakve izazove. Premijer je rekao samo jedan mali detalj. Mogu da kažem da je Vojska Srbije bila izložena jednoj velikoj nebrizi. Bilo je bitno da se neko predstavlja da je ministar, da ima jednu značajnu funkciju u državi, a da potpuno zapostavi jedan sistem odbrane.

Najelitniji deo Vojske Srbije jeste vazduhoplovstvo. Da li kolege poslanici iz bivšeg režima znaju da osim čizama, naše vazduhoplovstvo nije imalo čak ni gume na avionima, da je za Aeromitnig koji je održan 2010. godine, da je Vojno-tehnički institut produžavao resurse gumama da bi taj aeromiting mogao da bude održan? To nije bio problem da se šiju letački kombinezoni, ali ne za pilote, nego za one koji su trebali da vode to Ministarstvo.

Vojska Srbije uopšte u srpskom narodu kao institucija je duboko ukorenjena, institucija koja pripada svima, svim građanima Srbije. U tom periodu se zaboravilo na to. Sada kada imamo značajne pomake u modernizaciji naše Vojske, postavljaju se neka pitanja koja ama baš bukvalno nemaju nikakve veze ni sa Ministarstvom, ni sa Vojskom, ni sa onim što ministri rade.

Srbija je na prvom mestu, što je nama najvažnije, vojno neutralna zemlja. Ponosni smo na to što je Skupština Srbije donela jednu takvu deklaraciju. Doneta je, znači, mi smo, Skupština Srbije je proglasila sebe vojno-neutralnom državom. Na to smo ponosni. Oni koji jako loše pričaju o toj instituciji danas kao da su zaboravili da je Srbija po teritoriji jako mala zemlja, po broju stanovnika malobrojna zemlja i da je nama kao državi mnogo teško da sa jednim urušenim sistemom odbrane održavamo tu vojnu neutralnost. Zasluga svih ministara od 2012. godine do dana današnjeg jeste što su modernizacijom Vojske Srbije napravili uslove da Srbija sebi u budućnosti vidi kao vojnu neutralnu državu. To je posao i za novog kandidata za ministra o kome Narodna skupština treba da se izjasni, verujem, za sat ili dva.

Po njegovoj biografiji vidim dve stvari koje mene, kao poslanika, opredeljuju da mu dam svoju podršku. Prva jeste da je završio ekonomsku školu, druga jeste da ima velika znanja iz odbrane u kasnijem svom školovanju, jer posao ministra nije da vodi vojsku, vojsku vodi onaj ko se obučavao za to čitav život.

Posao ministra jeste da stvori takve uslove, koje bi vodio u ministarstvu, politici ministarstva, da oni koji su zaduženi direktno za odbranu zemlje imaju i resursa i mogućnosti da to urade.

Ako stalno budemo pravili oko svakog incidenta aferu, nije problem ministar, ministra odbrane i svakog ministra Narodne skupštine lako može da razreši, postavlja se jedno drugo pitanje, a šta ćemo sa institucijom, jer od svakog incidenta, ako pravimo aferu, uništavamo instituciju, u ovom slučaju Vojsku Srbije, i oni koji reše da od svakog incidenta prave aferu moraju toga da budu svesni. Razne afere su bile spominjane ovde.

Svi zaboravljamo da je Narodna skupština ta koja treba da čuva ustavnost Republike Srbije, a ovde neke od mojih kolega iz bivšeg režima bukvalno gaze po Ustavu Republike Srbije, bukvalno. Očekuju da ministar ispituje incidente. To treba da rade komisije, kada komisije završe treba da radi tužilaštvo i da se izjasni. Očekuju da Narodna skupština, ili premijer, ili Vlada donose presude, a to je posao sudova.

U nekom narednom periodu, potpuno sam siguran, evo pričamo i o izborima, izbori još nisu raspisani, mislim da će građani Srbije znati kome će da daju poverenje da vodi državu, da li onima koji su našu vojsku i našu odbranu doveli da bude maltene neefikasna i da ne postoji ili će da daju poverenje onima koji rade isključivo u interesu države, bez obzira na nečije lične ambicije, lične prohteve ili lične zahteve. Potpuno sam siguran da će građani Srbije znati da odluče, kao što i ja znam za koga ću da glasam i za čiji predlog u danu za glasanje po ovoj tački dnevnog reda.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Novica Tončev.

Izvolite, gospodine Tončev.

Poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani ministre Iliću, poštovani gospodine Đorđeviću, kolege narodni poslanici, danas diskutujemo o izboru novog ministra odbrane koji će na toj funkciji biti u naredna tri meseca, a najverovatnije i u sledećem mandatu.

Kao što kuća ne sme da bude bez domaćina, tako ni sistem kakav je sistem odbrane nijedan dan ne sme da bude bez ministra. Socijalistička partija Srbije zadovoljna dosadašnjim radom Bratislava Gašića na funkciji ministra odbrane i on je sve vreme imao našu podršku ovde u Skupštini, kao i u Vladi Srbije.

Smatram da je u ovom prelaznom periodu izbor gospodina Zorana Đorđevića, na funkciju ministra dobar, jer on na funkciju dolazi iz sistema ministra odbrane i može da odgovori na sve izazove i zadatke. S obzirom da ja dolazim kao poslanik koji ne razume sistem odbrane, sve što sam naučio o sistemu odbrane, ja sam godinu dana služio, odnosno bio u vojsci JNA, u drugoj republici, Sloveniji, i to je jedino što sam naučio o sistemu, ali kako vi dolazite iz tog sistema, gospodine Đorđeviću, ja smatram da ćete vi voditi ovaj resor odlično, a s obzirom da je premijer imao poverenje u vas, u to ne sumnjam i zato ću svoju diskusiju da okrenem u tom pravcu, jer sam poslanik koji dolazi iz najsiromašnijeg dela ove zemlje, to je jug Srbije.

Ako pogledamo statistiku, jug Srbije je uvek u svim narodnooslobodilačkim ratovima davao najviše boraca. Kada treba da se brani država, da se gradi, radne akcije, onda je tu jug Srbije, ali kada dođe mirnodopsko vreme i kada se deli budžet, odnosno kolač, jug Srbije se zaboravlja. Zato smatram, gospodine Đorđeviću, kao budući ministar, a i s obzirom da će biti formirana nova Vlada, da treba da se malo više posveti pažnja i nerazvijenom jugu Srbije.

Želim da iskoristim ovu priliku i da zamolim gospodina Đorđevića da se više angažuje oko toga da se konačno pripadnici Vojske Srbije vrate u napuštenu kasarnu „Vlasina“ u Surdulici. To je jedan od najlepših vojnih objekata u Srbiji, koji je obnovljen 2008. godine, posle NATO bombi. Za Vojsku Srbije, za državu, kao i za nerazvijenu opštinu Surdulica, velika je šteta da kasarna ostane napuštena i da propada tako lep objekat.

Ja sam lično verovao još 2008. godine da postoji volja da se vrati vojska u Surdulicu, kada su desetine miliona dinara iz budžeta uloženi u obnovu kasarne. Vlada Srbije od 2008. godine ništa nije uradila po pitanju vraćanja vojske, a da ne govorim o tome da sam pisao pismo tadašnjem ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se iz tog objekta ne vade ugrađene cisterne, ugrađeni kotlovi i da se zaustavi njihovo prebacivanje na vojnu bazu „Jug“, poznatu kao Cepotina.

Nisam uspeo kao predsednik opštine Surdulica da to zaustavim, iako sam tada, a i danas tvrdim da je takva odluka bila štetna za sam objekat, ali i za energetsku stabilnost Surdulice. Da razjasnim, država je veliki novac uložila da napravi jedan lep energetski objekat koji je mogao da greje celu opštinu Surdulica. Međutim, izvadili su kotlove, srušili taj objekat, izvadili cisterne i prebacili ih na vojnu bazu „Jug“. Ja sam kao predsednik opštine tada tražio da opština Surdulica, iako ne razvijena, kupi nove kotlove, kupi nove cisterne, da se one ugrade u vojnu bazu, a da ova kotlara greje opštinu Surdulica, ali nisam naišao na razumevanje i očekujem, kao budućeg ministra, da ćete imati više sluha za nerazvijene opštine i za ovakve stvari koje se dešavaju.

Zato verujem da ćete vi u narednoj Vladi uložiti napor da se vojska vrati u Surdulicu, jer ima gde da se vrati i mi kao opštinska vlast ćemo preduzeti sve aktivnosti koje budu potrebne za podršku u realizaciji takvog posla.

Još jedanput kažem, imate punu podršku i nas, i socijalista sa juga Srbije, ali izađite nam i vi u susret. Hvala.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Izvolite, gospodine Mihajloviću.

Poštovani prvi predsedniče Vlade, gospodine ministre Iliću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ja bih rekao važno pitanje na dnevnom redu, a to je izbor novog ministra odbrane.

Mi to treba svakako da završimo, bez obzira na činjenicu što će za par dana biti raspisani izbori, ali zapravo neizborom ministra odbrane, mi bi imali stanje interregnuma u ovoj oblasti, kada nova vlast nije, ili aktuelna vlast nije ozakonila sebe u toj oblasti, odnosno u resoru odbrane. To bi značilo međuvlašće ili bezvlašće. Dakle, ne može u jednom resoru koji je deo Vlade da ostane važna kadrovska praznina, a posebno u uslovima potencijalnih bezbednosnih rizika. Mora da postoji jedan kontinuitet i Vlada mora da vlada, svaki resor mora da vlada u punom kapacitetu legitimno i potpuno. Zato tu nema zbora i diskusije za drugačije tumačenje ovog pitanja.

Prava je prilika da u kontekstu izbora ministra odbrane ukažem na značaj i tradiciju naše vojske, jer još od najstarijih vremena u Srbiji Vojska je imala veliki značaj, uživala je uvek podršku i veliki ugled, bila je velika čast biti vojnik u Srbiji ili u Jugoslaviji. Vojnik se slao u vojsku u veselju i sa pesmom, u velikoj radosti. Vojska je bila velika životna škola, kroz nju, njeni pripadnici su sazrevali, vaspitavali se i iz nje su izlazili kao bolji ljudi. Nekako, svako ko je služio vojsku, osećao se mnogo važnijim, jačim, pozvanijim i mogao je da se suočava mnogo bolje sa životnim problemima.

Na drugoj strani, rekao bih da je i ranije, a i danas, Vojska Srbije uživa zaista veliko poverenje građana. To je jedna institucija koja je najcenjenija, da tako kažem. Vojska je uvek bila garant mira i slobode. Služiti Vojsku bilo je služiti otadžbini i biti u službi najsvetijeg cilja a to je odbrana mira i slobode, što je pretpostavka za svetlu budućnost svih naših građana, našeg podmlatka i budućnosti Srbije.

Koreni naše vojske vuku iz davnina, ajde da kažem iz vremena Nemanjića, a onda preko ustanaka, u Prvom i Drugom Srpskom ustanku u 19. veku. Velika je slava i žrtva bila naše vojske u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu do 1918. godine. Naša vojska u Drugom svetskom ratu bila je na strani antifašizma, a u posleratnom vremenu „Titova vojska“ bila je primer za potpunu borbenu gotovost i jedna vojska koja je bila zaista na glasu i meni je bila čast da služim „Titovu vojsku“ u to vreme.

Rekao bih i drugo da je to narodna vojska i zato se zvala Jugoslovenska narodna armija. Danas se Srbija nalazi pred stalnim bezbednosnim izazovima i rizicima u sklopu svega onoga što se dešava, pa i u okviru migrantske krize. Vojska, na sreću i danas, uživa ogromno poverenje građana. Njen ugled je išao uzlaznom linijom i u poslednjih četiri godine, pogotovu je značajno i taj ugled je uvećan i činjenicom da su i pripadnice lepšeg pola postale pripadnici Vojske Srbije.

Rado naši mladići i devojke upisuju vojne gimnazije, Vojnu akademiju, biti vojnik je veoma privlačan cilj a biti podoficir i oficir je prestižno zanimanje. Naši vojnici uživaju veliki ugled i u međunarodnim mirovnim misijama i oni predstavljaju svojevrsne ambasadore u korist Srbije.

Takođe je važno pomenuti vojnu industriju, tj. namensku industriju koja doprinosi privrednom i ekonomskom oporavku naše zemlje. Dakle, mnogo toga bi se moglo pozitivnog iskazati, ali rekao bih i nešto vama, gospodine Đorđeviću, a to je da moram reći da vojni aparat koji se bavi raznim pitanjima, često sagledava neke probleme iz imovinskih odnosa na jedan neadekvatan način. Primera radi, Dom Vojske Srbije, ranije Dom JNA u Petrovcu na Mlavi, je 50 i neke godine ustupljen Vojsci, a on je inače vlasništvo Udruženja zanatlija i opštine Petrovac na Mlavi i dat je na upotrebu i korišćenje Vojske, sve dotle dok bude stajala potreba da ga Vojska koristi. On se više ne koristi skoro 20 godina i danas bi bio gotovo ruina u kojoj bi samo zmije bile stanovnici takve jedne ruine, na sreću naša opština je apsolutno održavala takav objekat i koristi ga kao Dom kulture. Ovo pričam što očekujem da ipak to treba sagledati u jednom drugom kontekstu i voditi računa.

Na kraju želim da kažem da je Vojska velika inspiracija za ono što je edukacija naše omladine i bilo je zadovoljstvo i biće i nadalje da gledamo „Vojnu akademiju“, a to je zaista jedan serijal koji iskazuje sve najbolje vrednosti za razliku od onoga gde se iskazuju razne primitivnosti i kamo sreće da na takav način gajimo ono što je dobro u našoj zemlji, kao što prikazujemo vrednost vojske.

Naša poslanička grupa će svakako glasati za vaš izbor, gospodine Đorđeviću.

Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere ministra odbrane i donese akte iz dnevnog reda sednice.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Izvolite, gospodine Nikoliću.

Gospodine predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade sa saradnicima iz Vlade, narodni poslanici, narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas ćemo izabrati novog ministra vojnog, u Vladi Republike Srbije. Svi poslanici SNS će apsolutno podržati predlog koji je predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić nama dao, danas podrobno obrazložio i nadam se da niko u ovoj sali neće glasati drugačije, jer jedan sistem kakav je Vojska, jedan od stubova države mora da postoji, mora da funkcioniše i mora da radi ono što je propisano Ustavom i zakonom.

Meni je drago što se radi o državnom sekretaru koji je sada predložen za ministra. Nekada državni sekretar je bio zamenik ministra, što znači njegova desna ruka, bio je apsolutno upoznat sa svim segmentima u tom ministarstvu i očigledno da je gospodin Zoran Đorđević, neko ko je već četiri godine u tom ministarstvu, neko ko je upoznat sa svim detaljima i onoga šta je rađeno u prethodnom periodu, kao i onoga što je rađeno za ove četiri godine od 2012. do 2014. godine. Samo bih javnost Srbije podsetio na dve stvari. Imajući u vidu da dolazim kao narodni poslanik iz grada Vranja hteo bih da istaknem šta je Ministarstvo vojno učinilo od 2012. godine za grad Vranje.

Godine 2012. u septembru, tačno 7. septembra, ja sam kao narodni poslanik pozvao tadašnjeg ministra vojnog, gospodina Aleksandra Vučića, preneo mu ideju da zemljište koje pripada gradu Vranju želimo da, da zemljište koje pripada Vojsci Srbije, želimo da preuzmemo, da ga preuzme grad Vranje i da kompenzuje sa stanovima za vojna lica.

Odmah smo reagovali, stvorena je komisija na čijem sam ja čelu bio i pre nego što je rešenje bilo otkucano već je od Ministarstva vojnog stigla reakcija, saglasnost i mi smo u toku te godine potpisali ugovor o zameni zemljišta. To zemljište je preneto u vlasništvo grada Vranja, a grad Vranje se obavezao da izgradi stanove za vojna lica, što je i učinjeno.

Industrijska zona „Bunuševac“, o tom zemljištu se radi, nikada ne bi bila sagrađena, nikada ne bi bila napravljena i ne bi danas tamo bila Fabrika „Geoks“, koja zapošljava 1.250 ljudi. Tu fabriku smo otvarali pre mesec dana i ja sam i kao narodni poslanik veoma ponosan na to što smo u privrednom smislu oživeli grad Vranje.

Takođe, visoka lestvica je pred vama gospodine Đorđeviću, zato što Fabrika „JUMKO“, koja je zaštitni znak grada Vranja, 2014. godine je dočekala izbore republičke, tada vanredne, tako što je bila u štrajku, što je obustavljala rad, što su radnici izlazili na auto-put, blokirali ulice, saobraćajnice. Bilo je očajnih scena.

Nakon izbora posvetili smo veliku pažnju u predizbornoj kampanji. Gospodin Aleksandar Vučić je obećao da će učiniti sve sa svoje strane, da „JUMKO“ proradi. Firma sada radi, 1.500 zaposleno, skoro je potpisan ugovor u vrednosti od 230 miliona za izradu uniformi za Vojsku Srbije. To je ono o čemu je premijer malopre pričao.

Dakle, gospodine Đorđeviću, imali ste ministra vojnog Aleksandra Vučića, imali ste ministra vojnog Bratislava Gašića, koji je zbog jedne bespotrebne izjave izgubio tu funkciju, ali smo mi pokazali na taj način da cenimo vrednosti svega onoga što je on uradio i ja mu u ime građana Vranja zahvaljujem, jer da nije bilo gospodina Bratislava Gašića kao ministra vojnog, „JUMKO“ danas ne bi funkcionisao, „JUMKO“ danas ne bi imao proizvodnju, „JUMKO“ danas ne bi bio u funkciji, a tamo u ovom trenutku radi 1.500 građana Vranja, ljudi koji sada primaju platu, nose svojoj deci, prehranjuju se i mnogo je bolja situacija nego što je bila.

Prema tome, Ministarstvo vojno je mnogo zadužilo grad Vranje. Tri hiljade radnih mesta je tamo ostvareno i ja vas molim da ovo što je do sada urađeno bude naravno očuvano, a da vi sa svoje strane učinite da se nastavi sa tim trendom.

Još nešto što smo danas čuli od opozicije, vi niste često ovde pa ne slušate te žalopojke, ne slušate tu kuknjavu, pa se okrenete oko sebe i gledate i mislite da će sada da se sruše ovi zidovi kada čujete nekoga iz opozicije, ali srušiće se njima zidovi 24. aprila na izborima, biće im jasno, gledaće mnoge od nas samo na televiziji, ali ono što je bitno i što sam ja hteo da podcrtam - Srbija nije podnela zahtev za ulazak u NATO pakt, niti će koliko ja znam i cela moja poslanička grupa, a i Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, pojašnjava javnosti da mi zahtev nismo podneli, što znači nećemo ući u NATO, jer nas niko tamo i ne zove.

Potpuno je deplasirano da određene političke snage, određene političke grupacije žele da naprave podelu u Srbiji na temi „Ne u NATO, mi smo protiv NATO-a“. To su potpuno besmislice, treba se posvetiti novim investicijama, novim radnim mestima, otvoriti fabrike kakva je „Geoks“, nastaviti sa proizvodnjom u „JUMKO“, nastaviti sa proizvodnjom u „Simpu“.

Svaki grad ima takve gigante koji su u zapećku, koji ćute, čekaju nečiji mig, čekaju nečiji pogled. Očigledno da ćete i sa FAP-om imati određene ideje koje ja pozdravljam sa svoje strane.

Zbog toga da znate da ćemo od danas svi ponaosob, pošto ćemo prozivkom glasati, ja naravno ispred ove poslaničke grupe, daćemo vam glas, ja vam unapred čestitam i znam da ćete biti četiri meseca ministar do sledećeg konstituisanja Vlade, a da ćete i nakon konstituisanja sledeće vlade biti ministar vojni. Ja vam na tome čestitam. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Izvolite gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade RS, uvaženi ministre, uvaženi gospodine Đorđeviću, šef poslaničke grupe SPS je već najavio stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju predlog o kome danas raspravljamo.

Ja ću se u diskusiji direktno obraćati prvom potpredsedniku Vlade RS, imajući u vidu da on ima legitimaciju predlagača, a naravno da ću u svojoj diskusiji uzeti u obzir sve ono što se vezuje za izbor i podršku predlogu za ministra i to novog ministra odbrane RS.

Naime, mi se u zadnje vreme suočavamo sa brojnim bezbednosnim rizicima i na te bezbednosne rizike Vlada RS više neko kvalitetno odgovara. Današnji čin rasprave o predlogu za izbor ministra vojnog predstavlja još jedan dokaz o odgovornosti Vlade RS i doslednosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva.

Nesumnjivo je da je jedan od najznačajnih ciljeva povećati kapacitet Vojske RS, povećati ono što podrazumeva potencijal naših oružanih snaga kako bi se izbegli svi bezbednosni rizici.

Nažalost, tih bezbednosnih rizika je danas veoma mnogo, počev od našeg susedstva, počev od teritorije Kosova sa koga u svakom slučaju imajući u vidu turbulencije koje su svakodnevne, imajući u vidu okolnosti koje prate njihov zakonodavni proces, imajući u vidu okolnosti koje prate situaciju koja se vezuje za borbu između opozicije i pozicije, imajući u vidu okolnosti regionalnog karaktera, pre svega okolnosti koje se vezuju za pojave ili pojavne oblike terorizma, onda je sasvim logično da Vlada RS na sve te rizike odgovara nedvosmisleno jasno, a to je da i organi rukovođenja, komandni kadar, pa samim tim i ono što se vezuje za Ministarstvo Vojske mora da bude na najvećem mogućem stepenu i kvaliteta i kvantiteta.

U svakom slučaju, ovde se postavlja jedno logično pitanje – da li uopšte Vojska Srbije može da funkcioniše ukoliko svi resursi nisu uključeni u to funkcionisanje? Naravno da ne može. U tom pravcu i Ministarstvo Vojske koje mora dati svoj doprinos daje ga nemerljivo, sada doživljava ono što podrazumeva puni potencijal, a puni potencijal će imati onog trenutka kada, nadam se, odmah posle ove rasprave svi narodni poslanici opredeljeni za borbu, za interese RS budu podržali predlog o kome je danas vođena rasprava i još uvek se vodi rasprava. Ono što je jako značajno istaći jeste činjenica da je Vojska uvek bila uz građane i u mirnodopskim uslovima. Ovde su se čule brojne kritike danas upućene premijeru, onda prvom potpredsedniku Vlade RS. Da su te kritike imale barem malo utemeljenja, činjeničnog i bilo kakvog drugog, pa onda da ih uzmemo u razmatranje. Ovako su te kritike bile na nivou floskula, pokrivene plaštom hipokrizije.

Naime, radi se o tome da se prvo počela pojavljivati jedna veštačka dilema oko toga da li je Srbija pogrešila kada je potpisala, odnosno verifikovala upravo u ovom visokom domu Sporazum koji podrazumeva određene normative koje se vezuju za oružane snage NATO. Ja moram da podsetim i sa pravnom aspekta, takav sporazum danas ima snagu zakona. Dakle, legislativni put Republike Srbije je doživeo ono što treba da doživi, ali to ni u kom slučaju nije narušilo vojnu neutralnost Republike Srbije. Ona je ostala ista i Vlada Republike Srbije je ostala opredeljena ka toj vojnoj neutralnosti, što svakako zaslužuje veliku podršku.

Ono što je pokušano da se učini, da se izvrši jedna vrsta podela među građanima Republike Srbije, tako da jedni budu navodno za jedan blok, drugi za drugi blok, jedni sa simpatijama prema istoku ili Rusiji, a drugi sa simpatijama prema zapadu ili NATO-u, u svakom slučaju predstavlja jednu potpuno veštačku ili izvitoperenu dimenziju razmišljanja. Potpisivanjem sporazuma Republika Srbija se nije priklonila nikom. Republika Srbija je ostala vojno neutralna i takva će ostati. Republika Srbija ima svoje ciljeve, da zahvaljujući svojoj vojnoj neutralnosti ostane politički dominion na teritoriji Balkana.

Šta je ono što je sadržano u sporazumu? Pa, to je ono što je inače sadržano i u međunarodnim dokumentima. Sporazum, podsećanja radi, nije potpisala ni ova Vlada, niti prethodna, nego je potpisala Vlada koja je 2006. godine bila aktuelna Vlada Republike Srbije. Ništa novo nije sadržano u sadašnjem sporazumu u odnosu na tada potpisani sporazum. Postavljaju se pitanja i određenih benefita koje navodno dobijaju pripadnici oružanih snaga NATO.

Podsećanja radi, ne radi se ni o kakvim benefitima, ne radi se o ni o kakvom specifičnom imunitetu, ne radi se o bilo čemu što bi na bilo koji način dovelo Republiku Srbiju u položaj bilo kakvih štetnih posledica, uzrokovanje određenih incidenata ili bilo čega drugog štetnog. Naprotiv, sve ono što podrazumeva zakonski okvir i zakonsku regulativu, da i druge vojne misije imaju mogućnost prolaska preko tuđih teritorija, teritorija zemalja ne samo koje su članice Evropske zajednice ili članice NATO, već i druge zemlje imaju potpuno identične regulative i normative kada je u pitanju ono što je definisano sporazumom koji je ova Skupština potvrdila i na taj način ozakonila.

Na kraju krajeva, ono što se vezuje za pokušaj stvaranja jednog animoziteta prema Vladi Republike Srbije u odnosu na taj sporazum, predstavlja pre svega politikanstvo, predstavlja nešto što bi se moglo podvesti pod politički marketing, naročito u predizbornoj kampanji ili izbornoj kampanji, sa ciljem da se diskredituje Vlada Republike Srbije. Naravno da je to neuspeli pokušaj i na tome će se zadržati, ostaće neuspeli pokušaj.

Ono što želim da istaknem, s obzirom, da su svi pomalo afirmisali sredine iz kojih dolaze, ja sam dužan da zbog građana Užica, prvi potpredsedniče Vlade, što je vama i te kako dobro poznato, ukažem kako je Vojska Republike Srbije reagovala i u mirnodopskim uslovima. Onog trenutka kada je Užice i ceo Zlatiborski okrug doživelo, a pre svega građani Užica doživeli nezapamćenu ekološku katastrofu, kada je došlo do zagađenja najvećeg vodozahvata sa koga se vodom snabdeva čak nekoliko stotina hiljada građana, kada je pretila značajno veća i daleko štetnija posledica po građane tog dela Srbije, Vojska Republike Srbije je pritekla u pomoć.

Čule su se kritike na račun načelnika Generalštaba, čule su se kritike na račun Ministarstva, vojske. Ja moram da kažem da je Vojska Republike Srbije upravo u tim trenucima, kada je bilo najteže građanima Užica, i to na signal rukovodstva grada Užica, priskočila u pomoć, obezbedila vodosnabdevanje i na taj način građanima omogućila normalan život. To je ono što podrazumeva potencijale Vojske Srbije. To je ono što Vojsku Srbije kredibiliše kao nekog bez koga se ne može, niti se ikada moglo. Naročito je dobro što se prema Vojsci Srbije jedan industrijski resurs usmerio na pravi način, a to je namenska proizvodnja u fabrici „Prvi Partizan“ u Užicu, koja se stimuliše i afirmiše još više zahvaljujući uspešnom menadžmentu. Nadama se da će te vi to kao ministar budući, uvaženi gospodine Đorđeviću, još više stimulisati.

Zbog svega što sam istakao, ponoviću stav šefa poslaničke grupe, da će poslanička grupa SPS bezrezervno podržati ovaj predlog koji je Vlada predložila i izglasaće novog ministra vojske. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.

Vaša poslanička grupa nema više vremena za raspravu, tako da mi je žao što gospodin Đorđe Čabarkapa neće imati vreme za diskusiju.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.