I to je činjenica i to svi vide u Srbiji.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.

Završavam. Kad god je neki teški zakon morao da se brani u Skupštini Srbije Aleksandar Vučić je lično došao u Skupštinu da brani i „Beograd na vodi“ i smanjivanje plata i penzija i mnoge druge teške reformske zakone.

Dakle, ako neko treba da se diči Aleksandrom Vučićem onda je to SNS zato što mislimo da je čovek gotovo celokupnu državu poneo na svojim leđima.

Pošto vidimo da ovo sada ne vodi ničemu, moraću da dam pauzu ako budete insistirali i dalje da…

(Zoran Babić, s mesta: Zašto?)

Zato što se u ovom trenutku javio gospodin Milićević. Ipak moramo da se vratimo na temu.

Ako smatrate poslanici da treba da govorim o ovoj temi, nije problem.

Izvolite gospodine Milićeviću.

Nije mi namera uopšte da raspirujem strasti i da širim negativnu energiju, negativnu tenziju. Želim da kažem samo nekoliko stvari.

Dakle, iz prošlosti i od prošlosti se ne živi. Iz prošlosti se izvlače pouke, afirmiše se ono što je bilo dobro ako je bilo dobrog. Stranke koje govore samo o prošlosti nemaju ni sadašnjost, ni budućnost. Znate, kad govorimo o prošlosti, ima jedan slogan, ima ovde u sali, ja mislim, i onih koji potiču iz doba Saveza komunista, koji kaže da ništa nije toliko sveto da ne bi moglo biti zamenjeno još nečim boljim i naprednijim. Na taj način se ponaša Socijalistička partija Srbija.Svako ima svoju odgovornost.

Što se nas tiče, mi smo uvek spremni, govorim sada o periodu od 2008. do 2012. godine, pošto je o tome maločas bilo reči, mi smo uvek spremni da položimo račune za ono za šta smo preuzeli odgovornost. Da, rekao sam u svom današnjem izlaganju, mnogo puta smo to ovde potpuno jasno i precizno rekli u republičkom parlamentu, mi smo deo Vlade Republike Srbije, delimo odgovornosti i vrednosti Vlade Republike Srbije. Nema nikakvih direktiva, nema nikakvih podela. Ja vam saopštavam ono što jeste jasan stav i Socijalističke partije Srbije i poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, ali delimo i sankcije od birača, kada za to dođe vreme.

Naš san je isti san koji ima i Vlada Republike Srbije. Naši ciljevi su isti ciljevi koje ima Vlada Republike Srbije, a to je stvaranje moderne, uspešne, razvijene Srbije, Srbije koja će biti deo porodice evropskih zemalja. Promeniti taj san za noćnu moru povratkom DOS-a na vlast, značilo bi ne da smo nekoga izdali, već da smo izgubili pamet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Izvolite, gospođo Čomić.

Zahvaljujem.

Pažljivo prateći debatu, dijalog, razgovor, kako god, o izboru kandidata Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije, i ako se iz svega pažljivog što je rečeno oljušti nepotreban jed, cinizam bez otmenosti i onoliko folklora koliko zahtevaju predizborni dani da bi se markiralo ko će tu šta, ko će da bude vlast, ko će opozicija, kad se sve to oljušti, na moju žalost, jako dugo trajalo, onda ja vidim dve dobre niti koje smo vukli kroz ovu raspravu. Prva je lična odgovornost, a druge je odgovornost institucija. To jeste tema o kojoj treba da se govori, kada se na predlog predsednika Vlade bira ministar za bilo koji resor, pa tako i u ovom slučaju za resor odbrane. Dakle, lična odgovornost i odgovornost institucija.

Samo da bih ilustrovala zašto je to tako važno, podsetiću kandidata Zorana Đorđevića koju instituciju nasleđuje i bivajući biran na čelo Ministarstva odbrane šta je sve ono što ima u nasledstvo, a ko mu je to ostavio, bar za ovih 26 godina koliko ja pratim, učestvujem i svedočim izborima i izgradnji pravnog društva i vladavine prava u Srbiji. Dakle, sve ono što su u tu instituciju ugradili Bratislav Gašić, Nebojša Rodić, Aleksandar Vučić, Dragan Šutanovac, Prvoslav Davinić, Boris Tadić, Slobodan Krapović, Pavle Bulatović. Možda sam smetla s uma generale koji su takođe početkom devedesetih smatrani za prirodnim da vode Ministarstvo odbrane. Dvojica među njima su vodila to ministarstvo duže nego drugi, Pavle Bulatović i savezno i ovo sedam godina, a Dragan Šutanovac pet. Pavle Bulatović je ubijen u atentatu, blizu vojnih zgrada i retko je pominjan od tada.

Ako želimo da razgovaramo o nasleđu institucija, ja mislim da bi jedan od vaših poslova bio i da o tome povedete računa, preuzimajući odgovornost institucije koju preuzimate u svoju ličnu odgovornost. Šta je vaša lična odgovornost? Trenutno apsolutno nikakva, zbog toga što nemate nikakve nadležnost do trenutka polaganja zakletve. Moja je odgovornost, jer ja smatram da mi svi koji učestvujemo na javnoj sceni javnom rečju imamo jako veliku odgovornost, da vam kažem šta će biti tema dijaloga između mene i vas, mene kao narodne poslanice, a vas kao ministra odbrane kada jednom položite zakletvu. Lična odgovornost je nešto što sam ja tražila od svih koji su vam prethodili. Smatrala sam i smatram bivšeg, razrešenog ministra Bratislava Gašića lično odgovornim što mi nije pružio odgovore na dva pitanja.

Prvo pitanje koje sam mu postavljala na sve moguće meni Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini dostupne načine je – ko mu je dao informacije na osnovu kojih je procenio da treba da da naredbu usmenu, mimo subordinacije, za pokretanje spasilačke misije helikopter? Vas to nemam prava da pitam. To je lična odgovornost i to pitanje odlazi zajedno sa razrešenim ministrom Gašićem i nije moje pravo da to pitanje postavljam bilo kome drugom. Ali, ostaje drugo pitanje, koje jeste vaša lična odgovornost, čiji odgovor nema ni u jednom izveštaju i na koje je vaš prethodnik uporno odbijao da mi dostavi odgovore.

Dakle, ko je menjao plan leta helikoptera koji se 13. marta, evo za 11 dana od danas, tragično srušio i tako mi svi izgubili sedam ljudi? Postoje razni načini na koje će se naša komunikacija nastaviti. Ja ću ovo drugo pitanje postaviti, ovo prvo više ne, jer onaj čija je to lična odgovornost više nije u nadležnosti, a videćemo da li će se pismeno poslaničko pitanje završiti kao što je do sada bilo, da na jasno poslaničko pitanje ministar odbrane kaže – to je predmet tužilaštva, to je predmet istrage. Nije i to znamo svi mi koji znamo kako funkcioniše i način na koji se radi plan leta i kako funkcionišu službe koje kontrolišu plan leta. Da li će biti odgovora između mene i vas, ostaje pred nama da vidimo. Ja se nadam da hoće, a vi po svojoj ličnoj savesti i odgovornosti.

Zašto je, i s time završavam, važno iz ove diskusije oljuštiti sav, meni nikad jasan, jed vlasti i taj cinizam bez otmenosti i ta neverovatna nasilna komunikacija kojom se u suštini samo šalje poruka o svađama na ustima – tad ćemo, svi ćemo ujedinjeni? Nećemo kad se tako svađamo, kako da vam kažem. Dakle, ja taj deo ne razumem, ali to je deo prava legitimnog folklora jezika koji se koristi u raspravama. Ali, ono što ja želim da svi razumemo kroz dijalog, jeste da li ćemo graditi osvetničko društvo tim jezikom ili ćemo graditi društvo vladavine prava?

Taj jezik je omen i ja sam sigurna da vi, s obzirom na vaše prethodno znanje i iskustvo, razumete koliko je bilo teško iz sektora odbrane koji je prošao, ja mislim, jednu od najdramatičnijih reformi zaslugom svih ministara, ko manje, ko više, kao što bi verovatno finansijska ekspertiza finansiranja ovih službi i države iz devedesetih predstavlja nemoguć posao, čak i za doktorsku disertaciju, pošto se finansiralo iz nedostatka dokaza, a vi, vidim, u naučnim radovima se bavite time, ne bi ni to bilo loše.

Dakle, ja bih volela da u vašim nastupima, kao izabranog ministra odbrane, češće čitam sklonost ka društvu vladavine prava, nego ka osvetničkom društvu i češće slušam jezik koji je potpuno oslobođen onoga što inače javni jezik kod nas podrazumeva. Ako postoji način da se dobrim odužite bilo kom svom prethodniku, ako i jednog poštujete, nadam se sve, onda vam je to preporuka. Da sam na vašem mestu, to bih uradila.

Činjenica je da je proceduralno ova sednica zakazana u skladu sa Poslovnikom, to nije sporno. Način na koji je zakazana je slobodan prostor da mi kritikujemo, uz sav folklor jezika koji to podrazumeva. Podaci koji su u biografiji takođe su predmet naše kritike. Recimo, nema podatka vašeg rođenja. Za sve ono što neće da mi Vlada da dostupno, za to postoji internet, ali pretpostavljam da je to podatak od tajni i ja ga neću podeliti čak ni sada, kao i šesti stepen i slično. Dakle, za sve to što se dešava i proceduralno i po zakonu, ja hoću samo da vam ilustrujem jedan slučaj kada su mnogi od nas bili u ovoj sali 2006. godine, kada su tri ministra bez izbora postali ministri Vlade Republike Srbije, uz moj protest, jer je to sramota. Smatram da je to tad bila sramota i da je sada sramota. Ako poredim tumačenje procedura, onda je ovo način na koji se vi birate potpuno u proceduri, dok čin 2006. godine su odlukom Vlade, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane i Rasim Ljajić postali ministri Vlade Republike Srbije bez da je iko ikada glasao za njih.

Sa nadom da ćete zaslužiti glasove većine, ovog puta i sa očekivanjem odgovora na moje poslaničko pitanje, moram vam uskratiti svoj glas.

Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođo Čomić, ali ako želite to da znate 11. februar 1970. godine.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, uvaženi građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem, pošto govorimo o nečemu što se tiče sistema odbrane naše zemlje, bezbednosti, sigurnosti, da ne postoji primer u istoriji čovečanstva da je neki narod ili država, nacija ostvario ili odbranio svoj državni, nacionalni, narodni interes, a da ta ista država nije imala ekonomsku stabilnost i privredni prosperitet. Zbog toga oni koji kritikuju zašto je predsednik Vlade koji je predložio gospodina Đorđevića za ministra odbrane u narednom periodu uopšte pominjao ekonomsku situaciju i to što se dešava ili dešavalo 2015. godine po pitanju ekonomskih napredovanja Srbije, uopšte nisu u pravu, jer bez toga nema ni sistema odbrane, nema bezbednosti, nema sigurnosti naših građana.

Tako da mislim da treba ponoviti ponovo da je 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade otvorio 27 novih fabrika u Srbiji i da smo imali milijardu i 800 miliona evra investicija u Srbiji, što se već bogami nekoliko godina nije dogodilo u Srbiji i to bez značajne privatizacije, znači, čistih investicija. Nama su investicije i te kako potrebne zato što one ne samo što upošljavaju donošenjem investicija, a uglavnom su investicije iz država članica EU, bile najveći deo ovih investicija, što dokazuje da je naš put, strateški put prema EU i time potvrđen i da ljudi koji se bave privredom u EU to prepoznaju pa investiraju u Srbiju. Opet ponavljam, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, nama te investicije donose nove tehnologije i to je ono što je takođe bitno, ne samo radna mesta nego i nove tehnologije koje nemamo i koje su nam zbog svega što nam se dešavalo u poslednjih 25 godina nasušna potreba Srbije. Između ostalog su i potreba Vojske Republike Srbije i našeg odbrambenog sistema, jer mi imamo sjajnu vojsku. Ovde se govorilo o nekim podacima, tabelama.

Imam tu priliku da razgovaram, čak i sa mnogim vojnim licima, generalima raznih država koji su imali priliku da sa našim vojnicima sarađuju u međunarodnim misijama, koji govore da su naši vojnici jedni od najprofesionalnijih sa kojima su sarađivali, upravljali, ako ne i najprofesionalnijim. Kada kažem vojnici mislim na oficirski, podoficirski kadar, naravno i na profesionalne vojnike koje imamo.

Međutim, činjenica je da zbog ekonomske krize i svega što nam se dešavalo, ratova koje smo imali, sankcija, pljačkaške privatizacije i sve što nas je zadesilo u poslednjih 25 godina smo došli u situaciju da nam je i Vojska i ceo odbrambeni sistem tehnološki u teškoj situaciji i da je to u stvari nešto na čemu najviše treba da radimo. Zato nam je potrebna stabilna ekonomija, investiranje, a zbog toga su nam potrebne i nove tehnologije i naravno investiranje u našu namensku industriju. Šta je još bitno za funkcionalni sistem odbrane u jednoj zemlji? Bitno je da imamo saveznike i prijateljske odnose. S obzirom da smo mi vojno neutralna država, ne možemo da imamo saveznike, jer smo vojno neutralni, ali možemo da imamo prijatelje i možemo da imamo saradnike. U Evropi se zna da imamo dve, da kažem, vojne sile, a to je Ruska Federacija i tu je NATO pakt. Mi smo u Evropi i dobro je da kada vodimo politiku vojne neutralnosti sarađujemo i sa jednim i sa drugima.

Međutim, ima dela, po meni neozbiljnih ljudi u Srbiji koji svaku saradnju sa NATO paktom, a to kaže neko, kažem ja kao narodni poslanik i neko ko je služio vojsku kao pripadnik protivvazdušne odbrane i koji je za vreme bombardovanja bio pripadnik naše Vojske i borio se protiv agresije NATO pakta, znači, onih koji su nas bombardovali u to vreme i branio svoj narod i državu. Kao što je rekao i predsednik Vlade ponosim se time, a sada sam evo šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. To je nešto što govori o tome kako i na koji način treba da sarađujemo i kako treba neke probleme da prevaziđemo.

Tako da oni koji napadaju Vladu Republike Srbije ili nas u parlamentu zbog toga što smo uspostavili odličnu saradnju preko Partnerstva za mir, spomenutih sporazuma, izuzetno greše. Najbolje bi bilo kada bi javnost u nekom narednom periodu upravo preko pripadnika Vojske saznala koliko su od velikog interesa ti sporazumi i koliko koristi Vojska Republike Srbije od svega toga ima. To mislim da će naredna Vlada i naredni ministar odbrane, mislim posle izbora koji će biti održani za par meseci, trebati da promene u odnosu na ono što je do sada bila praksa.

Oni koji kritikuju tu saradnju sebe često nazivaju patriotama, a ja na njih gledam, doduše, malo su blaži, hajde da kažem, ne koriste nasilne metode nego samo manipulaciju laži i propagandu, ali kao što se pripadnici islamske države zalažu za neki kalifat, tako mi se čini i da ti nazovi patriote se zalažu za nešto što bi bila pravoslavna džamahirija, a nikakve veze nema niti je to nešto što je potrebno državi Srbiji.

Prave patriote u Srbiji žele mir, stabilnost, bezbednost, sigurnost za svoje građane. Prave patriote u Srbiji žele ekonomski rast, privredni rast. Prave patriote u Srbiji se bore na ovaj način preko investicija, znači, preko otvaranja fabrika da dođemo do kraja ove decenije, da probamo da dođemo do 1.000 evra prosečne plate, ali ne sa 20% nezaposlenih koliko je bilo u vreme režima Tadića i Pajtića, ni sadašnjih 18% nego da svedemo broj nezaposlenih na svega 2%, što je otprilike nešto što je prosek u EU. Da mladi u takvoj zemlji ostaju, da ne odlaze upravo u razvijene zemlje EU nego da vide svoju budućnost i život u Srbiji. Takva je Srbija potrebna. Takvu Srbiju želi Aleksandar Vučić i ova Vlada koja je radila.

Ja kao poslanik, pošto je ovo verovatno poslednja prilika da se obraćam ovom sazivu parlamenta i građanima na ovaj način, želim da se zahvalim Vladi što je tako radila i nadam se da su u parlamentu imali podršku i pomoć dovoljnu, ali to su prave patriote oni koji su zalažu za tu i takvu Srbiju.

Šta nam je još potrebno? Regionalna stabilnost i saradnja. To smo radili i mi u parlamentu, preko odbora i delegacija, naravno, i Vlada Republike Srbije što je i pokazala. Potreban je jači pravosudni sistem, pravni sistem zemlje. Potrebna je demokratska država, što imamo. Slobodni mediji, koje imamo, jer da ih nemamo ne bi ovi neozbiljni koji nemaju podršku naroda mogli toliko prostora da imaju u medijima kada napadaju Vladu i smišljaju laži po pitanju raznih situacija i saradnji. Naravno, sve to nas dovodi dotle da imamo i jaku Vojsku. Već sam rekao moje mišljenje o Vojsci, mislim da je to najuređeniji sistem u našoj zemlji trenutno. Vojskom rukovodi naravno Generalštab i politika sa druge strane, preko ministra, Vlade, pa do parlamenta. Mi smo, ako niste znali jedini parlament u Evropi koji odlučuje o odlasku naših vojnika u misije, u svim drugim državama to radi izvršna vlast. Eto, koliko je Srbija demokratska država kada se tako nešto odlučuje tamo gde je narodna volja, a to je u Narodnoj skupštini.

Potrebno je nastavak povećanja obrazovnog nivoa u Vojsci Republike Srbije, kao što sam rekao tehničke opremljenosti, i nastavak, nadam se da će se ta politika nastaviti, nastavak časnog i primećenog svugde u svetu učešća naših vojnika u mirovnim misijama, i te kako primećenog.

To nije rečenica koja se tek tako izgovara, zaista jedni od naših najboljih diplomata koje imamo i koji predstavljaju Srbiju. Još jednom ponavljam, da predlog gospodina Vučića, da gospodin Đorđević bude novi ministar ima i moju podršku kao narodnog poslanika, i naravno, svih narodnih poslanika SNS.

Da završim, uopšte me ne čudi posle ove današnje rasprave kada sam video dva različita istraživanja danas gde se kaže da je SNS u tim istraživanjima već ima 50% podrške građana, a izbori još nisu raspisani, dok su drugi manje, više na ivici cenzusa, uz par naših kvalitetnih partnera koji bolje i sigurnije stoje.

Tako da imamo i motiv više da nastavimo da radimo, i nadam se da će to raditi ubeđen sam, i novi ministar posle izbora danas. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem gospodine Šormaz.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.