Na koje tačno novine mislite iz oblasti odbrane?
Moramo da se držimo teme kako–tako. Ja stvarno ulažem krajnji napor da vas ne prekinem. Tačno ima nekoliko časopisa koji se bave odbranom i Vojskom Srbije, pa tačno na šta ste mislili?

Možemo da govorimo i o sramnim člancima u listu „Odbrana“ koji su se pojavljivali protiv jednog državnog organa, kada je bivši ministar Vojske vodio sukob sa Zaštitnikom građana. Onda ste u listu „Odbrana“ mogli da pročitate sramne tekstove o jednom predstavniku državnog organa, ako hoćete da govorimo u detalje o slobodi medija.

Možemo da govorimo o tome kako imamo neefikasno sudstvo danas, kako se oslobađaju kriminalci …

Nemamo više vojne sudove, poslaniče. Učestvovali ste u reformi pravosuđa ovih nekoliko godina. Nemamo vojne sudove.

Nemamo vojne sudove, ali se pred sudovima vode postupci i protiv vojnih i civilnih lica. Pripadnici Vojske su u tom smislu izjednačeni sa drugim građanima Srbije. Stanje u sudstvu tangira sve, kao što tangira i stanje u obrazovanju, zato što pripadnici Vojske imaju porodice, imaju svoju decu. Ta deca idu u škole u kojima predaju profesori i nastavnici sa najnižim primanjima u regionu, profesori i nastavnici koji su prošle godine štrajkovali pet meseci i koji danas sami govore i po priznanju samog ministra nije ispunjeno ono što je sa njima dogovoreno pre godinu dana.

Naravno da su i pripadnici Vojske, kao i svi drugi građani Srbije, zabrinuti kada decu pošalju u takvu školu i kako će im deca biti obrazovana i kakva im je budućnost. I ova Vlada ne nudi budućnost za građane Srbije, odnosno ne nudi im budućnost ovde. Nudi im budućnost negde drugde, nažalost, jer u Srbiji neće moći da rade i pristojno žive ukoliko se nastavi ovakva politika.

Na kraju, cela ova igra i predstava oko ministra odbrane dovela je do toga da imamo jednu paradoksalnu, možda na prvi izgled i bezazlenu, ali suštinski jako opasnu situaciju. Naime, pre nekoliko dana obavestio nas je ministar pravde da je posle sednice Nacionalnog saveta za odbranu predsednik Republike ovlastio ministra odbrane da podigne stanje u Vojsci kako bi Vojska bila u slučaju potrebe upotrebljena kao pomoć policiji u slučaju eskalacije krize sa migrantima. To je izjavljeno u situaciji kada Srbija nije imala ministra odbrane, imala je vršioca dužnosti, vršioca dužnosti ministra finansija koji je toj vojsci, pripadnicima vojske, smanjio plate, koji im je smanjio dnevnice, ali niko, ili gotovo niko nije govorio o tome zašto je predsednik Republike preneo svoje zakonom i Ustavom dato ovlašćenje o komandovanju i odlučivanju o upotrebi vojske u ratu i miru, jer to nikako nije mogao da uradi zato što funkcija ministra odbrane nije da komanduje vojskom, nego da rukovodi. Nemoguće je. Zato je napravljena ta podela da se zna ko od civilnih organa komanduje, a ko rukovodi vojskom i namerno je ta podela napravljena, jer predsednik Republike komanduje i odlučuje o upotrebi, a ministar rukovodi.

To poigravanje sa državom može da ima tragične posledice. Nažalost, za vreme mandata ove Vlade i to smo mogli da vidimo. Zbog takve igre i samovolje u komandovanju i rukovođenju sedam ljudi je izgubilo život. Ja se nadam da će novi ministar odbrane, u ovom kratkom vremenu, koliko bude na funkciji, pomoći da se dođe do istine oko toga šta se dešavalo u noći 13. marta 2015. godine i zašto je sedmoro ljudi u toj noći izgubilo život.

Nadam se da će ministar odbrane pomoći da se dođe do pune istine zašto i kako je došlo i čija je odgovornost bila kada su se pripadnici Vojske sukobili sa pripadnicima policije na ulicama grada Beograda.

Nadam se da će novi ministar omogućiti bolju kontrolu, civilnu kontrolu, službi bezbednosti i da se neće ponoviti situacija da smo imali nezakonito praćenje aktivnosti političkih stranaka od strane VBA.

Nadam se da novi ministar odbrane neće ulaziti u sukob sa drugim državnim organima, da će se držati zakona i Ustava, što nije bio slučaj sa prethodnim ministrom odbrane koji je, smatrajući da ima zaštitu premijera, mislio da može da radi šta god hoće.

Mi nećemo glasati za Predlog za izbor novog ministra odbrane, kao što nismo glasali ni za izbor ove Vlade, ni za jednog ministra koji je biran u međuvremenu.

Drago nam je što će ovo zasedanje završiti ovaj mandat Skupštine, što će građani vrlo brzo imati priliku na izborima da kažu svoje mišljenje o ovoj Vladi i radu svih njenih članova od predsednika Vlade, svakog pojedinačnog ministra, pa i ovog kojeg ćemo danas izabrati. Siguran sam, ukoliko izbori budu održani u iole fer i demokratskoj atmosferi, da ova Vlada i stranke koje je podržavaju neće dobiti podršku građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade.
Izvolite.

Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, meni se učinilo da sve vreme želite da se šalite i sa nama i sa vašim kolegama narodnim poslanicima, ali da želite i da zbijate šale koje bi trebalo da se dopadnu građanima Srbije.

Sve što ste rekli, ili gotovo sve što ste rekli, apsolutno je besmisleno, netačno, loše pročitano. Trebalo je da pitate neke od svojih kolega koji su bili u sistemu odbrane za određene stvari o kojima ste govorili, jer se vidi da o tome ili malo ili gotovo ništa ne znate, a sve druge podatke koje ste iznosili ste valjda u svojoj glavi zamislili, to valjda govorite kada negde idete sami, a nema ko da vam oponira i onda sami sebe verovatno ubedite u istinitost tih podataka koji veze sa realnošću nemaju. Pokušaću da vam odgovorim na nekoliko stvari. Rekli ste kako smo se danas našli u ovoj situaciji, pa kao promena ministra nije prvi put. Ne. Promena ministra zbog njegove izjave, samo jedne izjave na onakav način, data je prvi put. Dobro ste vi razumeli šta sam ja rekao. Dobro je razumela celokupna javnost šta sam ja rekao, ali ste mislili da neću stići da vam odgovorim na svaku neistinu koju ste izgovorili u svom izlaganju.

Kažete – čekali smo cela dva meseca. Vas smo čekali 12 godina, pa nismo dočekali da se tako nešto desi. Kažete – gle, čuda, a vaša čuda ne dočekasmo ili ono što smo dočekali bolje da dočekali nismo. Držite nam predavanja svakog dana i govorite kako je građanima lošije, a doveli ste zemlju do bankrotstva, razorili je. Vi ste nama malopre rekli, podsećam, dragi prijatelji, poštovani narodni poslanici, da nam treba rast BDP od šest, sedam posto. Kažete – malo je da u godini fiskalne konsolidacije imate plus 0,8. U godini kada spasavamo zemlju od bankrotstva u koje ste nas doveli malo je, a šest, sedam posto. Kada ste vi imali šest, sedam posto? Godine 2008. kada ste imali gotovo minus četiri, što je rekordan negativni rekord u državi Srbiji. Izvinite, 2009. godine.

Tada ste vi bili, gospodine Đurišiću, na vlasti, doveli ste nas do minus četiri, a sada pričate o plus šest. Imali ste najveći minus u Evropi i svetu, a sada pričate o tome kako biste vi pravili plus šest. Pustite one koji su nas izvukli od vaših minus četiri, koji su zemlju izvukli iz recesije i počeli da je ubacuju u plus, počeli da joj prave pozitivan BDP, da rade. Samo nemojte vi da ih omalovažavate.

Kažete – ne valja Zakon o radu, kažete smanjen broj investitora. Želim da vam dam, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, poslednji podatak NBS - ukupan nivo investicija, konačni podatak za 2015. godinu, je milijardu i 800 miliona evra, i to bez i jedne velike privatizacije, kao što kažu tipa „Maksija“ ili nekih drugih kojima su se oni jedini ponosili.

Što se tiče investicija, kažu, čuli ste malopre, svi su u regionu uspešniji, idu investitori u region. Prvi do nas u regionu, od onih koji nisu članovi EU ima 420 miliona evra nivo investicija. To je prvi do nas, a mi na milijardu i 800. Nisam znao da je 400 miliona više od milijardu i 800 i da svi odoše kod njih. Nisam znao, ali moguće je. Molim vas, kao Boga, pitajte nas da vam damo tačne podatke, pitajte nas da vam damo tačne i precizne podatke. To su toliko ozbiljne stvari da sa tim stvarima niko ne može da se igra.

Inače, pošto su ovde pričali o tome, nikada ne znaju šta je to hoće, hoćete li da dajemo subvencije ili neće da dajemo subvencije. Dok nismo imali Zakon o ulaganjima koji je Narodna skupština usvojila, da, jedanmali deo investitora, iako smo dobre uslove i do tada nudili, bi otišao u Makedoniju, Bugarsku ili negde gde su njihovi ministri imali potpunu arbitrarnu slobodu da daju novca koliko hoće svakom investitoru. Sa tim ne možete da se bijete, sa tim ne možete da se borite. Sada imamo bolje uslove i možemo da dajemo do 50% investicije. Svi investitori dolaze u Srbiji, apsolutno svi. Šta ćete što neko to ne vidi?

Otvorio sam 27 fabrika, što nije dovoljno. Nikada nije dovoljno, ali je mnogo više nego što je to činjeno ranije, i to ćemo raditi i u budućnosti.

Kažete te nam da neko nekakve ratnohuškačke poruke ima i pričate da nešto hoćemo sa NATO da ratujemo. U kom to filmu živite? Koji ste film to gledali, pa ste došli do tog zaključka? Možda vam smeta to što smo rekli, ako neko nabavi balističke rakete da gađa Srbiju, da moramo da branimo svoju zemlju ili biste se ponašali toliko neodgovorno da neko u okruženju, ko ne pokazuje uvek prijateljski stav prema Srbiji, za razliku od srpskog odnosa prema njima, može da se naoruža tim moćnim oruđem i oružje, a da Srbija nema odgovor? Da li je to vaša poruka? Moja poruka i vama, uvaženi narodni poslanici i svim građanima Srbije, Srbija će da bude sigurna i bezbedna zemlja, osiguraćemo svoje granice i bićemo u stanju da se odbranimo od svakoga ko na Srbiju krene. To je naša ustavna obaveza, to je ono što mi moramo da radimo u budućnosti, a oni koji kažu – e, hajde da se sklonimo pa da gledamo šta će neko nešto da radi. Mi nikoga ne izazivamo, nikoga ne provociramo, ni sa kim nikakve sukobe nećemo, dakle, svuda samo isključivo šaljemo prijateljske poruke, ali nećemo da dozvolimo nikome da našu zemlju ponižava, nikome nećemo da dozvolimo da neko našoj zemlji preti, a da mi nemamo adekvatan odgovor. Ja sam o tome, inače, upoznao i sve naše prijatelje na zapadu, rekao im i tražio od njih da ne naoružavaju tu zemlju, oni to oruđe i oružje još nisu dobili. Imao više različitih obećanja da se to neće dogoditi. Mi sa tim nemamo problema. Bude li se dogodilo, Srbija će imati adekvatan odgovor.

Kažete da smo se hvalili kako smo pobedili NATO. Ne. Samo smo bili na strani svoje zemlje. Nikada nisam rekao da samo pobedili NATO, naprotiv, neki drugi su to govorili, pa ste onda to uzeli kao mantru, da ponavljate narednih 15 godina, i dalje živite u periodu od pre 20 godina, pošto ne možete da živite u savremenom dobu, nemate nikakve ideje koje biste ponudili građanima. Ali, sam tada bio na strani našeg naroda koji je bio žrtva, danas sam na strani našeg naroda, i uvek ću da budem na strani našeg naroda. Toga se nimalo ne stidim, naprotiv, time se ponosim. Nijedan zločin nisam počinio ja, nego oni koji su napadali ovu zemlju, oni koji su ubili i Milicu Rakić, i oni koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, oni koji su ubijali naše ljude koji su nisu krivi ni zbog čega bili.

Kažete nam, govorite o penzionerima, 5, 19% je bilo smanjenje penzija. Sa povećanjem od 1,25% onda izračunajte koliko je to, to je nekih 3,70% u nominalnom iznosu i ja sam zato posebno zahvalan penzionerima. Ali da smo nastavili politiku koju ste imali, penzioneri ne bi imali penzije. Neke ste isključili iz toga, kao što su vojni penzioneri, vašom odlukom iz 2007. godine. Mi danas plaćamo, gotovo 200 miliona evra, zbog vaše neodgovornosti, 200 miliona evra mi danas moramo da uzmemo od poreskih obveznika Srbije da damo vojnim penzionerima, jer ste im to vi oteli 2007. godine, i vi mi držite pridike o odgovornosti prema penzionerima. Mi smo to dali i vraćamo vojnim penzionerima. To je naš posao. To je ono što mi radimo. Penzioneri znaju, dobijaju sigurnu stabilnu penziju. Kod nas dinar ne pada po 15, 20, 30 i 50% na godišnjem nivou kao što jeto bio slučaj kod vas. Ona nije velika, ona je mala, ne žive lako sa tim, ali ti ljudi znaju u kakvim je ekonomskim uslovima Srbija ostavljena. Oni zato žele ekonomski napredak.

Moj prijatelj Milan Krkobabić je nedavno bio na jednom skupu, mislim u Novom Sadu i dva pitanja su mi ostala, to sam video na jednoj televiziji, pitao je penzionere, sad onako kako on ume – da li želite….

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Izvinjavam se.)

Nemojte da se sekirate, vaspitanje se ne uči u Narodnoj skupštini, a ni pristojnost.

(Zoran Živković, s mesta: A ni na stadionu.)

Gospodine Živkoviću, vas tamo i da vrate ništa ne biste naučili, na isto vam dođe. Ne vredi. Kažete, govorili ste o helikopteru, ponovo. Onda kad ne znate šta ćete, onda to izvučete. O nameri ljudi da spasu jedno dete. Ne znam šta bih vam više rekao osim da više o sebi govorite, nego o onima o kojima ste pričali.

Kažete da ministar odbrane izvrši istragu. Vi to da rušite naš sistem podele vlasti, da isključite Tužilaštvo, da ne rade nadležni državni organi svoj posao, nego da radi izvršna vlast. Takvu biste vi državu da nam stvorite, gospodine Đurišiću. Da izvršna vlast vodi istrage na takav način, do slovce ste rekli da će time da se bavi. Nema on šta time da se bavi. Time se bavi Tužilaštvo i Tužilaštvo donosi konačnu odluku da li ima izvršenja krivičnog dela ili nema, da li ima podizanja optužnog akta ili nema. Nema to veze ko će da bude ministar odbrane.

Ali, šta vas briga, vi ste to onako usput rekli, i ne sekirate se mnogo, jer to je ono što i svaki dan govorite, pa nema ko ni da vas ispravi.

Pričate o prisluškivanju. Ne znam o kakvom prisluškivanju govorite. O onome kako ste mene prisluškivali, ili o onome kako ste predsednika Nikolića prisluškivali, pošto ste obojicu prisluškivali, kao prvog i drugog čoveka. Normalno vam je to. Super, ako je normalno. Dobro je da građani Srbije čuju da je to normalno da prisluškujete dvojicu lidera opozicionih stranaka kako ste vi to radili. Super i čestitam vam na tome. Mi to ne radimo, i nećemo da radimo nikada. Zahvaljujem se na tome.

Pričate nam stalno o medijima i ne znam o čemu. Vi nam to govorite, vi koji ste doneli gori Zakon o informisanju nego onaj što je bio 1998. godine, za koji sam ja najvišu cenu platio i za koji sam se izvinio građanima. Vi, koji ste ugušili svaku slobodnu reč na bilo kojem mestu u Srbiji. Vi, koji ste hapsili vlasnika Kurira, kada vam se Kurir nije svideo, a onda rešili da mu date Politiku i Novosti, kako bi blatio vaše političke protivnike. Vi, nam o tome govorite.

Takvih primera danas u Srbiji nema. Takvih primera danas u Srbiji, srećom nema. Srbija je slobodna zemlja. Uvek sam slobodan da prihvatim tu vrstu kritike i da razgovaramo o tome, da vidimo šta je to što možemo da unapredimo. Šta je to što može da bude drugačije, šta je to što može da bude bolje. Nemam nikakav problem sa tim, samo nemojte vi da nam govorite. Pošto nemamo pamćenje kao kokoške, da ne možemo da se setimo šta je bilo pre tri, četiri godine, kad ni jedna reč nije smela da se objavi protiv vas nigde. A danas nema novine u kojima se ne objavljuju najgore gadosti i neistine i o meni i o mojoj porodici i o svemu drugom, a neću da govorim o mnogim drugim ljudima i iz ovog saziva parlamenta ili Vlade Srbije itd. Tako da, što se neefikasnog sudstva tiče to je tek posebna tema, a mi i dalje živimo u reformama koje ste vi u sudstvu proveli, mi gotovo ništa posle toga nismo mogli da provedemo zbog stalnosti sudijske funkcije kao što znate, koja je ustavni princip. Ako neko treba, ja imam najviše primedbi na to, imamo najviše primedbi zato što ništa ne možemo da promenimo od onoga što ste nam ostavili i još nam držite pridike, govorite nam kako i na koji način treba da se ponašamo po tom pitanju. I građani u to treba da poveruju. Super, vratite nas na vlast da bismo vam vratili -4 rast BDP.

Na kraju, ako mi dozvolite, što se tiče kilometara auto-puta i poslova, mnogo ste vi poslova ugovarali, samo ni pet kilometara trotoara niste mogli da napravite, a mnogo ste poslova ugovarali. Sve što ste ugovarali, mi danas plaćamo, redovno plaćamo i skupo plaćamo i skupe kamate na to plaćamo, ali radimo i zato gradimo te auto-puteve i zato ćemo da izgradimo auto-put i do makedonske granice i auto-put do bugarske granice.

Stepen završetka radova u 2012. godini je bio 17% i 9%, a danas je 77% i 59%. Mislim da je to velika razlika. Mislim da je to ogromna razlika i da to građani Srbije vide. I da to građani Srbije itekako vide, zato što put ne možete da sakrijete. Počeli smo gradimo u prethodne dve godine 345 mostova, 277 smo izgradili. Izračunajte koliko nam je još ostalo, izgradićemo. Mislim da su to dobri rezultati, treba da se radujete tome. Ne može baš uvek sve da bude loše.

Kada govorim o Ministarstvu odbrane iz nekog prethodnog perioda ima nešto što možete da kritikujete, ima stvari koje su dobre. Govorili ste o podacima kojima očigledno ne baratate. Naime, mi od 2013. godine, po klasifikaciji 4.1 svake godine smanjujemo. Dakle, sa 68,4 2014. godine, 62,5, zatim 60,35 su nam plate. Operativni troškovi su 28,4, investicije 11,4% nije dobro inače da znate da je idealno, što se uči u školi 50-30-20. bližimo se tome. Još nismo do toga stigli ali se bližimo tome. Da biste znali samo jedan podatak - prihodi od doprinosa koji, čini mi se, govore za sve ljude, koji govore za sve ljude u Srbiji dovoljno ili nedvosmisleno jasno kakva je razlika u ekonomskoj snazi zemlje. Prihodi od doprinosa u 2012. godini iznosili su 287,3 milijarde dinara i činili su 51,1% ukupnih prihoda fonda, a u 2016. godini najmanje će biti 370 milijardi dinara, odnosno 62,6% prihoda fonda. To je povećanje od 83 milijarde dinara - porast učešća prihoda o doprinosu ukupnim prihodima od 11,5% poena. To je divna stvar za Srbiju. To pokazuje da je ekonomija na zdravijim nogama.

Da li je dobro? Pa, nije dobro. Neće biti dobro ni za dve, tri, pet godina, da možete da kažete da je idealno, ali će iz godine u godinu ići sve bolje.

I na kraju da se našalim, nećete mi zameriti, pošto ste komentarisali da li je neko privremen, a neko je trajan, a neko je ne znam kakav mu je rok trajanja, ja ću da vam kažem - mi smo svi ovde privremeni, posebno je Vlada privremena, samo su Tadić i Čeda večni. Hvala vam najlepše.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu?
(Marko Đurišić dobacuje.)
Da, verujem da se ne čujemo.
Član 104. - o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, te sam odlučila da nema osnova za repliku.
(Marko Đurišić, s mesta: Nema osnova?)
Ne, nema osnova za repliku.
To sam naučila od potpredsednice Gordane Čomić.
Pomno sam vas pratila sve ranije mandate.
Konstantin Arsenović ima reč.
Izvolite, poslaniče.

Poštovana predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, danas biramo ministra odbrane. Ja imam jedan sasvim drugačiji pristup u odnosu na sve druge diskutante. Za mene je bitno da li taj čovek kojeg je predsednik predložio može vršiti ovu funkciju, ima li za to kvalifikacije i sposobnosti.

Ono što znamo i što smo čuli, mislim da ima. Mene posebno raduje princip i mislim da bi to trebalo i ubuduće uvažavati kada se bira takva jedna ličnost kao što je ministar odbrane ili bilo koji ministar, ako je ikako moguće, da iznikne iz te sredine u kojoj je već radio. Na taj način obezbeđujemo jedan kontinuitet rada, uvođenje brzo čoveka u posao da može izvršavati ono što se od njega očekuje.

Ovde je dilema, neki su postavili, da li je sada dva meseca, tri meseca. Za mene je bitno da jedno ministarstvo kao što Ministarstvo odbrane ne može biti bez ministra i ne može tu funkciju obavljati neko pored još jedne funkcije, koja je inače složena, kao što smo imali slučaj, ali to je bila nužda da imamo vršioca dužnosti ministra odbrane.

Smatram da predloženi kandidat, gospodin Zoran Đorđević ima sve kvalifikacije iz onoga što ja znam, a na njemu je da kroz svoj rad se dokaže i da opravda ovo poverenje koje mu se sada ukazuje.

Lično što se tiče PUPS, gospodine predsedniče, mi ćemo podržati ovog kandidata i glasaćemo za njega. Ubeđen sam da će on to opravdati, to poverenje, i za mene je to veoma bitno, a situacija i politička i ekonomska nalaže da je neophodno bez obzira na predstojeće izbore da moramo imati ministra odbrane u svakom trenutku, ne samo ministra odbrane nego svakog ministra, a posebno ministra odbrane, ne zato što ja potičem iz te strukture svojevremeno, nego smatram da i ekonomska i politička situacija u kojoj se nalazimo moramo imati ministra koji će voditi jedno tako značajno ministarstvo.

Ne bih hteo ovde da govorim o ulozi ministra odbrane, o Ministarstvu odbrane i svim drugim stvarima. Jednostavno treba da ovde imenujemo čoveka da može da obavlja svoju funkciju. U tom smislu završavam svoju raspravu. Podržavam predlog i ubeđen sam da će gospodin Đorđević svoju funkciju obavljati dobro na zadovoljstvo i Ministarstva odbrane i svih građana Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem poslaniče.
Predsednik ima reč. Izvolite.

Uz zahvalnost vama, želim samo da dovršim ono što sam malopre krenuo pa su me misli odvele na drugu stranu. Posle pitanja – da li ljudi žele takve stabilne i sigurne penzije, oni su rekli – da, želimo, ali je onda Krkobabić postavio drugo pitanje, koje je bilo mnogo važnije i u tome je bila suština onoga što sam želeo da kažem. On je postavio pitanje – a koliko nam je važno i koliko smo se žrtvovali i da li podržavamo našu decu, njihovu budućnost i bolju ekonomiju Srbije i tada je usledio trostruko veći aplauz nego što je bio na prvom pitanju. To je pokazalo koliko su penzioneri ne samo bili svesni, ne samo bili odani svojoj državi i svome narodu i svojoj deci i svojim unucima, već koliko su mnogo i neuporedivo manje razmišljali o sebi i o svom komoditetu, a koliko im je više stalo do napretka države i bolje budućnosti za njihovu decu.

Zato vam još jedanput hvala i izvinite što to malopre nisam rekao. Hvala.