Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, ministarko poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je služio vojni rok i neko ko je rezervni oficir, jako dobro poznajem osnovna dva principa koja postoje u vojsci, a to je starešinstvo i subordinacija, koja je osnov principa i sistema komandovanja. Ovakav predlog je potpuno legitiman i možda nije pravovremen, ali je posledica prethodnog stanja.

Apsolutno se ne dovodi u pitanje procedura za imenovanje gospodina Đorđevića kao kandidata za ministra odbrane. Međutim, ono što je možda simptomatičnije u celoj ovoj situaciji, jeste da se javlja jedan nehajan, neodgovoran odnos prema Ministarstvu odbrane, koje je jedno od ključnih ministarstava i koje je, kao što su prethodni diskutanti naveli, okosnica očuvanja, ne samo mira na našim granicama, nego i u okviru vanrednih situacija u zemlji.

Vojska kao deo ove države, predstavlja skup ljudi koji su nesebično spremni da daju svoj život, da se založe da svakog od građanina zaštite u tim neprijatnim situacijama. Utoliko pre, čudi taj odnos da se za četiri godine promene četiri, odnosno tri ministra i da sada na kraju izabiramo u poslednjem trenutku gospodina Đorđevića, a kako je rekao ministar, on je izabran, a nije izabran, predlog je, biće verovatno izabran, jer odluke se evidentno donose tamo, kako je rekao gospodin premijer, a ne ovde u Skupštini.

U celoj toj priči nedužna ličnost je gospodin Đorđević koji po svom obrazovanju, vokaciji obavljanja raznih dužnosti, kako smo čuli četiri godine državni sekretar je mnogo kvalifikovaniji, da bi zaslužio ovakvu situaciju. Smatram da je trebalo i pre da bude postavljen na to mesto, jer po obrazovanju kao ekonomista i po svom vremenu provedenom kao saradnik svih prethodnih ministara, sigurno ima dragoceno znanje i to se ne dovodi u pitanje. Ono što je problem u celoj ovoj situaciji, zašto smo došli u ovakvu situaciju, s obzirom da smo ovde čuli da je zbog jedne reči izgovorene, tobože došlo do smene ministra i da je to odgovorno.

Bilo je mnogo situacija u kojima je prethodni ministar pokazao nedoraslost situaciji u kojoj je trebao da reaguje na različite načine, pa su to razne afere. Jedna od njih je i ta afera „helikopter“ i iz poštovanja prema herojima koji su poginuli, vršeći ovu dužnost, a pre toga, spasivši hiljade života, jer i ja potičem sa područja koje je bilo poplavljeno, gde je Vojska dala neizmeran doprinos u spašavanju ljudi, imovine i pomoći. Iz poštovanja prema tim ljudima je neophodno da ministarstvo i druga ministarstva učine maksimalan napor da se što pre skinu te sumnje i neopravdano osude ljudi koji su ovakav zadatak izvršavali. Ovde nije sporno da su oni heroji, sporno je što se pokušava da se oni, zato što ih nema, dovedu u situaciju da su krivi za nešto. To nije dobro.

Dobro je što mi ne raspravljamo na noćnoj sednici, pošto sam ja stalni gost noćnih sednica, učestvujem, jer ovakva jedna sednica, to je dobra stvar, ona je primerena nivou i značaju koji treba da ima ovo ministarstvo. Ono što nije dobro, to je, kažem još jedanput, da kandidat za ministra bude neko sa takvim referencama, a da je on kec iz rukava, ili prva rezerva u 90 minutu.

Gospodin Đorđević, verovatno zaslužuje mnogo više i to je ona nedoumica i to je ono što nas navodi da u ovoj raspravi budemo možda i kritičniji prema, i jesmo kritičniji prema Vladi, koja ne pokazuje dovoljno ozbiljnosti kada se tiče odbrana.

Svi mi građani Srbije, želimo da živimo u mirnoj zemlji, u zemlji u kojoj vlada blagostanje, međutim za to je potrebno da Vlada vodi mirnodopsku i miroljubivu politiku i da shvatimo jedanput da mi nemamo neprijatelje u okruženju i da bilo kakvo raspravljanje i zveckanje oružjem, u smislu - ako ti meni ovo, ja ću tebi ono; ne predstavlja herojstvo, niti predstavlja neku silu kojom mi nekoga odvraćamo, jer smo bili svesni i videli smo, doživeli smo, bar ja, verujem i svi ostali narodni poslanici, da to junačenje nije dovelo do ničeg dobrog u ovoj zemlji.

Jedan od razloga velike ekonomske krize je i to, što smo znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo.

Smatramo da Srbija treba da bude sigurna i bezbedna zemlja i da ona zaslužuje rukovodstvo koje će umeti da vodi takvu mudru politiku i u pogledu bezbednosti i u pogledu gajenja međudržavnih odnosa koji neće dovesti ni jednoga trenutka zemlju u neprijatnu situaciju.

Ministarstvo odbrane, kompletno Ministarstvo je vrlo bitno u celom ovom kontekstu iz razloga što smatramo da u budućnosti građani će umeti da procene šta je za njih bezbednije i sigurnije i ja se radujem izborima, koji će pokazati da neko drugi, a to je Boris Tadić i SDS, mogu da pruže bezbednost i sigurnost građanima, kao što je to u prethodnom periodu uspeo da uradi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Izvolite gospodine Babiću.

Poštovani ministri, gospodine Bečiću, mislim da je neprimeren govor prethodnog govornika, zato što smo razrešenje gospodina Gašića, a to je prvi put da je neko iz Vlade Republike Srbije smenjen zbog izgovorene reči.

Ranije su mogli da izgovore milione reči, mogli su da pronevere i milione, ali je bilo važno da odgovornost nije postojala nikakva, ni politička, ni ljudska, ni bilo kakva druga odgovornost.

Prvi put se i desilo da potpredsednik najveće stranke bude smenjen sa mesta ministra odbrane, a da nema nikakve ljutnje, da nema nikakve ružne reči i da svi, naravno nastavljamo zajedno, kao što smo 2008. godine stvarali SNS, kao što u 2012. godine menjamo našu državu na bolje, tako ćemo to raditi i u budućnosti.

Kada neko nema ništa dobro da kaže o prethodnim ministrima odbrane, pre nego što je dužnost i obavezu vođenje naše države preuzela SNS, onda će naravno za sve i svašta optužiti gospodina Gašića. Možda zato što je neka ptica danas uginula, ili možda zato što je nekome iskipelo mleko na šporetu, ali zašto da ne govorimo i o tome da je Vojska Srbije u vreme dok je bio ministar gospodin Gašić, kupila 35.865 kompleta novih uniformi, 31. 445 pari vojničkih cipela, da prvi put će imati, sada se završava ugovor o nabavci 5.900 uniformi sa Jumkom, da je u vrednosti od 213 miliona dinara, da će prvi put imati pored modela uniforme M77 u svom kompletu imati i uniforme, odnosno letnje pantalone? Zašto da ne govorimo o tome o realizaciji stambenog zbrinjavanja pripadnika Vojske Srbije, da je 900 profesionalnih vojnika, ili bivših vojnika, stambeno je rešeno njihovo pitanje, za razliku od vremena kada ste vi vodili Ministarstvo odbrane, kada su nažalost morali ljudi da skaču sa svojim porodicama kroz prozor? Zašto to niste naveli, kao primer?

Zahvaljujem gospodine Babiću.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, pripremio sam dve napomene za našu raspravu o izboru člana Vlade i jedno, ministre Dačiću, po mom sudu topovsko pitanje za vas. Ja mislim da gospodin Đorđević zna na šta se misli kada se kaže topovsko pitanje i da može da nasluti sada o čemu će tu biti reči.

Najpre dve napomene. Napomena broj jedan. Kandidat za ministra odbrane u Vladi naše Republike, gospodin Zoran Đorđević, po pravilima kojima je uređen tok ove sednice, gospodin Đorđević ne može da učestvuje u raspravi, ne može sam da kaže više o sebi, pa je nužno, poštovana gospodo, da se oslonimo na reči gospode Vučića i Dačića i to one koje su napisane i one koje su izgovorene.

Gospodine Đorđeviću, ja smatram da onaj koji je pisao ovaj predlog biografije za vas, u ime Vlade, da je ostavio utisak površnosti i neozbiljnosti u radu. Na ove četiri stranice teksta, poštovana gospodo, koje smo dobili, na jednom mestu gde je jedna reč napisana velikim masnim slovima piše „Fakultet za društvene i politike nauke“.

Gospodo, za mene je to neoprostiva omaška kada u Skupštini raspravljamo o izboru člana Vlade, da u četiri stranice proređenog teksta, gospodine Đorđeviću, neko ko se bavio time da vas ovde kandiduje, argumentuje za to, napravi ovakav propust.

Kada je reč o izgovorenim rečima, gospodin Vučić je danas dao reč i svoju da ste vi dobar kandidat, a ja imam mnogo razloga da sumnjam u tu datu reč. Evo sad ću da vam kažem zašto? Zato što je meni gospodin Vučić na jednoj raspravi 7. aprila ovde u Skupštini dao reč da će od tada da udvostruči svoje prisustvo ovde poslednjeg četvrtka umesecu.

Od tada do danas, gospodine Đorđeviću, da vi znate i vi gospodine Dačiću, gospodin Vučić ni jednom nije bio ovde. Dakle, nije udvostručio prisustvo i ne da nije udvostručio, negoni jednom nije bio tu a dao je reč i poštovana gospodo, kako ja da se odnosim prema čoveku koji je dao reč, nije je ispunio, sada daje novu reč. Da li ja da verujem da će da je ispuni? Imam velike sumnje.

Druga napomena, poštovane dame i gospodo, i gospodine Đorđeviću ja verujem da je i za vas važno da čujete ovo, ako bude izabran, gospodin Đorđević će biti četvrti ministar odbrane u četiri godine koliko naprednjaci vladaju Srbijom.

Prvo je gospodin Vučić bio ministar, pa gospodin Rodić, pa gospodin Gašić i sada gospodin Đorđević. Dakle, imamo svake godine po jednog ministra odbrane. Za mene je to poštovana gospodo znak da je jedna grupa ljudi koja je 12 godina provela u opoziciji, nespremno dočekala preuzimanje vlasti.

Ja da sam opozicija 12 godina, pa tih 12 godina bih iskoristio da pripremim program, da oblikujem ideje, da pripremim ljude i da onda sa tim ljudima, poštovana gospodo, gospodine Dačiću, radim efikasno u jednoj Vladi.

Navedite mi jedan primer jedne evropske države gde imamo ovako frekfentne promene ministara, poštovana gospodo, na primer ministra odbrane. Evo da vidimo kako je u Nemačkoj, na koju se poziva, gospodine Dačiću, upravo predsednik Vlade, gospodin Vučić, da li se tamo ministri odbrane menjaju svake godine, pa da onda sada gospodin Đorđević može da očekuje da će do sledeće godine biti ministar, jer po ovoj praksi koju je uvela ova Vlada, jednom godišnje se menjaju ministri. Za mene to nije dobro i ukazuje na odsustvo stabilnosti, poštovana gospodo, odsustvo one vrednosti koja je nama danas u našoj Republici, gospodine Đorđeviću, zaista najvažnija.

Evo jedno topovsko pitanje za gospodina Dačića, članovi Vlade i gospoda Dačić i Vučić često u svojim nastupima koriste jednu reč – modernizacija našeg društva i naše države.

Onda gospodine Dačiću, imamo pozivanje na reči Vebera, Lajbrica, njihove ideje su vama sigurno veoma dobro poznate, Ruzvleta, a onda poštovana gospodo, šta ja primećujem? Primećujem da u delanju imamo odstupanje od onoga što se proklamuje, gospodine Dačiću, rečima.

Ja vas pitam, ako je modernizacija naše vojske, našeg društva i naše države usmerenje, zašto su za ove četiri godine od 2012, gospodine Dačiću, do 2016. godine, u ime ove Vlade, srušeni svi mostovi sa pojedincima i udruženjima u našoj Republici, koji su dosledni zagovornici modernizacije naše države, koji se kontinuriano bore sa tim i na delu, gospodine Dačiću, umesto modernizacije, imamo jednu tešku brutalizaciju društva.

Ja vas pitam, zašto se ne radi ono što se proklamuje? Zašto umesto modernizacije za koju sam ja, imamo brutalizaciju našeg društva? Hvala poštovana gospodo.

Vreme.

Gospodine Pavićeviću, najmanje što sam očekivao od vas, a to je da ne govorite istinu. Kukavičluk gospodina Živovića i to da izbegava istinu, to smo navikli, ali nisam očekivao od vas da vi to uradite, pošto smo svi svedoci da je premijer gospodin Vučić mnogo puta bio za kratko vreme u ovoj velikoj sali Narodne skupštine, mnogo puta za kratko vreme, čak i danas je gospodin Vučić bio u velikoj sali Narodne skupštine, pa je bio kada je bio Zakon o „Beogradu na vodi“, pa da ne nabrajam koliko puta je bio gospodin Vučić u poslednje vreme u velikoj sali Narodne skupštine.

Ali, problem je kod vas što ste vi u tom trenutku dok on nije ovde hrabri da kažete bilo šta, a kada on dođe, vi se zaledite od straha i jednostavno onda niste ni svesni da je predsednik Vlade u velikoj sali Narodne skupštine.

Zahvaljujem se.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade gospodin Ivica Dačić.

Izvolite.

Ja ne bih da odgovaram na ova topovska pitanja, jer ja nisam ekspert za šah, kao što je premijer, pa ne znam kakvo biste otvaranje i završnicu primenili.

Ali, ovde bih želeo da pohvalim gospodina Pavićevića. On najbolje u celom parlamentu i najpažljivije čita sva dokumenta. Ja nisam još primetio nekoga ko toliko pažnje posvećuje štamparskim i pravopisnim greškama.

Prema tome, pošto ste govorili o tome, o 12 godina opozicije ili ne znam koliko, ja vam savetujem da dignete ruke od toga, pošto ionako nećete ući sada u parlament. Evo, ja ću vas lično primiti za redaktora i korektora, sve ono što radimo u poslaničkoj grupi.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, za razliku od mojih prethodnika, ja neću imati ni reči kritike ni reči hvale za kandidata za ministra. O njegovom radu ću suditi, ako mi se ukaže prilika, tek na kraju njegovog mandata ili kada budem video šta će čovek da uradi.

S druge strane, ne mogu da kažem da ne znam čoveka. Znam ga i verujem da ga dosta dobro znam, i mislim da bi bilo nekorektno da ga sada hvalim vezano za nešto što je vezano za stranački rad ili za naše privatno druženje. Ali, hoću da kažem Zoranu Đorđeviću da treba danas da bude ponosan. Svi mi u Srbiji se ponosimo da je on danas kandidat, a u neku ruku mu i zavidimo, što je normalno, jer svako verujem da ima u sebi željuda jednog dana bude na čelu naše Vojske, s obzirom da je to jedna tradicija koja se u Srbiji veoma, veoma poštuje.

Od dana današnjeg, Zorane, vi ulazite u red velikana i morate to da opravdate. Vi ćete biti među ljudima koji su nekada stajali na čelu naše Vojske, kao npr. Mladen Milovanović, Toma Vučić Perišić, Milivoje Petrović Blaznavac, Ilija Hadži-Milutinović Garašanin, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Nikola Pašić, a što da ne kažem, i Aleksandar Vučić, i Draža Mihajlović, evo kolega me ispravlja. Ima puno njih, nisam mogao sve da nabrojim.

Aleksandar Vučić će vam biti tu da vas kontroliše i to će vam biti najbolja pomoć, ali i najteža obaveza koju morate da poštujete.

Danas su neki od kolega imali primedbi na deo vaše biografije vezano za obrazovanje, za nedostatak određenog slova itd. Nemojte na to da se obazirete. Mi smo Srbi takvi, moramo negde da nađemo neku greškicu. Ali, ono što ja hoću da vam kažem, nekoliko stvari mi je ostalo upamćeno ovde, spominjali su VMA, jednu od naših najznačajnijih institucija. Ja se nadam i verujem da ćete vi iskoristiti mesto na kome ćete se naći da toj instituciji vratite ugled onakav kakav je imala i da zbilja bude najbolja u ovom delu sveta ili da bude najbolja, na kraju krajeva, u Evropi, jer ona to i zaslužuje.

S druge strane, kao neko ko se celog života bavio prosvetom, ja očekujem od vas da uložite veliki napor da se vrati nivo obrazovnih ustanova u Vojsci i u zdravstvu, jer to kroz vaš posao možete da uradite i to će biti jedan od segmenata vašeg posla. Taj posao neće biti lak. Imate vi mnogo, mnogo obaveza u ovom Ministarstvu, ali ja verujem da ćete imati snage i da ćete istrajati na tom delu posla, zato što moramo uvek da pamtimo i da znamo da su nam obrazovanje i zdravstvo dva stuba na kojima počiva svako društvo, samim tim i Vojska.

Danas je ovde bilo nekoliko tih primedbi. Jedna od primedbi je bila od koleginice Maje Gojković, baš mi je žao što nije tu, da je neke stvari, za koje je ocenila da nisu baš u redu, učila od koleginice Čomić. Ja sam hteo i njoj da dam savet, a i vama – učite od svih, to nije problem, ali učite najbolje i najpozitivnije stvari i nemojte nikada se pozivate na nešto što nije bilo dobro. Trudite se da budete najbolji među najboljima, jer samo tako ćete ostvariti ono za šta vas danas kandidujemo. Hvala i puno sreće.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.