Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, kandidatu za ministra odbrane, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da levica Srbije ne može podržati vaš izbor. Smatramo i čuli smo puno toga što potvrđuje jednu davno datu istinu, da ova vlast, kada ne može da isporuči bilo kakav rezultat, a ne može, onda se bavi tehničkim stvarima i održavanjem sistema koji ne daje nikakve rezultate. Vi ćete biti ministar nekoliko meseci. Već za koji dan postajete ministar u tehničkom kapacitetu. Mislim da je dobra stvar što je izabran čovek iz sistema odbrane koji je dugo godina, za građane Srbije jako mnogo godina od kada ste vi na vlasti u tom sistemu, naravno, vi po našem mišljenju niste ni trebali biti u Ministarstvu odbrane, ali to je sada već potpuno druga i tužna priča.

Ono što je sigurno, jeste da vi preuzimate, doduše kratko, jedan resor u kojem, kao što jako dobro znate, postoje brojni problemi. Prvo, preuzimate resor i upravljanje ogromnim sistemom naše nacionalne odbrane u kojem pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane danas se suočavaju sa smanjenim platama i smanjenim dnevnicama. Njihov materijalni položaj je izuzetno težak. Vi preuzimate sistem u kojem ne postoji dijalog sa reprezentativnim sindikatom u nastajanju i, kao što vi vrlo dobro znate, to se dešava. Iako je prethodni ministar Gašić to obećavao, moje pitanje na koje vi ne možete, nažalost, danas da odgovorite, ali možda ćete narednih dana, jeste – kada nameravate s tim ljudima da sednete, razgovarate i rešite i njihov status i njihove zahteve? Smatram da su njihovi zahtevi više nego opravdani.

Kada ćete, kako i na koji način da rešite problem na VMA i vojnog zdravstva koje je izraubovano, potisnuto, zgnječeno potpuno nekompetentnošću vaše vlasti, ne sporeći da je problema bilo i u prošlosti? Kada će i na koji način pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane imati primat u lečenju na VMA? Kako ćete rešiti problem na VMA, da danas nemaju ni aspirine, ni ranisane, ni opremu, ni gaze, ni potrošni materijal, a pacijenti i lekari se dovijaju i sami kupuju? Kako ćete rešiti pitanje stručnih dežurstava na VMA? Kako ćete rešiti pitanja koja se tiču da suprotno zakonu niste ispunili rešavanje problema reprezentativnosti sindikata? Da li vi sprovodite politiku iz bele knjige vaše partije, koja u poglavlju o zdravstvu u tački 14. planira gašenje VMA u Srbiji? Kako ćete rešiti problem da vojni osiguranici na VMA imaju ovako jedan, da tako kažem, potisnut tretman i ne mogu da se leče kao ostali građani? Šta ćete učiniti da se situacija u vojnom zdravstvu poboljša, u kom roku i kako ćete da rešite probleme koje nikako ne možete da rešite, a promenili ste tri menadžmenta, tri ministra i ništa niste uradili za ove četiri godine? Neću da govorim o vašim kvalifikacijama, jer mislim da građani o tome već dovoljno znaju, u javnosti se dovoljno o tome govorilo. Znači, vi ste slika i prilika čoveka koji vas je predložio, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić najbolje zna zašto je vas baš predložio. Vrlo je interesantno da ste vi vodili pitanje finansija i pitanje novca u Ministarstvu odbrane, te eto zgodne prilike da vam postavim par vrlo konkretnih pitanja iz tog segmenta. Da li je tačno da sve javne nabavke koje se sprovode u vojsci i koje imaju oznaku „strogo poverljivo“, dakle, građani i javnost ne mogu da čuju šta se tu dešava, su vrlo, vrlo diskutabilne, pod velikim znakom pitanja i osnovano se sumnja da neko u sistemu odbrane, gospodine Đorđeviću, što biste vi morali da znate, masovno krade od građana Srbije? Recimo, da li je tačno da borbena oklopna vozila šaljete na pranje i opravku u privatnu firmu u Temerin, a istovremeno za nekoliko miliona dinara imate jeftiniju ponudu u Čačku, inače u Državnom remontnom zavodu? To vam je, poštovani građani, samo jedan od priloga i predloga onoga što je vaša partija uspela u sistemu odbrane da uradi za rekordno kratak rok. Da ne govorimo o drugim teškim i do sada nerešenim situacijama koje su moji prethodnici spominjali i aferama koje nisu bile rešene.

Vi preuzimate jedan sistem, doduše, nadam se, na vrlo kratak rok, koji je vrlo nezadovoljan, koji je dobio nove uniforme, ali te uniforme su nabavljene ne znamo kako, plaćene ne znamo kako, pribavljene od tih ljudi od kojih su pribavljene ne znamo kako. Znači, gomila pitanja koja na koja, na žalost građana Srbije nemaju odgovor.

Vreme. Zahvaljujem se.

Nažalost, to je vrlo hrabro gospodine Stefanoviću da vređate čoveka koji ne može da odgovori. Ali, to je sve ono što vi znate i nismo ni očekivali drugačije.

(Borislav Stefanović, s mesta: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku? Izvolite.

Vi ste, gospodine Bečiću, uz svo uvažavanje sad prekršili Poslovnik u tačci 106. i 107. zbog toga što ste iskoristili poziciju predsedavajućeg da dajete komentar mog izlaganja koji nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa tokom rasprave, a ni sa osobom koja ne može da odgovori.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću. Samo sam rekao da je to vrlo hrabro, da vi sada kao narodni poslanik vređate kandidata za ministra odbrane, iako ste svesni da on ne može da odgovori na vaše insinuacije, vređanja i ono što ste rekli, a što nije u skladu sa moralnim, da bi vi kao narodni poslanik trebali da govorite istinu. Ali, kao što sam rekao, to je vaš manir da vrlo hrabro to radite kada ne može biti odgovoreno.

Izvolite gospodine Babiću. Izvinjavam se, pre toga reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić.

Pre svega mislim da su javne nabavke, barem kako je to u svim drugim ministarstvima, da ne predstavljaju više nikakve tajnovite stvari, da su to veoma lako proverljive kategorije. Uostalom, i ovde je bio na dnevnom redu Zakon o javnim nabavkama, a s druge strane, nije moguće da o svemu tome ne bude javnost upoznata.

Kada je reč o poverljivim nabavkama, odnosno nabavkama koje su poverljive, to se odnosi, vi to dobro znate gospodine Stefanoviću, zato što je to bilo i u vaše vreme, da tu nije samo reč o tajnovitosti, već je reč i o skraćenom postupku, da bi neke stvari mogle da se na vreme završe. Znam u Policiji, kada sam bio ministar unutrašnjih poslova, da je šest godina trajala nabavka jakni, zato što se svako žalio posle svakog javnog tendera je bila takva opstrukcija da niste nikad mogli da završite sve to.

Znači, u ovom smislu ne želim da dajem bilo kakve ocene i da bilo kakve kritike unapred odbijemo. Ali, mislim da su sve te stvari o kojima ste vi govorili veoma lako proverljive i žao mi je što gospodin Đorđević, koji se time bavi, nije u stanju da sad odgovori, jer mu to Poslovnik ne dozvoljava, ali siguran sam da će to učiniti čim se završi ova sednica, odnosno čim bude izabran za ministra.

Nisam čuo nikada na sednici Vlade da bilo ko razmišlja o tome, o gašenju Vojnomedicinske akademije. Ne znam odakle vam uopšte ta ideja. Koliko je meni poznato, čak se govori o jednom jačanju. Uvek se govori o tome da je ona jedna od naših najboljih zdravstvenih institucija.

Naravno da zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika jeste jedno od veoma važnih pitanja i, kao što i to znate, to nije nova tema, ta tema je dugo godina prisutna i dugo godina se o tome raspravljalo i na neki način vodila rasprava i unutar Fonda za zdravstveno osiguranje, koji će se osiguranici gde lečiti. Ono što je sigurno, vojni osiguranici ne mogu da ostanu bez zdravstvenih usluga. Vojnomedicinska akademija mora da opstane. Nije bilo nijedne nepravilnosti na sistem javnih nabavki u Ministarstvu odbrane na koje ste vi ukazivali, niti smo mi ikada o tome bilo gde čitali, niti raspravljali.

Da li su smanjene plate i dnevnice? Jesu kao i svima ostalima. Da li su te plate i dnevnice male? Jesu, ali ne želim da vam kažem da urušavanje našeg sistema bezbednosti je počelo odavno. Iskreno rečeno, počelo je odmah posle 5. oktobra 2000. godine. Tim tezama kojima smo i danas ovde čuli od nekih predstavnika opozicije, da mi nemamo neprijatelje, nemamo protivnike. Šta to sad znači? Čak su i premijera danas optuživali da on priča o naoružavanju, kao da smo mi dobili ili ćemo dobiti neke vojne, neke raketne sisteme od nekih drugih. Naravno, da mi nemamo apriori prijatelje i neprijatelje, kako to Englezi kažu, ne postoje stalni prijatelji i neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Naš interes je pre svega Srbija i zato svi zajedno moramo da se borimo za jaku vojsku i policiju, jak sistem bezbednosti, nacionalne bezbednosti, bez toga nema jake države. Ali, smanjenje plata, dnevnica, odnosno smanjenje deficita je ste bila nužna posledica stanja u kojem su naše finansije bile.

Prema tome, vaš komentar, da je u pitanju, da kad ne možemo da isporučimo rezultate da onda govorimo o tehničkim stvarima, mislim da bi zahtevao jedan širok odgovor kada je reč o rezultatima. Vi verovatno kada govorite o rezultatima, ne znam na koju oblast mislite. Verovatno ćete reći da ni u jednoj oblasti nije bilo napretka. Ali, želim da vam kažem sledeće, Srbija je danas zemlja koja je otvorila pregovore sa EU o članstvu. Srbija je zemlja koja je danas u stanju da na isti takav način razgovara i u Vašingtonu, i u Moskvi, i u Briselu ili bilo gde drugde. Srbija je zemlja koja je uspela da zaštite svoj nacionalni interes između ostalog i time što smo sprečili da bude izglasano članstvo Kosova u UNESKO-u.

Pošto ste se vi bavili spoljnim poslovima i moram da kažem da i ako ste u stanju mirovana i dalje ste praktično moj zaposleni. A bili ste i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova godinu dana kada sam ja bio premijer iako ste bili opozicija. Pretpostavljam da i vi delite zadovoljstvo zbog dobrih rezultata naše spoljne politike.

To što ste opozicija ne znači da ne treba da konstatujete nešto što je dobro. Evo, Gordana Čomić je bila na ministarskom savetu OEBS-a, ona je to javno pohvalila.

(Gordana Čomić, s mesta: Šta ću kad je istina.)

Pa, evo to upravo i želim da kažem. Znači, nije bitno da li smo vlast ili opozicija, ono što je od interesa za našu zemlju treba da podržavamo i hvalimo. U svakom slučaju, ja ne želim da polemišem, pretpostavljam da će se gospodin Stefanović javiti zato što je predizborna kampanja u pitanju. Ja nisam danas ovde u predizbornoj kampanji. Pa, nisam, zato što, ja se sve nadam da će predsednik Vlade da odustane od izbora, jer vas je dovoljno zaplašio, evo nema vas nigde nikoga. Od silnih junaka ostadoše Goca, kako beše omladinka?

Jelena.

Jelena, izvinjavam se.

Jovana. Izvinjavam se.

I gospodin Stefanović, ali ja cenim što ste tu i stvarno ne želim da, mislim da treba iz svega ovoga izvlačimo pouke.

Pošto sam slušao gospodina Stefanovića, ovih dana više puta i o Libiji i ja stvarno ne bih voleo da mi svaku tešku situaciju koju imamo politizujemo. Da li ću ja da snosim odgovornost? To je nebitno, sad su izbori, za koliko, za dva meseca. Pa, valjda će građani da ocene ko je odgovoran, a ko nije. Pa, nećete valjda vi da ocenjujete to? Hoćete u okviru svojih nadležnosti, ali vrhovni politički sudija je narod.

Ali, bih hteo samo da podsetim, gospodine Stefanoviću, da ste i Potežicu i Slađanu, vi držali tamo, još od vremena kada ste vi bili u Ministarstvu spoljnih poslova.

Želeo bih da podsetim da ste vi od 3. septembra 2007. godine, šef kabineta bili Vuku Jeremiću, a od 26. avgusta 2011. do 1. maja 2013. godine i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova.

Pošto postavljate pitanja – zašto ambasada nije evakuisana, odnosno zatvorena? Pa, ja to isto vas pitam.

Što je niste zatvorili kada je bio najveći rat od februara do novembra, ili decembra 2011. godine? Pa, kako ste držali našu ambasadu tamo pod granatama i zašto ste je držali i zašto ste potpisali i načelno i generalno ovlašćenje Potežici da može da napušta Tripoli kad god hoće do Tunisa, bez potrebe da od mene traži dozvolu?

To nema ni jedan drugi ambasador, osim Potežice. To je potpisano u vreme vašeg boravka u Ministarstvu spoljnih poslova.

Niste vi potpisali, potpisao ga je generalni sekretar. Nemojte sada nas da prebacujete odgovornost.

Ja sam odgovoran za ono što se dešava od 2014. godine u Ministarstvu spoljnih poslova. Godine 2015. sam poslao pismo, zahtev Potežici da odgovori na pitanje procene, 20. avgusta – molimo da nam prosledite vašu procenu bezbednosne situacije, koja se odnose na dodatnu i neposrednu bezbednosnu ugroženost DKP i DKS. Odgovor ambasade od 26. avgusta 2016. godine – povodom vašeg zahteva za procenu bezbednosne situacije, održali smo radni sastanak svi službenika ambasade, i osoblje ambasade je mišljenja da se ne vide konkretni i bezbednosni rizici za DKP, i niko se ne oseća posebno ugroženim. Niti se oseća nesigurno. Izneto je mišljenje da je stepen mogućih rizika daleko manji, nego što je to bio 2011. godine, kada je pao Tripoli.

Znači, oni misle da je bio daleko manji, a vi niste zatvorili ambasadu 2011. godine. Što je niste zatvorili. Što smo mi imali toliko štete tamo, pa su svi govorili da naši snajperisti ratuju za Gadafija?

U vreme od kada sam ja ministar spoljnih poslova, nijedan ugovor o oružju nije potpisan sa Libijom. Ja Gadafija u životu nisam video, a vaš bivši predsednik ga je video 4 puta za 5 godina.

Dobio je orden od Gadafija, 1. septembra 2009. godine, dok je ceo svet slavio 70 godina početka Drugog svetskog rata, gospodin Tadić i ostali iz DS, su bili na vojnoj paradi u Tripoliju, kod Gadafija. Gospodine Đorđeviću, poveli vod Vojske Srbije, da maršira sa Gadafijem, i jel to bilo jačanje ugleda i kredibiliteta Srbije?

Naravno, predlažem, svi koji to žele, mogu da pogledaju i taj orden se verovatno nalazi negde u Arhivu i orden sa likom Gadafija.

Siguran sam da ga je gospodin Tadić sa ponosom nosio. Samo nemojte sada da govorite o tome da su se neke, nisam ja pozivao sina Muamera Er Gadafija, ovde u lov. Tajno, bez znanja bilo kakve javnosti, i kažete ko ga je obezbeđivao? Ja ga nisam obezbezđivao i MUP ništa o tome nije znao. Pitajte vojsku.

Gospodine Đorđeviću, nadam se da ćete dati informacije i na to pitanje. Da li je Gadafijev sin boravio u nezvaničnoj poseti Srbiji od 20. do 23. februara, radi lova? Ovom prilikom primili su ga predsednik Boris Tadić i ministar odbrane, Šutanovac.

Molim vas, šta su bile teme tih razgovora, da li neko zna? U Ministarstvu spoljnih poslova to niko ništa nije znao. Ali, nemojte, ja ne želim da govorim o tome. Vi želite da politizujete ovo pitanje time zašto nije zatvorena ambasada? Ambasade danas imamo u Siriji, u Iraku, u Tunisu, Egiptu.

Da li vi mislite da mi treba da zatvaramo te ambasade? Naš politički interes, a po zaključcima da ne čitam sve to, jer spada u „tajno“, po zaključcima vaših bezbednosnih, iz tog vremena struktura, imamo i ekonomski veliki interes za saradnju sa tim zemljama, a posebno sa Libijom.

Prema tome, nemojte da vučete lava za rep.

(Marko Đurišić, s mesta: Posle ću vam objasniti.)

Gospodine Đurišiću, nemojte biti nervozni, sačekajte da završi izlaganje gospodin Dačić, imaćete pravo na repliku.