Nemojte da se sada ljutite vi iz PUPS-a. Da vam kažem jednu stvar, ja imam razloga da se na vas ljutim, jer niste našli za shodno da me telefonom obavestite da ste otišli u koaliciju sa SNS. To treba da vas je sramota, a sve drugo, bili smo saradnici, saveznici, želim vam sve najbolje. Ja nisam rekao nijednu ružnu ili lošu reč o vama, ali postoji neki red.

Milan Krkobabić me nije uopšte obavestio o tome, samo mi je rekao da će razgovarati sa Vučićem i nije me uopšte obavestio da ste već doneli odluku da napravite koaliciju. Želim vam puno uspeha na izborima. Više bih voleo da izađete sami na izbore, kao i svi ovde koji se prave neki heroji, pa da odmerimo snage, da svako dobije onoliko koliko mu pripada. Ja bih za sledeće izbore zabranio bilo kakve koalicije. Svaka stranka sama na izbore, pa onda da vidimo kom opanci, kom obojci.

Zahvaljujem se, gospodine Dačiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po dnevnom redu.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika. Na šta ovo liči?)

Gospodine Martinoviću, samo momenat, čujem u sali nešto – ej, ej, ej i tako neke gestikulacije.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika na izlaganje gospodina Dačića.)

Nemate pravo na repliku, ali daću vam reč.

Gospodine Đurišiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, nismo još u večernjim satima pa da vam nestane koncentracije. Znači, gospodin Dačić me je spomenuo ponovo i mislim da imam pravo na repliku. Tražio sam i vi me konstantno ignorišete.

Da kažem šta sam želeo da kažem, gospodine Dačiću, ovo nije ni vreme ni mesto da govorimo o nastradalima u Libiji i vi ste tu temu potegli. Niko od nas u ovoj sali nije započeo tu temu, nego vi, ali ja neću sada da pričam dalje o tome.

Ono što želim da kažem jeste, šteta što smo dočekali kraj mandata da vidimo ko je šta radio i da čujemo iz prve ruke, da se mi ne stidimo dogovora o usklađivanju penzija iz oktobra 2008. godine. Da to tada nije urađeno, prosečna penzija u Srbiji danas bi bila 150 evra, a ne 200 i verovatno bi imali 200, 300 hiljada manje ljudi, jer ne bi mogli da prežive sa tom penzijom. Do 2012. godine svaka penzija je isplaćena u dan, nije kasnila, a Vlada prepisuje sebi uspeh time što kaže da neće kasniti u budućnosti. Kasnila je samo do 2000. godine. Od 2000. godine nije nikad kasnila.

Na kraju, da vam kažem, gospodine Dačiću, ja sam potpuno imao razumevanje za vaš postupak 2012. godine posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Nije mi se svideo vaš način jer, kao što se vi sada žalite da vas niko nije obavestio, ni vi nas niste obavestili da ste od prvog dana krenuli da pregovarate sa Tomislavom Nikolićem da napravite novu koaliciju. Mesec dana ste nas zamajavali, ali mi je jasno zašto to radite. Nemojte nama da govorite da smo se loše ponašali.

Vreme, gospodine Đurišiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovo očigledno i politička rasprava, budući da ulazimo u vreme predizborne kampanje i da se na ovoj sednici nije govorilo samo o kandidatu za ministra odbrane, a ja ću da kažem nekoliko rečenica i na tu temu, ne mogu a da se ne osvrnem na izlaganje nekih kolega i poslanika bivšeg režima, a bogami i aktuelnog ministra spoljnih poslova, gospodina Ivice Dačića.

On je sada ljut na PUPS. Verovatno ima svoje razloge, ali gospodine Dačiću, ako stavimo ruku na srce, te 2008. godine vi ste najpre imali potpisan sporazum o formiranju vlasti sa, kako vi kažete, Šešeljem i Koštunicom, pa ste nakon toga shvatili da je za Srbiju bolje da napravite koaliciju sa DS, pa ste onda pokvarili sporazum na republičkom nivou i onda linearno dole spustili na lokalni nivo, tako da su sve lokalne koalicije, koje su već bile potpisane sa tadašnjom jedinstvenom SRS, razbijene od strane SPS, onda ste svuda išli u koaliciju sa DS. Gospodine Dačiću, ovo sa PUPS vam se verovatno vratilo zbog onoga što ste vi uradili 2008. godine.

Što se tiče izlaganja gospodina Borka Stefanovića, ne vidim da je u sali, on kaže da nije imao nikakve veze sa dešavanjima u Ministarstvu spoljnih poslova, ni u čemu nije odlučivao, on je bio samo zaposlen. Koliko znam, gospodin Borko Stefanović je bio politički direktor Ministarstva inostranih poslova, a politički direktor Ministarstva inostranih poslova je u stvari ono što je u ostalim ministarstvima državni sekretar. Dakle, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova je funkcioner koga postavlja Vlada i nije običan državni službenik, a pogotovo nije nameštenik. Po funkciji je gospodin Borko Stefanović i te kako imao uticaja na način na koji funkcioniše Ministarstvo spoljnih poslova, i te kako je imao informacije šta se dešava u Libiji, da je Libija država u fazi raspadanja, da je tamo počeo građanski rat i da postoji objektivna opasnost kada je u pitanju bezbednost naših diplomatskih, odnosno konzularnih službenika.

Ovde je bilo reči o tome jutros, dok je bio prisutan premijer Vučić, kako smo navodno tokom 90-ih godina mi bili za rat sa NATO paktom, a kako neko drugi nije bio za rat sa NATO paktom. Niko nije bio za rat sa NATO paktom, ni Aleksandar Vučić nije bio za rat sa NATO paktom. NATO pakt je izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zato što Savezna Republika Jugoslavija nije mogla da prihvati ponuđen politički dogovor u drugoj fazi pregovora u Rambujeu. Toj Vladi koja je tada bila u Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da zemlju brani.

Aleksandar Vučić je kao i ostali ministri u toj Vladi, zemlju branio. Ali, dok je Aleksandar Vučić zemlju branio od NATO agresije, neko drugi je postavljao lokatore po Srbiji i neko drugi je iz Crne Gore, iz Nemačke pozivao da NATO još žešće udari po Jugoslaviji, jer će navodno što NATO bude žešće udarao pre da padne režim Slobodana Miloševića. To su istorijske činjenice, a neko bi zbog toga što je jutros rekao dok je bio prisutan Aleksandar Vučić, trebao da se stidi.

Što se tiče kandidata za ministra odbrane gospodine Zorana Đorđevića, ja gospodina Zorana Đorđevića lično poznajem, mislim da se radi o jednom veoma dobrom profesionalcu koji izuzetno dobro poznaje sistem odbrane Republike Srbije. Mislim da je imao izvanredne rezultate i kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane i mislim da će biti izvanredan i ministar odbrane kada ga danas izaberemo.

Ubeđen sam da će gospodin Zoran Đorđević da nastavi politiku Aleksandra Vučića, da nastavi politiku gospodina Nebojše Rodića i da će da nastavi politiku gospodina Bratislava Gašića, zato što su to tri ministra odbrane od 2012. godine, koji su uspeli da Ministarstvo odbrane, a pre svega Vojsku Srbije značajno unaprede i da podignu odbrambenu moć Republike Srbije.

Evo, samo malo podsećanje na sve one uspehe koje smo postigli u Ministarstvu odbrane, mislim i na gospodina Vučića i na gospodina Rodića i na gospodina Bratislava Gašića od 2012. do 2016. godine. Uspeli smo da uštedimo u Ministarstvu odbrane 1,3 milijarde dinara, rešeno je stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera. Od 2012. do 2015. godine Vojska Srbije učestvovala je u 97 velikih međunarodnih vojnih vežbi i realizovano je 688 različitih aktivnosti međunarodne vojne saradnje.

Ministarstvo odbrane je putem donacija pribavilo različite proizvode koji su namenjeni za Vojsku Srbije u iznosu od preko šest miliona evra. Postignut je značajan napredak u borbi protiv kriminala i korupcije. Učestvujemo u 11 mirovnih misija sa više od 600 vojnika na godišnjem nivou. Za poslednje četiri godine, dakle, u periodu od 2012. do 2016. godine, razvijeno je 89 novih sredstava naoružanja i vojne opreme i modernizovano je 27 sredstava i remontovano 17.625 komada naoružanja i vojne opreme. Obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 600 miliona dinara za rezervne delove i remont aviona „Mig 29“i „Mig 21“.

Formiran je po prvi put u Republici Srbiji budžetski fond za naoružanje i vojnu opremu, a prihod od prodaje viška naoružanja i vojne opreme ili zastarelog naoružanja i vojne opreme je više od jedne milijarde dinara.

Vrednost izdatih dozvola i to pokazuje koliko Ministarstvo odbrane je imalo smisla za dobit i za poslovanje na tržištu, dakle, vrednost izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme za poslednje četiri godine je 750 miliona dolara. Došlo je do povećanja broja zaposlenih u preduzećima tzv. namenske industrije za 2.115 radnika, a prosečna neto zarada u šest privrednih društava u oblasti namenske industrije veća je za 15,4% i iznosi 50.452 dinara.

U poslednje tri godine nabavljeno je 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vojničkih čizama. Vojska se ponovo vratila u garnizone Zrenjanin i Požega i potpuno su renovirane kasarne u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu i Beogradu. Izgrađen je Centar za simulaciju u bazi „Jug“, izgrađen je hangar na Aerodromu Batajnica, poligon Ravnjak kod Kruševca i Atletska dvorana u Beogradu. Upravo u ovoj maločas pominjanoj Vojno-medicinskoj akademiji, preko Vojno-medicinske akademije i uopšte preko vojno-lekarske službe Vojske Srbije, pružena je najneophodnija zdravstvena pomoć za 9.000 migranata koji su se u tom trenutku nalazili na teritoriji Republike Srbije. Time je Republika Srbija, pa i Ministarstvo odbrane pokazalo humanost, pokazalo solidarnost i pokazali smo kao država da smo spremni da učestvujemo u rešavanju problema migranata, izbeglica, mnogo više nego države koje su formalne članice EU.

Ono što je takođe pokazatelj porasta poverenja u Vojsku Srbije jeste i sledeći podatak – za dobrovoljno služenje vojnog roka u protekloj 2015. godini, prijavilo se 4.413 kandidata, a na služenje vojnog roka upućeno je 2.359 lica. Posle 21 godine ponovo su uvedene srednje škole za podoficire. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su svoju humanost pokazali tako što su organizovali humanitarnu akciju „Knjiga na dar“ i putem ove akcije poklonjeno je 75.000 knjiga bibliotekama i deci širom Srbije. Takođe, još jedan dokaz humanosti Vojske Srbije i našeg vojnog zdravstva jeste akcija „Lekar na selu“, koja je sprovedena u 51, uglavnom zabačenom selu i tom prilikom je pregledano više od 2.300 građana Republike Srbije.

Želim svim ministrima odbrane od 2012. do 2016. godine da se zahvalim na ovim impozantnim rezultatima i gospodinu Aleksandru Vučiću i gospodinu Rodiću i gospodinu Bratislavu Gašiću. Vama gospodine Đorđeviću želim puno sreće i uspeha u radu. Nadam se da ćete nastaviti sa dobrim radomvaših prethodnika, da će Vojska Srbije biti na ponos i diku Srbije i celokupnog srpskog naroda i da će biti ključan odbrambeni faktor, da nikome ne pada na pamet da ponovo izvrši bilo kakav oblik agresije na Republiku Srbiju, kao što sam ubeđen da će Srbija pa i Ministarstvo odbrane da nastavi sa vođenjem politike mira, politike stabilnosti na Balkanu,politike razvijanja dobrih međususedskih odnosa, politike vojne neutralnosti, politike evropskih integracija, ali i politike neokretanja leđa našim tradicionalnim prijateljima i saveznicima, pri čemu pre svega mislim na Rusku Federaciju.

Još jednom gospodine Đorđeviću, evo dozvolite da vam možda i unapred čestitam na izboru i želim vam puno sreće i uspeha u budućem radu.

Zahvaljujem se.

Gospodine Dačiću, želite reč? Izvolite.

Prvi potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić.

Pa pošto je gospodin Martinović polemisao sa mnom ničim izazvan, a ja sam ovde zvanični predstavnik Vlade Republike Srbije, dozvolite mi da vam kažem nekoliko reči.

Godine 2008, Srpska napredna stranka nije postojala.

(Zoran Babić, s mesta: Jeste.)

Godine 2008. u oktobru je postojala, 2008. godine ja sam odbio koaliciju sa Šešeljem i Koštunicom i odbiću i sada, ako bilo ko to tako traži. Toma Nikolić i Vučić nisu isto što i Vojislav Šešelj i Srpska radikalna stranka.

Molim vas, pa dobro ja razumem da je gospodin Martinović, njemu je trebalo četiri godine da shvati da je Srpska napredna stranka bolja od Srpske radikalne stranke. Pošto se 4. jula 2012. godine učlanio kada sam ja od Tome Nikolića dobio mandat za predsednika Vlade u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Ne razumem - šta hoćete sada? Dobro, da li vi hoćete da se svađate sa mnom ovde?

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne.)

Molim vas. Dajte da…

Što se mene tiče, vi znate da smo mi napravili dogovor na nivou grada, ali da je uslov od strane DS za formiranje Republičke Vlade bilo da se napravi koalicija na gradskom nivou. Uostalom i mi smo smenili Đilasa i Aleksandru Jerkov i sve ostale i ovoga tamo iz Užica iako smo sa DS napravili koaliciju.

Zaboravio sam prezime. Izvinjavam se. Jovan Marković.

Molim vas gospođice Jovanović, saslušajte gospodina Dačića.