Kolega Veselinoviću, kao što rekoh vi mene da uvredite ne možete i ako imate neku ružnu reč, evo slobodno po meni raspalite svi, druge poslanike ne dirajte, to vas molim.
Da ste bili u sali kao što niste bili, znali biste da su diskusije kolege Đurišića i Babića međusobno povezane.
(Janko Veselinović, s mesta: Bio sam u sali.)
Niste bili u sali.
(Janko Veselinović, s mesta: Celo popodne sam ovde, od 12.00 sati sam ovde.)
U redu, smatram da nije Poslovnik povređen. Da li želite da se u danu za glasanje izjasni Skupština? (Da)
Izjasniće se.
Kolega Đurišiću, šta želite? Da se javite, da se izvinite kolegi Babiću što ste ga nazvali majmunom? Izvolite.

Naravno, poštovani predsedavajući, da sam reagovao na tvrdnju da sam nekoga ubio ili priželjkivao nečije ubistvo. Za razliku od gospodina Babića u svojoj političkoj karijeri nikada nisam bio u političkoj organizaciji koja je priželjkivala bilo čiju smrt, a ne znam da li to on može da kaže. I ako se izvini on meni za takvu tvrdnju, da me nazove ubicom, sasvim sigurno ću mu se izviniti za ono što sam mu izgovorio.
Ja nemam možda tako tvrd obraz kao vi i ne dozvoljavam da me bilo ko optužuje da želim nečiju smrt, jer to nikada nisam radio, 25 godina koliko se bavim politikom. I ako neko takve laži i optužbe iznese za mene, naravno da ću da se branim na svaki mogući način. I, da li ću nekada da pređem granicu? Spreman sam i da snosim posledice takvoga čina, ali odđutati neću. Hvala vam.

Očigledno, kolega Đurišiću, da se niste razumeli vi i kolega Babić. Nije kolega Babić nikad tako nešto rekao, ja bih ga sigurno zaustavio, pa čak i opomenuo.
Koliko sam ja razumeo njegovu diskusiju, nijedna od političkih stranaka tadašnjeg režima nije se ogradila od smrti Ranka Panića i zato je on prozivao bivšu Vladu i bivši režim.
Pošto kolega Babić i ja imamo isti, da kažem, političku biografiju, nikada nismo bili ni on ni ja ni u jednoj političkoj stranci koja je priželjkivala nečiju smrt.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste sa pravom povredili član 108. stav 9. gde niste prethodnom govorniku izrekli opomenu i on je to sada i u prethodnom izlaganju potvrdio da je spreman da snosi konsekvence za ono što je izgovorio, a izgovorio je ružne reči.
Pri tome, to na šta je on reagovao, uopšte nije izgovorio gospodin Babić, nego neko drugi, ali prema članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljavanja sa sednice, te vas molim da u skladu sa ovom povredom izreknete opomenu gospodinu Đurišiću. Hvala.

Već sam obrazložio zašto nisam izrekao opomenu.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite. Izvolite.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući.
Nisam očekivao i u pravu ste, u toj godini, u tom mesecu u tim danima kada je Ranko Panić izgubio život, zato što su ga ubili, izgazili čizmama, iste one policije koja je vodila Vlada bivšeg režima, nismo čuli ni od predsednika države, ni od predsednika Vlade tadašnjeg, ni od ministra unutrašnjih poslova, jedno obično i malo – izvini, njegovoj majci, njegovoj sestri, njegovoj porodici.
Ko sam ja, i kakva je moja žrtva u odnosu na žrtvu koju je morao da čovek koji je dao svoj život, da bi meni neko u ovoj sali uputio izvinjenje.
Nisam ni očekivao, jer ako nisu imali dovoljno hrabrosti, dovoljno veličine da za izgubljeni ljudski život, za najvrednije upute jedno – izvini, da ne pitaju tu porodicu da li im nešto treba, da li mogu nešto da im učine, zašto bi meni uputili izvinjenje, a ja upućujem izvinjenje, dragi moji prijatelji, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, ja upućujem izvinjenje vama zato što ste morali i večeras, ali i u prethodna 22 meseca da slušate kanonadu mržnje, lepezu onih stvari i onih reči koje su nam bile upućene i „stoko“ i „ološu“ i „đubre“ i evo sada „majmune“ i bilo šta, mislim da to građani Republike Srbije nisu zaslužili.
Ponosan sam što sam prvi među jednakima u poslaničkoj grupi SNS, koja nije uputila nijednu takvu reč, a za nešto a možda sam ja tu i najoštriji u svemu tome, imao sam i hrabrosti i veličine i ljudskosti da tada ustanem i da uputim izvinjenje, za razliku od onih koji ni za izgovorenu reč…..

Vreme, kolega Babiću.

…. ali ni za izgubljen život neće uputiti izvinjenje, ali to govori više o njima nego o nama čestitim ljudima iz SNS.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, član 106. dozvolite, da li ćete nam dati obrazloženje za ovo što je sada gospodin Babić, on je držao završnu reč, da li je to završna reč optuženog?
(Zoran Babić, s mesta: Optuženog? Sram te bilo.)
Dakle, on je poručio građanima Srbije, u završnoj reči koju ste mu vi dozvolili, molim vas da dozvolite svim narodnim poslanicima, da daju svoju završnu reč. Naravno da bi ovo bila završna reč tužioca, a tužioc je ceo narod, a tuženi je gospodin Babić i njegova ekipa, koja je ovu Srbiju…..(isključen mikrofon)