Molim vas poslaniče, moram da konstatujem da bi znali svi šta se radi. Sada je poslanik Đorđe Vukadinović izašao i poslao poljupce mandataru. Pošto je ovo javna sednica i pošto sve ulazi u zapisnik, dužna sam da prenesem. Ostala mu je kartica, izvadite karticu. Moram da vodim računa o zloupotrebama. Ne želim u svom mandatu ni Bodrum, ni Solun, ni sličan slučaj. Izvadite karticu Đorđu Vukadinoviću, bez obzira na poljupce mora da izvadi karticu. Službe neka odmah reaguju, izvadite karticu poslanika. Vidite, i DJB je izašao opet napolje iz sale, nisu u plenumu. Izvadite svima.
Izvinjavam se poslaniče Drecun, bilo je važno da uđe u zapisnik. Moramo sve da beležimo.

Dakle, gospodine Vučiću, sa jedne strane ovako opširnim ekspozeom smo pokazali puno poštovanje prema građanima, sa druge strane prema parlamentu i poslanicima.
Podržaću ovaj sastav Vlade koji ste predložili, ali nemate moju blanko podršku. To znači da sam se opredelio da podržim ovaj sastav Vlade na osnovu snage argumenata koje ste izneli u ekspozeu i na osnovu vašeg autoriteta koji ste izgradili u minulom periodu tako što ste pokazali da ste maksimalno posvećeni Srbiji, dobrobiti građana i celini interesa zaštite i celini interesa srpskog naroda.
To takođe znači da ću detaljno pratiti rad Vlade u narednom periodu, po potrebi kritikovati, ali ćete u meni imati maksimalno snažnu i posvećenu podršku za sve što vodi boljitku Srbije.
Želim da se fokusiram na nekoliko elemenata, odnosno tačaka koje ste izneli u ekspozeu. Spoljna politika, u ekspozeu ste rekli – nova Srbija je izašla u svet i svet je prihvatio i to je veoma dobro. Prvi put posle dužeg perioda mi smo na međunarodnom planu pozicionirani i što je najvažnije i oni čiji su interesi direktno suprotstavljeni našim počinju da uvažavaju naše interese.
Za naredni period je jako bitno kakav će svet biti oko nas da bismo mogli da ponađemo svoje mesto. Sa jedne strane stvara se jedan multipolaran međunarodan poredak koji predvode nove ekonomske sile, sve više i vojne sile poput Rusije, Brazila, Indije i Kine. Sa druge strane imamo jednu izraženo snažno geopolitičko sučeljavanje velikih sila koje preti da pretvori ne samo Srbiju već i čitav region u kojem se nalazimo u taoca tog geopolitičkog sučeljavanja.
Koliko je teško da se pozicioniramo na međunarodnom planu i koliko napora ćete vi sa vašom Vladom morati da uložite u narednom periodu da izbegnete sve zamke tog jednog sukobljenog, turbulentnog sveta pokazuje najbolje izjava američkog državnog sekretara Kerija iz novembra 2014. godine kada je rekao da se na liniji sučeljavanja između Rusije i Amerike po pitanju Ukrajine nalaze Makedonija, Srbija, Crna Gora, Moldavija i Gruzija. Interes Srbije nikako nije da bude na liniji vatre. Naš je interes da budemo na liniji prosperiteta, saradnje, partnerstva i sveopšteg napretka. Upravo tu zamku da se nađemo na liniji vatre ćete morati u narednom periodu da izbegnete.
Kojim putem ići na dalje na međunarodnom planu? Visoka predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je pre dva dana rekla, citiram – Evropska unija mora da se poveže i sa novim akterima u svetu, jer ni jedna članica sama ne može adekvatno da odgovori na nestabilnosti i nove bezbednosne pretnje. Ti novi akteri su svakako zemlje čija je ekonomska snaga narastajuća. To su nove grupacije poput Briksa, Šangajske organizacije za saradnju na vojnom planu organizacije dogovora kolektivne bezbednosti.
Mislim da je upravo ovo put kojim Srbija ide u minulom periodu i koji je doneo taj benefit, odnosno izvanredan rezultat da bude uvažavana i da može između ostalog da spreči članstvo samoproglašene države Kosovo u UNESKU.
Rekli ste da treba poboljšati saradnju sa grupacijama poput Briksa, da u potpunosti se slažem. Mislim da je to velika šansa za ekonomski razvoj Srbije, za smanjenje našeg spoljnog trgovinskog deficita, jer svi ekonomisti predviđaju da će Briks veoma brzo postati vodeća grupacija i čak preteći po BDP Grupu sedam najrazvijenih zapadnih zemalja.
Što se tiče nacionalne bezbednosti, u ekspozeu ste rekli da je naš sistem odbrane u 34 najboljih rangiranih na svetu. To je svakako rezultat niza mera koje su preduzete od spoljnopolitičkog plana tog snažnog međunarodnog pozicioniranja do pokazivanja da smo opredeljeni da i najteže probleme poput kosmetskog problema rešava na jedan miran način, dogovorom i kompromisima, do onoga što je urađeno na modernizaciji Vojske Srbije, pri čemu je osnova naša namenska industrija.
Mislim da je modernizacija, gospodine Vučiću, ključ reforme bilo koje organizacije, posebno Vojske Srbije. Moramo da nastavimo sa intenzivnom organizacijom Vojske i da se pri tome prilagodimo onim novim bezbednosnim izazovima sa kojima se sada u manjoj meri suočavamo, a sa kojima ćemo se u narednom periodu posebno suočavati kao što su nedržavne pretnje poput radikalnog islamističkog ekstremizma i terorizma i u tom smislu podržavam i mislim da je prava odluka u pravo vreme, izjavili ste u Pančevu, ako se ne varam nedavno, da će biti povećan broj pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije. Mislim da je to veoma dobar potez. Takođe mislim da Specijalna antiteroristička jedinica u okviru MUP koja nastala spajanjem SAJ-a i PTJ-a da treba da bude unapređena i da treba da napravimo jedan možda novi koncept obuke ljudi za suprotstavljanje i prevenciju prevashodno radikalnom islamističkom ekstremizmu i terorizmu.
Što se tiče Kosova, ja sam od početka i kao poslanik, kao građanin, kao predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u potpunosti podržavao proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, između Srba i Albanaca. Mi moramo da počnemo da zatvaramo tu ogromnu pukotinu koja je između Srba i Albanaca, koja remeti normalan život i budućnost i srpskog naroda, ali i samih Albanaca, destabilizuje region. I ovo je početni korak u svemu tome.
Nismo mi postizanjem Briselskog sporazuma ni dali, ni izdali, ni prodali Kosovo i Metohiju, već smo počeli polako korak po korak da vraćamo državu Srbiju na Kosovo i Metohiju, koje nam neko silom oružja i jednostranim proglašenjem otima.
Mislim da u narednom periodu, gospodine Vučiću, pažnja mora da bude, da se formira zajednica srpskih opština. Ne sme više da bude oslovljavanja od Prištine, to je u osnovi prvog Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština. Ako konačno Albanci ne odustanu od blokiranja realizacije, onda možda da proglasimo na osnovu prvog Briselskog sporazuma pa da vidimo šta će raditi, ona mora da funkcioniše.
Povratak preko dve stotine hiljada proteranih Srba, ali i proteranih Roma i Goranaca, zatim, imovina i ratni zločini, nastavak procesa normalizacije su svakako prioritet.
Želim samo da vas podsetim da je Odbor za KiM formirao oktobra 2015. godine Radnu grupu koja se bavi prikupljanjem činjenica koje su jako bitne za dokazivanje zločina terorističke OVK. Ono što me je, gospodine Vučiću frapiralo, da vam kažem, na jednom sastanku te radne grupe na kojoj su bili prisutni predstavnici svih naših službi, SORZ, Komisija za nestala lica, Kancelarija Vlade Republike Srbije, Tužilaštvo za ratne zločine, konstatovali smo da materijal koji je BIA svojevremeno predala Tužilaštvu za ratne zločine, da ga nema u Tužilaštvu za ratne zločine, neko ga je sakrio, a taj materijal je zapravo kompletan dosije počinjenih zločina od strane terorističke OVK nad pripadnicima srpskog naroda, naših snaga bezbednosti, ali i samim Albancima.
I s druge strane takođe, prvi put smo preko te Radne grupe napravili koordinaciju svih nadležnih državnih organa koji raspolažu bilo kakvim saznanjima o počinjenim zločinima.
Očekujem vašu, kao i do sada, punu podršku prema Radnoj grupi koja će se baviti prikupljanjem činjenica sa namerom da sve do čega dođemo predočimo Specijalnom istražnom timu koji će raditi, koji će podizati optužnice u Specijalnom sudu koji treba da sudi pripadnicima terorističke OVK i da onda objavimo neku vrstu „bele knjige“ i da je dostavimo svim nadležnim, međunarodnim institucijama, da bi se pokazalo da je teroristička OVK imala genocidan plan, a ne da nam Hašim Tači preti nekakvog tužbom za genocid protiv Srbije.
Ponavljam, strateški cilj terorističkog OVK uz podršku Republike Albanije je bio što više Srba pobiti i sve ostale proterati. Mi tome moramo da se suprotstavimo i da istina konačno izađe na videlo.
Što se tiče, gospodine Vučiću, još nekih elemenata - pravda, pravosuđe, nikad dovoljno pravde u Srbiji, ali ja samo moram, evo tu nam je i buduća ministarka za pravdu, samo bih želeo da vam kažem jednu stvar. Pravdu ne mogu da dele oni koji su tako jasno politički deklarisani. Oni koji su postavljali samo na osnovu kriterijuma pripadnosti Demokratskoj stranci u ranijem periodu.
Ja ću da vam citiram jedan dokument koji je objavio dnevni list „Politika“ 8. marta 2014. godine, a koji je „Politici“ dostavljen od društva sudija, gde se vidi jasno kako su pravljeni spiskovi sudija u Opštini Vlasotince na osnovu preporuka lokalnog Odbora Demokratske stranke. 6
Dakle, lokalni odbor DS odlučuje ko treba da bude sudija ili tužilac. Iz dokumenta citiram sledeće, imena ne spominjem – „kada su sudije u pitanju lomio se između DS i DSS, zaslužuje šansu, simpatizer, supruga član DS, zainteresovan za Apelacioni sud u Nišu, nesporan, sarađivao bez pogovora, nesporan, simpatizer, simpatizer, nesporan, jedina mana – suprug bivši predsednik JUL, naravno nepodoban, predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, nesporno negativan“.
U zemlji Srbiji sa ovakvim sudijama i sa ovakvim partijama koje su uticale na pravosuđe, bila im puna usta pravde, nezavisnosti sudstva, nikada neće biti pravde.
S obzirom na vreme koje sam već iskoristio, da ne širim temu, rekli ste, ako se ne varam, na kraju ekspozea da trebamo svi da se menjamo. Prihvatam da se menjamo, da menjamo Srbiju na bolje. Srbija je naša jedina otadžbina. Suviše se dugo i suviše se teško živi u Srbiji. Konačno dolazi vreme da u naredne četiri godine, gospodine Vučiću, i to je vaša najveća odgovornost, promenimo Srbiju tako da u Srbiji ogromna većina građana počne da živi dobro. To je vaš najveći prioritet. Hvala vam.

Reč ima Srđan Nogo. Neka se pripremi Veroljub Arsić.

Poštovani narodni poslanici, gospodine mandataru, budući ministri, građani Srbije, želim da u ovih par minuta koje imam kratko se osvrnem, nažalost, moći ću na jednu ili dve teme iz ovog ekspozea. Nadam se da ću dobiti i neke odgovore koji se tiču samog mog izlaganja i onoga što je bilo reči, a da neće biti nekih odgovora sa strane. Nadam se da ću imati pravo na repliku, da mi nećete skratiti eventualno ako bude bilo polemike, kao što se uskratili juče gospodinu Bošku Obradoviću ili malopre Đorđu Vukadinoviću.
Šta reći iz ovog ekspozea? Bilo je zaista teško odabrati jednu temu, ali ja bih se koncentrisao na nešto o čemu smo gospodin Vučić i delegacija Srpskog pokreta „Dveri“ razgovarali pre nekih mesec dana.
Složićete se da smo imali jedan vrlo kvalitetan razgovor, da smo razmenili i suočili zanimljiva mišljenja i tom prilikom smo vam dali nekoliko dokumenata. I ako se sećate, jedan dokument se ticao poslovanja bankarskog sistema u Srbiji. Vi ste malo govorili o tome u ekspozeu. Izneli ste probleme koje imamo, da oni ne žele prosto da plasiraju novac, više vole da ulažu u državne obveznice i u tom dokumentu videli ste da smo ukazali da je 2015. godine donesen zakon o izmenama Zakona o bankama i da su unete neke sporne odredbe. U tim odredbama NBS licima koja vrše kontrolu banaka, kao i licima kojima su poverena ovlašćenja da vrše tu kontrolu, uspostavlja pun imunitet od odgovornosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.
Čak, šta više NBS snosi troškove pravnog zastupanja ovih lica u bilo kom postupku koji bude pokrenut u vezi sa obavljanjem njihove dužnosti.
Dalje, sledećim članom, član 9.d Zakona o bankama predviđena je tajnost podataka. Vi ne možete prosto da izađete sa nekim podatkom, npr. da li je neka banka kažnjena u Srbiji, a videli ste da ste dobili od nas primer jedan Evropske komisije, kako Evropska komisija kažnjava banke sa milijardu i po, a takođe ste dobili na kraju dokument da je za preko devet milijardi su kažnjene banke u Velikoj Britaniji i u SAD, samo jedan slučaj nameštanja kamate.
Kako to funkcioniše u Srbiji? Imam podatke. Narodna banka Srbije u periodu od 2007. do 2014. godine je izrekla 62 novčane kazne bankama, 19 novčanih kazni članovima izvršnih odbora i osam kazni članovima upravnih odbora banaka u ukupnom iznosu nešto manjem od 490 miliona dinara.
Inače, ovo ne znači da je taj iznos naplaćen od banaka zato što su kasnije u nekim žalbenim postupcima bili oslobođeni ponekad od tog iznosa. Nije svaki put kažnjena od strane kontrole Narodne banke. Tako je recimo „Pireus banka“ 2008. godine kažnjena sa pet miliona 200 hiljada dinara po nalogu specijalnog tužioca zbog malverzacije u vezi sa poslovanjem firme „Ekoprodukt“ – stečajna mafija.
Vidite, jedna trećina tih kazni izrečena je u 2007. godini, ali da se skoncentrišemo na poslednje tri godine. Tu moram da kažem da je primetan porast, 2012. godine – šest miliona 700 hiljada – tri banke je kažnjeno, da bi 2014. godine to skočilo za 70 miliona i šest banki kažnjenih.
U tom istom periodu od 2015. godine u prvih devet meseci imate 12 hiljada pritužbi građana na poslovanje banaka. To je porast u odnosu na 2013. godinu, sve vreme dok ste vi na vlasti od 40%. Ja bih vam dao kada završim ovo izlaganje, jedan dokument će dobiti buduća ministarka pravde, pošto se nadovezujem na ono što je gospodin Drecun izlagao i apsolutno se slažem na onim što je čitao o reizboru sudija, da je apsolutno u pravu.
Vidite, u ovom dokumentu moći ćete da se upoznate da su 2014. i 2015. godine, primer samo jedne banke, a to nije jedina banka, znači, Pireus banka je 2014. i 2015. godine zaključila ugovor sa predsednicima Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, kao i sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. Iz prateće dokumentacije videćete da ima još sudova po Srbiji, a zaposleni u tim sudovima dobijaju povlašćene uslove kreditiranja dok su zaposleni u sudovima. Tako da, imate, recimo, sudije koje imaju kredit od banke, keš kredit ili stambeni kredit od 0,75% do 2% na godišnjem nivou. Banka može jednostrano da promeni uslove kreditiranja.
Sada mi vi recite kako, npr. evo Pireus banka ima sedište na Novom Beogradu, nadležan je Treći osnovni sud, preko 4000 kredita u švajcarskim francima je npr. izdala Pireus banka, veliki broj sudskih postupaka, svaki put kada je Pireus banka tužena nadležan je Treći osnovni sud, kako može da bude nepristrasno pravosuđe ukoliko sudija npr. ima kredit u banci pod povoljnim uslovima, a banka može da mu promeni visinu kamatne obaveze jednostrano? Da li možemo da vidimo uvid koje sudije dobijaju te predmete?
Ima ovde jedan disk i još nekih ugovora kako banke otimaju imovinu i privrednim društvima. Malopre je Drecun pominjao reizbor sudija. Apsolutno ste u pravu za sve što ste rekli za reizbor sudija, jedan veliki skandal. Ako se sećate da se 2/3 sudija koji nisu bili reizabrani učlanilo u SNS. Da li je to tačno? Postoje podaci, preko 600 sudija koji nisu bili reizabrani po nalogu Snežane Malović i Mikija Rakića, uzeli su člansku kartu SNS. Pozivam vas, gospodine Vučiću, da javno izađete i kažete da je tim ljudima prestalo članstvo u SNS, jer nemamo podatak da su se iščlanili iz SNS. Da li te sudije danas ucenjuju eventualno neki ljudi, jer je članska karta SNS, ili bilo koje druge stranke, razlog za njihovo razrešenje sa sudijske funkcije? Hvala vam.

Hvala.
(Srđan Nogo, s mesta: Mogu li da vam donesem papire?)
Dođite, priđite stolu.
Izvolite.

Ja ću i u toku dana nešto da dodam na jedno pitanje, u ovom trenutku nemam odgovor, a na drugo imam.
Da, imali smo dobar razgovor. Nije problem, biće pritužbi na banke sve više, posebno zbog kredita u švajcarskim francima. Biće i sve više problema zbog činjenice da je to trend evropski da se to dešava gotovo u svim zemljama, naročito mediteranskim. Treba da znate da je naš bankarski sistem stabilan i mnogo stabilniji i čvršći od mnogih evropskih zemalja. Zato sam ja juče govorio da je veoma važno da čuvamo tu vrstu pravne stabilnosti da bismo očuvali punu ekonomsku stabilnost. Zato sve što dirnemo, i tada sam vam rekao - postoje stvari koje ja mogu da zameram, ali koje, ukoliko nismo sigurni kakve će posledice da proizvede, bolje da ne diramo jer možemo da izazovemo katastrofu.
Dakle, da li sam srećan time koliko pojedine banke ulažu u privredu, investiraju u privredu? Nisam, ali zbog toga moramo prvo da smanjimo tzv. empijelove, nonperforming loans, odnosno nenaplative kredite. To smo uspeli da smanjimo za 1% ili 2% u prethodne dve godine, što je vrlo teško, zato što se sama rukovodstva banaka tome suprotstavljaju, posebno brančeva iz inostranstva, jer oni hoće da drže iste bilanse da bi oni mogli da naplaćuju dobre bonuse. Baš ih briga što to nisu stvarne pare, jer ako bi išli u vraćanje tih nenaplativih kredita, dobili bi između 28% i 35%, a možda i 25 do 35%, ne više od toga, ali bi dobili pare koje inače ne bi dobili i koje neće dobiti. Ali, to njih ne interesuje, oni drže iste bilanse, ovo ne drže kao sporna ili nenaplativa potraživanja, uzimaju bonuse i ne pada im napamet da ulažu u privredu. Mnogo više zarađuju, čist novac zarađuju ulažući u državne obveznice.
Ne možete da zabranjujete nekome da se ponaša legalno, ali je tačno da taj problem postoji. Postoje neke male banke koje ulažu u privredu, koje daju za start apove, koje vode računa o svojim klijentima, koji se posvećuju tome, neću da ih reklamiram, zato neću imena da izgovaram, ali postoji i veliki broj tih velikih banaka koje se samo bave repo operacijama na našem tržištu. To im je najbolji način da zarađuju i da zarađuju dobre bonuse za sebe.
Šta je tu što možemo da promenimo? Primer koji ste naveli je pomalo čudan, tačno je, ali nije protivzakonit. Dakle, nije protivzakonit kako mi mislimo, ali nisam ja neko ko treba da sudi o tome, razgovarao sam i sa Nelom Kuburović i sa drugim ljudima koji o tome znaju. Dakle, kao što Telekom pregovara sa bankom, kao što Pošta pregovara sa bankom, kao što svako preduzeće pregovara sa bankom, tako dođe i taj i taj sud pregovara i kaže – dajte nam nešto povoljnije uslove. E sad, tu ima rešenje. U svakom trenutku, ukoliko je predmet vezan za tu banku, tražite izuzeće sudije ukoliko je uzeo bilo kakav kredit. Mi nemamo tu, ja mislim da, Nela, ne postoji nikakav način da mi tu delujemo kao država i da to promenimo. Svaka organizacija ima pravo da se bori za svoje zaposlene za što je moguće povoljnije uslove, a banka određuje i odlučuje ko će joj biti klijent. Oni su time postigli nešto povoljnije uslove za svoje zaposlene, zaposleni zadovoljni, ali tačno je da oni koji su dobili tu vrstu privilegija ne bi trebalo u posebnim predmetima koji se tiču upravo te banke da donose odluku.
Što se tiče ljudi koji su članovi SNS, niko ne može da bude član SNS, ne spojivo je sa sudijskom funkcijom. Mogao je to da bude kada nije bio sudija, neko je bio, neko nije. Kada je sudija, ne može da bude. Mogli ste da primetite još nešto i da budete sasvim otvoreni. Mi nismo menjali tu vrstu kadra, osim onoga što je odlukama Ustavnog suda promenjeno, ni na koji način. Kao što to nismo radili u RTS, što su uvek svi drugi radili ne znam koje zakone koristeći i postavljajući svoje novinare, urednike i sve drugo, tako to nismo radili, te je ostalo isto rukovodstvo i svi urednici iz perioda vladavine nekih drugih političkih stranaka, dakle, tako ništa nismo menjali ni u sudovima. Sada običan narod to ne razume zašto niste menjali. Pa, upravo nismo menjali zbog pravne sigurnosti. Zato što hoćemo da se sudije ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da se državni službenici ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da ti ljudi budu profesionalci, da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom, ma kako to kome izgledalo.
Najsmešnije mi je kad slušam priče, pošto ljudi to ne znaju, pa kažu – Vučić ima uticaja na Tužilaštvo, a tužilac isti. Potpuno isti nam je tužilac, gospođa Dolovac nije se promenila sedam – osam godina. Koliko? Evo, kažu šest ili sedam godina. Nije ni važno. Dakle, nije se promenila. Isti je slučaj bio do isteka mandata i sa specijalnim tužiocem. Isti je slučaj i po našim sudovima, ali je problem nekom drugom da to prizna, zato što svi polaze od iste mantre da su uvek svi isti, samo ne bi li se on dočepao nečega. Nisu, to nismo menjali. U ovom trenutku imamo pojačanu kreditnu aktivnost, ali to nije ni upola dovoljno koliko je Srbiji potrebno za pojačan ekonomski rast. Ali, naravno, smanjivanjem nenaplativih kredita i svega drugog mislim da ćemo uspeti da taj problem rešimo.
Koje je još pitanje bilo? Zapisivao sam, ali verovatno nisam zapisao prvo pitanje. Nije bitno, u svakom slučaju izvinite i hvala. Još jedanput ćemo mi ovo da damo i našoj Narodnoj banci da to pogledaju. Mislim da tu nema tajni, oni objavljuju svoje izveštaje, kakve su mere preduzeli prema svim bankama. Mislim da je važno da zaštite kontrolore. Ne mislim da tu ima bilo šta sporno. Imali smo problema sa dve strane banke, sa dve domaće banke, ali nisu to bili problemi koje nismo mogli da rešimo. Danas imamo zaista stabilan bankarski sistem koji, naravno, nema onu dozu ili vrstu funkcionalnosti koliku bismo mi želeli upravo i zbog nenaplativih kredita i zbog slabosti pre svega domaće privrede.
Da se vratim, da pokažem koliko nažalost niste u pravu oko ovih drugih stvari što ste govorili, oni uglavnom gledaju kako i na koji način da investiraju ovde u strane firme. U njih imaju veće poverenje, zbog tržišta koje imaju, zbog sigurnosti poslovanja, zbog sigurnosti plasiranja njihove robe. E, to moramo mi da promenimo kod sebe, da naše kompanije budu jače, da naše kompanije budu snažnije, da srpske firme budu jače da bismo mogli da dobijemo takvu podršku. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi Dušan Petrović.
(Srđan Nogo, s mesta: Replika.)
Morate uvredljivo biti spomenuti, zarez nije bio uvredljiv, 104. stav 1, znači, uvredljivost, mora da ima elemente uvredljivosti. Recite kolegi koji ima još vremena da u svom izlaganju to spomene.
Veroljub Arsić ima reč, a Dušan Petrović odmah posle njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani kandidati za ministre, gospodine mandataru, tokom ove diskusije ja sam se naslušao jako čudnih stvari oko vašeg ekspozea. Čini mi se da moje kolege iz bivšeg režima mogu da, što se ekspozea tiče, zamere samo na njegovoj dužini, a čini mi se i da su zaboravili kako je do ovog ekspozea došlo i većina njihovih diskusija je ličila na one diskusije iz 2012. ili 2014. godine. I možda bi njihove diskusije imale nekog smisla, da ste vi, kao nosilac jedne liste koja je dobila podršku velike većine građana Srbije, došli iz opozicije.
Međutim, moje kolege poslanici iz bivšeg režima zaboravili su da su izbori bili sprovedeni kada je SNS bila na vlasti i vi bili aktuelni premijer. Zaboravile su moje kolege da je ona politika koju je vodila Vlada Republike Srbije, odnosno koju ste vi vodili, dobila apsolutnu podršku građana Srbije. Kada se ceni uspešnost jedne vlade i vlasti nepogrešivi sudija je narod. Taj isti narod glasao je i o bivšoj vlasti, pa su na 5%, 5,5%, 6%. I oni daju sebi za pravo da kažu da su građani Srbije pobedili što su vama, gospodine Vučiću, dali podršku, da ste vi loš mandatar, da ste vi bili loš predsednik Vlade i da je vaša Vlada koju ste vodili do danas bila loša. Neko vređa narod, ne nas, poslanike, ne vas, nego građane Srbije. A zašto ih vređaju? Zato što građani Srbije neće da dozvole više da budu pljačkani. Neće da dozvole više da propadaju.
U svom ekspozeu ste spomenuli, recimo, da su od 2009. do 2012. godine potrošili 4,4 milijarde evra da bi sačuvali kurs dinara. Mogu da kažem da ste bili blagi. Niste rekli sve. I tokom 2008. godine od avgusta meseca do 31.12. potrošili su skoro milijardu evra. Skoro 5,5 milijardi evra su potrošili za četiri godine. Kurs evra avgusta meseca 2008. godine je bio 78 dinara, 6. avgusta 2012. godine 119,80 dinara. Neko je potrošio 5,5 milijardi evra na stabilan kurs dinara, a pritom je dinar skočio za 50%. Sada se oni čude što ih građani neće u ministarskim foteljama. Pa, naravno da neće, 10% inflacija 11%, 12%, ali svake godine po preračunatoj stopi, to je 50%, skok evra 50%. To je za polovinu umanjen obrtni kapital privrede i 50% smanjen životni standard stanovništva. Da ne pričam o kreditima, od 30% koliko je mogla privreda da se zaduži ili građani Srbije. Onda se čude što građani njih neće da podrže.
U radu prethodne Vlade, a kažu da ovaj ekspoze mnogo liči na onaj od pre dve godine, a ja sad samo jednom postavljam logično pitanje, pa taj ekspoze od pre par godina i rezultati rada Vlade i poštovanje onih obećanja koja su data ovde u Narodnoj skupštini dobila su podršku građana. Naravno da je prethodni rad Vlade osnov za rad buduće vlade, zato što su građani Srbije takvu politiku podržali.
Mogu da kažem da nije bilo lako napraviti rezultate prethodne Vlade i nastaviti da vodite jednu odgovornu politiku. Naši politički neistomišljenici, neću da koristim grube reči, napadali su vas čak i zbog poplava 2014. godine. Pokušali su, gle čuda, da elementarnu nepogodu koja je zadesila Srbiju okrive vas i da iz toga steknu političke poene. Pa, nešto prizemnije, nešto neljudskije ja nisam video u životu, da neko nečiju nesreću koristi u političke svrhe, da neko može da govori o politici i rad ove vlade, a kao predsednik opštine nije dobio ni pet-šest procenata glasova u svojim opštinama. Ne znam zbog čega je tako.
Mogu da kažem, koliko god da vas napadaju za mere fiskalne konsolidacije, građani Srbije su rekli šta o tome misle , a mogu i da kažem da ja ne znam, neka me neko ispravi ako zna, da je jedna država koja je sprovodila mere fiskalne konsolidacije zadržala bruto dohodak na istom nivou, a kamoli ga uvećala, osim što je to Srbija uspela da uradi.
Bilo je ovde diskusije i oko odliva mladih, a do vaše vlade koja je izabrana 2014. godine oni koji brinu o mladima nisu dozvoljavali da naši studenti koji su studirali u inostranstvu nostrifikuju diplome ovde u Srbiji ili su im nostrifikaciju naplaćivali tri, četiri i pet hiljada evra. Vaša Vlada je to omogućila za par hiljada dinara, da oni ljudi koji su se školovali u inostranstvu to svoje znanje donesu u ovu zemlju i prenesu možda na nekoga kao dalji naučni radnici. To su sve rezultati koje je prethodna Vlada imala. Građani Srbije su očekivali i očekuju od vas da tu politiku nastavite. Nas kao narodne poslanike obavezali su na prethodnim izborima da tu politiku koju ste vodili do sada podržavamo i u budućnosti. Zato bez ikakve sumnje očekujem da vaša Vlada danas bude izabrana.

Pre nego što dam reč poslaniku Dušanu Petroviću, hoću samo da reagujem, pošto sam optužena za povredu člana 46. Ustava opet na Tviteru od jednog od poslanika, koji očigledno želi da komunicira u parlamentu sa svima nama samo putem Tvitera, da želim da zabranim slobodu govora na Tviteru. Javnosti radi, hoću da kažem da mi ne pada ni na kraj pameti da se mešam šta će ko da napiše na Tviteru. Ali, ono što mi je dužnost, to je da branim dostojanstvo parlamenta i svih poslanika i da ne dozvolim da bilo ko od vas bude na društvenim mrežama ili u medijima prikazan kao stoka…
Možete da mašete poslovnicima koliko hoćete. Sad ću da prozovem jednog nasumice da vidim da li uopšte nešto znate da kažete o tom Poslovniku, pošto ste svi digli Poslovnik, a ubeđena sam da su novi i da ih niste otvorili još nijednom.
Znači, neću dozvoliti, bez obzira, na političke pripadnosti i na rodnu ravnopravnost, na nacionalnu pripadnost, versku, da vas neko naziva stokom, životinjama, da ste ovde farma. Neću dozvoliti da neko kaže da je Aleksandar Vučić, na tviteru, naravno, uveo ovde konje. Da, sve to ima danas na društvenim mrežama, od strane uvaženih političara ovde, koji govore o tome da ja sprečavam slobodu govora.
To neću dozvoliti. Mene možete da okarakterišete kako god hoćete, ali ja to radim čak i zbog vas koji tvitujete u pauzama, jer vas mrzi da slušate druge kada govore i vi ugrožavate slobodu govora u ovom parlamentu, jer kad neko ne svira istu muziku kao vi, vi izađete brzo napolje da vređate kolege.
Ja vam neću to dozvoliti. To je moje pravo. Da nas nazivate stokom i da za poslanike govorite da su farma. Vi dobijate jednaku platu kao i oni o kojima govorite da ste stoka i ne gadite se te plate. Koliko ja znam, niste odbili da primite novac i da primite paušal za rad na tviteru, koje država plaća.
Prema tome, nemojte da nas vređate, inače ću na Administrativnom odboru tražiti da budete kažnjeni za ugrožavanje dostojanstva parlamenta, pa da vidim kako će vas sve kolege okarakterisati tamo, jer vi govorite o svim poslanicima kada to napišemo.
Branislav Mihajlović, šta kažete? U čemu je povreda Poslovnika? Izvolite.
(Saša Obradović, s mesta: Javio sam se ja.)
Vi niste Branislav Mihajlović.
Nema povrede Poslovnika. Znači, ovo je samo performans.
Predložiću a i jung, da vas uvrsti u repertoar sledeći put kada bude Beogradski festival igre, jer ovo stvarno nema smisla šta radite sa parlamentom. Ovo stvarno nema smisla. Mi smo ovde da radimo, a ovo građani Srbije, pa ni vaši glasači nisu očekivali, ja sam ubeđena u to.
Sad ću dati reč gospodinu Dušanu Petroviću iz DS. Izvolite.
Da li je u sali Dušan Petrović?
Morate se opet prijaviti ili odustajete, kako hoćete.
Izvolite Dušan Petrović, neka se pripremi Marko Parezanović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, gospodine Vučiću, kandidati za članove Vlade, neću odustati, zašto bih gospođu Gojković, hajde da i mi nešto kažemo.
Stranka Zajedno za Srbiju će glasati protiv Vlade. Imamo potpuno različite pogleda na to kako treba ustrojiti politiku i pristup prema njoj. Mislim da centralizaciju koja četiri godine se sprovodi u Srbiji, iz ovog procesa nećemo izaći bez velikog gubitka energije. Mislim, da je to suštinski i najveći problem koji Vlada i ova era koju Aleksandar Vučić obeležava ima.
Tamo gde imamo mogućnost i uticaj učinićemo sve da građani dobiju što veći uticaj u odlučivanju i na nivou naseljenih mesta, imaće ljudi mogućnost da odlučuju o porezu na imovinu koji se u tim naseljenim mestima ubere.
Uveren sam da je to jedini način da se probudi velika i značajna energija i da ljudi počnu da učestvuju u javnoj politici. Ono o čemu je gospodin Vučić ovde govorio je potpuno jedna prirodna posledica centralizovanja državnih poslova. Ukoliko tako visok procenat poslovnih subjekata građana, šta god, se ne ponaša u skladu sa propisima koji regulišu postupanja način postupanja sa poreskim obavezama. Ukoliko je to 80% ili 90% , onda znači da ne valja sistem, a to što se građani ponašaju protivno propisima samo je posledica svega toga.
Dakle, smatram da te velike energije neće moći da bude ukoliko građani ne dobiju institucionalne mogućnosti da učestvuju u odlučivanju i da to bez suštinske prave decentralizacije nije moguće.
U ekspozeu na dva mesta sam našao ohrabrujuće mesta. Jedno je da će se u kratkom roku doneti u ovaj parlament predlozi propisa koji treba na potpuno jasan i transparentan način da urede način na koji će se lokalnim samoupravama svi prihodi, bilo da su izborni, preneti, transferni doznačavati. Evo, gledam ovde u ministra finansija, ne vidim baš najbolje iz ovog ugla gospođu Brnabić, buduću ministarku, ali mislim da ćemo imati jednu veliku i važnu debatu ukoliko tu ne bude pomaka, imaćemo vrlo značajne probleme.
I, sa velikim nestrpljenjem očekujem i ovu debatu o promeni funkcionisanja institucija i političkog sistema. Mislim da ćemo doći do zaključka je da regionalizam kao u ostalom u drugim državama Evrope i u Italiji i u Francuskoj, dakle, zemljama koje su tradicionalno centralizovane, je dobro rešenje i da ćemo imati mogućnost da promenimo ovo loše stanje stvari.
Ono što je druga, ali zakonomerni nedostatak politike koja se vodi već četiri godine, ovo je već treća Vlada, jeste da ne postoji suštinski jasan koncept razvojne politike. Mislim, da je dobra stvar da se u dobrom pravcu kreću stvari sa svim fiskalnim pokazateljima i da je stanje sa deficitom bolje nego što je bilo, ali mislim da je to samo jedna stvar strana ekonomske politike. Bez jasnih projekata koje samo država može ne da pokrene, nego da podstakne, mislim da će Srbija teško sa ovim stopama rasta ostvariti mogućnost za svoje građane da dođu što je moguće brže do boljeg standarda.
Ovde ću samo dve ili tri stvari da kažem. Mislim, da u proteklom periodu naši predstavnici u NIS nisu dobro radili svoj posao. Evo, tu je i budući ministar privrede, gospodin Knežević, tu je i gospodin Obradović koji će biti ponovo ministar energetike, mislim, da nismo uspeli da donesemo dobru odluku oko velike investicije koju NIS sada sprovodi. Kako stoje stvari možda će biti gotovo do 2019. godine, možda i neće, radi se o dubokoj preradi. Da je izabrana drugačija tehnologija, taj profi bi bio za sto miliona dolara veći nego što će biti. Ovako ako te stvari budu završene kako treba.
Šteta je gospodine Vučiću što niste sa predsednikom Putinom, kada ste imali toliko prilike, razgovarali i o ovoj stvari. Dakle, ova investicija od 500 miliona dolara, ono što ste i vi rekli u ekspozeu, a što se da pročitati 30 ili 40 kompanija koje su uložile uz podsticaj države novac su ovde nešto od preko 500 miliona evra uložile. Ovih 50-ak, tu su negde na 600 miliona evra. Ova investicija biće 300 miliona dolara, moglo je da bude 500 miliona dolara za tri godine. Toliko je važno i mislim da je velika šteta što taj posao nije bolje urađen.
Sa druge strane, govorim o tome peti ili šesti put, biomasa je velika mogućnost i velika šansa. Imate jednu ili dve rečenice o tome u ekspozeu. Za 50% će se smanjiti potrošnja, odnosno izdavanje novca za energente za sve koji se greju na daljinsko grejanje u Srbiji. Znam da Marko Blagojević se bavi tim stvarima, evo i gospodine Antiću ovo je za vas velika tema i velika mogućnost da se nešto u Srbiji dobro uradi.
Gospodine Nedimović ovde preuzima ozbiljan i veliki resurs poljoprivrede. Meni je žao, opet, što u svom ekspozeu ste samo u jednoj polu rečenici oko navodnjavanja i to ne kao strukturnog projekta nego kao pomoći poljoprivrednicima i kompanijama koje se bave poljoprivredom, dakle, pomoći države, oko tog pitanja. Imamo 200 hiljada hektara pod navodnjavanjem, a možemo da imamo milion i 200 hiljada i restriktivno na to gledate, to je oko 500 hiljade hektara. Pošto je ovde mandatar govorio o lošim prosečnim prinosima pšenice i kukuruza, nema povećanja bez ove bazične promene, dakle, bez navodnjavanja nije moguće napraviti veći novac u poljoprivredi.
Nije mi jasno zašto, evo gospodine Antiću, tu je i mandatar, strategija rudarstva, je ušla u ovaj parlament 2012. godine, nije došlo do njenog usvajanja i do njene primene. Godine 2012. posle potpuno zaokružen, čak mislim i sa sindikatima dogovoren projekat oko Resavice, evo sada smo ovde u avgustu 2016. godine i nažalost to značajno pitanje i dalje veoma mnogo preopterećuje pre sve zaposlene u Resavici, ali i celokupni sistem javnih finansija.
Bilo bi mi draže da ste brže završili posao oko Vlade, ali završili ste ga kad ste mogli.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koji je i gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović čeka formiranje ove Vlade, zbog toga što je napravio dobre preliminarne razgovore sa značajnim kanadskim partnerima i mislim da ćete vrlo brzo na stolu i vi i gospođa Mihajlović, ministarka saobraćaja, imati jednu ozbiljnu temu o mogućnosti otvaranja pregovora po koncesiji za auto-put ili motorvej između Rume i Šapca a možda i u nekim drugim distancama.
Takođe, je uspeo da sklopi memorandum sa velikom japanskom firmom „Jazaki“ i čeka sada da se uđe, dakle, pregovara gradonačelnik godinu i po dana oko toga, i naravno, oni koji su nadležni u Vladi za to, ne kažem ja da vi to ne radite, nego da se čeka da ovaj proces bude završen, tako da mislim da će biti dobrih i značajnih stvari koje mogu da budu zajednički urađene, a da efikasnost Vlade može da bude veća.
Na samom kraju, oko jedne neprijatne stvari, ali želim da to podelim ovde sa vama, dakle, iz mesta gde živi budući ministar poljoprivrede, gospodin Aleksandar Prodanović, koji je značajna politička figura, u tom mestu je pre dva meseca na njegovu kuću, nepoznati počinioci su ispalili nekoliki hitaca.
Evo, dva meseca ne uspevamo da dobijemo bilo kakve informacije o svemu tome, tako da, evo ovo je stvar i za mandatara a pre svega za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića. Nije dobro da u jednoj zemlji koja je otvorila ova poglavlja, pregovorima sa EU, tako dugo vremena nemamo odgovor na pitanje šta se desilo sa bilo kojim građaninom, a eto i sa čovekom koji se bavi politikom i sticajem okolnosti se u ovom trenutku nalazi u opoziciji. Hvala vam najlepše.