Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 172 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Da li želite da obrazložite?

Hvala lepo.
Već nekoliko puta sam bio u prilici da apelujem na kolege da glasamo za predlog te rezolucije. Pitanje - zašto Jermeni? Pitanje – zašto sada? Zato što smo mi kao narod imali puno situacija kada smo bili deo nečega što bi moglo, ne znam da li pravno, ali kolokvijalno da se nazove genocid i ne treba to sećanje na istoriju. Te istorijske činjenice nisu pitanje toga da li je neko u ovoj ili onoj stranci, da li se lažno predstavlja kao nacionalista ili rodoljub ili se lažno predstavlja kao kosmopolita ili Evropljanin. To su činjenice.
Ljudi su bili lišeni života van bilo kakvog zakona, van bilo kakvog pravila rata ili bilo kakvog pravila života i protiv Biblije i protiv Kurana i protiv Talmuda i protiv Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, protiv bilo čega što ima veze sa ljudskim.
Pola sveta je osudilo genocid nad Jermenima i Rusija i Amerika i Kina i Francuska. Ostalo je nekoliko zemalja koje nisu to uradile. Predlog je dat prošle godine kada je bila, mislim, stogodišnjica tog dešavanja, ali to ne znači da je sada prošao rok. Možemo i danas to da uradimo.
To nema nikakve veze sa našim današnjim spoljno-političkim odnosima sa Turskom. Turska iz ovog vremena nema nikakve veze sa Turskom iz onog vremena kada je izvršen genocid nad Jermenima. Znači, to nema nikakvu dnevno-političku konotaciju, nego ima uvođenje pravila da kad nešto ne valja to ne valja, bez obzira da li se desilo juče ili pre 100 godina, da li se desilo nama ili nekom drugom, da li se desilo nekom našem prijatelju potencijalnom ili neprijatelju potencijalnom, da li se to desilo sa nekom pod navodnicima dobrom namerom ili ne.
Ovo je dobra prilika da Srbija stane uz ove zemlje koje su učinile tu svoju moralnu obavezu, a mislim da bi to bilo dobro i za Srbiju u budućnosti i današnjici da sa puno više prava tražimo adekvatnu osudu ovoga što se desilo prema građanima Srbije, prema Srbima i prema svima drugima koji žive na ovim prostorima u neposrednoj prošlosti ili nekoj daljoj prošlosti. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 28, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 154 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj predlog podnet je u Skupštinu 6. juna ove godine, znači pre tri meseca. Nažalost, predlogom smo predložili da se formira skupštinski odbor koji bi hteo da da odgovore na nekoliko pitanja i, kažem nažalost, za ova tri meseca, koliko Skupština nije bila u redovnom zasedanju i kako nije bilo prilike da raspravljamo o stavljanju ove tačke dnevnog reda na dnevni red, tih odgovora nema.
Za to vreme imali smo bezbroj intervencija sa samog vrha vlasti, od potpunog negiranja u prvim danima posle 25. aprila da je bilo kakvog incidenta bilo, pa do toga da su to radili kompletni idioti, preko toga da se ljudi odgovorni za to nalaze u vrhu gradske vlasti. Kada smo očekivali konačan rasplet, nastao je muk. Taj muk se u poslednje vreme pravda jednom floskulom da državni organi treba da odrade svoj posao i da tužilaštvo radi. Međutim, nema odgovora ni šta tužilaštvo radi i da li uopšte radi na tom slučaju, koji je tužilac zadužen i kada je taj predmet pokrenut.
Zato smatram da je angažovanje Skupštine po ovom pitanju neophodno i predlažem da se formira anketni odbor. Anketni odbor bi činili naravno predstavnici svih stranaka, kakav je to običaj, a on bi po našem predlogu trebao da da odgovor na nekoliko pitanja – šta su nadležni organi preduzeli u pogledu utvrđivanja identiteta maskiranih lica koja su pod pretnjom primene fizičke sile sprečavale građane u kretanju, oduzimala im sredstva komunikacije, nasilnički se ponašala prema građanima i omogućivala rušenje više objekata raznim mašinama u Savamali noću između 24. i 25. aprila 2016. godine? Šta su nadležni organi preduzeli radi utvrđivanja identiteta naredbodavaca ove akcije? Zbog čega i po čijem naređenju policija nije postupila u skladu sa zakonom, jer je odbila da odgovori na pozive građana koji su te noći bili upućeni policiji, koji su tražili zaštitu u skladu sa zakonom i Ustavom, nego je policija odbijala te pozive, odnosno upućivala građane na Komunalnu policiju, čija to nije nadležnost?
Sva ova pitanja traže odgovore i pozivam vas da formiramo anketni odbor kako bi konačno došli do njih.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 poslanika.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.
Izvolite.

Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, koliko ste pratili dosadašnji tok sednice, a mi se bavimo ovde negde već sat vremena utvrđivanjem dnevnog reda Prve sednice redovnog zasedanja, mi ćemo, ukoliko nešto ne uradimo, raspravljati o jednom jedinom zakonu. Vlada Republike Srbije je u dva meseca, koliko je formirana, predložila nam jedan zakon, izmena i dopuna, zakon od dva člana.
Pozivam vas da u narednim minutima pažljivo saslušate mene i moje kolege iz poslaničke grupe SDS-Narodni pokret Srbije, jer smo mi pripremili predloge više od 20 zakona i mislimo da Skupština zaslužuje da radi, ostvaruje onu prvu svoju osnovnu ulogu propisanu Ustavom, a to je donošenje zakona. Trebali bi naravno da radimo i kontrolu sprovođenja zakona, kontrolu izvršne vlasti, ali mi ne radimo ni ono prvo, najosnovnije – donošenje zakona, jer zakon koji smo do sada rešili da raspravljamo sasvim sigurno posle sedmomesečne pauze, koliko parlament nije radio, nije adekvatan.
Prvi od zakona o kojima ću ja danas govoriti su izmene i dopune Zakona o kulturi. Taj zakon je donet na kraju prethodnog mandata, početkom ove godine i po nama potpuno neopravdano iz tog zakona je kao kulturna delatnost nije uvršćena umetnička fotografija. Smatramo da je to loše. Još tada u raspravi predložili smo amandman koji bi to izmenio. Naravno, većina tada nije usvojila, ali ovde sada ima i nekih drugih poslanika i verujem da kada bi otvorili raspravu i ponovo ukrstili argumente, verujem da bi sada poslanici prihvatili da se i umetnička fotografija nađe u opisu kulturnih delatnosti.
Druga intervencija koju smo imali u ovom zakonu tiče se nacionalnih priznanja u kulturi, odnosno jednoj temi koja je tada bila u javnosti oko toga da li ta priznanja treba da postoje ili ne, na kraju je rešeno da ta priznanja ostanu, ali u izuzetnim slučajevima, kako kaže zakon. Mi smatramo da u svakom slučaju kada neki vrhunski umetnik dobije nagradu na nekom međunarodnom planu, država treba da mu obezbedi ostvarivanje nacionalne penzije, kako se to kaže.
Pozivam vas da otvorimo raspravu, kako nam se ne bi desio slučaju kao sa akademikom Dejanom Despićem, koji je vratio svoju nagradu, uvređen što država pravi razliku između kulturnih radnika i sportista. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Inače, dala sam ministru vaš Predlog zakona da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 162 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, i ovaj zakon je donet na kraju mandata prethodnog saziva, iako njegovo stupanje na snagu praktično treba da počne od 1. januara sledeće godine. Naravno, tada nam je to bilo objašnjeno da je to uslov za reviziju dogovora sa MMF. Tada smo u raspravi govorili da taj zakon u sebi nosi brojna diskriminatorska rešenja, nepravedna rešenja koja će dodatno unazaditi položaj zaposlenih u javnom sektoru.
Ono što možemo da uradimo, to je da u ovih nekoliko meseci pre stupanja na snagu tog zakona izmenimo te loše stvari i potrudimo se da zaposleni u javnom sektoru ne budu diskriminisani, da zaposlenje i rad u javnom sektoru ne bude demotivišuće i da najbolji kadrovi odlaze iz javnog sektora jer u tom slučaju cela ideja sa sprovođenjem reformi i ubrzanom evropskom putu Srbije i modernizaciji Srbije neće biti izvodljiva.
Ja se, evo, pitam da li je posledica toga što za dva meseca rada Vlade imamo samo jedan predlog zakona, od dva člana, je posledica toga što nema u državnoj upravi, pri Vladi, pri ministarstvima, dovoljno motivisanih ljudi da rade na predlozima zakona. Podsetiću vas na brojne zakone koje nas po akcionim planovima koji su usvojeni za pregovaračka poglavlja koja su otvorena, čekaju da se usvoje do kraja 2016, u 2017. i 2018. godini, mi do dana današnjeg nijedan od tih zakona nemamo u Skupštini.
Da ne bi zaposleni u javnom sektoru bili demotivisani, mi smo predložili izmene i dopune koje se tiču nekoliko stvari. Pre svega, ona stvar koja je bila glavni motiv za donošenje ovog zakona, to je da se isprave različiti nivoi plata zaposlenih u javnom sektoru, nije rešena zbog osnovne stvari što javna preduzeća nisu ubačena u ovaj zakon. Ovaj zakon, ovako kako je usvojen, se ne odnosi na javna preduzeća i mi smatramo da je to loše, da on treba da se odnosi i na javna preduzeća i na Narodnu banku Srbije i na javni medijski servis.
Tražimo da se iz ovog zakona izbaci donošenje novih posebnih zakona jer ovaj sam zakon po sebi je leks specijalis i donošenje novih leks specijalisa je loše. Ima tu još drugih stvari. Ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, o njima ćemo razgovarati.

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 171, od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom za dopunu dnevnog reda.
Izvolite.

Hvala.
Ja ću ponovo apelovati na sve kolega da posebno ovaj zakon razmotre i uvrstimo u dnevni red zato što se tiče jedne vrlo važne teme, a to je tema budućnosti Srbije. Znate da bez novih beba, novih ljudi koji će se rađati u našoj državi ne možemo ni da razmišljamo o njenoj budućnosti. Svakodnevno i ponovo ovih dana su u fokusu javnosti katastrofalni brojevi koji pokazuju koliko je loš odnos države prema budućim pokolenjima. Mi vam predlažemo, kroz izmene i dopune ovog zakona, nekoliko mera koje će to promeniti. Čujemo razne najave, ali bojim se da će to ostati nedorečeno i mislim da nam rasprava o ovom zakonu, onako kako smo mi predložili, odnosno predlažemo vama da stavimo na dnevni red i o tome razgovaramo, može da promeni neke stvari.
Ovaj zakon, između ostalog, nije nijednom bio na dnevnom redu u Skupštini u poslednjih pet godina, kako je formirana ova većina, iako se o tome puno pričalo. Šta su posledice danas? Kakvo je stanje? Danas je broj siromašnih u Srbiji duplo veći nego pre četiri godine. Među tim siromašnima je 30% dece. Danas pravo na dečji dodatak ostvaruje samo 25% dece u Srbiji, iako je pre 15 godina taj broj bio 50%.
Mi smo predložili nekoliko mera koje treba da povećaju broj korisnika dečjeg dodatka, kao bazičnoj osnovnoj meri za podršku porodicama sa decom. Ta pomoć je danas em mala, em je prima nedovoljan broj dece, iz nekoliko razloga koje smo mi identifikovali i koje hoćemo da promenimo ovim zakonom. Pre svega, radi se o ogromnoj administrativnoj, birokratskoj proceduri koju porodice sa decom treba da ostvare kako bi ostvarile uopšte pravo na dečji dodatak.
S druge strane, postoje brojne prepreke u zakonu i u praksi koje ne uvažavaju stanje u realnom životu. Danas veliki broj samohranih roditelja ne prima podršku od drugog roditelja, broj alimentacija koji se ne isplaćuje je ogroman, država ne radi ništa po tom pitanju, a s druge strane ta alimentacija, koja postoji kao pravo, na papiru se ne ostvaruje. Zbog toga što se ne ostvaruje, zato što postoji na papiru a ne može da se ostvari, danas je poražavajuća činjenica da jedna trećina samohranih roditelja živi u domaćinstvu sa manje od 10.000 dinara prihoda po glavi domaćinstva i smatramo da to mora da se promeni. Hvala vam.