Zahvaljujem predsedavajući.
Dakle, ovaj zakon o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica treba da otkloni zapravo razlike i diskriminacije u smislu poreskih olakšica koje mogu da ostvare velika pravna lica u odnosu na ona mala i srednja preduzeća.
Dakle, Zakonom o porezu na dobit predviđene su određene olakšice, ali samo za one koji investiraju veći kapital i kumulativno zaposle sto i više radnika. Zbog toga smatram da je neophodno da se zakonom omogući da i mala i srednja preduzeća dobiju zakonske olakšice ukoliko zaposle radnike bez obzira na broj zaposlenih radnika. Mi imamo situaciju da naši privrednici, domaći privrednici, koji žele da investiraju da dodatno proširuju svoje kapacitete, zapošljavaju nove radnike ne dobijaju nikakve olakšice od Republike.
Na ovaj način mi ćemo njih motivisati da investiraju i da zapošljavaju ljude. Na taj način nemamo samo efekat smanjivanja nezaposlenosti, već imamo i efekat suzbijanja sive ekonomije odnosno rada na crno u određenim firmama.
Stoga predlažemo da se uvede novi član 44a, koji poreskom obvezniku koji u poslovnoj godini na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine zaposli nove radnike, poreska osnovica se umanjuje za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika, uvećana za doprinese za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac.
I, druga izmena, takođe, u istom zakonu odnosi se na novoosnovano pravno lice i u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, koji obavlja proizvodnu delatnost. Dakle, predlog naš je da se novoosnovana preduzeća oslobode poreza na dobit za prve tri godine u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije. Na taj način, motivišemo otvaranje novih firmi, stimulišemo preduzetničke ideje i dajemo im mogućnost da bez poreskog opterećenja pokrenu svoj biznis.
Mislim da i jedan i drugi predlog neće ugroziti fiskalnu stabilnost Republike i budžeta, a da će svakako mnogostruko se vratiti kroz davanje, ukoliko ti preduzetnici budu uspeli da razviju svoj biznis ili zaposle više svojih ljudi.
Dakle, u ovim vremenima velike nezaposlenosti i relativno slabe privredne aktivnosti moramo tražiti načine i modele kako da pomognemo našim privrednicima i preduzetnicima, da se ne dešava da samo veliki investitori, strani investitori, koji dolaze u Srbiju dobijaju desetine hiljada evra po zaposlenom radniku, a da naši domaći privrednici koji nose privredu Srbije i treba da je nose u narednom periodu, ne dobijaju ništa.
Zato vas pozivam da glasate za ovaj predlog izmena zakona. hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, nije glasalo 148 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o opštem upravnim postupku, koji je podneo Narodnoj skupštini, 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici, molio bih vas da saslušate razloge, odnosno argumente koje mogu da dam zašto bi trebalo raspravljati o zakonima koje sam predložio.
Nema razloga da vladajuća većina koja nije za sedam meseci, a do 3. marta nije donet u ovoj Skupštini ni jedan zakon i koja za sedam meseci nije pripremila zakone za ovo redovno zasedanje. Danas je 3. oktobar, mi imamo predlog Vlade i vladajuće većine da se raspravlja o samo jednom zakonu, nema razloga da ne usvojite argumente opozicije i da neke od 50 zakona koje je opozicija predložila, ne dozvolite da se stave na dnevni red i da se raspravljaju pred ovom Skupštinom.
Argumente o ovim zakonima možemo da sučelimo kada se rasprava otvori, ali vi prosto ne dozvoljavate da raspravljamo u Skupštini o zakonima koje predlaže bilo ko osim Vlade Republike Srbije, Vlada Republike Srbije ne predlaže ništa osim jedne izmene i dopune dva člana jednog zakona.
Ja sam predložio izmenu Zakona o opštem upravnom postupku koji apsolutno nema nikakve veze sa političkim stavovima vlasti ili opozicije, nego ima veze isključivo sa tim da olakšamo građanima u Srbiji da mogu da ostvare svoja prava u nekom postupku.
Ovaj zakon je donet 2016. godine i on je dobar i predstavlja napredak, a ja sada predlažem da se unaprede neka rešenja koja su počela da se primenjuju i koja imaju za cilj da bude što efikasnija državna uprava.
Nema razloga da u zakonu stoji da će državni organ hitno postupati, a da nema roka, šta to znači – hitno, pa zato predlažem da kad je reč o hitnom postupanju jedan državni organ koji donosi odluku u roku od 24 sata mora da zatraži dokument od drugog državnog organa.
Svi smo svedoci da kada ličnu kartu hoćete da izvadite treba vam izvod iz matične knjige rođenih i državljanstvo i te dokumente treba da pribavi državni organ, odnosno MUP. On to može da uradi, po mom mišljenju, za osam dana, nema razloga da se čeka na to 15 dana. Nema razloga da dokument koji se elektronski dostavlja ne bude dostavljen u roku od 24 sata, nego da stoji – najkraći rok, a ne znamo šta taj najkraći rok znači.
Molim vas da podržite jednu ovakvu izmenu i dopunu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, nije glasao 141 poslanik od ukupno 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem se potpredsedniče.
Uvažene kolege narodni poslanici, s obzirom da ste svi članovi političkih stranaka ova tema vam je bliska i molim vas da je podržite da uvrstimo u dnevni red zakon koji ima za cilj da uvede planove integriteta u političke stranke.
Šta to znači? To znači da mi predlažemo da se prevencija u borbi protiv korupcije ne sprovodi samo u državnim organima nego i u političkim strankama. Inače, građani smatraju da su političke stranke leglo korupcije i smatram da bi jednim ovakvim zakonom, odnosno uvođenjem planova integriteta pomogli da i građani shvate da političke stranke čine sve da spreče korupciju od sebe samih, a da će kasnije to primenjivati i u samoj državi.
Dakle, vi imate političke stranke koje delegiraju svoje predstavnike u državne organe. Dakle, mi biramo državne organe, a nećemo da sami poštujemo u svojim organizacijama ono što tražimo od državnih organa. Svi državni organi moraju doneti plan integriteta. Nažalost, to se u praksi ne dešava. Oko 4.500 državnih organa ima. Svega oko dve, dve i po hiljade donosi planove integriteta. Ali nema razloga da to ne čine i političke stranke.
Šta bi time dobili? Dobili bi to da sama politička stranka proceni koja su to žarišna mesta koja predstavljaju tačku moguće korupcije. Dobili bi to da stranke same regulišu svoj sistem da bude transparentan, da utvrde da li se odluke donose u političkim strankama u skladu sa statutom i da li se sprovode u skladu sa statutom.
Naravno, vrlo je važno finansiranje političkih stranaka koje mora biti u skladu sa zakonom i mora postojati mehanizam da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe, odnosno korupcije u okviru političke stranke.
Ako to naučimo u okviru svoje kuće, to vam je kao domaće vaspitanje, onda ćemo znati da korupcija nije dobra i da se i u državnim organima korupcija mora sprečavati. Ja se bojim da zbog netransparentnosti mogu da kažem korumpiranosti političkih stranaka, ta korupcija se prenosi kasnije i u državne organe.
Ova vlast ima puna usta – borba protiv korupcije. Pravi dokaz da želite da se borite protiv korupcije je da ovakva jedan zakon usvojimo i da preventivno delujemo od nas samih, a kasnije i na visokim državnim funkcijama. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, nije glasalo 144 poslanika, od ukupno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem se potpredsedniče Narodne skupštine.
Uvažene kolege narodni poslanici, imali smo izbore pre šest meseci. Mislim da smo svi bili svedoci, mi koji sedimo u ovoj sali, a i građani Srbije, da je taj proces bio nepravedan, da je bio netransparentan i da je bilo pokušaja prekrajanja izborne volje građana.
Mislim da nema smisla da zaboravimo šest meseci kasnije na to šta se dešavalo onda. Ja inače smatram da naš izborni sistem nije dobar, da on mora da se menja. Postoje predlozi izmene izbornog sistema koje je dala i politička stranka kojoj ja pripadam i mnoge druge političke stranke, ali o promeni izbornog sistema moramo da se dogovorimo i da, bilo bi dobro, dogovor napravimo konsenzusom, ako ne možemo konsenzusom onda makar većina političkih partija da se za to zalaže.
Ovaj izborni sistem koji imamo ne omogućava ni odgovornost poslanika prema građanima, niti građani znaju ko je njihov narodni poslanik, niti iz svih opština i krajeva Srbije mi imamo narodne poslanike u ovoj skupštini.
Ono što sam ja pokušao predlogom ovog zakona da uradim, to je da one eksplicitne nepravilnosti koje smo videli u prošloj izbornoj kampanji, u prošlom izbornom procesu, promenimo.
Postoje odredbe u sadašnjem zakonu koje mislim da su apsolutno suvišne. Jedna od tih je, a vi dobro znate koji se time bavite, prikupljanje 10.000 potpisa da bi se kandidovali na izborima, a znate da sve političke stranke, makar koje sede ovde, odnosno koje su registrovane kao političke stranke su već jednom skupile tih 10.000 potpisa kada su se registrovale.
Posledica jedne takve odredbe je i falsifikovanje potpisa, čega smo bili svedoci. Takođe, videli ste koliko je nepravedna raspodela ekonomskih sredstava između pojedinih političkih partija i mogućnost da svi na jedan pravedan način učestvuju u izbornoj kampanji. Potrebno je za kampanju više od dva miliona evra samo za medije, ukoliko želite da imate pristojnu kampanju. Neke stranke troše i 10 i više miliona evra na spotove koje imituju na televiziji.
Naš predlog je da emitovanje propagandnog programa u izborima bude besplatno za političke stranke, odnosno da se ono finansira iz budžeta, jer se inače sredstva koja dobijamo iz budžeta kao političke stranke, sva preliju u plaćanje nepotrebno skupih spotova.
Predlažemo da na jednakim osnovama budu predstavljene političke stranke i ono što je vrlo važno, time završavam, izborna volja i rezultati izbora se moraju utvrđivati isključivo na osnovu zapisnika sa biračkog mesta. Pomozite da se ne ponovi više da RIK može da arbitrira koje će zapisnike da čita, koje će da prekraja, koje neće da čita i na kojim biračkim mestima će da menja rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – dva, nije glasalo 143 poslanika, od ukupno 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koje je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam izmenu popularnog „Marijinog zakona“ koji je donet u ovoj Skupštini nedavno i koji, nažalost, nije zaživeo u meri kako bi to trebalo.
Suština ovog zakona je da bi trebalo da se vodi evidencija o licima koja čine krivična dela protiv polne slobode. To su u prvom redu silovatelji, a i svi drugi koji čine neko od ovih vrsta krivičnih dela. Na žalost, mislim da „Marijin zakon“ nije dovoljno uredio ovu oblast, jer se on odnosi samo na počinioce krivičnih dela u odnosu na maloletna lica. Mi smatramo da treba proširiti tu evidenciju i da evidencija treba da se vodi u odnosu na sve počinioce krivičnih dela silovanja i krivičnih dela protiv polnih sloboda.
Takođe, smatramo da se ta evidencija ne vodi na efikasan način od strane uprave za izvršenje krivičnih sankcija, nego da bi trebalo tu evidenciju da vodi MUP Republike Srbije, koji inače vodi evidencije, kaznenu evidenciju, evidencije takvog tipa. Takođe, važno je za MUP Republike Srbije da ima u svojoj evidenciji ko su silovatelji ne bi li mogao da spreči ponavljanje krivičnog dela od istog počinioca, a povratnika ima mnogo, to ste videli i možete da vidite u medijima. Inače u Srbiji mislim da se šokiramo svake nedelje da je izvršeno neko od ovih krivičnih dela ili krivičnih dela nasilja u porodici, nasilja nad ženama u širem smislu.
Mislim da bi usvajanjem ovog zakona omogućili i bolje evidentiranje i sprečili na jedan sistemski način da se ta krivična dela čine u budućnosti. Takođe, bilo je mnogo najava od strane izvršne vlasti da će se uraditi nešto povodom nasilja nad ženama. Za sada nema nikakvih pomaka, pa ja molim vladajuću većinu da u međuvremenu, dok ne promenimo i krivični zakon Republike Srbije, usvojite da raspravljamo o jednoj ovakvoj dopuni koja mislim da je apsolutno u skladu sa onim što se htelo donošenjem „Marijinog zakona“: Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 poslanika od ukupno 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Da)
Izvolite.