Što se tiče inflacije imamo jednu od najnižih inflacija u Evropi - ona u periodu januar – avgust 2016. godine iznosi svega 1%. Ovo su sve podaci koji govore da je Srbija na dobrom putu, da je Srbija u plusu i da Vlada Republike Srbije sa ovakvim merama treba da nastavi dalje.

Zahvaljujem se kolegama poslanicima što me opominju za vreme.
Kolega Aleksić, po kom osnovu?

Povreda Poslovnika.

Izvolite.

Hvala.
Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika koji se odnosi na repliku, gde jasno kaže da ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izraz o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje ima pravo na repliku.
Nijednog jedinog trenutka nisam pomenuo imenom i prezimenom, niti po funkciji gospodina Martinovića, izuzev ako se on nije prepoznao u tome što sam pomenuo preletanje iz stranke u stranku, pošto se on nekada kleo u gospodina Šešelja…

Zahvaljujem.
Razumeo sam vašu primedbu na Poslovnik.
Samo da vam kažem, kolega Aleksiću, da je gospodin Martinović dobio pravo na repliku na spominjanje predsednika stranke i na spominjanje Vlade koju je on vodio.
Tako da smatram da nisam prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važna tema, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji već 12 godina vodim lokalnu samoupravu i sa punim pravom i ja da progovorim o izmenama ovog zakona.
Na samom početku ću reći da poslanička grupa kojoj pripada Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove izmene. Ono što je meni izuzetno važno jeste da i stranka kojoj pripadam, a i sam naravno podržavam politiku finansijske konsolidacije koju vodi Aleksandar Vučić i podržaćemo izmene zakona.
Ono što bih ja morao vas da upitam, uvažena gospođo ministre i da vam skrenem pažnju na par stvari koje su neke stranke koje su bile vladajuće, a kada su donosile izmene zakona, tada mi nismo bili u ovakvoj situaciji da govorimo, ali evo sada je prilika.
Na samom početku moram da vas zamolim, vi ste citirali koliko je smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade, pa ste rekli naravno da idemo sa 80 na 74% za opštine, a na 77% za gradove. Mene samo interesuje – zašto 74% za opštine, a 7'% za gradove, odnosno posebno za grad Beograd, ako imamo istovetne ingerencije za opštine i gradove? Ja vodim opštinu i prosto mi je neverovatno da sada neko ko ima ličnu kartu na Topolu iz svoje plate za porez na zarade izdvaja u budžet opštine Topola 74%, a kolege iz Kragujevca koji su do nas izdvajaju 77%. Koje su to ingerencije i da li se samo radi oko toga da su gradovi zaduženi i nažalost u ovoj celoj priči desiće se da dobre lokalne samouprave imaju posledice jer su vodile odgovornu politiku, vodile su politiku bez zapošljavanja strina, šurnjaja i ostalih stvari i sada smo došli da budemo i kažnjeni za to što smo vodili odgovornu politiku.
Na kraju ću i reći oko samih dugovanja, da li 100 opština u Srbiji duguju kao Beograd, Kragujevac i Niš zajedno, ali suština je u nečemu drugom. Da se vratimo na početak kako je kod nas od 2000. godine menjan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a najpre da građanima Republike Srbije kažem, a i narodnim poslanicima, da su se pre uvođenja PDV opštine finansirale tako što je od poreza na promet tačno 27%, koliko je ubirano na mesečnom nivou, ostajalo lokalnim samoupravama i one su na taj način tačno mogle da izračunaju koliko će se i kako finansirati.
Uvođenjem PDV mi imamo jednu dosta nejasnu situaciju. Profesor Lončar koji je bio ministar za lokalnu samoupravu 2006. godine predlaže zakon koji usvaja Narodna skupština, koji je definisao da 40% se izdvaja od poreza na zarade za rad lokalnih samouprava, i ono što je interesantno 1,7% BDP će se izdvajati kroz vid tzv. nenamenskih transfera i to je dosta precizno funkcionisalo sve do, moram da kažem, nesrećne 2009. godine, kada upravo Mlađan Dinkić i njegova tadašnja ekipa smanjuju za 15 milijardi, što je 0,6% BDP transfer lokalnim samoupravama i to u sred građevinske sezone kada su lokalne samouprave imale već gomilu stvari koje su trebale da rade i mi smo došli u situaciju, i tada sam bio predsednik opštine, da pravimo čak i paralelne organizacije, udruženja građana, da vodimo pravu bunu protiv tada Vlade Republike Srbije i sve to je dovelo do toga da se izmeni zakon 2011. godine. Sada, taj zakon je promenjen 2011. godine.
Tačno je da vraćeno da 80% poreza na zarade se daje lokalnim samoupravama, ali tačno je da transferna sredstva nisu uvećana u odnosu na zakon iz 2006. godine, već su ostala na nivou od 2009. godine, znači, sa tim trajnim umanjenjem, ali ono što je vrlo interesantno i što pogađa sve nas koji vodimo lokalne samouprave jeste da je u tom trenutku Mlađan Dinkić uveo nešto što se zvalo transfer solidarnosti. E, sada je to ono što je bilo totalno na političkom nivou, da u kojoj opštini je kadar Mlađana Dinkića i Demokratske stranke na vlasti, taj je mogao lepo da dobije iz republičkog budžeta znatno veća sredstva i nikada se jasno nije znalo po kojim kriterijumima, na primer, Loznica ima pet puta veća transferna sredstva od grada Čačka ili, ne znam, Rača Kragujevačka ima pet puta transferna sredstva veća nego što ima opština Topola, a jedni su pored drugih. Samo zato što ovamo mi smo bili u opoziciji, a oni su lepo bili na vlasti i ta sredstva delili kako su hteli.
Moram da kažem jedan neverovatan podatak, da transfer ka opštinama koje kao na primer Crna Trava, koja ima 1.300 stanovnika, opština Žitorađa, koja ima 17.000 stanovnika, i Preševo 40.000 stanovnika imaju potpuno identičan transfer.
Da li gospođo ministre, ono što je ključna stvar koju vi morate da izgurate do usvajanje budžeta za 2017. godinu jeste da se ova neravnomernost i ova nepravda isprave? I to je ključna stvar. Ne može nama neko ovde da drži predavanja u Skupštini ko je bio u stranci, koja je potpuno ovakve stvari donela. Pazite, vi imate takve neravnomernosti da su one prosto neverovatne. Ovde je i predsednik Vlade u ekspozeu, kada je birana Vlada, pominjao neke opštine kao što je Kosjerić. Tamo su ljudi zadužili tri ili četiri godišnja budžeta. Ko je za to bio odgovoran? Mi smo imali od 2009. godine do 2012. godine odgovornost, predsednik opština tada, zaprećeno je obustavljanje transfernih sredstava ko ne smanji broj zaposlenih. Čak su i ponuđene vrlo stimulativne otpremnine. Šta je urađeno? Ništa.
Vi imate interesantnu situaciju, možete da pogledate i da vidite gradove i opštine, ovde imam izveštaj sa sajta Uprave za trezor za 2014. godinu, gde se vidi ukupno učešće rashoda za zaposlene u organima lokalnih samouprava, gde ćete videti na primer za 2014. godinu opštinu, koju ja vodim, Topola 22%, Novi Pazar 50%, Smederevska Palanka 45%, ukupno učešće, znači od ukupnog budžeta jedne lokalne samouprave u 2014. godini se trošilo pola novca za plate Uprave indirektnih budžetskih korisnika. Zbog mi sada dolazimo u situaciju da sve lokalne samouprave koje su se odgovorno ponašale budu kažnjene i to je ta neravnomernost o kojoj ja govorim i koja mora da se ispravi.
Nije sporno ako je potrebno zbog aranžmana sa MMF i zbog svega drugog da se sa lokanog na nacionalni nivo prenese tih 4,8 milijardi dinara, ali je vrlo potrebno da se jasno odrede kriterijumi po kojima će se u 2017. godini transferna sredstva davati lokalnim samoupravama. Da se vratimo na model iz 2016. godine i taj zakon koji je prof. Lončar tada predložio, koji je jasno davao po teritorijalnoj raspodeljenosti, kolika je veličina jedne opštine, broj stanovnika, broj đaka, institucija i svega ostalog i onda smo i mi sami mogli da jasno izračunamo kolika će transferna sredstva biti u pojedinim opštinama. Ovako imamo situaciju da po političkoj liniji nekome mora da se daje, nekome se ne daje.
Nažalost, ova Vlada Republike Srbije ni u prošlom mandatu nije promenila, moram da kažem, nije promenila Zakon o transfernim sredstvima. Ono što je interesantno, kaže – svaki godišnji Zakon o budžetu u periodu 2012. do 2016. godine propisuje da se raspodela ne namenskih transfera po lokalnim samoupravama utvrđuje izuzetno po aktuelnom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Znači, to vam izgleda lepo, i po babu i po stričevima, i mi dok imamo ovakvu situaciju imaćemo totalno neravnomernu raspodelu u lokalnim samoupravama, a nama će pridike da drže oni koji su u pravo u ovome učestvovali i mi šta ćemo, mi ćemo ovde samo da gledamo i kada bude potrebno da glasamo. Da se to ne bi desilo, uvažena gospođo ministre, ovde mora na jasan način da se kaže – ljudi, dajte da se ova transferna sredstva na adekvatan način odrede i to treba da se uradi u Zakonu o budžetu za 2017. godinu.
Pomenuli ste u uvodnom izlaganju da se priprema nov zakon o taksama. Već vas sada upozoravam da stvarno ne mogu glasati za zakon ako će se, na primer, to moram da vam kažem, jer to već vidimo da se sprema, u opštini izjednačiti porez na imovinu sa firmarinama i odrediti jedan porez. Da li to znači da će se onda firmarine prebaciti sa pravnih lica na fizička lica? Onda ćemo imati u masi isto novca, ali ćemo samo firmarine prebaciti sa firmi da svi građani plaćaju. To nije ni pravično, to nije adekvatno i mi apsolutno to ne možemo podržati. Zbog toga je veoma važno da to razumete. Neki su ranije pričali da se uradi giljotina propisa. Kako ćete to zvati nije ni važno, suština je da investitori traže naravno prepoznatljivost na koji će način da budu uniformisani i da se opštinama ne daje mogućnost da divljaju ni sa taksama ni sa porezima, ni sa bilo čim, ali ne može se ni na leđa građana prebaciti nešto što je sada firmarina ili komunalna taksa za pravna lica.
Uvažena gospođo ministre, na samom kraju mog izlaganja vas još jednom molim da nam samo pojasnite ove procente koji se odnose na opštine i na gradove i ta razlika od 3%, kada se gleda nominalno novčani deo, nije mala. Naravno, da vas zamolim da istrajete u svemu ovome što je ova Vlada počela da radi, a to je da se uvede pre svega finansijski red u transfere i kriterijume za određivanje transfera ka lokalnim samoupravama, da se pogleda koliko koja lokalna samouprava ima zaposlenih i da se odredi, bez obzira koliko će trajati uredba, da li će ona biti produžena o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i na 2017. godinu, veoma je važno i veoma je bitno da se pojedinim lokalnim samoupravama dozvoli za neka urgentna mesta gde imamo prirodan odliv ljudi kao što su poljoprivredni inspektori, fitosanitarni inspektori, mnoga druga mesta koja u ovom trenutku nam nisu pokrivena, a nemamo mogućnost nikakvih prijema u opštinsku upravu, u javna preduzeća zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i to bi trebalo na ozbiljan i adekvatan način da se omogući lokalnim samoupravama, koje su odgovorno vodile politiku u prethodnom periodu, da mogu ta mesta da popune.
Takođe vas molim, pominjali ste da ćete imati mogućnost sa republičkog nivoa da određene kapitalne investicije koje se sprovode u lokalnim samoupravama, to je nešto dobro i to je nešto što je pohvalno, da se pomogne svaka opština koja ima projekte da se poslovi završe i da poslovi neće trpeti ni sa ovim smanjenjem od 4,8 milijardi na ukupnom nivou sa lokala na republički nivo.
Zahvaljujem vam se i želim vam svaku sreću, pre svega u pripremi budžeta i u ovome što sam podvukao kao glavnu stvar, a to su transfer i transferna sredstva ka lokalnim samoupravama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Samo da napomenem da u 15.30 časova imamo posebnu sednicu i da ćemo sa radom po ovoj sednici nastaviti po završetku posebne sednice.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane ekselencije, otvaram  Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije  u Jedanaestom sazivu.
Kao što vam je poznato, ovu posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratila Njegova Ekselencija, gospodin Pedro Agramunt, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravim Njegovu Ekselenciju gospodina Pedra Agramunta, a pored njega, pozdravljam i ostale članove delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji prisustvuju ovoj sednici: gospodina Timoti Džon Kartrajt, šef Misije Saveta Evrope u Republici Srbiji i gospodina Artemi Karpenko, zamenika šefa kabineta predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Takođe mi je čast da pozdravim i članove Vlade Republike Srbije, kao i predstavnike diplomatskog kora u Republici Srbiji.
Sada molim Njegovu Ekselenciju gospodina Pedra Agramunta da uzme reč i da nam se obrati. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice parlamenta, poštovani poslanici Narodne skupštine, dame i gospodo, čast mi je što mogu da vam se obratim danas u svojstvu predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Želeo bih da se zahvalim gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine Republike Srbije na ljubaznom pozivu, toploj dobrodošlici, prijateljskom gostoprimstvu koje mi je upriličeno u Beogradu. Izuzetno sam srećan što sam danas ovde.
Svedok sam evolucije u Evropi, posleratne obnove i pomirenja, hladnog rata i ideoloških sukoba istoka i zapada, okončanja totalitarnih režima i tranzicije ka demokratiji, čak i u svojoj zemlji, u Španiji. Znam iz ličnog iskustva šta je sve korisno integracija Evrope donela našem kontinentu koji je bez obzira na teškoće sa kojima se suočavamo i dalje vodeći globalni akter prostor relativnog prosperiteta i zajedničkih propisa u kojim pojedinci uživaju najviši stepen zaštite svojih fundamentalnih prava.
Težnja ka miru koji se temelji na pravdi, međunarodnoj saradnji, vrednostima individualnih sloboda, političkoj slobodi, vladavini prava, ideji ujedinjene Evrope od Atlantika do Pacifika, za mene nisu samo puke reči. To je suština evropskog projekta koji je počeo pre 67 godina. Još uvek nije završen i mi Evropljani glavni smo akteri u ovom procesu.
Stoga, kada se pred nama nađu teškoće i izazovi, kao što je to u Evropi danas, moramo se setiti kako je naš zajednički projekat nastao i koji su događaji prethodili procesu izgradnje Evrope. Drugi svetski rat i užasni nacistički režim, njegova okrutnost i mržnja, užasna stradanja, zlodela i ratni zločini, holokaust.
Moramo upamtiti da je Savet Evrope osnovan kako bi obezbedio mir i stabilnost na našem kontinentu, kako se takva zlodela nikada više ne bi ponovila. Naša osnovna misija je bila i biće unapređenje, pomirenje kroz dijalog i saradnju, to je trajni izazov. Dijalog i saradnja su naši instrumenti i oni nas vode napred i mi moramo u potpunosti iskoristiti ove instrumente i moramo tražiti zajednička rešenja kada su pred nama pitanja koja nas dele.
Moramo biti spremni da saslušamo i razgovaramo sa drugima, da tragamo za kompromisom kako bi ostvarili naše zajedničke ciljeve.
Nakon što sam izabran za predsednika Skupštine, pre šest ili devet meseci, odlučio sam da se usmerim na četiri ključna izazova sa kojima se danas suočavamo. Ti izazovi su istovremeno i osnovni prioriteti naše Skupštine.
Prvo, međunarodni terorizam, koji predstavlja fundamentalnu i jednu višestranu opasnost, drugo, izbeglička kriza, koja je pokrenula i debatu o evropskom identitetu i vrednostima. Treće je talas levičarskog i desničarskog populizma, sve jačeg nacionalizma i erozije demokratskih principa i ljudskih prava. Četvrto su još uvek nerešeni sukobi i pomirenje.
Svi ovi izazovi su toliko složeni i krupni da ih nijedna zemlja ne može rešiti sama. Jedini način da zaštitimo sebe i da napredujemo jeste da osvestimo našu uzajamnu zavisnost i da se fokusiramo na ono što nas spaja, dajući prednost dijalogu u odnosu na konfrontaciju.
Mi moramo da sarađujemo i da tražimo rešenja za izazove sa kojima se suočavamo. Poslanici imaju posebnu ulogu u ovom procesu, zato što kao neposredno izabrani predstavnici građana, mi moramo da prihvatimo našu odgovornost i odgovorimo na brige naših građana.
Pre dve nedelje u Strazburu je održana Evropska konferencija predsednika parlamenata. Ova konferencija, na kojoj se okupilo više od 50 predsednika parlamenata interparlamentarnih skupština, bila je odlična platforma za jednu širu političku debatu o relevantnim pitanjima. Izuzetno sam zahvalan svim predsednicima parlamenata na aktivnom učešću u debatama, ali posebno se zahvaljujem predsednici Gojković na učešću na konferenciji, kao jednom od glavnih govornika.
Debate su pružile dosta tema za razmišljanje i delovanje nacionalnim parlamentima i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i stoga bih želeo da sa vama podelim neke od ideja koje možemo zajednički realizovati.
Prvo se odnosi na borbu protiv terorizma. Postalo je jasno da ne možemo efikasno suzbiti terorizam samo pooštravanjem bezbednosnih politika i mera. I pored naših napora, teroristi pronalaze načine da se infiltriraju u naša društva i propagiraju rušilačke ideologije. Oni teže stvaranju podela među nama i zagovaraju mržnju. Oni teže stvaranju atmosfere sumnje i straha. Mi se moramo odlučno odupreti tome i kao političari koji predstavljaju građane, imamo posebnu odgovornost da osudimo mržnju i strah koji teroristi šire.
Iz tog razloga je naša Skupština pokrenula inicijativu „No hate no fear“ i putem ove inicijative mi pozivamo političare da prihvate svoju odgovornost i dužnost i javno istupe protiv straha i mržnje i da promovišu osnovne slobode i vrednosti, tolerancije, nediskriminacije i poštovanja ljudskog dostojanstva.
Zahvalan sam predsednici Narodne skupštine gospođi Maji Gojković na tome što je prihvatila da se pridruži ovoj inicijativi. Računam na srpsku delegaciju u Parlamentarnoj skupštini i na sve vas da ćete dalje promovisati našu inicijativu u Srbiji, u vašim izbornim jedinicama i na regionalnom nivou.
Drugo pitanje na koje bih se fokusirao je izbeglička kriza. Pre oko godinu dana vaš region je posebno bio pogođen velikim talasom izbeglica, azilanata i migranata. Ova kriza se mogla predvideti, pa ipak nismo uspeli da pružimo adekvatan i zajednički odgovor na nju. Pitanje izbeglica i dalje deli naše države članice i naše građane. Debate koje smo u Strazburu vodili pre dve nedelje su svakako to i potvrdile.
Međutim, uprkos razlikama koje nas dele, svi se slažemo po dva glavna pitanja. Aktuelni priliv izbeglica neće stati u dogledno vreme i nijedna zemlja sama ne može se efikasno nositi sa ovim izazovom. S toga nam je potreban zajednički i realan pristup koji se zasniva na solidarnosti i pravičnoj podeli odgovornosti. Jednostrani odgovor na pitanje migracija i azila sigurno će biti neadekvatan i kratkog daha. Međunarodna saradnja posebno na regionalnom nivou je ključna.
Sporazumi postignuti na multilateralnom nivou moraju se poštovati i nikako dovoditi u pitanje i nipodaštavati jednostranim postupcima. Pristup izbegličkoj krizi koju je Srbija pokazala mora se pohvaliti. Sećam se vrlo dobro prošlogodišnjeg obraćanja premijera vaše zemlje, gospodina Aleksandra Vučića u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u oktobru 2016. godine. To zaista nije ništa strašno za jednu organizovanu državu, rekao je, govoreći o 200 hiljada izbeglica koje su prošle kroz Srbiju tokom nekoliko nedelja.
Srbija je učinila sve što je mogla da ih zbrine i da im omogući da prođu kroz zemlju u najboljim mogućim uslovima. Naravno, svesni smo da je Srbija uglavnom tranzitna zemlja. Zemlje destinacije moraju se suočiti sa mnogo kompleksnijim izazovima koji između ostalog prate integraciju pridošlica u zajednice domaćina. Međutim, u kojoj god konkretnoj situaciji da se nađemo, potreban nam je realan i praktičan pristup kako bi došli do zajedničkog i sveobuhvatnog rešenja.
Debate vođene tokom Evropske konferencije predsednika parlamenata istakle su značajnu ulogu koju bi nacionalni parlamenti trebalo da imaju u rešavanju izbegličke krize i migracija. Koristeći ovu dvostruku funkciju, zakonodavnu i predstavničku, mi se moramo postarati da naši zakoni i politike poštuju ljudska prava i međunarodne standarde i da se fokusiraju na iznalaženje dugoročnih rešenja i sveobuhvatni pristup koji uključuje integraciju i saradnju sa neevropskim zemljama porekla i tranzita, kako bi unapredili razvoj i ponovo uspostavili mir i stabilnost. Mi moramo objasniti svoje političke odluke građanima kako bi se razrešili nesporazumi i razagnali ne utemeljeni strahovi.
Tako stižemo i do trećeg izazova koji moramo rešavati. Uspon levičarskog i desničarskog populizma i ekstremizma. Usled ekonomske krize, političke nestabilnosti, bezbednosnih pretnji i masivnog priliva izbeglica i migranata, populistički pokreti koriste strahove građana nudeći takozvana jednostavna i efikasna rešenja. Moramo se odupreti iskušenju da građane stavljamo pred lažni izbor između bezbednosti, sa jedne strane, i dostojanstva i slobode, sa druge. Mi moramo raspršiti taj mit da će podizanjem prepreka i izolacijom od ostatka sveta problemi nestati.
Da bi se suprotstavili populističkim pokretima, vodeće partije iz svih delova političkog spektra trebalo bi da razviju jasan i realan politički narativ u skladu sa demokratskim vrednostima i poštujući standarde ljudskih prava. Računam na vas da ćete podržati ovakav pristup.
Četvrti izazov sa kojim moramo da se suočimo jesu nerešeni sukobi i pomirenja. Savet Evrope je od svog osnivanja glavni pokretač i zagovornik pomirenja. Uspešno pomirenje Nemačke i Francuske nakon Drugog svetskog rata je bilo od ključnog značaja za izgradnju snažne, prosperitetne i ujedinjene Evrope. Ipak, kao što znamo iz istorije nakon pada gvozdene zavese nismo uspeli da Evropu učinimo otpornom na sukobe. Vi to vrlo dobro znate iz iskustva svoje zemlje i regiona.
Na sreću, ratovi na Balkanu su obustavljeni i pomirenje napreduje. Naravno još uvek ima nerešenih zadataka, uključujući i pitanje povratka izbeglica, pitanje nestalih lica, regionalne saradnje i procesuiranje ratnih zločina.
Ono što je zaista važno je da su učinjeni određeni hrabri koraci od strane političara koji su pokazali liderske sposobnosti, viziju i odgovornost. Pregovori Beograda i Prištine su dobar primer za to, oni pokazuju da je uz liderstvo i viziju dijalog moguć, čak i onda kada postoji duboko neslaganje i jake emocije.
Ovi pregovori su vrlo značajni pre svega za građane čiji su svakodnevni problemi i brige moraju rešavati. Oni su snažan podsticaj za pomirenje i značajan faktor za stabilnost regiona u celini.
Želim da odam priznanje premijeru Vučiću na posvećenosti i unapređenju odnosa Srbije i Albanije, intenziviranje bilateralne saradnje između ove dve zemlje predstavlja snažan podsticaj za regionalnu saradnju u jugoističnoj Evropi. Takođe, pozdravljam i parlamentarnu saradnju između dve zemlje. Predsednica parlamenta gospođa Gojković je posetila Albaniju prošle godine i bilo mi je drago da predsednik albanskog parlamenta poseti Srbiju kako bi se nastavili razgovori o konkretnim projektima međuparlamentarne saradnje.
Učešće premijera Vučića na komemoraciji tragedije u Srebrenici prošle godine takođe je vrlo snažna poruka u prilog pomirenju. Potrebno je mnogo hrabrosti za suočavanje sa prošlošću i takve simbolične gestove bi dodatno trebalo sve da ohrabruju.
Napori koji se ulažu u pomirenje u jugoističnoj Evropi trebalo bi da budu primer svim državama članicama Saveta Evrope koje nažalost još uvek razdiru sukobi. Lekcija koju moramo naučiti iz istorije Evrope je da pomirenje nema alternativu. Rat i nasilje nikada ne donose rešenje, samo razaranja i ljudsku patnju. Evropa mora biti kontinent mira, a ne bojište ili poprište sukoba.
Mi Evropljani moramo rešavati sukobe koji nas dele u skladu sa međunarodnim pravom i poštujući teritorijalni integritet svih država zato što su naši zajednički interesi zaštita ljudskih prava, demokratija i vladavina prava, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, jače je od pitanja koje nas dele.
Moramo prihvatiti našu dužnost da rešavamo na iskren, otvoren i posvećen način sva teška pitanja i nesuglasice koje postoje među nama kako bismo zajednički pronalazili rešenja i nastavili izgradnju Evrope bez linija podele. Svih 47 država članica naše organizacije mora predano učestvovati u ovom procesu, a ja kao predsednik Parlamentarne skupštine u potpunosti sam spreman da uložim sav mogući napor kako bi to i ostvario.
Poštovane kolege, kako polako privodim kraju svoje izlaganje, želim ukratko da pomenem još jedno pitanje, a to je napredak koji Srbija ostvaruje na putu evropskih integracija i saradnja Srbije i Saveta Evrope u tom kontekstu.
Članstvo u Evropskoj uniji je strateški cilj Srbije i faktor širokog konsenzusa među građanima i političkim krugovima u Srbiji.
Ostvaren je značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji i nedavno otvaranje pregovora o poglavljima 23. i 24. to i potvrđuje.
Stoga želim da vam na tome i čestitam.
Priprema pristupanja implicira ozbiljne i dalekosežne reforme u sektoru pravosuđa, na polju suzbijanja korupcije, poštovanja osnovnih i manjinskih prava, slobode medija i bezbednosti.
U svim ovim oblastima Savet Evrope je spreman da pruži dragocenu stručnu pomoć i pomogne vam da ostvarite svoj strateški cilj.
Saradnja Srbije i Saveta Evrope je veoma dobra i spremni smo da je učinimo još snažnijom. Kao što znate, Evropska unija i Savet Evrope zajednički vode horizontalnu podršku za zapadni Balkan i Tursku kako bi pružili pomoć korisnicima u jugoistočnoj Evropi, kako bi se uskladili sa standardima Saveta Evrope i pravnim tekovinama Evropske unije u oblastima kao što su pravosuđe, privredni kriminal, antidiskriminacija i prava ranjivih grupa.
Naš mehanizam za koordinaciju stručne podrške omogućava vam da koristite ekspertizu Saveta Evrope u svim oblastima koje pokriva instrument horizontalne podrške, kao i u polju slobode izražavanja i medija i ustavnim pitanjima.
U razgovorima sa predstavnicima vlasti ohrabrujem Srbiju da koristi ove instrumente i vi, poslanici Narodne skupštine trebalo bi to da činite, da podstičete Vladu i ministre da traže ekspertske savete, da razmatraju stručne preporuke i predloge kako bi ih upotrebili u zakonodavnom procesu, kao i da Vladu i zvaničnike ohrabrujete da stručnim telima Saveta Evrope upućuju povratne informacije. Zajedno napredak možemo ostvariti brže.
Želim vam uspeh u sprovođenju reformi i ostvarivanju političkih težnji i računam na vašu podršku u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Zajedno možemo učiniti Evropu jačom i složnijom kada su u pitanju fundamentalne vrednosti koje delimo kako bismo efikasno odgovorili na izazove koji su pred nama.
Hvala vam puno na pažnji. Još jednom želim da vam se zahvalim na pozivu i gostoprimstvu.