Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, pošao bih od nečeg što ste rekli na samom kraju svog prethodnog obraćanja, da je Vlada duboko predana decentralizaciji. Vi ste nova ministarka i mislim da prvi put učestvujete u ovakvoj raspravi.
Ja se sećam poslednje rasprave o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Vođena je 2011. godine. Liberalno-demokratska partija je uložila svoj maksimum, kako se taj zakon ne bi usvojio. Vi danas računate na podršku vaše vladajuće koalicije koju čine većinom stranke koje su glasale za te izmene 2011. godine. To vam kažem ne zbog toga što ne mislim da Vlada treba da bude predana ideji decentralizacije. Ja sumnjam da postoji taj nivo svesti u vladajućoj koaliciji. Vi ste dva meseca ministar i tu nema puno prostora za neku raspravu između mene, kao poslanika opozicione stranke, i vas kao ministarke.
Reći ću vam šta je ono što je problem ovog zakona. To je ono o čemu se najmanje govori. To je bio problem i zakona iz 2011. godine. Tada su nam navodno bila puna usta ideja o decentralizaciji, a zapravo se radilo o koalicionoj trgovini po kojoj je neko 2008. godine dobio pravo da kupi svoje biračko telo, tako što će uticati na politiku koja će se voditi u oblasti penzija, a neko na kraju mandata dobije pravo da kupi svoje potencijalno biračko telo na predstojećim izborima, tako što će izmeniti Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Kakve su posledice? Preko 300 miliona evra godišnje mi smo gubili zbog tog zakona. Pet godina milijardu i 500 miliona evra.
Ovo nije tako jednostavna izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, ovo treba da bude poslednja opomena. Nadam se da će ljudi biti svesni toga koliko su zapravo važne odluke koje se ovde donose. Milijardu i 500 miliona evra je rupa koja je napravljena 2011. godine zato što se jedan dobar zakon promenio da bi mi danas, ne zato što smo predani ideji decentralizacije, nego zato što ne možemo finansijski da konsolidujemo zemlju bez podrške MMF-a, menjali Zakon o finansiranju lokalne samouprave. To je suština. Ovaj zakon neće doneti neki novi koncept prava i obaveza lokalnoj samoupravi, neće učiniti angažovanijom lokalnu samoupravu, neće stvoriti pretpostavke da se loši đaci, kako god da ih nazovemo, nemam ništa protiv toga, da oni odu u drugi plan, a da se pojave neki koji su konkurentniji, sposobniji, korisniji za zajednicu, naprotiv.
Kakvi su efekti petogodišnje primene ovog zakona, rast – zarada 42%, pad kapitalnih investicija 30%, rast troškova roba i usluga, to su kabineti, automobili, reprezentacije za 50%. Gde je osnovni problem gospođo ministarko u vašem zakonu? Menjaju se dva člana. Sami ste rekli da je onaj iz 2006. bio bolji, zato što je bio predvidiv. Zašto nemamo tu vrstu predvidivosti i u ovom izmenjenom zakonu? Zašto se nije Vlada posvetila pitanju kriterijuma koji će presudno uticati na transfer budžetskih sredstava ka lokalnim samoupravama? Ranije su oni bili poznati, površina opštine, broj stanovnika, broj đaka, da ne ulazim sada u te detalje.
Zbog suštinske uloge tog zakona, 2011. godine oni su morali biti pomereni u stranu kako bi onaj ko raspolaže novcem diskreciono mogao da uradi ono zbog čega se taj zakon donosi. Ja ću čuvati vašu koaliciju, vi meni omogućite da mogu da preživim predstojeće izbore. Ko će platiti milijardu i 500 miliona evra za pet godina, ne znam.
Sada nema tih kriterijuma. Zadržali smo taj princip da će nečije diskreciono pravo u odlučivanju ko je dobar đak a ko je loš đak presudno uticati na sudbinu lokalne samouprave kroz transfer sredstava koja opštinama i gradovima pripadaju. Može i to da bude princip, da neko izađe i kaže – teško je vreme. I tada smo govorili 2011. godine da kriza i centralizacija ne idu zajedno, da sve zemlje koje su bile pogođene finansijskom krizom 2008. godine prvo su počele da štede kroz decentralizaciju. To je bio slučaj i u Francuskoj, u Grčkoj, u Italiji, u svim zemljama koje su imale širok sistem decentralizacije, prvo se tu seklo.
U redu, onda neko treba da se pojavi i da kaže – ja sam ministar finansija, od mene i od moje procene će zavisiti nivo sredstava koji će dobiti dobar Svrljig ili loš, da ne pominjem sada neku drugu opštinu zato što je sada takvo vreme. Onda mi kao poslanici treba da odlučimo da li ćemo ukazati to poverenje ili ne. Ovako mi se čini da je Vlada u svojim formalnim namerama zapravo neiskrena.
Sami govorite o tome da nisu bog zna kakve uštede, da se ne dolazi do njih kroz izmene ovog zakona. Svaki evro je značajan, ali postoje segmenti našeg života koji takođe traže neke rezove i promene i čini mi se da je Vlada krenula linijom manjeg otpora. To je ono što je loše. Drugo veoma važno, vaše inicijative su kontradiktorne, sa jedne strane Vlada želi da finansijski relaksira privredu, govori se da se razmatra politika smanjenja poreskih opterećenja, pa se onda razgovara o eventualnom podizanju neoporezivog dela zarada. Vodi se jedan dijalog sa privredom, sa druge strane drugi dijalog se vodi sa lokalnom samoupravom.
Porez zarade nije najstabilniji finansijski osnov za razvoj lokalne samouprave, a fundamentalni preduslov moderno organizovane države jeste efikasna lokalna samouprava. Znači, mi zadržavamo taj koncept koji ne može da nas dovede do cilja koji pred sebe postavljamo.
Na kraju jedno logično pitanje, gde će ljudi osetiti efekte tog zakona? Kako će se to videti u našem svakodnevnom životu? Ne govorimo o meni, Novom Beogradu ili nama ovde, ali svi se bavimo politikom i u prirodi našeg posla je da putujemo. Svi vrlo dobro znamo kakva nam je zemlja, čekajte ako neko ostaje bez tih 4,8 milijardi, da li će se taj minus osetiti na platama, da li će se osetiti na troškovima usluga i kupovini robe koja prati rad lokalne samouprave ili će se osetiti na kapitalnim ulaganjima, odnosno investicijama? Gde je garancija da to neće dodatno pritisak vršiti na onu veoma važnu ulogu lokalne samouprave, koju nije odgovorila ne zato što ne želi, nego zato što nema sredstava, to su te kapitalne investicije? Kako ćemo sve to kontrolisati? To nije lako uraditi u svojoj firmi, a ne u državi koja je ovakva, ali tu državu želimo da menjamo.
Koleginica iz Lige vam je pomenula Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Deset budžeta smo usvojili, uz obaranje ruke na temi Zakona o finansiranju lokalne samouprave, i isto tako, deset budžeta, obarajući ruku, na temi finansiranja AP Vojvodine. Dok se ne uspostave ti elementarni preduslovi, nećemo moći da ostvarimo te ciljeve, koje nam nije nametnuo MMF, nego, nama je očigledno lakše da to kaže MMF umesto nas samih.
Napravljena je velika greška 2011. godine. O tome sada treba da se govori. Ne sa željom da se u nekoga upire prstom, nemam nameru da sada vodim ratove sa Dinkićem ili sa tom strankom koja više ne postoji, ali, tada nije bilo svesti u političkom životu zemlje o značaju lokalne samouprave. Ja mislim da je nema ni danas.
Taj večiti dualizam – šta je jače, republika ili lokal, takođe je veoma prisutan. Republička Vlada pregovara sa MMF-om, a račun za to ispostavlja lokalnoj samoupravi. Iz pozicije lokalne samouprave je vrlo jasno kakav je međusoban odnos snaga i to je ono što se mora menjati. Ako treba neko da se žrtvuje, a ljudi se već žrtvuju, ako treba da se steže kaiš, onda hajde o tome otvoreno da se razgovara.
Nema kriterijuma za transfer sredstava zato što ne možemo da predvidimo sve ono što nam stoji na putu. Ministar preuzima odgovornost, pa ako nešto bude pogrešno, ministar će snositi političke konsekvence za tako nešto, a oni koji iza njega stanu, takođe.
Za ono što se desilo 2011. godine niko nije u političkom smislu odgovarao, niko. Većina vladajuće koalicije čine stranke koje su tada glasale za taj zakon i to je ono što je loše. Samo ću reći zašto je to greška. Ovaj zakon na neki način morate da oročite. Ovo ne može da čeka, efikasan zakon o finansiranju lokalne samouprave ne može da čeka nekih novih pet godina. Teorijske šanse nema za tako nešto.
Ako je ovo jedna ad hok inicijativa da se nešto bajpasuje, ako je to neki krizni menadžment, hajde tako nešto da se kaže i da vidimo kada će se usvojiti zakon koji će stvoriti preduslove za efikasnu lokalnu samoupravu, gradove i opštine koje će moći da odgovore onim obavezama koje imaju prema ljudima.
Iz tih razloga ne možemo da glasamo za zakon. Da ne bih bio licemeran, radije bih podržao inicijativu koja je bila u startu, a to je osam milijardi, zbog toga što i ovako i onako to je veliki pritisak na lokal, ali makar bi relaksiralo stanje na drugoj poziciji više nego što je to slučaj u ovom trenutku. Najgora su polovična rešenja. Moj utisak je da sa jedne strane lokal koji je pod velikim pritiskom, da se išlo na uvažavanje njegove argumentacije, a sa druge strane postoji ta rupa koja ništa ne može tek tako da zakrpi. Da je tu napravljen kompromis, nisam siguran da je taj kompromis ispravan.

Hvala.
Ministre, izvolite.

Prvo, teško da mogu šta puno da vam zamerim u izlaganju. U većini stvari se slažem sa vama, najiskrenije. Da li je rešenje prilično, rekla sam juče na Odboru, ne znam da li je okej i sa te simantičke strane, da ponovim, ad hok? Najiskrenije – jeste, zato što smo imali drugo jedno rešenje koje je bilo potpuno neprihvatljivo. Kažete da je možda bilo bolje ono prvo sa osam milijardi. Možda je bilo bolje. Ne znam u ovom trenutku. Ugrozili bi potpuno održivost nekih lokalnih samouprava. Mogli bi da sednemo odmah da pišemo neki novi zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Nisam za to u ovom trenutku.
Izašli smo, bili smo pritisnuti vremenom, istina je, zbog MMF i mislim da to svi znaju. Mislim da se o tome pričalo i u medijima. Mislim da sam i ja to rekla. Izašli smo u susret koliko je moglo i lokalnim samoupravama i njihovim komentarima i opet insistirali na tome da imaju motivaciju za lokalni ekonomski razvoj, da imaju motivaciju da podrže svoja mala i srednja preduzeća. Ne pričam namerno o investitorima, zato što – koja je verovatnoća da će u neku od najmanjih lokalnih samouprava upravo baš doći veliki strani investitor? To nije nešto na šta treba da idemo u svim lokalnim samoupravama.
Upravo pričam da oni treba da podrže svoje preduzetnike i svoja mala i srednja preduzeća, zato što svako novootvoreno radno mesto ide direktno u njihov budžet. Okej, ne više od 80%, ali 74% ili 77%, tako da je to bio smisao toga.
Što se tiče toga da je svaki evro važan, apsolutno je svaki evro važan i zato se i išlo na to da siromašne opštine najmanje izgube. Imamo Bojnik sa 0,9%, Crna Trava sa 0,5% razlike u budžetu, Malo Crniće 0,9%, Trgovište 0,9%, Žabari 0,9%. Vodilo se računa da nađemo neki mehanizam da ti ljudi nastave da rade dok ne vidimo da li je, kako bih rekla, teška je situacija u lokalnim samoupravama, apsolutno je teška i Ministarstvo pre mene, ruku na srce, se više bavilo, zato što je u tom trenutku bio gorući problem, racionalizacijom državne uprave. Taj posao je urađen dobro. Dalje ćemo se baviti lokalnom samoupravom zato što je državna uprava prilično racionalizovana. Postignuti su ti brojevi ili smo svakako na pravom putu. Ići ćemo sada u obuku ili profesionalizaciju državne službe što više možemo.
Što se tiče lokalne samouprave, imali smo sve te godine o kojima i vi govorite, slažem se sa vama, ali smo imali politiku gde ste prenosili sredstva bez da ste prenosili nadležnosti ili ste prenosili nadležnosti bez da ste prenosili sredstva i ta dva nikada nisu išla zajedno, a moraju da idu zajedno. Zato treba da sednemo i kao ministarstvo se dosta oslanja na Stalnu konferenciju gradova i opština i, naravno, na kolege iz Vlade, Ministarstvo finansija, i da pogledamo šta treba uraditi.
Decentralizovani su i primarna zdravstvena zaštita i primarno obrazovanje. Da li su neke opštine mogle to da ponesu? Neke jesu, neke nisu. Imamo problem duga apotekarskih ustanova koje, isto tako, moramo da rešavamo. Dakle, nije se išlo sistematski u lokalnu samoupravu, reformu lokalne samouprave i zato sam rekla da je ovo jedno prelazno rešenje, da idemo i zbog Zakona o taksama i zbog Zakona o naknadama, koji će svakako ponovo praviti neka pomeranja u budžetima lokalnih samouprava i zbog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, gde ćemo videti da uvedemo principe saradnje među lokalnim samoupravama, da one mogu da dele neke resurse zato što nije svakoj lokalnoj samoupravi potreban sportski inspektor, tako da mogu da dele resurse. Da vidimo, isto tako, koja je uloga okruga, koja je uloga mesnih zajednica i sa tim zakonom i strategijom decentralizacije da probamo jednom da zaokružimo i taj okvir, pa da onda nastavimo dalje.
Pored ovoga se ne bih složila da opštine nemaju sredstva za investiciona ulaganja i trudim se nekako tokom ove rasprave da vam dajem primere kako to može, ali ne primere iz EU, ne primere iz nekih drugih zemalja, već primere iz Srbije i naših lokalnih samouprava. Nova Varoš, za poslednje tri godine jednu trećinu budžeta je izdvajala za kapitalne rashode. U 2015. godini opština je izdvojila 39,6% za investicije. Može, ali samo treba da učimo jedni od drugih i da učimo od tih dobrih lokalnih samouprava.
Što se tiče kompenzacionih mera, to je jedna stvar, da li će to uticati, kako se to neće odraziti na troškove građana i privrede… Postoji jedna stvar o kojoj isto tako nismo pričali ovde, a koja jeste svakako kompenzaciona mera, a to je da je minimalna zarada povećana sa 121 na 130 dinara i da je postignut dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Dakle, sa 121 na 130 dinara će svakako biti kompenzaciona mera, zato što je to porez na zarade, jel tako, od neke veće zarade, a u tim, nažalost, najlošijim, najslabijim, ne najslabijim, one su često jake, ali najsiromašnijim lokalnim samoupravama će to biti i te kako važno.
Imamo primer šta se dešava kada imate centralizovane javne nabavke, primer Beograda. To je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je organizovala centralizovanu službu javnih nabavki i za protekle dve godine ostvarena je ukupna ušteda od 1,2 milijarde dinara samo za centralizovane javne nabavke. Do 2013. godine skoro 40% javnih nabavki u gradu Beogradu je rađeno i završavano kroz pregovarački postupak. Trenutno je 3% kroz pregovarački postupak.
Hajde da vidimo sa drugim lokalnim samoupravama - da li možemo da imamo centralizovane javne nabavke i da imamo uštede? Rekla sam – porez na imovinu. Nažalost, porez na imovinu kada je prebačen sa republičkog na lokalni nivo, za šta i dan danas mislim da je bila jako dobra odluka, prebačen je zato što je Republika u stvari shvatila da nema dovoljno kapaciteta da sa lokala ažurira baze podataka i da skuplja to. Lokalne samouprave to nisu htele da rade za Republiku zato što to nije njihov sopstveni prihod, tako da je odlučeno da se to prebaci na lokalne samouprave i da stopostotno tog prihoda ide lokalnim samoupravama.
Nije puno opština koje su ažurirale baze podataka i koje su time svoj budžet povećale zato što su imale ažurirane baze podataka i povećale obuhvat naplate poreza na imovinu. Imam primer projekta opštinski i ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji, koji je sproveden uz pomoć GIZ-a nemačkog, za devet lokalnih samouprava Golubac, Boljevac, Soko Banja, Majdanpek, Veliko Gradište, Kladovo, Knjaževac, Negotin i Zaječar, gde su oni uz podršku GIZ-a angažovali popisivače sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje radi prikupljanja podataka sa terena. Imamo recimo primer opštine Majdanpek koja je kroz ovaj projekat prikupila više od 1.400 poreskih prijava, od toga skoro 20% za nepokretnosti koje uopšte nisu bile evidentirane i 20 do 30% prijava se odnosi na nepokretnosti sa novoevidentiranim površinama ili ažuriranim podacima o poreskim obveznikom.
Ukupno u ovih devet lokalnih samouprava povećanje ukupnog broja nepokretnosti je bilo 26%. Ako pričamo o tome da će ovo da se kompenzuje tako što će se povećati neka lokalna taksa ili neka lokalna naknada ili što će se povećati porez na imovinu za građane, kažem vam da će to neke lokalne samouprave da urade zato što su to radili kada se ništa nije menjalo, ali ono što mi treba da promenimo i što treba sad da radimo je da promovišemo malo više te pozitivne primere i da se fokusiramo da ovi koji nemaju tako profesionalni menadžment lokalnih samouprava, vidimo da ovakve primere i oni primene. Duboko verujem da tu postoji prostora da se mi svi zajedno utegnemo i da imamo bolje rezultate. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je Socijaldemokratskoj partiji Srbije najbitnije da, kada je u pitanju Predlog izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da je bilo široke javne rasprave i da je nova ministarka vodila jedan ozbiljan, intenzivan dijalog sa predstavnicima lokalnih samouprava. Koliko znamo, bilo ih je 105. Jeste da nije došlo do potpunog konsenzusa, ali u svakom slučaju se usaglasilo puno toga, puno sugestija, puno komentara onih, dakle, čija se sudbina rešava u narednom periodu kada je u pitanju implementacija ovog zakonskog rešenja.
Ono što je isto tako bitno je da se ovaj dijalog vodio sa reprezentativnim predstavnicima jedinica lokalnih samouprava, dakle sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa nacionalnom alijansom za lokalno ekonomski razvoj, što u svakom slučaju predstavlja jedan reprezentativni nivo dogovora oko kojeg možemo da razgovaramo u smislu da zakonsko rešenje je mnogo bolje nego ovo prethodno, ali prihvatamo tu tezu da ono nije konačno, da je u svakom slučaju privremeno i da može doći do mnogo, mnogo boljeg rešenja. U tom smislu bih se i složio sa kolegom Jovanovićem.
Kada sveobuhvatno pogledate na ono što samo ministarstvo planira kada su u pitanju zakonski predlozi, govori se o tome da će se raditi na novim predlozima zakona o taksama, novom predlogu zakona o naknadama i zakonu o lokalnim samoupravama i ono što je kapa svega toga, dakle zakon o decentralizaciji, tako da sam siguran u to da ćemo u narednom periodu od nekoliko meseci imati uz jedan stvarno holistički pristup najbolja moguća zakonska rešenja koja će uticati na to da nastavimo sa fiskalnom konsolidacijom, ali da ovu promenu pristupa koju ministarstvo i ministarka vrši kada je u pitanju odnos same centralne vlasti ka lokalu, ali i pokušaj da motivišemo lokalne samouprave i njihove rukovodioce da i oni promene odnos prema radu, prema funkcionisanju, prema stvaranju, kako čvrste tako i meke, infrastrukture i, ono što je najbitnije, što je fokus same države i samog ministarstva takav da će se i te kako voditi računa o kapitalnim ulaganjima.
Neko je malopre pomenuo da je efekat zakona iz 2011. godine takav da su kapitalna ulaganja opala za nekih 30%, a da su izdvajanja za plate povećana za 42%, što je nedopustivo i što jasno govori o tome da pristup rada lokalnih samouprava i pristup funkcionisanju mora da bude mnogo drugačiji i da ne može da se samo čeka od centralnih vlasti i da se pregovara i razgovara koliki će nivo transfera biti. Ima mnogo aspekata i mogućnosti za delovanje, počevši od stvaranja infrastrukture za privlačenje novih investicija. Tamo gde nije moguće privući velike strane investitore, moguće je razvijati preduzetništvo, moguće je davati podsticaje i raditi sa mikro, malim i srednjim preduzećima i potpuno promeniti svest u funkcionisanju takvih lokalnih samouprava.
Kao što ste rekli, mogu da prihvatim taj termin loših i dobrih đaka, ima opština koje su zadužene čak tri budžeta, ima onih jedinica lokalne samouprave koje već nekoliko godina iskazuju suficit, što je isto tako jedan pokazatelj da postoji dosta neznanja i da imamo nedostatak ideja, kada su u pitanju te jedinice lokalne samouprave, u okviru apliciranja za projekte, ne samo kod naše države i centralne vlasti, nego i za projekte kod kojih se može aplicirati kada su u pitanju evropski fondovi i mnogi drugi fondovi.
Samo ću vas podsetiti na činjenicu da samo iz evropskih fondova tokom jedne godine imamo preko 200 miliona evra koje su na raspolaganju našoj državi. Naravno, ovde ne govorim o lokalnim samoupravama, ali jedan deo može da se koristi za podizanje njihovog kapaciteta. Govorim o USAID, o tome niko ne govori. Od 2003. godine do danas preko jedne milijarde dolara, znači ima mogućnosti, kao što ste rekli, ima novca, ali nam fali u svakom slučaju jedan novi pristup, edukacija, nove ideje i definisanje toga da mi ne možemo da očekujemo da država, odnosno lokalne samouprave da očekuju da država da novac, ako i sama lokalna samouprava svojski ne podržava određene aktivnosti.
Citiraću ono što je prošle nedelje rekao ministar turizma, trgovine i telekomunikacija i poruka jasna lokalnim samoupravama: „Ako je vaše ulaganje u turizam nula, onda će ulaganje države u turizam biti nula“. Znači, da bi se podržao neki projekat, da bi se podržale određene aktivnosti i definisanje razvoja određenih privrednih grana i razvoja lokalnih samouprava moramo voditi računa o tome da imamo jasne ideje i, dali ste vi dobre primere, jedan dobar deo ulaganja ide upravo u kapitalna ulaganja. Ono što je jako, jako važno, to je borba protiv sive ekonomije i to je borba za bolju naplatu poreza, uz to što se u potpunosti, ministarka, slažem sa vama da je moguće napraviti i veći obuhvat kada je u pitanju naplata poreza na imovinu. Zašto samo pominjati skandinavske države i države EU? Zašto da ne pominjemo SAD? Kako se tamo lokalna samouprava finansira? Iz poreza na imovinu.
Naravno, mi ne možemo primeniti to, ako što ne možemo da primenimo u potpunosti praksu država koje su mnogo modernije i mnogo kao društva razvijenije od nas, ne samo u tom ekonomskom smislu, ali možemo da nađemo svoj model pristupa odnosa između centralne vlasti i jedinica lokalne samouprave i definisanja jedne konkurencije između jedinica lokalnih samouprava, ali ne u tome ko će koliko da traži više od centralne vlasti novca, nego u tome ko će više da privuče investicija, ko će više da se izbori da stvori infrastrukture obrazovnih institucija, institucija socijalne zaštite, sve ono što ide naravno uz jedan lokalno ekonomski razvoj i što je naravno važno za razvoj lokala, a samim tim za razvoj i cele naše države.
Takođe, ono što je jako bitno da se uspostavi taj sistem ako se transferiše novac, kao što je to urađeno 2011. godine, da se naravno uz to transferišu i nadležnosti i da, kao što se nadam da će to biti kada bude donesen novi zakon i predložen novi zakon o naknadama, da se definiše ko šta radi za određenu naknadu koju jedan privrednik treba da plati kada je plaća, ili određenu taksu, koliko to košta i kakav on benefit od toga ima.
Za sada imamo u tom domenu situaciju koja je još uvek nesređena i ja se nadam da ovim najavama, dakle, ovo što ste rekli da radite intenzivno na donošenju tih novih zakona, a siguran sam, radili smo više godina zajednički na tome, da umanjimo taj broj parafiskalnih nameta i da se u tom domenu sredi situacija, da će doći do toga u punom kapacitetu i to na korist naših privrednika, i to na korist najviše domaćih malih i srednjih preduzeća, ali i na korist velikih investitora.
Da ne iznosim sada tabele i da ne dolazimo u situaciju da kada zahvali novca, onda se oporezuje ili se uvodi neka nova naknada, ili se udesetostruči od proseka za nekog ko dobro radi, ko dobro posluje, ko zapošljava ljude, zato što je manse takav da on ima novca i da od njega treba uzeti. Ne, njega treba podržati, njemu treba dati olakšice. Zato što će taj, ako dobro radi, pogotovo oni investitori koji imaju investicije sa novim tehnologijama, koji imaju taj tzv. prelivajući efekat, koji nam donose nove tehnologije, novi sistem i model menadžmenta, njih treba podsticati, a malo manje one koji se zasnivaju na radnoj intenzivnosti, sa kojima svako malo imamo problema.
Ono sa čime bih završio je jako bitno, a to su kompenzacione mere koje ste malopre pominjali. To znači da ako jedinice lokalne samouprave imaju određene ideje kada su u pitanju kapitalni projekti, kapitalna ulaganja, da će država to u skladu sa njenim mogućnostima podržati. U svakom slučaju, svako, svaka jedinica lokalne samouprave može da računa na podršku države i da ima možda i mnogo više kroz ove kompenzacione mere, nego da dobije čist transfer. To je dobro zbog toga što će se promeniti konačno pristup, što će se stvoriti jedna konkurencija između samih lokalnih samouprava koje će se svakodnevno utrkivati da razviju svoju opštinu ili svoj grad, koje će se utrkivati da razviju preduzetništvo i utrkivati za svakog investitora, bilo da je on domaći ili strani. Mislim da je to ključni aspekt ovog vašeg predloga zakona.
Naravno, u danu za glasanje poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon, uz naravno punu podršku vama kao, slobodno mogu da kažem, reformatoru kojem želimo da što pre izvede ono što je zacrtao i što radi već nekoliko godina, kako u civilnom sektoru koji je vodila i u određenim organizacijama javnog privatnog partnerstva, tako sada i sa ove druge strane, ali naravno u saradnji sa parlamentom i drugim partnerima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, danas smo u prilici da razmatramo Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je u primeni od 2007. godine. Želim na početku da kažem da je ovo prvenac u ovom skupštinskom sazivu, dakle, nakon konstituisanja Skupštine i nakon izbora Vlade, prvi zakonski projekat koji razmatramo i, kako je u obrazloženju rečeno, kako ste i vi u obrazlaganju govorili, prva takozvana budžetska preraspodela u ovom skupštinskom sazivu. On je sa stanovišta pozicija, odnosno sa pozicija lokalnih samouprava restriktivan i kao takav nije ohrabrujuća najava budućih zakonskih projekata.
Što se tiče postojećeg zakona, odnosno važećeg Zakona o finansiranju, koji je u primeni od 2007. godine, govorim naravno i o svim izmenama koje su u međuvremenu bile, koji je predviđao 80% lokalnim samoupravama, a 70% gradu s jedne strane, a s druge strane Republici 20 i 30% za područje grada Beograda. Razlozi za njegovo donošenje, a govorim iz pozicije nekoga ko je skoro 12 godina bio predsednik opštine u Velikoj Plani i savremenik sam, da kažem, donošenja zakona i svih tih zbivanja, to je bio motivacioni jedan zakon za lokalne samouprave koji je podsticao takmičarski, a rekao bih i preduzetnički duh lokalnih samouprava, što je svakako potrebno produbljivati i podsticati i dalje. Opštine su na taj način bile motivisane da planiraju razvoj, bile su motivisane da ulažu u infrastrukturu i na taj način direktno da doprinose i podstiču lokalni ekonomski razvoj.
Tako je, na primer, Velika Plana ranijih godina, rekao bih dobrim uslugama i dobrim uslovima koje je pružila investitorima, kako domaćim, tako i stranim, bez subvencije države za otvaranje radnih mesta, zaista ostvarila značajne efekte i poboljšanje u budžetu kada je u pitanju ovaj budžetski prihod. Dakle, udeo u porezu na zarade. Sada sa ovim zakonom na neki način efekte koji su ostvareni u Velikoj Plani, dakle, država vrši zahvat u efekte koje je opština, da tako kažem, na neki način sama ostvarila. Ovi efekti ove fiskalne decentralizacije mislim da su bili odlični, kako za opštine, tako i za državu, a pre svega za građane.
Česte izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava o kojima se govori, a na kraju krajeva i vi govorite da će tu biti nekih izmena, da li kroz formu izmena zakona ili će se donositi novi, zaista ni vi niste dovoljno jasni, ali mislim da u ovom trenutku nije ni moguće to predvideti. U svakom slučaju, to predstavlja jedan udar na lokalne finansije i izvor jedne nesigurnosti i nestabilnosti. Na kraju krajeva, o tome ste i vi govorili. S jedne strane na same lokalne samouprave, a s druge strane rekao bih za poslovnu klijentelu kada su u pitanju razvojni projekti.
Možda će neko postaviti pitanje - zašto je to toliko izvor nesigurnosti i nestabilnosti za lokalne samouprave? Vi dobro znate, barem je vama jasno da je za planiranje održivog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno minimum pet godina i više, dakle, ne možete ništa kraće planirati, a da je za pet godina potrebno za donošenje krovne planske dokumentacije, mislim na prostorni plan, na plan generalne regulacije i ostale planove nižeg reda do dve godine, da je za izradu tehničke dokumentacije i dobijanje dozvola do godinu dana, da je za budžetiranje javne nabavke takođe do godinu dana. Naravno, neko vreme je potrebno i za samu realizaciju projekta. U takvim uslovima, kada za nekoliko godina opštine isplaniraju svoj razvoj i kada računaju na ta sredstva, zaista, složićete se sa mnom, to predstavlja na neki način, u najmanju ruku izaziva jednu kolebljivost.
Smatram da štete nije bilo ni za koga, niti je ovaj sistem ugrožavao makroekonomsku stabilnost, jer u okolnostima u kojima je on donošen i planiran nije bio od presudnog značaja, a čini mi se da nije bio ni prepreka za makroekonomsku stabilnost. S druge strane, ja i vas razumem, vi zastupate jedan resor u Vladi, lokalnu samoupravu i, naravno, u sklopu sveukupne Vladine politike na obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti vi imate, kako bih rekao, obavezu, zaduženja da u jednoj oblasti uredite da ona bude kompatibilna sa politikom Vlade. Međutim, ne bih rekao, ali od vas ne tražim odgovor na to, naravno, ne bih rekao da se u drugim oblastima i u drugim resorima, možda ne toliko koliko vi činite napora, vrši uštede i da se vrši racionalizacija kako bi se i na drugim mestima dao doprinos makroekonomskoj stabilnosti naše države.
S druge strane, pomenuo bih da ova vlast u prethodnom mandatu, pa i ranije od 2012. godine, ovaj zakon primenjuje gotovo koliko i one vlasti koje su ga donosile. Dakle, govorim posebno u odnosu na ovu izmenu iz 2011. godine, o kojoj govorite da je bila kobna po makroekonomsku stabilnost. Mislim da sada svođenje pitanja opstanka ili očuvanja makroekonomske stabilnosti, ili održivog deficita o kojem se govori sa svega rekao bih 4,8 milijardi dinara, zaista ne deluje uverljivo.
Što se tiče izmena zakona, upotrebiću jednu metaforu, da mi ne zamerite, smatram da ovo predstavlja još jednu u nizu podšišavanja lokalnih finansija. Dakle, posle smanjenja opšte stope sa 12% na 10%, zatim ukidanja nekih lokalnih naknada, pa rekao bih i administriranja u politici kontrole cena komunalnih usluga, dakle, potrebno je da postoji određeni nadzor, ali ima slučajeva, i sam sam bio u prilici da se suočavam sa takvim uslovima, gde se uslovljavaju lokalne samouprave u politici lokalnih komunalnih cena da onda prosto ne možete sa ograničenjima da podmirite troškove pružanja komunalne usluge. Zašto? Zato što se to sve posmatra globalno. Vi nagoveštavate da će se detaljnije razmatrati, da će se lokalne samouprave možda i kategorizovati na neki način prema trenutnom stanju likvidnosti i da će se mere odmeravati prema stanju u tim kategorijama.
Mene zaista čudi u određenoj meri da vi, kao neko ko se više godina bavi lokalnim samoupravama, i rekao bih, nije ništa uvredljivo, u očima ljudi ste predstavljali svojevrsnog sindikalistu lokalnih samouprava u nekom ranijem periodu i pretpostavljam da ste i tada vodili računa i obazirali se na makroekonomsku stabilnost, koja je pak važna za održiv razvoj lokalnih samouprava i da tada niste upozoravali, ja bar nisam to uočavao, kao predsednik opštine, niste upozoravali centralne vlasti da treba da reformišu, kako bih rekao, ovaj sistem raspodele sredstava, odnosno prihoda od poreza na zarade na ovakav način ili možda na neki drugačiji, ne zato da biste brinuli o državnoj kasi, već zato što ste brinuli o lokalnim samoupravama.
Smatram da ste vi dobro upućeni u stanje lokalnih samouprava jer zaista za samo nekoliko meseci očigledno je da se nešto u okolnostima, dakle, ne govorim o vašim uverenjima, ona su vaša, ali nešto u okolnostima je toliko promenljivo da baš vi sa tih pozicija sada zastupate i branite na ovakav način i verujem da to radite sa uverenjem – izmenu ovog zakona.
Dalje, rekao bih da to vi niste činili danas, ali od strane predstavnika vlasti je u pripremi, kako bih rekao, ovog zakona i u toj nekoj svojevrsnoj javnoj debati, pa to se danas moglo čuti i od nekih narodnih poslanika, da se potcenjuje smanjenje prihoda lokalnim samoupravama jer tobože nije onoliko koliko treba i sami ste navodili primer sa kraja prošle godine kada je trebalo da bude osam milijardi, pa onda treba da budemo zadovoljni zato što nije toliko ili pak, s druge strane, ponavljam sve ono što ste vi rekli, nije onoliko koliko je tražio MMF, iz razloga, naravno, o kojima ću nešto kasnije govoriti. I u vezi sa tim se govori da je to simbolično umanjenje. Pa, izvinite, ako je to simbolično umanjenje za lokalne samouprave, onda je taj simbol u iznosu od 4,8 milijardi daleko manji simbol za državni budžet nego što je za lokalne samouprave.
Mislim, to je u našem društvu već možda dugi niz godina već viđeni model, da se kao i kod smanjenja plata i penzija da je smanjenju prethodilo, ja bih tako rekao, raspirivanje jednog straha ili jedne psihoze da možda možemo ostati bez svega i da onda treba da budemo zadovoljni ako ostanemo sa 10% umanjenja, govorim o smanjenju plata i penzija. Takođe, i kod poskupljenja struje MMF traži 7%, mi povećamo 3% i negde, znači, uvek tu plivamo na tom zadovoljstvu da smo uspeli da izigramo na neki način argumentima, pretpostavljam, MMF. Smatram da je u takvoj atmosferi i otvoren taj dijalog o kojem govorite sa lokalnim samoupravama, da ukoliko lokalne samouprave, vi ste vodili dijalog, vi ste razgovarali sa predstavnicima stranih konferencija grada, vi ste razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, predsednicima i drugim funkcionerima, ali u nekoj atmosferi ste razgovarali, ja ne kažem da ste je vi kreirali lično, ali ona postoji i jednostavno ne možemo da zanemarimo takvu okolnost.
Osnovni razlog, govorim o obrazloženju za predložene izmene zakona, imali ste u obzir, čini mi se, državnu kasu, ali s druge strane u samom obrazloženju koje smo mi dobili na predložene izmene zakona, dakle, ne govorim o vašim diskusijama, jer mi smo se pripremali za ovu sednicu na osnovu materijala koji smo dobili, a naravno nije ni moguće sve diskusije staviti u obrazloženje i smatram da, jednostavno, u obrazloženju niste toliko govorili o posledicama po lokalne samouprave.
Istini za volju, pored opštih prilika u društvu koje se odražavaju i na lokalne samouprave, dakle, to je neizbežno, za stanje u lokalnim samoupravama su u određenoj meri odgovorni i nosioci lokalnih funkcija, lokalnih vlasti, to je nesumnjivo. Dakle, ne govorim o bilo kojoj stranci, to možda traje i duži niz godina, ali s druge strane i ta lokalna politika, i na tome treba da radite. Lokalna politika ne treba da se kreira u partijskim centralama, već treba da se kreira na lokalu. Nisam siguran, vi ste maločas naveli, ne znam iz kog razloga, ali verovatno ste imali potrebu da se nešto opravdate i da kažete da niste član nijedne partije. Izvinite, mislim da niste ni želeli da bude uvredljivo, ali ne vidim da to može da bude prednost u objektivnosti i objektivnom sagledavanju situacije. Da ste cenili ove okolnosti, čini mi se, bar prema onome što piše u obrazloženju ovog zakona, mada ste nešto u diskusijama govorili, mislim da niste dovoljno pravili razliku između napretka i, rekao bih, propasti, s druge strane, u lokalnim samoupravama jer zaista takve prilike postoje.
Jedna od važnih uvertira, rekao bih, koja je prethodila donošenju ovog zakona jeste i često prozivanje lokalnih samouprava od centralnih vlasti da su lokalne samouprave leglo nerada, korupcije, kriminala, neznanja, nesposobnosti, verovatno da toga negde i ima, ali se zaista ne sme generalizovati. S druge strane, pominje se i kao jedan od razloga, ovako marginalnih, ali mislim da nisu bez značaja, da neke lokalne samouprave imaju suficit budžetski i da imaju običaj da na kraju budžetske godine prenose namenska sredstva kao neutrošena u narednu godinu. Vi dobro znate da se to dešava, ali to nije uvek posledica nerada, nesposobnosti ili nezainteresovanosti, već može da bude i posledica nekih okolnosti. Recimo, kada se sa centralnog državnog nivoa raspisuju konkursi za raspodelu nekih sredstava za programe za lokalne samouprave često ti konkursi odocne, pa se sredstva dodele u jesen ili krajem godine, kada zaista fizički nije moguće sprovesti čak ni proceduru, a fizički nije moguće sprovesti ni realizaciju projekta.
S druge strane, ako govorimo o toj nekoj pravičnosti i solidarnosti, pa to se dešava i državnom budžetu, prenos neutrošenih sredstava, a i država čini mi se da godinama plaća, to nije pitanje za vas, za ministra finansija, da država plaća milionske iznose za ugovorena a nepovučena kreditna sredstva zato što nema projekata ili se projekti ne realizuju sa dobrom dinamikom. To, naravno, predstavlja veliki budžetski izdatak. Izvinite, neko je za to odgovoran. Zato što je neko odgovoran, mora da se plati, sada na drugoj strani treba obezbediti sredstva. Dozvolite iz mog ugla, da budem i subjektivan, možda će se ovim sredstvima i deo tih izdataka podmiriti.
Osnovni razlog ste naveli u obrazloženju preraspodela, kako ste rekli, u korist Republike. Dakle, opštinama manje za 6%, gradovima za 3%, a Beogradu za 4%. Smatram da ste, pored ovog umanjenja procentualnog, i o tome nešto želim da kažem, mada sam o tome govorio sa gospodinom Ivanom na odboru juče, da ste pored ovog procentualnog smanjenja i strukturno, dakle, imamo tri strukture – opštine, gradove i grad Beograd, da ste i strukturno oštetili opštine zato što su opštine u ovih 90 važećih milijardi, kako ste ih označili u tabeli, imale 23,39%, a sada u ovih 85 milijardi imaju 22,86%. Znači, za 0,53% manje u strukturi opštine, grad Beograd 0,14%, a gradovi su počašćeni sa 0,67% strukturnog povećanja.
Meni je jasno, gospođo ministarka, da je ovde reč o projekcijama i da se ove projekcije možda neće ostvariti, možda će one biti povoljnije za lokalne samouprave, dakle, to zavisi od broja zaposlenih kakva će tendencija biti, s jedne strane, a s druge strane, izvinite, zavisi i od prosečne plate, zato što nije prosečna plata ista na nivou cele Srbije. Vi znate dobro kakve su prilike u Srbiji. Tu bih iskoristio jednu izreku odomaćenu u našem narodu da se stiče utisak da je to bilo po sistemu – dok jednome ne smrkne, drugome ne može da svane.
Gospodin Ivan je na odboru pokušao da da odgovor i pravdao je time činjenicom da su gradovi privlačniji za investitore i da možda u ovom startu imaju snažniju podršku, ali ukoliko tu razliku gospođo ministarka budemo povećavali na ovakav način onda će prednost gradova biti još veća, a za ostatak opština manji. Na taj način uzeli ste gradove u zaštitu i dodelili im oko 580 miliona dinara više, dakle, strukturno.
Dalje, u obrazloženju govorite da ovaj važeći zakon nije u skladu sa modernom fiskalnom praksom i da nije praćen prenosom novih nadležnosti na lokalni nivo. Prinuđen sam iz ugla predsednika opštine koji je u tri mandata bio u Velikoj Plani predsednik da moram da vas demantujem. Dakle, govorimo o formalnim nadležnostima, nadležnostima koje su prenešene formalno, a posebno mislim na primarnu zdravstvenu zaštitu, kada su opštine preuzimale osnivačka prava nad domovima zdravlja, čini mi se da tu nikakva dodatna sredstva nisu predviđena za preuzimanje primarne zdravstvene zaštite. Posebnu pažnju bih ukazao i pretpostavljam da vi to znate, a o tome je nešto govorio gospodin Aleksić, da postoje nadležnosti koje se na neformalan način prenose na lokalne samouprave. Navešću vam samo neke primere.
Zajedno ulaganje sa EPS u niskonaponsku mrežu i trafo stanice. Niko ne može puščanim cevima da natera lokalne samouprave to da rade. Da se razumemo, i sam sam bio u prilici, pritisnut potrebama građana delova Velike Plane da zajedno sa EPS potpisujem ugovor o zajedničkoj izgradnji i to je zaista angažovanje obimnih sredstava. Dalje, imamo telekomunikacione, distributivnu gasovodnu mrežu, pa čak i zajednička ulaganja sa „Železnicama Srbije“. Dakle, to neformalno prenošenje, ako mogu tako da kažem, aranžmanske nadležnosti, to je sve dobro za opšti boljitak, ali nečega se opštine moraju odreći da bi ulagale u sisteme za koje je država osnovala javna preduzeća koji o njima treba da se staraju, kojima je poverila neke prihode i naravno koji treba da izgrađuju i održavaju tu infrastrukturu.
Posebno bih ukazao na još jedno pitanje u ovom prvom delu, a to je smanjenje plata u javnom sektoru, mislim na zaposlene u opštinskoj upravi i opštinskim i gradskim upravama i u javnim preduzećima čije se plate finansiraju sa nivoa lokalnih budžeta. Dakle, reč je o izdatku koji se finansira sa lokalnog nivoa. Plate zaposlenih, čije su plate umanjene, finansiraju se sa lokalnih budžeta, ali to umanjenje od 10%, dakle, govorimo o bruto iznosu, nije ostalo lokalnim samoupravama. Ako je država želela da zaštiti lokalne budžete da se manje troši na plate trebalo je da ta sredstva ostanu lokalnim samoupravama, a u isto vreme da se odredi namena tih sredstava i da se oni koriste za lokalne razvojne projekte. Ovo zaposlenima u opštinskim i gradskim upravama i u javnim preduzećima plate su umanjene za 10%, a iznos tog umanjenja u bruto iznosu se transferiše na republički budžet.
Dakle, Velika Plana je samo po tom osnovu nekih 17, 18 miliona dinara na godišnjem nivou uskraćena. Reč je o trajnom umanjenju, mi ne znamo da li će se nešto menjati, da li će se vratiti, da li će država promeniti zakon, vi ništa ne najavljujete, ali verujte svi govore o nekom sada minimalnom umanjenju. Ali, veliki broj umanjenja u kontinuitetu već nekoliko godina u masi je zaista dosta, pa se stvara jedan privid da ako svuda uzmemo po malo onda opštine mogu da izdrže a da u lokalnim samoupravama mogu da se popravi situacija, to je sasvim sigurno.

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala.
Trudiću se da budem jako kratka, da ne bih uzimala previše vremena narodnim poslanicima, a mislim da sam već dosta i oduzela.
Prvo, kada govorimo o zakonu iz 2011. godine, a vi kažete da je to bio jedan motivacioni zakon. Mislim, da je namera možda bila da je motivacioni, da ne kažemo da je namera bila politička, da ne idemo tamo daleko, ali da kažemo da je namera bila motivaciona. Možda je namera bila motivaciona, ali on nije imao efekte, to nisu bili efekti, a kao što je i gospodin Jovanović rekao na početku izlaganja, su bili da su rashodi bili povećani za 42%, rashodi za robe i usluge povećani za 50%, a da su kapitalni rashodi smanjeni za 29%. Dakle, to je bio rezultat tog zakona. Sećam se te 2011. godine, i ja sam se isto nadala da će od 40% na 80% udela u porezu za zarade biti motivacioni faktor, da se oni takmiče u kapitalnim ulaganjima.
Kada kažete za često menjanje zakona, da, rekla sam da ovo nije kraj. Opomena da to nije dobro je ispravna i hvala vam za to, konstruktivno je i apsolutno se slažem sa vama, to sam samo htela da vam naglasim da se slažem potpuno i da ćemo se truditi pošto je neophodno da sredimo ovu zonu delovanja, ne znam kako bih rekla, ovaj sektor ceo, da ćemo se truditi da to radimo, da ne menjamo stvari, da ne idemo u ozbiljne najave, javne rasprave, gledanje kakvog će to imati efekta, uticaja na poslovanje lokalnih samouprava i poslovanje privrede. Evo, koliko mogu ja kao ministar da obećam, obećavam i hvala vam što ste to istakli, stvarno je to konstruktivna primedba.
Kada kažete da se trudimo da izigramo MMF, to mislim da nije konstruktivno zato što mislim ako se neko trudi da ne izigra MMF, međunarodne institucije i očekivanja građana Srbije, čini mi se da je to ova Vlada. To jeste naporan put i naporno je uskladiti i zahteve MMF koji su nažalost neophodni i rekao je narodni poslanik iz Trstenika da je MMF tu kao sredstvo kada vam treba pomoć, kako je rekao, poseban slučaj. Istina je, u to vreme, u tom trenutku ekonomija Srbije jeste bila takav slučaj, a da nas više nije, bio je neophodan MMF i sada to treba da izguramo do 2018. godine. Treba balansirati ono što traži MMF, lokalne zahteve, potrebe građana Srbije i kao što se pokazuje na ovom predlogu nacrta zakona da ova Vlada to dosta dobro radi, a jako je težak zadatak.
Što se tiče pravdanja da li pripadam nekoj političkoj stranci ili ne, nisam se pravdala, mislim da je bilo u nekom kontekstu. Svakako, to što sedim u ovoj Vladi dovoljno govori o tome ko ga podržavam.
Na kraju, samo bih rekla da se nečega opštine moraju odreći da grade lokalnu infrastrukturu. Opet se ne bih složila, ali dobro, možda nisam razumela, u svakom slučaju, postavljam pitanje gde su tu javno-privatna partnerstva. Mi imamo Zakon o javno privatnom partnerstvu koji nije loš. Nekoliko godina mi ne koristimo finansije privatnih partnera za izgradnju lokalne infrastrukture, kanalizacione mreže, sistema grejanja, puteva. To je do sada uspešno odrađeno, recimo, jedan primer, Stara Pazova koja je unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, mislim, preko javno-privatnog partnerstva i sada traži partnera za kanalizacionu infrastrukturu. U svakom slučaju hvala vam na generalno konstruktivnom stavu.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.