Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, ovaj zakon takođe sam i u prošlom sazivu predlagao, jer smatramo da Zakon o porezu na dobit pravnih lica, gde je do pre dve godine stopa bila 10%, dolaskom nove Vlade 2014. godine Vlada je povećala stopu dobiti na pravna lica koja iznosi 15%. Analizirajući te efekte, uočili smo da uopšte nije bilo nekog boljitka ili nekog napretka ili neke dobiti ili koristi za budžet. Iz tog razloga tražimo da se ponovo stopa poreza na dobit vrati na 10%, jer to bi na neki način predstavljalo rasterećenje realnog sektora od visoke stope poreza na dobit, a to bi ujedno bio dodatni impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Znači, zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica za 10% fiskalno rastereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Ovo će implicirati i smanjenje stope nezaposlenosti, jer se pokazalo da niže stope poreza na dobit pravnih lica stimulišu otvaranje i rad novih privrednih subjekata, samim tim i zapošljavanje.
Mislim da ko je pratio ekonomski razvoj u svim zemljama u tranziciji video je da, recimo, u svim tim zemljama je poresko rasterećivanje smanjeno i samim tim se i povećao na neki način i BDP, a samim tim i povećala stopa zaposlenosti.
Ne gajim iluziju da je ovo samo jedina ekonomska mera koja može da poveća BDP ili da utiče na fiskalnu konsolidaciju, ali samo sniženje stope poreza na dobit sa 15 na 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali može biti važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije. Hvala.

Hvala.
Pre nego što stavim na glasanje, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.
Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, još jedan zakon koji smo u prošlom sazivu parlamenta takođe kritikovali. Kada kažem kritikovali, tu smo insistirali na poboljšanju ovog zakona. Svi znate da je Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi od 13. avgusta 2014. godine. Njegovim donošenjem u okviru seta medijskih zakona najavljeno je kao veliki reformski pomak. Tu smo se i mi delimično složili, ali mi smo i tada, a i sada, kada kažem mi, mislim na poslaničku grupu SDS, imali primedbe. Ja ću vas samo podsetiti da je Savet za borbu protiv korupcije još u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanjem medijskih zakona, Savet se ipak osvrnuo u samom izveštaju na rešenje u novom zakonu čije izmene upravo predlažemo.
Po mišljenju Saveta i po našem mišljenju, u praksi postoje opcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom kao izvorima finansiranja više medija istovremeno. To je u stvari glavni razlog zbog čega mi danas predlažemo izmenu Zakona o javnom informisanju, jer smatramo da postojeće rešenje koje se predviđa nije adekvatno i iz tog razloga tražimo da se i vlasnici tj. oni koji imaju udela u medijima i manje od 5% upisuju u registar vlasnika. Ako se to ne bi uradilo, onda se otvara prostor i za manipulaciju i zloupotrebu, te po meni ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost, pre svega, vlasničke strukture i stvara uslove za uticaj i na tokove u društvu putem medija.
Zato se članom 1. ovog Predloga zakona predlaže izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. gde se predviđa da se u Registar medija upišu svi vlasnici, direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se samo vlasnici koji imaju više od 5% udela upisuju.
Ja očekujem, poštovani narodni poslanici, a mislim da to treba da bude interes svih nas, pre svega, imajući u vidu koji problemi postoje u medijima i sa kakvim problemima…

Vreme.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, dosadašnja rasprava po dnevnom redu je pokazala nivo demokratije i parlamentarizma, generalno, jer mnogi zakoni koji su predloženi da njima bude dopunjen dnevni red tiču se svakodnevnog života naših građana i za mnoge od njih se Vlada Republike Srbije zalaže. S obzirom da poslanici vlasti nisu dobili nalog da za to glasaju, ostaje za neko drugo vreme.
Ja ću predložiti zakone za koje smatram da je neophodno izvršiti izmenu. Jedan od njih jeste zakon izmenama o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i tiče se formiranja mesnih zajednica.
Dakle, dosadašnja zakonska regulativa, kao i Ustav Republike Srbije predviđaju pravo građana na pokrajinsku i lokalnu samoupravu koju ostvaruju neposredno preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Međutim, taj cilj i smisao nije u potpunosti ispunjen i mesne samouprave i lokalne samouprave, prema sadašnjim zakonskim rešenjima, ne mogu biti u potpunosti adekvatno u stanju da ostvare sve one potrebe građana, i to iz nekoliko razloga. Jedan od njih svakako jeste i obavezni oblik organizovanja u mesnoj zajednici. Dakle, zakon predviđa da se mesne zajednice obavezno formiraju u seoskim naseljima, ali ne i u gradskim naseljima, kao i drugi ozbiljan problem su sredstva za rad mesnih zajednica koja nisu precizno definisana.
Zbog toga mi predlažemo izmenu u članu 8. gde se podrazumeva obavezno formiranje mesnih zajednica. Dakle, briše se reč „mogu“. U članu 72. da se mesne zajednice osnivaju i za gradska naselja. U članu 74. da mesne zajednice do 100 stanovnika mogu neposredno da donose odluke o pitanjima o kojima se odlučuje u mesnoj zajednici. Ono što je najvažnije, u članu 75. stav 1. dodaje se da se deo poreza na imovinu, koji se utvrđuje odlukom o budžetu opštine, odnosno grada preraspodeljuje na mesne zajednice, i to u iznosu od 80% mesnim zajednicama, a 20% budžetu opštine, a za gradska naselja, odnosno gradske mesne zajednice imamo 20% sredstava naplaćenih na toj teritoriji.
To bi značilo da imamo fiskalnu decentralizaciju, da mesne zajednice imaju sopstvene izvore finansiranja, imaju veći značaj i imaju veću samostalnost, kao organizacioni oblici sa kojima se građani prvi susreću u kontaktu sa državom Srbijom.
Pozivam vas da prihvatite ovo, jer mislim da je važno za sve nas koji danas živimo u Srbiji.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Zahvaljujem.
Dakle, u svetlu ovoga što se događa i sa IPAR programom, kao i sa stanjem u poljoprivredi koje je niz godina unazad katastrofalno, poljoprivrednici jedva sastavljaju kraj sa krajem i, pored toga što je to grana koja beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, mi i dalje ne shvatamo da investiranjem u poljoprivredu dobijaju i država, dobijaju i poljoprivrednici, a onda govorimo o tome kako nema dovoljno sredstava za povećanje budžeta za poljoprivredu, koji je mali. Sa 250 do 300 miliona evra godišnje ne može se razvijati poljoprivreda, niti je to uspelo i jednoj od razvijenih poljoprivrednih zemalja. Dakle, ukoliko želimo da ovu granu poljoprivrede razvijamo, moramo uložiti značajnija sredstva za to. Nije argument da para nema. Argument je samo da ih mi ne raspoređujemo onako kako bi trebalo da bude, odnosno po prioritetima, ne sagledavamo tačno gde treba trošiti ta sredstva, pa na kraju, ako bi se samo jedan deo sredstava koji će se utrošiti u projekat „Beograd na vodi“ usmerio na privredu, svakako bi imali mnogostruko veće rezultate, i u smislu zapošljavanja i u smislu privrednog razvoja Srbije.
Mi predlažemo da se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju u članu 15. stav 4, kod premija za mleko, premije za mleko podignu sa sedam na 10 dinara. Takođe, predlažemo da se za biljnu proizvodnju, u članu 18, sa šest na minimum osam hiljada podignu davanja po hektaru, kao da se u članu 31. sa šest hiljada dinara na osam hiljada dinara podigne regres za đubrivo i za seme.
To je jako malo, ali pokazuje dobru volju da smo spremni da pomognemo našim poljoprivrednicima. Danas naši poljoprivrednici ostvaruju premije za mleko od sedam dinara. Mi ih štitimo prelevmarima i carinama. Ne možemo mi očekivati da ćemo izvoziti bez carina naše voće i povrće i naše druge poljoprivredne proizvode na tržište Ruske Federacije i EU, ukoliko se mi sami zatvaramo.
Dakle, moramo ojačati naše poljoprivrednike i moramo njima p ružiti mogućnost da budu konkurentni. Premija za mleko u zemljama EU je 24 evro centa ili 30 dinara, što znači da onog trenutka kada ukinemo prelevman naši proizvođači mleka će biti u ozbiljnom problemu kako da na svom sopstvenom domaćem tržištu izađu na kraj sa konkurencijom EU. I neće nama poljoprivredu pokrenuti magična rešenja, neće je pokrenuti ni Nemci, neće pokrenuti ni Arapi, pokrenuće je naši proizvođači, ali mi moramo njima da pružimo podršku. Stoga predlažem da se podrži ovaj Predlog zakona kako bismo podigli premije u Zakonu o podsticajima poljoprivredi.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 146 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Da li želite reč?

Hvala.
Dakle, u Zakonu o lokalnoj samoupravi su određene nadležnosti svih lokalnih samouprava u Srbiji i ja bih tu ukazao na jednu realnu potrebu i mislim da će se većina složiti danas samnom o tome, a to je mogućnost lokalnih samouprava da stipendiraju svoje đake i studente.
Naime, Zakonom o lokalnoj samoupravi definisana je nadležnost, ali nije izričito navedeno da je lokalna samouprava uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata i stoga predlažemo da se doda član 16a koji kaže da lokalna samouprava uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.
Naime, u izmenama Zakona o učeničkom i studentskom standardu je predviđena mogućnost lokalnih samouprava da mogu stipendirati đake i studente, ali toga nema u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Predsednici opštine i gradonačelnici se suočavaju sa primedbama i zamerkama DRI, da mi nemamo pravo da stipendiramo naše đake i studente sa teritorije jedinica lokalnih samouprava.
Mislim da je to u ovom svetlu stanja neusklađenosti od obrazovanja sa potrebama privrede u svetlu toga da nam godišnje iz Srbije odlazi 32.000 ljudi, u svetlu toga da smo druga zemlja u svetu po broju visoko obrazovanih kadrova koji odlaze u Srbiji. Mislim da treba pružiti mogućnost lokalnim samoupravama da oni procene i da stipendiraju one njihove sugrađane koji postižu velike i značajne rezultate.
Dakle, ovo je jedna jako važna stvar. Mislim da nije bitno ko je predlaže, da li vlast ili opozicija. Nadam se da ćete se složiti samnom jer se radi o jednoj nasušnoj potrebi, kako bismo omogućili tim ljudima da imaju razlog više da, kada završe svoje školovanje i svoje obrazovanje ili ostanu u mestima u kojima žive ili se posle školovanja u njih vrate i nastave da razvijaju svoj grad i taj deo Srbije.
Dakle, ukoliko to ne uradimo i ukoliko se nastavi da mladi ljudi odlaze iz manjih gradova i manjih sredina, doći ćemo u situaciju da će pojedini gradovi da nam odumiru, da ćemo imati sve veću centralizaciju i centralizam. Ono što je još opasnije, imaćemo i dalje probleme i suočavaćemo se sa odlaskom mladih ljudi koji će tražiti svoju budućnost u nekih od razvijenih evropskih zemalja.
Dakle, predlažem da usvojite ovaj zakon kako bismo mogli da damo ovlašćenja lokalnim samoupravama, da mogu da u skladu sa zakonskom regulativom, pomažu i stipendiraju đake i studente na svojoj teritoriji. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč?