Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, narodni poslanici, danas imamo jedan nov iskorak u kvalitetu budžetiranja. Ono što treba reći jeste da je Ministarstvo finansija obavila javne rasprave u velikim gradovima animirajući sve lokalne samouprave za donošenje novog zakona na osnovu izveštaja koji je uradio Fiskalni savet i svog mišljenja koje je na kraju dao za ovu verziju izmena i dopuna zakona.
Taj novi koncept praktično je rekao da osam milijardi dinara treba da bude vraćeno, ne zbog vraćanja u republički budžet, jer jednostavno ne treba prenebregnuti činjenicu da su povereni poslovi suštinski poslovi lokalnih samouprava i garant uopšte budžeta lokalnih samouprava je budžet Republike Srbije. Znači, svaki gradonačelnik, svaki predsednik opštine koji pravi dugove koje ne može da vrati, jednostavno se prelamaju na građane Srbije, odnosno na budžet Republike Srbije o kome mi razmatramo jednom godišnje ovde.
Prema tome, nisu lokalne samouprave sa svojim upravljanjem javnim finansijama izdvojene pa su sada to njihovi budžeti, pa pripadaju samo njima ili samo građanima te opštine, nego jednostavno pripadaju svima nama. Zbog takvog upravljanja mi danas imamo dugovanja pre svega budžeta Republike Srbije, jer ako jedna Smederevska Palanka ostavi takav budžet da je u dugu 1,7 milijardi dinara, onda tu obavezu preuzima ministarstvo finansija, republički budžet.
Znate šta se desilo sa Smederevskom Palankom, ovo govorim zbog toga što vi kao lokalna samouprava verovatno sada kada pričamo o finansijama treba da znate, urađen je po prvi put u životu UPPR. Poverioci, dužnici koji imaju određena potraživanja od opštine Smederevska Palanka morali su da sednu zajedno sa Ministarstvom finansija da naprave sistem kako će se vraćati ta dugovanja. U međuvremenu taj grad, opština mora da nastavi da živi, znači mora da izmiruje svoje obaveze, mora da ima prihode ali mora da ima i rashode.
Prema tome, hoću da kažem da kada jedan Kragujevac ima dug od 120 miliona evra, znači ima duga dva i po budžeta, ako jedna Smederevska Palanka ima šest budžeta dugovanja, onda ona ima probleme u funkcionisanju. Te probleme ova Vlada koja je nasledila sve to, lokalne samouprave koje su preuzele vlast sada posle lokalnih izbora, posle 2012. godine, sada 2016. godine moraju da se suočavaju i da prevazilaze te probleme. To mora decidno da se kaže građanima Srbije, o čemu se radi kada pričamo o budžetima.
Kada govorimo o tome da moramo od 3 do 6% da smanjimo prihode onda treba reći da su to standardi prema kojima smo jednostavno obavezni, ne samo prema MMF, ako hoćemo da imamo održive finansije. Šta znači održive finansije? Znači koliko prihodujete, toliko i da rashodujete. Ni jedna lokalna samouprava u ovom trenutku, a mali ih je broj ne može da se pohvali da može da funkcioniše iako ima suficita, jer ima dugovanja iz prethodnih godina i mora da vraća.
Prema tome, ako biste gledali završne računa, odnosno budžete lokalnih samouprava, ni jedna u ovom trenutku nije sposobna da funkcioniše na ovaj način. Zbog toga budžet Republike Srbije pomaže sa jedne strane, a sa druge strane u saradnji sa međunarodnim institucijama, Svetskom bankom, IBRD povlači određena sredstva za određene projekte.
Reći ću vam da je 29. septembra Ministarstvo energetike povuklo određena sredstva za finansiranje energetske efikasnosti za 15 lokalnih samouprava. Tu su dobili određena sredstva, s tim što lokalne samouprave moraju da učestvuju sa 30% sredstava, dakle 125 miliona dinara na 15 lokalnih samouprava. Tu su sredstva za određene projekte energetske efikasnosti i kada govorimo o javnim zgradama, ali i kada govorimo o toplifikaciji, o uvođenju određenih kotlova na biomasu. Dobila je Babušnica, Žagubica, Mionica, pored toga što su dobili Kraljevo i Kruševac. Hoću da kažem da se zaista mislilo na lokalne samouprave koje jako teško funkcionišu.
Ono što sigurno treba raditi u budućnosti je da procenat učešća plata mora biti iznivelisan. Mi smo na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta videli da učešće plata da u ukupnoj masi koje lokalne samouprave imaju se kreće od 7% u Čajetini zato što je opština Čajetina jedna od opština koja ima zaista bogatu turističku ponudu, do Novog Pazara koji ima 41% u odnosu na svoj budžet.
Prema tome, treba reći da, ono što ste rekli prosečan procenat od 23% treba ujednačiti za sve lokalne samouprave. Negde se primetilo da lokalne samouprave koje se smatraju nerazvijenim imaju mnogo veći procenat, veći od 23 pa se kreće do 39, a one razvijenije idu ka manjem procentu. Prema tome, mislim da je ovo nešto na čemu treba raditi.
Dobro je što je Fiskalni savet podržao izmene i dopune ovog zakona, ali je on u svom drugom delu rekao da nismo imali snage da krenemo u veću reformu javnih finansija što se tiče lokalnih samouprava i to je ono na čemu treba stalno insistirati. Treba reći da je 29% uopšte kapitalnih investicija u lokalnim samoupravama zateknuto stanje, a da je povećan broj troškova koji je ova Vlada od 2014. godine još započela da smanjuje kroz zapošljavanje, odnosno kroz Zakon o zabrani zapošljavanja.
Naravno treba reći da mnoge lokalne samouprave do 2016. godine su pokušale da izigravaju taj zakon pa su recimo tako u pravnom delu pokušale da opštine proglase za gradove zato što bi sebi povećavale veličinu budžeta, broj zaposlenih a nisu bile kadrovski sposobne da se nose sa tim.
Prema tome, treba biti pravedan prema svima, ali treba reći koje lokalne samouprave su zaista donele veliku štetu. Imali smo čak i u Beogradu neke lokalne samouprave koje su podizale kredite, recimo opština Zvezdara gde je garant grad Beograd podigla je kredit dva miliona evra sa kamatnom stopom od 15,5% i 17% za rekonstrukciju mesnih zajednica. Zamislite u centralnim gradskim opštinama vi rekonstruišete mesne zajednice i vršite rekonstrukciju bazena u vrednosti od dva miliona evra, pri tome do sada su isplaćene kamate u vrednosti od 500.000 evra.
Hoću da kažem da promašene investicije određene političke garniture koja je vladala do 2012. godine i 2016. godine su pokazale kako bi oni vladali danas, a pokazuju da su mislili samo na sebe, a da su sav trošak isporučivali svim građanima Srbije. To je ono zbog čega danas je veoma važno što ste vi došli kao neko sa iskustvom u radu sa Skupštinom, praktično SKGO-om, odnosno Međunarodnom konferencijom skupština i gradova, jer na osnovu tog vašeg iskustva u budućnosti se nadamo da kada dođe nov koncept Zakona o lokalnim samoupravama koji će sigurno doneti velike promene, gde mislim da će otpori biti još veći, imamo svi snage da te promene obavimo i izvršimo u lokalnim samoupravama. Imate razumevanja da je svima u lokalnim samoupravama veoma teško, jer su dugovanja velika, jer su problemi koji su nasleđeni veliki, ali da moramo da ih rešavamo korak po korak.
U danu za glasanje ćemo sigurno podržati ovo rešenje kao jedan od prvih koraka u donošenju i reformi javnih finansija u lokalnim samoupravama. Želim vam puno uspeha na tom putu. Hvala.