Evo, obraćam se vama, gospodine predsedavajući, dakle, ovo je isplatni nalog iz Vojvođanske banke, 2015. godina je u pitanju, dakle, u vreme kada je gospodin Milojičić bio predsednik opštine Smederevska Palanka, ovlašćeno lice za podizanje novca u gotovini, neka gospođa Radulović Ružica, za isplatu plata radnicima u Vodovodu podignuto u tom danu 1.648.000 dinara. Evo vam, gospodine Milojičiću, odnosno vama gospodine Arsiću, ako mi ne verujete, spisak radnika vodovoda koji su u kešu dobijali platu. Ako mi kažete da postoji jedna uređena civilizovana zemlja u kojoj zaposleni u javnom preduzeću čiji je osnivač lokalna samouprava primaju platu u kešu, evo, vidite, služba knjigovodstveno-finansijskih poslova, pa neka Ristić Divna primila 10.000 dinara, pa žena morala da se potpiše, pa Zečević Ljiljana 10.000 dinara, pa  morala da se potpiše.

Molim vas da ta imena ne čitate.

Sad pazite, gospodine Arsiću, zamislite koja je to plata, ravno 10.000 dinara. Ravno 10.000 dinara. Deset hiljada dinara, 10.000 dinara, 6.000 dinara, 6.000 dinara, 10.000 dinara, 11.000 dinara. Dakle, nemoguće je. Nemoguće je, dakle, da nečija plata u jednom delu iznosi baš 11.000 dinara, baš 6.000 dinara, baš 10.000 dinara i da se to isplaćuje u kešu.

Molim vas, bez ličnog obraćanja i privodite kraju diskusiju.

Dakle, gospodine Milojičiću, nije bilo štrajka zato što su radnici primali platu, ali ne na zakonit način, nego na ruke, i još su morali da potpišu da su primili platu ili jedan deo plate od deset, šest ili jedanaest hiljada dinara u kešu, koji je podizala neka Ružica Radulović iz Vojvođanske banke.

Zahvaljujem.
Sada ima reč ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Prvo, pomenula sam Smederevsku Palanku zato što ja stvarno najiskrenije ne znam nijedan drugi primer lokalne samouprave u Srbiji koji ima stalne restrikcije vode. Kako znam sve informacije i kako imam sve podatke, imam podatke ne zato što mi je neko dostavio iz Vlade, neko iz neke stranke, nego zato što me je 15. avgusta sačekalo na mom stolu pismo iz Vodovoda Smederevska Palanka da stupaju u štrajk i da probamo da im pomognemo i tako što ovo čak nije ni u mojoj nadležnosti, nego je meni, kao ministru koji je prve nedelje u Vladi, bilo jako teško da potpišem pismo i da kažem – znate kako, baš me briga što nemate vodu, to nije moja nadležnost, to nije ni nadležnost Ministarstva finansija, to je nadležnost vaše lokalne samouprave, bilo je tamo od 2008. do 2016. godine, idite pa vidite šta ćete da radite sa tim. Nisam mogla da potpišem to pismo zato što nisam htela da prvo pismo koje potpišem bude da kažem nekim ljudima koji nemaju vodu, vodu, na 80 kilometara od Beograda, od deset uveče do pet ujutru svako veče – idite pa vidite šta ćete da radite. Znam i odakle imam sve te podatke. Ako ti podaci nisu tačni – u redu, oni nisu tačni, to su podaci od štrajkačkog odbora iz Vodovoda.
Razlog što sam posebno uzburkana oko ovoga je što je meni skandal da neki građani Srbije krajem 2016. godine nemaju vodu. Meni je to strašno. Verujte mi da svaki dan razmišljam kako da popravimo to. E sad, treba odvojiti para prvo u tekuće održavanje da bi se ta vodovodna mreža sanirala, da ne bi imala preko 50% gubitke, da ne pričam o ceni vode, nego 50% gubitaka. Tako da ne znam za drugu lokalnu samoupravu. Molim vas, ako postoji još neka lokalna samouprava u kojoj građani imaju stalne restrikcije struje ili stalne restrikcije vode, kao što je to slučaj u Smederevskoj Palanci, ja vas molim da mi kažete, ja ću ići tamo i moliću i ja isto tako sve kolege u mojoj Vladi da kažemo – to je ipak naša nadležnost, hajde da im pomognemo.
Znam da, recimo, građani Bajine Bašte imaju nekada restrikcije struje zbog pada u nisko naponskoj mreži i posebno smo o tome pričali sa operatorom distributivnog sistema iako nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da vidimo kako to da rešimo jer su nekim tamo poljoprivrednici kupili najnovije mašine za mužu koje ne mogu da rade. Tako da imamo i poljoprivredni problem, pored toga što građani imaju svoje probleme. Ali, to razumem u Bajinoj Bašti. Bila su klizišta i užasno je težak teren za sanaciju, pa se trudimo, ali nemaju stalne restrikcije, nego nekad padne pa se popravi, pa padne pa se popravi. Ne stalne restrikcije, ovde imate stalne restrikcije, svako veče neko u Smederevskoj Palanci nema vode.
Što se tiče drugih lokalnih samouprave, evo daću vam primer, dobar primer Paraćina, kada smo već kod vraćanja dugova, jel opoziciona lokalna samouprava, svaka im čast, imaju 25%, manje zaposlenih od dozvoljenog broja i otplatili su sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni. Oni su uspeli. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Meni je jasno da gospodin Martinović to ne razume i uopšte ne želim njemu da odgovaram, ali mi smo puštali radnicima pomoć preko sindikata, a to nije neka Divna, već je to gospođa koja je šefica računovodstva i nadam se da znate da je zabranjeno ovde da iznosite lična imena i lične podatke od ljudi koji se ne nalaze u ovoj sali, pogotovo od tih radnika koji šest meseci nisu primili platu, čija deca nemaju za užinu, čija deca nemaju overene zdravstvene knjižice od kada su vaši na vlast iz SNS. To je rekao i vaš narodni poslanik iz SNS pre neko veče na televiziji.
Dragi prijatelji, još jednom da ponovim, mi smo uradili projekat sa Evropskom investicionom bankom, jedanaest i po miliona evra i izgrađena je fabrika vode u Smederevskoj Palanci, mi iz Demokratske stranke, izgradili smo pet vodovodnih mreža u svim selima, a restrikcije nisu bile stalne, restrikcije su bile u letnjem vremenskom periodu, samo noću, u letnjem vremenskom periodu. Restrikcije su 20 godina u letnjem vremenskom periodu, 20 godina. Bile su restrikcije 2005, 2006. i 2003. i 2002. i 2001. godine, a sada su stalne restrikcije i građani ni danju nemaju vode, ne samo noću, zato što radnici vodovoda štrajkuju, jer se vaše bahato rukovodstvo tako ophodi prema njima. Restrikcije nikada nisu bile i dnevne i noćne, bile su samo u vreme letnjih vrućina noćne i 20 godina je to tako. To nije tako 2012, 2014, 2015. godine, od 2000-te godine, 1996. godine su bile restrikcije, 1997, to svi ljudi znaju. Pa, bivši predsednik Skupštine je u lokalnom parlamentu 20 godina i svi se oko toga slažemo bez obzira ko je koja politička stranka, ali smo se nadali da ćemo da rešimo problem izgradnjom fabrike vode u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, jer smo uradili dobro projekte i dobili jedanaest i po miliona evra i fabrika vode je izgrađena. Ali, šta je drugi problem? Drugi problem je što je vodovodna mreža izgrađena pedesetih, šezdesetih godina.

Hvala, prekoračili ste vreme.
Replika, Aleksandar Martinović.