Tako je, imam još minut jedan.
I ne samo na privatne televizije u Kruševcu, već na privatne projekte i preduzeća čiji su vlasnici članovi stranke vladajućeg režima.
Dakle, ukoliko želite ozbiljno da razgovaramo na ovu temu, uvek sam za to, ali paušalno da iznosite neke potpune besmislice i danas kada je 99% vlasti u rukama SNS da se vi žalite na DS, to je zaista van svake pameti.
Mislim da je kolega, ja bih naravno i više odgovorio da sam čuo, s obzirom da je imao fasciklu ispred mikrofona, ali u svakom slučaju valjda će kroz ovo vreme i naučiti da koristi govornicu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Replika, Veroljub Arsić, ovlašćen.

Ova prethodna replika mi je bila malo vesela.
Samo 2016. godine građani Srbije treba da plate za kamate kredita koji su podizani 2009, 2010, po Zakonu o budžetu za 2011. i 2012. godinu 176 milijardi dinara. Ili, da vam prevedem u bruto dohodak, to je negde oko 5%. Oko 5% bruto dohotka plaćamo za kamate kojima nas je zadužila DS i njen Mirko Cvetković. Pa, pogledajte Zakon o budžetu, tu ne može i nema prevare. Gde je nestao taj novac od svih tih kredita? Na krečenje poslovnog prostora? Na auto-put koji nikad nije napravljen za vreme vaše vlasti? Na Koridor 10, kada ste pravili put po njivama, jednu naprave, drugu preskoče, pa jednu naprave, drugu preskoče? Na šta je taj novac potrošen?
Kada neko kaže – suficit u budžetu, on postoji, ali možete da smanjujete mere fiskalne konsolidacije za onoliko koliko vam je rast bruto proizvoda veći ili manji od kamate koju plaćate na zadužena sredstva. Ako dugovi po osnovu kamata budu veći, čak i da se dinar ne zadužite, javni dug vam raste. To očigledno u DS nisu znali kad su se zaduživali, ali su zato znali da rade sa Razvojnom bankom Vojvodine, znali su da prave Heterlend, ili kako se već zvao kad su opljačkali 140 ili 120 miliona dinara za decu ometenu u razvoju, to su znali. Dali su im da kreče po Beogradu poslovni prostor.

Vreme, poslaniče. Hvala.
Reč ima Goran Ješić.

Hvala, predsednice.
Pre svega da se razumemo, matematika je egzaktna nauka i ako pričamo o glavnom dugu, onda možemo pogledati da je zaduženje gotovo deset milijardi veće nego pre četiri godine. Heterlend koji uporno ponavljate je potpuno u vašim rukama. Ako pričate godinama o Heterlendu, nemojte biti s tim istim ljudima danas u koaliciji u Novom Bečeju. Da li sam u pravu? To je principijelna stvar. Tužilaštvo je deo državnih institucija, sprovedite istragu, osudite i onda pričajte o ljudima da li su nešto ukrali ili nisu ukrali. Ovo je besmisleno, svaki put slušamo o Heterlendu. To je jedna stvar.
Druga stvar, danas pričamo ovde uporno o zakonu i rekli su vam otvoreno, i to sam ja rekao u uvodnoj diskusiji u ime DS, da smo tada posegli za ovim procentom da bi iskompenzirali 40 milijardi koje su tada oduzete lokalnoj samoupravi. Ovo je četvrta fiskalna godina, niste promenili zakon. Ja vas molim da se fokusiramo na to. I vaši predstavnici lokalnih samouprava apeluju na ministarku i mi apelujemo na ministarku da što pre izađe sa novim zakonom i time stavimo tačku na netransparentno trošenje novca iz budžeta i diskreciono pravo Vlade. Na to ste se svi žalili i mi se žalimo na to. Hvala vam.

Reč ima Žarko Bogatinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi građani, predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave predlagač je imao u vidu specifičnosti ovakvog predloga, u smislu prednosti i mana koje ovakva izmena donosi.
Tačno je da će lokalne samouprave u toku 2017. godine da budu uskraćene za oko 4,8 milijarde dinara prihoda po osnovu poreza na zarade, ali je tačno i to da su javne finansije do pre samo nekoliko godina bile na ivici ambisa iz koga nije bilo povratka, da Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem nije preduzela teške i nepopularne mere. Te mere su imale za cilj zaustavljanje takve pogrešne ekonomske politike i vraćanje javnih finansija na put stabilizacije i konsolidacije. Sadašnje vreme je pokazalo preko ekonomskih pokazatelja, a i u pregovorima sa MMF napredovanje Srbije na svim međunarodnim listama konkurentnosti, da naša država neumoljivo korača ka grupi zemalja koje imaju uređen i stabilan poslovni ambijent i makroekonomsku stabilnost.
Prethodna vlast je do samo pre četiri godine strategiju razvoja bazirala na prodaji državne imovine budzašto i zaduživanjem po izuzetno visokim kamatnim stopama, da bi izmirivala svoje zakonom zagarantovane obaveze sa referentnom kamatnom stopom od 17% i dvocifrenom inflacijom. Populizam i demagogija su u saradnji sa tajkunskim kapitalom bila okosnica u upravljanju javnim finansijama i vođenju države. Danas kontrola u zapošljavanju, čvrsta fiskalna politika, stabilan kurs, veća naplata poreza, kvalitetna politika podsticaja, kontrolisani rast javnog duga, predstavljaju instrumente koji su pomogli da u prethodnom periodu Srbija smanji svoj spoljni dug, reprogramira skupocene kredite, izvrši racionalizaciju javnog sektora i jednom rečju smanji rashode, ali poveća prihode.
Grad Leskovac, iz koga dolazim, podržava predloženu izmenu zakona. Svesni smo da ćemo ostati uskraćeni za oko 41 milion dinara prihoda, ali smo svesni i da se formiranjem fonda, iz koga će se finansirati kapitalni projekti, otvara mogućnost da se kapitalni projekti, koji inače po lokalnim samoupravama predstavljaju zidanje Skadra na Bojani, na jedan brz i efikasniji način rešavaju.
One lokalne samouprave koje imaju spremne projekte imaju i priliku da uz pomoć republičkih sredstava završe infrastrukturne projekte koje lokalni budžeti ne mogu sami da finansiraju.
Ja ću samo u par rečenica podsetiti prethodne govornike koji su pričali o gradu Leskovcu, a nešto zaboravili da kažu. Godine 2012. u novembru mesecu SNS je preuzela odgovornost u Leskovcu i zatekla dubiozu u budžetu od preko dve milijarde dinara. To je bilo više od 80% budžeta za 2013. godinu. Takođe, nasledili smo od prethodne vlasti nekoliko kapitalnih projekata, pod znakom navoda, koji nikada nisu tehnički i tehnološki završeni, ali je završni epilog naravno na sudu.
Dakle, prvi projekat termalnih voda. Čuvena bušotina. Da bi saznali da li u Leskovcu ima termalnih voda, Leskovčani su morali da plate milion evra. U to se uverila i ministarka koja je proteklih nedelja posetila Leskovac. Naime, prošle nedelje je lokalna samouprava dobila presudu iz suda gde lokalna samouprava za grad Leskovac duguje NIS-u za takav izlet, takvu avanturu, oko 50 miliona dinara.
Drugi projekat je fotonaponska elektrana koja je koštala grad Leskovac 100 miliona dinara. Potrebno je uložiti, ona nikada nije završena, naravno, i potrebno je uložiti još 25 miliona dinara da bi ona radila kapacitetom od svega 40%. Tu postoje dva apsurda. Prvi apsurd je što je prethodna vlast počela da gradi ovakav projekat bez obezbeđivanja fid-in tarife. Drugi apsurd je, naravno, pomalo tragikomičan jer je i prethodni gradonačelnik, ne znam kojim metodama, uspeo da sazna da je parcela, njiva, njegovog strica rođenog najsunčanija na jugozapadnom Balkanu, pa je brže-bolje prodao gradskoj upravi tu njivu da bi se zidala ta fotonaponska elektrana. Naravno, epilog takođe na sudu. Zatim, „Fresine“, francuska firma, dug od 27 miliona evra prema toj firmi, epilog na sudu, nadvožnjak završen, nikada nije isplaćeno. Takođe dug.
I na kraju, ono što smo zatekli 2012. godine – dug od 116 miliona dinara, „Por Verner i Veberu“, regionalnoj sanitarnoj deponiji, odnosno Austrijancima, koji vrše prikupljanje, odvoz i deponovanje smeća. Naime, aneksima ugovora prethodna vlast je prikupila političke poene time što je građane oslobodila ove treće stavke – deponovanje. Znači, grad Leskovac, odnosno lokalna samouprava je u ime građana trebalo da plaća tu treću stavku. Međutim, šta se desilo? Naravno, to nikad nije uradila, dug se gomilao i tako sa dolaskom na vlast, odnosno preuzimanjem odgovornosti, sačekala nas je cifra od 116 miliona dinara, to je otprilike oko milion evra. U to se i te kako uverio i državni sekretar prilikom posete, Ivan Bošnjak.
Međutim, ja ću i malo drugačije da pričam šta smo uradili u stvari u prethodnom periodu, naravno, neću dužiti. Radi se o novim investicijama, odnosno novim radnim mestima. Leskovac je trenutno u partnerskoj fazi sa republičkom Vladom na projektu omogućavanja realizacije braunfild investicija i otvaranju 700 novih radnih mesta od strane turske kompanije „Džinsi“, koja početkom godine treba da proširi svoje kapacitete i uposli nove radnike.
Upornim zalaganjem i radom u prethodnim godinama i finalizacijom pregovora tekuće godine, grad Leskovac je uspeo da pregovorima sa južnokoreanskom firmom „Jura“ izdejstvuje novu grinfild investiciju sa otvaranjem novih 1.000 radnih mesta. Ovim novim zapošljavanjem u toku ove i naredne godine, kako u ove dve kompanije, tako i registrovanjem novih firmi i proširenjem broja radnika u već postojećim, grad Leskovac će nadomestiti prihode od 41 miliona dinara koje ova izmena zakona donosi. U godini preduzetništva grad Leskovac je izdvojio sredstva kao podsticaje otvaranju novih radnji i preduzeća podsticajima preduzeća koja proširuju radne kapacitete u cilju novih zapošljavanja.
Zašto sve ovo pominjem u kontekstu izmene pomenutog zakona? Naravno, da bih skrenuo pažnju na lokalne samouprave, koje nisu sedele skrštenih ruku i čekale, već su bile aktivne u pronalaženju novih investitora, ali i obezbeđivanju novih prihoda, kao i boljoj naplati postojećih. Ove izmene zakona predstavljaju priliku da obezbeđivanjem novih sredstava za završetak infrastrukturnih projekata koje lokalni budžeti ne bi mogli sami da finansiraju, naravno, pod uslovom da su rešena imovinska pitanja, pravna pitanja, odrađen projekat i dobijene dozvole. Ali, ne samo to, ovo je i prilika da se lokalne samouprave pozabave i rashodnom stranom, da preispitaju neophodnost i opravdanost postojanja svih rashoda, politiku subvencija javnim preduzećima, poslovanje samih javnih preduzeća, ali i daljom racionalizacijom javnog sektora, kao i podizanjem nivoa i kvaliteta usluga.
Što se tiče prihoda, prilika je i da se stavi zemljište kao resurs lokalnih samouprava u funkciju rasta i razvoja, ali i da se revidiraju baze izvornih prihoda, kako bi se poboljšala naplata i gde bi učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima povećalo učešće, a sve u cilju veće likvidnosti i veće decentralizacije i samostalnosti lokalnih budžeta u odnosu na republički.
Još jednom na kraju bih da napomenem da u potpunosti podržavam predloženu izmenu zakona jer ona nije sama po sebi cilj, već je cilj u daljoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija jer ne mogu lokalni budžeti da budu jaki i nezavisni ako nam je državni budžet nerealan i u velikom deficitu. Siguran sam da sa nacionalnim budžetom koji je jak i stabilan i investiciono opredeljen da će i lokalni budžeti u njemu naći svoje mesto..
Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Reč ima Radoslav Milojičić, a neka se pripremi Aleksandar Marković.

Uvažena ministarko, zahvalan sam vam što ste iscrpno davali odgovore na sva izlaganja poslanika do sada, ali nemate potrebe da to objašnjavate nama gde idu 4,8 milijardi koje uzimate. Treba da objasnite deci, treba da objasnite penzionerima, treba da objasnite roditeljima koji će biti uskraćeni za vantelesnu oplodnju u opštinama koje to finansiraju. Od 2012. do 2016. godine SNS je ukupno lokalne samouprave ostavila bez skoro 50 milijardi dinara, što je, složićete se, izuzetno velika cifra za bilo koju lokalnu samoupravu.
Ova odluka ima za cilj kako da unizi građane Republike Srbije, tako ima za cilj da unizi funkciju lokalnog parlamenta ili skupštine grada. Šta će se desiti ovim vašim smanjenjem kojim oduzimate novac građanima Republike Srbije i ostavljate ih bez 4,8 milijardi? Desiće se to da će predsednici opština, kako bi nadoknadili taj novac jer ne mogu da funkcionišu bez tog novca koji mu oduzimate, verovatno povećati neke lokalne namete, verovatno će povećati porez na imovinu, kako bi taj isti gubitak nadoknadili.
Dragi prijatelji, ovo možda vi radite planski, kako biste pokrili vaš deficit u budžetu, kako biste proglasili da je situacija u Srbiji nikada bolja. Ali, šta će se desiti sa Igorom koji ne može više da dobija od svoje opštine besplatnu užinu koju mu je ta opština obezbeđivala? Šta će se desiti sa bebama koje više ne mogu da dobijaju bebi pakete? O tome treba da razmišljamo.
Prvi nivo kome se građani obraćaju je lokalna samouprava. Loša je odluka da vi sav novac oduzmete od lokalnih samouprava, da ga stavite u kasu ili Vlade ili Ministarstva za lokalnu samoupravu, jer ti građani nemaju novca da svojoj deci obezbede ni užinu, a kamoli da dođu do Beograda i Surdulice ili do Beograda i Subotice kako bi ukazali na svoje životne probleme sa kojima se svakoga dana suočavaju.
Verujte mi da je situacija u Srbiji izuzetno teška. Zato ne vi, ali cela Vlada, pogotovo ona prethodna i ona prethodna koju je takođe formirala SNS, mora da izađe iz svojih blindiranih automobila i džipova, da izađe iz svojih kožnih fotelja i da vidi da građani Srbije nemaju dovoljno novca u novčaniku, nemaju dovoljno goriva u rezervoaru i nemaju dovoljno hrane u frižideru.
Zašto ne možemo da vam verujemo? Ne možemo da vam verujemo zato što ste vi, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije, Novom Pazaru dodelili 60 miliona dinara, Kruševcu, verovatno da bi gospodin Gašić mogao lepo da provede tu svadbu, 30 miliona dinara.

Poslaniče, jel možemo nešto ozbiljno sad?