Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava je izazvao dosta polemike i u proteklim mesecima i u protekla dva dana, posebno zato što je prvobitni predlog bio dosta drastičniji od ovog koji je danas pred nama.
Naravno da mi nije drago što je zemlja uopšte u poziciji da mora da poseže za ovom merom, ali u situaciji kada se država suočava i sa teškoćama i sa izazovima, svi moramo da budemo svesni da moramo da podnesemo deo tereta.
Ono što je pohvalno i što sam pratila u proteklom periodu je upravo proces koji je prethodio formulisanju ovog predloga, a to je proces rasprave, proces podnošenja predloga, kritika, sugestija i koji je upravo i doveo do jednog balansiranog procesa i upravo je taj konstruktivni dijalog između Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, sa jedne strane, i samih predstavnika lokalnih samouprava, sa druge strane, doveo do teksta zakona koji predstavlja kompromis između onoga što je bio zahtev MMF i onoga što su predlagali predstavnici stalne konferencije gradova i opštine i NALED-a.
Uz razumevanje za izazove i teškoće sa kojima se suočavaju lokalne samouprave doneto je jedno kompromisno i prihvatljivo rešenje u kome se predlaže da se opštinama prihodi smanje sa 80 na 74%, odnosno za gradove 77%.
Ono što bih takođe istakla je razvojna mera koja je najavljena i koja predviđa mogućnost prenosa sredstava sa republičkog nivoa na lokalni nivo, i to znači da one lokalne samouprave koje imaju razvojne, odnosno kapitalne projekte mogu da računaju na sredstva. Dakle, ima mogućnosti da se povećaju namenski transferi.
U opštini Trstenik, iz koje dolazim, se nešto slično već i realizuje. U toku je izgradnja magistralnog puta kroz Topanju, čija je vrednost 120 miliona dinara, naravno to finansira Republika Srbija, i to je od izuzetnog značaja za stanovnike opštine Trstenik.
Takođe, za sledeću godinu je u planu izgradnja kružnog toka u vrednosti od 70 miliona dinara, takođe sredstvima Republike. Da ne pominjem ostale projekte koji su finansirani u proteklih par meseci, sanacija klizišta u vrednosti od 15 miliona, sanacija tri škole 30 miliona, a sve to sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, dalje sanacija hala sportova, pružni prelazi, tako da je to sve izuzetno značajno za opštine, kao što je opština Trstenik.
Takođe, lokalne samouprave će i dalje biti motivisane da ulažu u privredu, da pomažu preduzetnike i da ulažu u svoj lokalni ekonomski razvoj, jer je to upravo ono gde će oni povećavati svoje budžete.
Ovo govorim zato što bih želela da navedem jedan primer iz opštine Trstenik, gde su se radnici fabrike „Prva petoletka“ organizovali, uložili jednake udele, delove svojih otpremnina, po 500 evra su uložili da bi se organizovali i zakupili objekte i opremu fabrike i nastavili proizvodnju bez ijednog dana prekida. Fabrika posle godina propadanja prvi put redovno izmiruje sve svoje obaveze i prema državi i prema radnicima. Dakle, redovno isplaćuju pune poreze i doprinose i u ovom trenutku zapošljava 900 radnika, što je za našu opštinu izuzetno značajno.
Dakle, samo prošlog meseca je 15 miliona dinara iznosilo ono što pripada državi, dakle porezi, i lako je izračunati koliko od toga ostaje opštini. Moram još jednom da naglasim da je u proteklim godinama „Prva petoletka“ primala subvencije, istovremeno poslovala negativno i sa 17.000 radnika došla na 1.700. Danas ona zapošljava 900 radnika i redovno izmiruje poreze i doprinose. Dakle, posluje samostalno, bez ikakve pomoći države, što znači da su promene i te kako moguće.
Pozitivan primer je takođe i namenska industrija u Trsteniku, koja posluje samostalno, redovno isplaćuje i izmiruje sve svoje obaveze i prema radnicima i prema državi i od sopstvenih sredstava kupuje nove mašine.
Kada su u pitanju uštede u lokalnom budžetu, što bih želela da istaknem, svako rukovodstvo koje iole želi da se ponaša domaćinski, odgovorno i promišljeno mora realno, iskreno, da sagleda svoje rashode i da odluči koji su to nepotrebni i nedopustivi. Nedopustivo je da se u opštini Trstenik nasipaju putevi bez faktura, nedopustivo je da se finansiraju marketinške agencije, da popravke opštinskih vozila iznose trostruko više nego što je vrednost tih vozila. Imam konkretan primer gde je popravka popularnog „Stojadina“ plaćena 120 hiljada dinara. Ja se ne razumem naročito u automobile, ali čini mi se da to itekako prevazilazi vrednost samog vozila koje je vlasništvo opštinske uprave.
Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.