Poštovana predsednice, gospođo ministarko sa saradnicima, gospodo narodni poslanici, dozvolite na početku da u svoje ime i u ime poslanika SNS čestitam svim prosvetnim radnicima Međunarodni dan učitelja, sa željom da sve svoje intelektualne kapacitet i dalje upotrebe za najlepši posao na zemaljskom šaru, vaspitanju i obrazovanju naše dece i studenata. Neka ih vodi misao velikog švajcarskog pedagoga Pestarlocija, koji je rekao, citiram: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti“, završen citat.
Sada, dame i gospodo, prelazimo na Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ovaj Predlog zakona ima svoje utemeljenju u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio nama, narodnim poslanicima, i građanima Srbije 9. avgusta gospodnje 2016. godine. Dame i gospodo, dajem na znanje građanima Republike Srbije i vama, gospodo narodni poslanici, da je ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića najprecizniji, najkonkretniji, najveći, skraćena verzija 260 strana, i najbolji od svih 73 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije, počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas, gospodo, računajući tu i prethodni ekspoze predsednika Vučića od 27. aprila 2014. godine.
Na stranici 20. skraćene verzije ekspozea predsednik Vlade, govoreći o makroekonomskoj stabilnosti zemlje, pored ostalog je rekao, citiram: „Usvojićemo novi zakon o finansiranju lokalne samouprave sa ciljem unapređivanja sistema finansiranja lokalne samouprave i otklanjanja postojećih neravnoteža između centralnog i lokalnog nivoa vlasti“, završen citat.
Evo ga Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gospodo, na klupama, danas raspravljamo o njemu. Šta želim reći sa tim? Tako to radi naš predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić i SNS, po sistemu retko viđenom u političkoj kulturi, jedino uspešnom sistemu, a to je sistem - rečeno, napisano i urađeno. Evo, prošlo je dva meseca, ono je rečeno, napisao u ekspozeu i danas, kako vidite, urađeno.
Odlična je stvar što je došlo do Predloga zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, zato što je postojeći, kojeg je donela vlast bivšeg režima 2011. godine, neadekvatan, nesvrsishodna i ne doprinosi u dovoljnoj meri fiskalnoj konsolidaciji, ne pridonosi u dovoljnoj meri ukupnom smanjenju fiskalnog deficita i ne pridonosi u dovoljnoj meri očuvanju makro-ekonomske stabilnosti, a to su temelji na kojima počiva reforma za koju smo se mi naprednjaci opredelili. Zato ovim Predlogom zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave mi zapravo otklanjamo vertikalnu neravnotežu koja je nastala još 2011. godine.
Gospodo narodni poslanici, jedan narodni poslanik u prepodnevnoj raspravi stranke bivšeg režima, a bio je i premijer, bio je i savezni ministar unutrašnjih poslova, rekao je da nije dobro što Vlada radi na smanjenju deficita i stvaranju suficita. Ja sam šokiran ovom izjavom. Dozvolite da ipak kažem da najveći uspeh Vlade Republike Srbije u 2015. godini jeste što je stvorila takav privredni ambijent da je ukupna privreda Srbije prekinula seriju neprofitnog poslovanja i završila sa neto dobitkom od 144 milijarde dinara, a u 2014. godini završila sa 133 milijarde gubitka. Znači, kada zbrojimo jedno i drugo, to je 277 milijardi. Da smo pod stranim direktnim investicijama jedna od pet zemalja najatraktivnijih u evropskoj industriji i po broju radnih mesta iz direktnih stranih investicija u 2015. godini bili postigli zaposlenost 108%, dakle, duplo više nego u 2014. godini.
Gospodo narodni poslanici, zapravo mi ovim zakonom usklađujemo preraspodelu prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalnih samouprava i nivoa Republike Srbije. Ja neću govoriti zašto, danas smo manje-više čuli razloge zbog čega je to. Međutim, po zakonu od 2011. godine, 80% prihoda od poreza na zaradu pripadalo je lokalnoj samoupravi.
Ono što je važno, to je da ovaj model nije našao utemeljenje u modernoj fiskalnoj praksi. To je važno, gospodo narodni poslanici. Moderna fiskalna praksa preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti, a ne lokalu. Mi smo imali u prethodnom periodu ono što smo imali, a to je dovelo do, tako da se izrazim da naši građani razumeju, do pljačkanja naše države. Dakle, kada se danas govorilo o dugu, nismo mi nasledili 19,5 milijardi duga, kako neko reče, nego 60, plus 40 onih koje su isparile iz privatne privatizacije, kako to kažu neke komisije pri EU, nedavno sam pročitao taj podatak.
Upravo te mere bivšeg režima iz 2011. godine dovele su do nesrazmera između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa, i to je bio problem. Usvajanjem ovog predloga zakona o izmenama zakona iz 2011. godine zapravo mi otklanjamo vertikalnu neravnotežu koja je nastala tada 2011. godine.
Gospodo narodni poslanici, vraćanjem četiri milijarde i 800 miliona dinara sa lokalnog nivoa na centralni nivo vlasti mi sprovodimo jednu od mera fiskalne konsolidacije, za koju smo danas čuli da naši politički protivnici nisu za to, u cilju smanjenja fiskalnog deficita i očuvanja makroekonomske stabilnosti zemlje, a to pridonosi modernizaciji Republike Srbije, za koju se zdušno zalaže i sprovodi, ne samo zalaže, naš predsednik Vlade, gospodin Vučić, sva Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i većina građana Republike Srbije, rekao bih plebiscitarno potpomognuta od strane predsednika države.
Na kraju, gospodo iz bivšeg režima, vi nama prebacujte da smo mi uništili privredu Srbije. Prebacujete ono što ste vi učinili. Uništili ste našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše. Da ste ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi i naše korenje. Hvala lepo.

Na listi poslednja govornica, Nataša Mićić.

Izvolite, Nataša.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na osnovu dosadašnje rasprave moglo bi se zaključiti da smo postigli konsenzus o tome da je Zakon o finansiranju lokalne samo uprave iz 2011. godine bio zapravo loš. Ali, ono što je važnije od toga, jeste da izvučemo neke pouke i zaključke. Ova rasprava nam zapravo može pokazati u kakvom stanju se nalazi država, kako funkcioniše Vlada, ali i na kraju krajeva govori dosta i o nama poslanicima.
Nakon pet godina trpljenja štete, država je trpela štetu, a cenu za tu štetu smo plaćali svi mi građani, Vlada je danas ovde pred nas izašla sa predlogom izmene koja se sastoji samo u jednom jedinom članu koji se odnosi na preraspodelu poreza na zarade sa lokalne samouprave na republički nivo. To dovoljno govori, dakle, jedan član kao odgovor na petogodišnje trpljenje štete i katastrofalan zakon jasno govore da se samo radi o premošćavanju. Dakle, o pukom premošćavanju. To je ono što ukazuje da zapravo Vlada i funkcioniše samo po tom principu, a to je ili premošćavanje ili drugi način, a to je skrivanje problema, odnosno zatvaranje očiju pred problemima pred kojima se nalazimo.
Što se tiče nas poslanika, takođe bi trebalo reći da svi koji su kritikovali taj zakon iz 2011. godine, to je radila i vladajuća većina, da dobar deo vladajuće većine danas sedi i podržava ovu većinu, a tada je glasala za zakon iz 2011. godine bez ikakve odgovornosti. Isto tako dobar deo i opozicije. Mi smo bili protiv usvajanja tog zakona i tada smo rekli da to neće dovesti ni do modernije i efikasnije samouprave, da to neće povećati kapitalne investicije i da će to napraviti štetu na republičkom nivou. Međutim, mi smo bili opoziciona stranka i, naravno, nije bilo razumevanja za naše shvatanje i naše stavove, ali podsetiću danas sve koji se pozivaju na Fiskalni savet, da je tada Fiskalni savet takođe upozoravao na moguće posledice.
Ono što je takođe važno za nas iz LDP, naravno, zalažemo se za decentralizaciju, a ona bi trebalo da bude decentralizacija nadležnosti, dakle ovlašćenja i odgovornosti i finansijska decentralizacija. O tome smo govorili i prilikom usvajanja ovog lošeg zakona. Znači, jedno bez drugog ne može.
Nadam se da će novi zakon imati sluha za to, a vas, ministarka, molim da pogledate sve što smo govorili, možda će vam nešto koristiti za taj nacrt novog zakona.
Ne slažem se, nisam optimista kao vi, da će to lokalne samouprave nadoknaditi tako što će se boriti protiv sive ekonomije ili tako što će preurediti baze podataka o imovini, niti će to taj novi zakon o naknadama i taksama takođe rešiti jer su sve to pojedinačni koraci i to su sve i dalje premošćavanja, dakle, potrebne su nam suštinske reforme, potrebna nam je izmena poreskog sistema. Poreska uprava je jedna od najslabijih karika u ovoj zemlji jer se i rešenja donose proizvoljno, drakonske su kazne, apsolutno lokalne samouprave pribegavaju nekim načinima kako bi ostvarile što veći prihod od poreza na imovinu, kao što su npr. povećanje prve zone, zatim, oni se oglušuju o obavezu da je potrebno objaviti stopu amortizacije kako bi bili pravično razrezani porezi na imovinu, a ne da neki vlasnici objekata koji su stari po 50-60 godina plaćaju istu cenu poreza kao što to plaćaju vlasnici koji imaju objekte u novogradnji.
Naravno, iznad svega važna je kontrola, važno je smanjiti bespotrebne troškove, partijsko zapošljavanje i to tek sve ukupno, sve te mere zajedno tek mogu da daju rezultat, a ovako parcijalno, paušalno, apsolutno nećemo stići nigde. Zato se nadam da će taj novi zakon o lokalnoj samoupravi i finansiranju lokalne samouprave ponuditi bolja rešenja. Mi smo svakako za to da decentralizacija bude sprovedena na što bolji i što pravedniji način.
Još bih spomenula i to da ne bi trebalo da se pravi ta atmosfera suparničkog odnosa između lokalnih i centralnih prihoda, da je takođe napraviti koordinaciju između ta dva nivoa, jer samo zajedno i lokalni i republički nivo u dogovoru mogu postići neke rezultate.

Hvala lepo.
Pošto na listama nema više prijavljenih za reč, po članu 96. da li neko želi da iskoristi svoje pravo?
Reč ima Vojislav Šešelj.
Hoćete li vi prvi, iako vam je veća poslanička grupa? Moram da pitam korektno, vi ste pritisli prvi, ali javile su se onda ove manje grupe.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, malo bih govorio o ovom predlogu zakona. Svega i svačega smo se naslušali, ali o predlogu zakona malo je bilo reči.
Prvo moram da iznesem iznenađenje što ovakav zakon zastupa u ime Vlade ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja bih očekivao da ministar za lokalnu samoupravu iz petnih žila štiti interese lokalne samouprave u Srbiji, a ne da zastupa zakon kojim se uskraćuju određena prava lokalnoj samoupravi ili bar mogućnosti da ostvari svoje nadležnosti. Bez dovoljno novca, nadležnosti se ne mogu ostvariti. Tako, pošto ste verovatno neiskusni u ovoj parlamentarnoj politici, možda vam je neko to namerno dao da vi zastupate jer nećete naići na toliki stepen agresije od strane opozicije kao što bi neko drugi na tom mestu. Ali eto, našli ste se u tom položaju, ja vas razumem i moja kritika nije upućena vama lično, nego tekstu zakona.
Ono što je glavni problem, mi imamo pred sobom obrazloženje na punih pet gusto kucanih strana, a iz obrazloženja ništa ne vidimo. Apsolutno ništa ne vidimo iz obrazloženja. Kaže se da je ovo zakon kojim se ispravlja vertikalna fiskalna neravnoteža između centralnog i lokalnih nivoa vlasti. Neko je valjda prvo ustanovio da postoji ta neravnoteža i morao nam je objasniti u čemu se sastoji ta neravnoteža. To ovde nismo videli. Kada je reč o vertikalnoj neravnoteži, onda znači negde fali, a ovamo ima viška ili tamo gde fali važnije je da se popuni rupa, pa se ovamo oduzima izvesna suma novca, pa se pravi izvesna ravnoteža. Ozbiljno se postavlja pitanje da li je za ovakvu meru potrebno ići na rebalans budžeta. Može li to bez rebalansa budžeta? Možda može, ali trebalo bi to ipak malo ozbiljnije razmisliti.
Kad već inicijator za donošenje ovog zakona nije objasnio u čemu se sastoji neravnoteža, on nam ne objašnjava ni za šta će novac biti potrošen, a morali bi da znamo. Možda će ovaj novac poslužiti da se smanji budžetski deficit koji je već projektovan Zakonom o budžetu, pa će budžet biti manji za 4,8 milijardi, hajde recimo 5 milijardi, da zaokružimo, pa će i deficit automatski da bude manji za 5 milijardi, što je procentualno mnogo više u odnosu na ukupne budžetske stavke. To je jedna mogućnost.
Druga je mogućnost da se ovim postiže prividni budžetski suficit. Nama premijer u više navrata iznosi podatke da postižemo sve veći budžetski suficit. Ja nigde nisam našao objašnjenje niti podatak da li se to odnosi na budžet koji je već sadržao deficit, pa u odnosu na taj deficit ima izvestan suficit, ali onaj glavni deficit ostaje ili smo mi potpuno eliminisali taj deficit, bar za ove mesece gde se pojavljuje suficit. To apsolutno nije jasno. Mislim da se inače ne može govoriti o suficitu sve dok postoji taj generalni deficit koji se odnosi na ukupan budžet, a mi da govorimo o suficitu za jul, za avgust, za septembar itd. To nije suvislo, koliko se ja razumem u ekonomsku teoriju.
E sada, ne bih imao ništa protiv da se ovde postižu uštede, a da se likvidira deficit u celini, međutim, očigledno ovo neće ići na likvidaciju deficita. Postavlja se pitanje – otkud suficit? Da li je baš samo naplata poreza bila bolja ili taksi pa se punio budžet ili privatizacija, dobro se prodala neka fabrika pa se novac slio u budžet? Ili je reč o nečemu drugom, da u tim mesecima jednostavno Vlada nije udovoljavala svim svojim budžetskim obavezama? Ja imam podatke da veliki broj budžetskih korisnika nije dobio novac koji ga sleduje na osnovu Zakona o budžetu. Ili je dobio manje ili mnogo manje itd.
Ako se na tome bazira teza o postignutom suficitu, onda ona uopšte nije ubedljiva, tu nije reč o suficitu. Kad napravite potpun obračun prihoda Vlade u jednom mesecu i zakonskih obaveza, ako ispunite sve zakonske obaveze i pojavi se razlika, e to vam je pravi suficit. A ovde mogao bih da vam nabrajam mnogo budžetskih korisnika koji su nisu dobili ono što ih sleduje iz budžeta.
Naravno, ne možemo mi znati da li je uopšte bilo nekog suficita i po mesecima dok ne dobijemo završni račun budžeta. Otkad sam otišao na službeni put, pre 14 godina, ovde nijedna vlada nije podnosila završni izveštaj budžeta, 14 godina, ljudi, spavali ste, nije vam palo na pamet da tražite. Pa, ja bih za šiju ovde hvatao, tražio bih. Završni izveštaj budžeta vam je mnogo važniji od Predloga budžeta za sledeću godinu, jer Predlog budžeta za sledeću godinu je jedna vizija. Šta bi moglo biti ili šta je poželjno da se desi ako se svi planovi ispune? Ali, zakon o ostvarenju budžeta mora svake godine redovno da se usvaja najkasnije u januaru mesecu. To smo nekada imali sve dok 5. oktobra smo imali, pa i za 2001. godinu i 2002. godinu čini mi se da smo imali, posle više nikad nismo imali. Evo, ja na vreme nagoveštavam ove godine moraćemo to imati. Nećemo imati gde da mrdnemo dalje dok to ne dobijemo.
Zašto se još ovde bunim što obrazloženje nije dobro? Ovde se iznosi šta nije obuhvaćeno zakonom umesto da se objašnjava šta je obuhvaćeno? Pa, se kaže da se zakonske izmene ne dotiču problema horizontalne neravnoteže između pojedinačnih i lokalnih samouprava, a to je za nas pravi problem što tamo nema ravnoteže. Vaši prethodnici na ovom ministarskom položaju ništa nisu uradili.
Kako se postiže ta horizontalna ravnoteža? Tako što prvo moramo uraditi jedan adekvatan model finansiranja lokalne samouprave, pa odrediti elemente, broj stanovnika, stepen razvijenosti, veličina teritorije, prirodna bogatstva teritorije, itd, još nekoliko elemenata. Pa, na osnovu toga reći ta i ta lokalna samouprava treba da ima maksimalno toliko zaposlenih. Pa, na toliko zaposlenih dobija stavku iz budžeta koja se odnosi na plate zaposlenih. Pa, ako ima više zaposlenih onda će plate biti niže u proseku, ako manje da im se dozvoli da imaju više plate.
Dakle, da njeno samoupravno pravo bude da u okviru zadane sume samostalno odluči o raspodeli, ali mi smo dali mogućnosti i ranijim zakonima da lokalne samouprave odlučujući o budžetskim stavkama za ljubav većih plata potpuno ukinu finansiranje nekih vrlo važnih delatnosti. Meni je bilo zaprepašćujuće kad ste gospođice ovde rekli da ima opština u kojima mnogo više novca ide za finansiranje nevladinih organizacija, nego zdravstvenih potreba. Ljudi, u kakvoj to državi živimo? Evo, vi znate, a ja do danas nisam znao. Dajte, noćas to rešavajte. Noćas to rešavajte, ne može.
Dalje, imamo nakon donošenja zakona o ukidanju prava države na javne medije osim državne televizije koju su nazvali Javnim servisom da bi nam zamazali oči, a zapravo to je sad otuđena televizija i od same države i od režima, a kamoli od nas građana, kamoli od nas opozicije.
Pojedine lokalne samouprave finansiraju medije koji nemaju nikakve veze sa tom lokalnom samoupravom. Imamo opština u unutrašnjosti kojima se list „Danas“ pojavi na konkurs i dobije ozbiljne pare. List „Danas“ koji ima tiraž oko 2000 primeraka, možda se i manje od toga proda. Ili neke od televizija koje su izrazito antisrpske, a mediji koji su iz tih opština ostaju bez novca uopšte ili ostaju bez dovoljno novca. To nije u redu da neka opština finansira „Blic“ ili da se sklapaju sporazumi, da javna preduzeća oglašavaju u listovima koji su izrazito antisrpski.
Mislim da jedan „Blic“ danas, pojam antisrpskog lista. Nemačko vlasništvo, izrazito antisrpsku politiku vodi, a država ima svoj list, bar 50% vrednosti „Politiku“, a nema vlasnička prava i ne zna se ko je sve vlasnik „Politike“. I ako ima svoj list, onda sve oglašava u svom listu.
Šta nam je još problem? Što svaka samouprava odlučuje u kojoj će banci držati svoje račune. I onaj ko to ugovara… Da li je to ukinuto? Ukinuto, e, dobro, borio sam se godinama da se to ukine. Dakle, mora sve ono što je u budžetu bude u jednoj banci i to banci koja je pod potpunom ili u značajnom delu, kontrolom države. Ne može svako s tim novcem da raspolaže kako mu je volja.
Imamo situaciju da se lokalne samouprave zadužuju i prezadužuju. Po Osmanlijama je to bilo katastrofalno, ali ni sada nije dobro. I, sada može lokalna samouprava da upadne u nebulozne dugove bar kad uzima ove kratkoročne kredite, ali kada uzimaju investicione kredite, česti su slučajevi da se preračunaju mogućnosti, pa da se uđe u posao koji uguši celu opštinu na kraju.
Sve su to bolesti koje se moraju zakonom razrešiti. Ovde se navodi da ove zakonske izmene, pa celi pasus, ne rešavaju problem nesistematskog karaktera zakona iz 2011. godine. Pa, onda ovaj zakon ne pruža osnovu za unapređenje kvaliteta i kredibiliteta budžetskog procesa na lokalnom nivou.
Dakle, unapred se iznose sve slabosti i nedostaci zakona. Pa, što ste onda žurili sa ovim zakonom. Vlada je formirana pre skoro dva meseca, mesec i po, imali ste vremena da jedan kompletan zakon pripremite, pa da sve ove negativnosti pokušate da rešite. Pa, da dođemo do horizontalne ravnoteže koja nam je mnogo važnija. Mnogo je sada važnije i opasnije što naše lokalne samouprave nemaju ravnopravan tretman, da ne kažem isti, ne mogu nikad imati isti, ali treba da imaju ravnopravan tretman. Dakle, pod istim uslovima, iste prihode, iste mogućnosti, a to nemaju. Ima lokalnim samouprava koje su privilegovane, a ima onih koje su zapuštene, koje su namerno potisnute, a nekada tu ima i stranačkog prepucavanja između centralne vlasti i vlasti na lokalnom nivou. Na sve to smo navikli ovih 25 godina obnovljenog srpskog parlamentarizma.
Ima još nekih stvari koje bi morali da sagledamo. Vi ćete verovatno usvojiti ovaj zakon, naravno. Ja nemam iluzija da mogu da vas odvratim od te namere, ali pred nama je donošenje novog zakona o budžetu. Hajde, pokažite se da ste ozbiljna vlast, podnesite predlog zakona o budžetu u kome neće biti unapred uračunatog deficita. Dajte tako da postignemo uštede na svim nivoima.
Ono što je vaša prethodnica na tom mestu obećavala da će da uradi, nije uradila. Nije podnela predlog zakona o platnim razredima. Ljudi, mi živimo u državi gde jedan Zaštitnik građana ima 350 hiljada platu, guverner, koliko reče, 600 hiljada, i njeni činovnici u banci i funkcioneri, a poslanici i ministri 100 hiljada. Ja možda zbog minulog rada imam 102. Nije bitno, ali tu je negde. Meni su obračunali minuli rad.

Mnogo manje, vi ste paušal.

Sve zajedno kada se sračuna plate su mnogo manje da nema paušala. Pazite, ne može guverner Narodne banke imati veću platu od potpredsednika Vlade. To mu je otprilike državni nivo. Vi ćete reći - ali on je odgovorniji. Za šta je odgovoran? Ono što on radi je zanat. To može svaki dobar ekonomista ako nema političkog pritiska da radi suprotno. Devedesetih godina mi smo imali guvernere koji su bili sposobni, ali su radili pod pritiskom i radili pogrešno. Nikola Stanić je tvorac onog projekta novog dinara, koji je pripisan Avramoviću, a Nikola Stanić je bio čovek režima, i kada mu je dat zadatak - napravi čas dinara, napravio čas dinar. Nije to nikakav težak posao, i Narodna banka onda štampa novac i misli ako štampa novac, mogu svi zaposleni, svi koji štampaju novac, da sebi odrede koliko im treba. Ne može. Ne može ni Zaštitnik građana, ne može ni jedan drugi javni funkcioner.
Znate, polazi se od toga da je najviši rang formalno najviši, ne suštinski, predsednik Republike, u ravni sa njim predsednik Narodne skupštine i predsednik vrhovne sudske instance. Kod nas Ustav nije jasan da li je najviši Ustavni sud ili Vrhovni kasacioni sud. Te tri plate moraju biti najviše u javnom sektoru.
Nijedan direktor javnog preduzeća ne sme imati veću. Kako kontrolori letenja mogu imati? Hajde, kontrolori kao stručnjaci, ali zašto direktor, zašto administrativno osoblje?

Vreme poslaniče, 20 minuta.

To su sve pitanja koje vaše Ministarstvo mora da razreši i ja sam želeo u ovom ograničenom vremenu da se ukratko na njih osvrnem.

Zahvaljujem.
Samo malo, ministre, imamo još po članu 96. i onda vi vaše vreme po članu 96.
Marinika Tepić ima reč.