Dame i gospodo, malo bih govorio o ovom predlogu zakona. Svega i svačega smo se naslušali, ali o predlogu zakona malo je bilo reči.
Prvo moram da iznesem iznenađenje što ovakav zakon zastupa u ime Vlade ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja bih očekivao da ministar za lokalnu samoupravu iz petnih žila štiti interese lokalne samouprave u Srbiji, a ne da zastupa zakon kojim se uskraćuju određena prava lokalnoj samoupravi ili bar mogućnosti da ostvari svoje nadležnosti. Bez dovoljno novca, nadležnosti se ne mogu ostvariti. Tako, pošto ste verovatno neiskusni u ovoj parlamentarnoj politici, možda vam je neko to namerno dao da vi zastupate jer nećete naići na toliki stepen agresije od strane opozicije kao što bi neko drugi na tom mestu. Ali eto, našli ste se u tom položaju, ja vas razumem i moja kritika nije upućena vama lično, nego tekstu zakona.
Ono što je glavni problem, mi imamo pred sobom obrazloženje na punih pet gusto kucanih strana, a iz obrazloženja ništa ne vidimo. Apsolutno ništa ne vidimo iz obrazloženja. Kaže se da je ovo zakon kojim se ispravlja vertikalna fiskalna neravnoteža između centralnog i lokalnih nivoa vlasti. Neko je valjda prvo ustanovio da postoji ta neravnoteža i morao nam je objasniti u čemu se sastoji ta neravnoteža. To ovde nismo videli. Kada je reč o vertikalnoj neravnoteži, onda znači negde fali, a ovamo ima viška ili tamo gde fali važnije je da se popuni rupa, pa se ovamo oduzima izvesna suma novca, pa se pravi izvesna ravnoteža. Ozbiljno se postavlja pitanje da li je za ovakvu meru potrebno ići na rebalans budžeta. Može li to bez rebalansa budžeta? Možda može, ali trebalo bi to ipak malo ozbiljnije razmisliti.
Kad već inicijator za donošenje ovog zakona nije objasnio u čemu se sastoji neravnoteža, on nam ne objašnjava ni za šta će novac biti potrošen, a morali bi da znamo. Možda će ovaj novac poslužiti da se smanji budžetski deficit koji je već projektovan Zakonom o budžetu, pa će budžet biti manji za 4,8 milijardi, hajde recimo 5 milijardi, da zaokružimo, pa će i deficit automatski da bude manji za 5 milijardi, što je procentualno mnogo više u odnosu na ukupne budžetske stavke. To je jedna mogućnost.
Druga je mogućnost da se ovim postiže prividni budžetski suficit. Nama premijer u više navrata iznosi podatke da postižemo sve veći budžetski suficit. Ja nigde nisam našao objašnjenje niti podatak da li se to odnosi na budžet koji je već sadržao deficit, pa u odnosu na taj deficit ima izvestan suficit, ali onaj glavni deficit ostaje ili smo mi potpuno eliminisali taj deficit, bar za ove mesece gde se pojavljuje suficit. To apsolutno nije jasno. Mislim da se inače ne može govoriti o suficitu sve dok postoji taj generalni deficit koji se odnosi na ukupan budžet, a mi da govorimo o suficitu za jul, za avgust, za septembar itd. To nije suvislo, koliko se ja razumem u ekonomsku teoriju.
E sada, ne bih imao ništa protiv da se ovde postižu uštede, a da se likvidira deficit u celini, međutim, očigledno ovo neće ići na likvidaciju deficita. Postavlja se pitanje – otkud suficit? Da li je baš samo naplata poreza bila bolja ili taksi pa se punio budžet ili privatizacija, dobro se prodala neka fabrika pa se novac slio u budžet? Ili je reč o nečemu drugom, da u tim mesecima jednostavno Vlada nije udovoljavala svim svojim budžetskim obavezama? Ja imam podatke da veliki broj budžetskih korisnika nije dobio novac koji ga sleduje na osnovu Zakona o budžetu. Ili je dobio manje ili mnogo manje itd.
Ako se na tome bazira teza o postignutom suficitu, onda ona uopšte nije ubedljiva, tu nije reč o suficitu. Kad napravite potpun obračun prihoda Vlade u jednom mesecu i zakonskih obaveza, ako ispunite sve zakonske obaveze i pojavi se razlika, e to vam je pravi suficit. A ovde mogao bih da vam nabrajam mnogo budžetskih korisnika koji su nisu dobili ono što ih sleduje iz budžeta.
Naravno, ne možemo mi znati da li je uopšte bilo nekog suficita i po mesecima dok ne dobijemo završni račun budžeta. Otkad sam otišao na službeni put, pre 14 godina, ovde nijedna vlada nije podnosila završni izveštaj budžeta, 14 godina, ljudi, spavali ste, nije vam palo na pamet da tražite. Pa, ja bih za šiju ovde hvatao, tražio bih. Završni izveštaj budžeta vam je mnogo važniji od Predloga budžeta za sledeću godinu, jer Predlog budžeta za sledeću godinu je jedna vizija. Šta bi moglo biti ili šta je poželjno da se desi ako se svi planovi ispune? Ali, zakon o ostvarenju budžeta mora svake godine redovno da se usvaja najkasnije u januaru mesecu. To smo nekada imali sve dok 5. oktobra smo imali, pa i za 2001. godinu i 2002. godinu čini mi se da smo imali, posle više nikad nismo imali. Evo, ja na vreme nagoveštavam ove godine moraćemo to imati. Nećemo imati gde da mrdnemo dalje dok to ne dobijemo.
Zašto se još ovde bunim što obrazloženje nije dobro? Ovde se iznosi šta nije obuhvaćeno zakonom umesto da se objašnjava šta je obuhvaćeno? Pa, se kaže da se zakonske izmene ne dotiču problema horizontalne neravnoteže između pojedinačnih i lokalnih samouprava, a to je za nas pravi problem što tamo nema ravnoteže. Vaši prethodnici na ovom ministarskom položaju ništa nisu uradili.
Kako se postiže ta horizontalna ravnoteža? Tako što prvo moramo uraditi jedan adekvatan model finansiranja lokalne samouprave, pa odrediti elemente, broj stanovnika, stepen razvijenosti, veličina teritorije, prirodna bogatstva teritorije, itd, još nekoliko elemenata. Pa, na osnovu toga reći ta i ta lokalna samouprava treba da ima maksimalno toliko zaposlenih. Pa, na toliko zaposlenih dobija stavku iz budžeta koja se odnosi na plate zaposlenih. Pa, ako ima više zaposlenih onda će plate biti niže u proseku, ako manje da im se dozvoli da imaju više plate.
Dakle, da njeno samoupravno pravo bude da u okviru zadane sume samostalno odluči o raspodeli, ali mi smo dali mogućnosti i ranijim zakonima da lokalne samouprave odlučujući o budžetskim stavkama za ljubav većih plata potpuno ukinu finansiranje nekih vrlo važnih delatnosti. Meni je bilo zaprepašćujuće kad ste gospođice ovde rekli da ima opština u kojima mnogo više novca ide za finansiranje nevladinih organizacija, nego zdravstvenih potreba. Ljudi, u kakvoj to državi živimo? Evo, vi znate, a ja do danas nisam znao. Dajte, noćas to rešavajte. Noćas to rešavajte, ne može.
Dalje, imamo nakon donošenja zakona o ukidanju prava države na javne medije osim državne televizije koju su nazvali Javnim servisom da bi nam zamazali oči, a zapravo to je sad otuđena televizija i od same države i od režima, a kamoli od nas građana, kamoli od nas opozicije.
Pojedine lokalne samouprave finansiraju medije koji nemaju nikakve veze sa tom lokalnom samoupravom. Imamo opština u unutrašnjosti kojima se list „Danas“ pojavi na konkurs i dobije ozbiljne pare. List „Danas“ koji ima tiraž oko 2000 primeraka, možda se i manje od toga proda. Ili neke od televizija koje su izrazito antisrpske, a mediji koji su iz tih opština ostaju bez novca uopšte ili ostaju bez dovoljno novca. To nije u redu da neka opština finansira „Blic“ ili da se sklapaju sporazumi, da javna preduzeća oglašavaju u listovima koji su izrazito antisrpski.
Mislim da jedan „Blic“ danas, pojam antisrpskog lista. Nemačko vlasništvo, izrazito antisrpsku politiku vodi, a država ima svoj list, bar 50% vrednosti „Politiku“, a nema vlasnička prava i ne zna se ko je sve vlasnik „Politike“. I ako ima svoj list, onda sve oglašava u svom listu.
Šta nam je još problem? Što svaka samouprava odlučuje u kojoj će banci držati svoje račune. I onaj ko to ugovara… Da li je to ukinuto? Ukinuto, e, dobro, borio sam se godinama da se to ukine. Dakle, mora sve ono što je u budžetu bude u jednoj banci i to banci koja je pod potpunom ili u značajnom delu, kontrolom države. Ne može svako s tim novcem da raspolaže kako mu je volja.
Imamo situaciju da se lokalne samouprave zadužuju i prezadužuju. Po Osmanlijama je to bilo katastrofalno, ali ni sada nije dobro. I, sada može lokalna samouprava da upadne u nebulozne dugove bar kad uzima ove kratkoročne kredite, ali kada uzimaju investicione kredite, česti su slučajevi da se preračunaju mogućnosti, pa da se uđe u posao koji uguši celu opštinu na kraju.
Sve su to bolesti koje se moraju zakonom razrešiti. Ovde se navodi da ove zakonske izmene, pa celi pasus, ne rešavaju problem nesistematskog karaktera zakona iz 2011. godine. Pa, onda ovaj zakon ne pruža osnovu za unapređenje kvaliteta i kredibiliteta budžetskog procesa na lokalnom nivou.
Dakle, unapred se iznose sve slabosti i nedostaci zakona. Pa, što ste onda žurili sa ovim zakonom. Vlada je formirana pre skoro dva meseca, mesec i po, imali ste vremena da jedan kompletan zakon pripremite, pa da sve ove negativnosti pokušate da rešite. Pa, da dođemo do horizontalne ravnoteže koja nam je mnogo važnija. Mnogo je sada važnije i opasnije što naše lokalne samouprave nemaju ravnopravan tretman, da ne kažem isti, ne mogu nikad imati isti, ali treba da imaju ravnopravan tretman. Dakle, pod istim uslovima, iste prihode, iste mogućnosti, a to nemaju. Ima lokalnim samouprava koje su privilegovane, a ima onih koje su zapuštene, koje su namerno potisnute, a nekada tu ima i stranačkog prepucavanja između centralne vlasti i vlasti na lokalnom nivou. Na sve to smo navikli ovih 25 godina obnovljenog srpskog parlamentarizma.
Ima još nekih stvari koje bi morali da sagledamo. Vi ćete verovatno usvojiti ovaj zakon, naravno. Ja nemam iluzija da mogu da vas odvratim od te namere, ali pred nama je donošenje novog zakona o budžetu. Hajde, pokažite se da ste ozbiljna vlast, podnesite predlog zakona o budžetu u kome neće biti unapred uračunatog deficita. Dajte tako da postignemo uštede na svim nivoima.
Ono što je vaša prethodnica na tom mestu obećavala da će da uradi, nije uradila. Nije podnela predlog zakona o platnim razredima. Ljudi, mi živimo u državi gde jedan Zaštitnik građana ima 350 hiljada platu, guverner, koliko reče, 600 hiljada, i njeni činovnici u banci i funkcioneri, a poslanici i ministri 100 hiljada. Ja možda zbog minulog rada imam 102. Nije bitno, ali tu je negde. Meni su obračunali minuli rad.