Dakle, čitanje, a i vi predsednice zaista morate da reagujete ukoliko mi ovde slušamo raspravu o zakonu o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pozivajući se na to koliko je to važno za građane Srbije, a da slušamo imena karata, vinskih karata u nekim kafićima, načinom na koji se obraćao poslanik sa Vračara, koji naravno treba da brine …

Hoćete li, gospodine Ćiriću, sada kada govorite da ne smemo lično da se obraćamo, da se obraćate meni? Hoćete li biti ljubazni?

Ja sam vam rekao. Dakle, očigledno je da smo svi bili svedoci, a i vi recite da li mislite da je poslanik govorio o temi dnevnog reda, da li se obraćao lično drugom narodnom poslaniku i da li je prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine? Ja mislim da jeste. Evo, i od vas očekujem…

On ne može da prekrši Poslovnik, mogu ja da prekršim Poslovnik.
Nisam poslanika Milojičića opomenula kada je spominjao neistinite navode da je neko plaćao nečije venčanje, pa onda nisam imala pravo da kažem drugom poslaniku da ne čita vinsku kartu.
Znači, prihvatite, ako imam aršine prema jednima jedno, da to isto moram da radim i prema drugima. Nemojte da čujete samo jednu stranu. Čuli ste i za venčanje. Uz venčanje ide i vino. Ako hoćete, mi ćemo glasati o povredi Poslovnika, iako stvarno predsedavajući reč jednu nije rekao. Niti sam pričala o venčanjima, niti o vinima. Kako god hoćete.
Sada ćemo da uozbiljimo raspravu, da se vratimo na temu.
Reč ima Nenad Božić.

Hvala.
Da nastavimo konačno raspravu o temi, a to je zakon.
Ja bih da prvo pozdravim stav koji je iznela ministarka ovde, da Srbija treba konačno da počne i da vraća dugove. Kao što znate, mi se u poslednjih osam godina konstantno zadužujemo negde u proseku oko dve milijarde godišnje. Red je da se ta praksa prvo zaustavi, a onda da počnemo i da vraćamo dugove kako ne bi svojim potomcima ostavili dugove i jednu nerazvijenu državu i jedno nerazvijeno društvo.
U obrazloženju zakona je dato da je to jedna mera fiskalne konsolidacije. Mene zanima da li su u Vladi razmišljali možda o još nekim merama, s obzirom da se ovde radi o cifri od otprilike 40 evra? Evo, recimo da napravimo paralelu da, recimo, jedna subvencija za jednog stranog investitora koji treba da dođe ovde u jedan grad blizu Beograda će iznositi možda više od polovine te sume koja će biti na neki način uzeta svim lokalnim samoupravama u Srbiji.
Samo da podsetim da u budžetu Srbije se izdvaja za subvencije, gde se strani investitori ili domaći, veliki investitori subvencionišu sa cifrom koja je nekoliko desetina puta veća od ove cifre koja treba da konsoliduje budžet, pa me zanima da li ste možda razmišljali o tome da malo skratite bar te subvencije, ako već nemate nameru da ih ukinete?
Ono drugo o čemu bi isto mogli da diskutujemo, što bi mogla isto da bude mera, da budemo, da kažem konstruktivni, je to npr. da li ste razmišljali o tome da li je stvarno završena ta racionalizacija, kako ste rekli, u javnom sektoru?
Ona se, naravno, ne odnosi samo na smanjenje zaposlenih. Ona se, pre svega, odnosi na to, ja bar to tako shvatam, da mi treba da imamo jedan efikasan javni sektor, kako javni sektor za koji je nadležna Republika, tako i onaj javni sektor za koji su nadležne lokalne samouprave, a to je sve u vašem ministarstvu.
Zanima me da li ste možda razmišljali o tome da ipak preispitate, da li mi stvarno nemamo višak zaposlenih, s obzirom da znamo jedno uvreženo mišljenje, a i znamo svi to da je javni sektor u stvari rob svih vladajućih partija do sad, koje su uvek samo punile javni sektor svojim kadrovima. Recimo, najbanalniji primer možete videti kod nas, da najveća tri preduzeća koja imamo u Srbiji, a to su EPS, EMS i Pošta rukovode kadrovi koji nemaju čak ni zakonski zadovoljenu stručnu spremu koju treba da vode. Eto to je samo jedan banalan primer toga. Verovatno ima sijaset u raznim, od nižih rukovodioca do običnih izvršilaca.
Hajde da razmislimo da li je to možda način da napravimo neku racionalizaciju u javnom sektoru, pa da možda tu uštedimo neki novac, pa da onda to ne moramo da radimo tako što će lokalne samouprave biti uskraćene, jer to će sigurno kod njih izazvati neku njihovu meru koja će značiti neko povećanje ili nameta privredi ili građanima. Da li je onda takva situacija zgodna za neko investiranje, bilo koga? I da ne pričamo stalno o velikim investitorima. Hajde da pričamo i o malim investitorima, ovima što osnivaju neke male firme, koji proširuju neke svoje male biznise itd, da li će njima to možda odgovarati, da li će oni imati konfor u tim lokalnim samoupravama da rade to?
Hteo bih još nešto da kažem, nama je ovde predstavljeno skoro i na nekoj konferenciji za štampu je predsednik Vlade najavio da će plate u Srbiji porasti za jedno godinu i po dana, da prosečna plata bude negde 500 evra. Trenutna prosečna plata za avgust je, po statistici, 365 evra. To je jako značajno povećanje. Sad zamislite, ako ste već planirali tako nešto, ja mislim da onda nema potrebe da radimo preraspodelu ovih prihoda. Znači, to bi samim tim povećanjem plata, s obzirom da se ovde radi o porezu na dohodak, bilo verovatno sasvim dovoljno da popuni tu prazninu i doprinese konsolidaciji budžeta. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Pričali smo dva cela dana i opet se vraćamo na početak. Ne radi se o konsolidaciji budžeta, nego se radi o uravnoteženju nečega što se promenilo 2011. godine. Dakle, ne radi se o tome, nego se radi o tome da vi vraćate ovo u neki balans.
Što se tiče subvencija za strane investitore, to je dobar primer kada kažete koliko se uzima od lokalnih samouprava. Kada dajete subvencije za strane investitore, a u ovom trenutku Srbija se bori sa dosta drugih zemalja u regionu za te strane investitore, dok paralelno sa tim radimo na ojačavanju preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća. U ovom trenutku treba da dajete subvencije za strane investitore da bi dolazili, dok ne napravite potpuno predvidiv ambijent, što se ova Vlada trudi da napravi, a i pričali smo i o tome u poslednja dva dana. Vi morate te investitore da dovedete da bi te ljude zaposlili. Kada dajete subvencije stranom investitoru da on dođe u Srbiju i otvori svoj pogon u nekoj lokalnoj samoupravi i zaposli neke ljude u toj lokalnoj samoupravi, onda se ta subvencija direktno vraća u budžet te lokalne samouprave preko poreza na zarade i time i to radimo. Hvala puno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako kad su otpisali poreze i doprinose?)

Nemojte da odgovarate, ovo je neformalno.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava je izazvao dosta polemike i u proteklim mesecima i u protekla dva dana, posebno zato što je prvobitni predlog bio dosta drastičniji od ovog koji je danas pred nama.
Naravno da mi nije drago što je zemlja uopšte u poziciji da mora da poseže za ovom merom, ali u situaciji kada se država suočava i sa teškoćama i sa izazovima, svi moramo da budemo svesni da moramo da podnesemo deo tereta.
Ono što je pohvalno i što sam pratila u proteklom periodu je upravo proces koji je prethodio formulisanju ovog predloga, a to je proces rasprave, proces podnošenja predloga, kritika, sugestija i koji je upravo i doveo do jednog balansiranog procesa i upravo je taj konstruktivni dijalog između Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, sa jedne strane, i samih predstavnika lokalnih samouprava, sa druge strane, doveo do teksta zakona koji predstavlja kompromis između onoga što je bio zahtev MMF i onoga što su predlagali predstavnici stalne konferencije gradova i opštine i NALED-a.
Uz razumevanje za izazove i teškoće sa kojima se suočavaju lokalne samouprave doneto je jedno kompromisno i prihvatljivo rešenje u kome se predlaže da se opštinama prihodi smanje sa 80 na 74%, odnosno za gradove 77%.
Ono što bih takođe istakla je razvojna mera koja je najavljena i koja predviđa mogućnost prenosa sredstava sa republičkog nivoa na lokalni nivo, i to znači da one lokalne samouprave koje imaju razvojne, odnosno kapitalne projekte mogu da računaju na sredstva. Dakle, ima mogućnosti da se povećaju namenski transferi.
U opštini Trstenik, iz koje dolazim, se nešto slično već i realizuje. U toku je izgradnja magistralnog puta kroz Topanju, čija je vrednost 120 miliona dinara, naravno to finansira Republika Srbija, i to je od izuzetnog značaja za stanovnike opštine Trstenik.
Takođe, za sledeću godinu je u planu izgradnja kružnog toka u vrednosti od 70 miliona dinara, takođe sredstvima Republike. Da ne pominjem ostale projekte koji su finansirani u proteklih par meseci, sanacija klizišta u vrednosti od 15 miliona, sanacija tri škole 30 miliona, a sve to sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, dalje sanacija hala sportova, pružni prelazi, tako da je to sve izuzetno značajno za opštine, kao što je opština Trstenik.
Takođe, lokalne samouprave će i dalje biti motivisane da ulažu u privredu, da pomažu preduzetnike i da ulažu u svoj lokalni ekonomski razvoj, jer je to upravo ono gde će oni povećavati svoje budžete.
Ovo govorim zato što bih želela da navedem jedan primer iz opštine Trstenik, gde su se radnici fabrike „Prva petoletka“ organizovali, uložili jednake udele, delove svojih otpremnina, po 500 evra su uložili da bi se organizovali i zakupili objekte i opremu fabrike i nastavili proizvodnju bez ijednog dana prekida. Fabrika posle godina propadanja prvi put redovno izmiruje sve svoje obaveze i prema državi i prema radnicima. Dakle, redovno isplaćuju pune poreze i doprinose i u ovom trenutku zapošljava 900 radnika, što je za našu opštinu izuzetno značajno.
Dakle, samo prošlog meseca je 15 miliona dinara iznosilo ono što pripada državi, dakle porezi, i lako je izračunati koliko od toga ostaje opštini. Moram još jednom da naglasim da je u proteklim godinama „Prva petoletka“ primala subvencije, istovremeno poslovala negativno i sa 17.000 radnika došla na 1.700. Danas ona zapošljava 900 radnika i redovno izmiruje poreze i doprinose. Dakle, posluje samostalno, bez ikakve pomoći države, što znači da su promene i te kako moguće.
Pozitivan primer je takođe i namenska industrija u Trsteniku, koja posluje samostalno, redovno isplaćuje i izmiruje sve svoje obaveze i prema radnicima i prema državi i od sopstvenih sredstava kupuje nove mašine.
Kada su u pitanju uštede u lokalnom budžetu, što bih želela da istaknem, svako rukovodstvo koje iole želi da se ponaša domaćinski, odgovorno i promišljeno mora realno, iskreno, da sagleda svoje rashode i da odluči koji su to nepotrebni i nedopustivi. Nedopustivo je da se u opštini Trstenik nasipaju putevi bez faktura, nedopustivo je da se finansiraju marketinške agencije, da popravke opštinskih vozila iznose trostruko više nego što je vrednost tih vozila. Imam konkretan primer gde je popravka popularnog „Stojadina“ plaćena 120 hiljada dinara. Ja se ne razumem naročito u automobile, ali čini mi se da to itekako prevazilazi vrednost samog vozila koje je vlasništvo opštinske uprave.
Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.