Zahvaljujem, predsednice.
U poslednja dva dana ukrštanja argumenata i kontraargumenata na temu koja je na dnevnom redu nekako se stiče utisak kao da govorimo o dve sukobljene države, a ne o životima građana, naših sugrađana jedne te iste i jedine države, kojima će od 2017. godine, po mišljenju nas iz LSV, biti pogoršani uslovi za život na lokalnom nivou i za to nije potreban rebalans, s obzirom da zakon stupa na snagu sledeće godine, ali su mogle ove intervencije, po našem mišljenju, da se promene ili primene na osnovu izmena nekih drugih zakona koji manje utiču na osnovne nadležnosti opština i gradova. Recimo, menjajući strukturu, odnosno izdvajanje npr. po Zakonu o igrama na sreću, koji prihodi, ubirajući se npr. od kladionica, od poker aparata itd. ne utiču primerno na živote građana, ali su mogli redistribucijom ili prenamenom, ako već pričamo o primeni od 2017. godine, dakle, ova budžetska izmena bi se ticala novog budžeta, mogli biste drugačije prerasporediti.
Ono što smo takođe čuli u više navrata jeste stalno upoređivanje opština i gradova koji dobro ili kvalitetnije rade i onih koji to ne rade ili rade loše, ali mislim da, potpuno verujući, nemam razloga da ne verujem u podatke partikularne koje ste iznosili od opštine do opštine i grada, pa i samog grada Beograda, koji nažalost, iako smo slušali da pojedinačno opštine dobro funkcionišu na teritoriji grada Beograda, grad Beograd na svojoj ukupnoj teritoriji, na jednoj trećini ukupne teritorije i dalje leži na septičkim jamama, a to je npr. posao lokalne samouprave.
Ali, slušajući o toj disproporciji, moje je pitanje – zašto onda niste pristupili hronološkom uređenju ove oblasti, a ne ovom inverzivnom, odnosno zašto se prvo nije pristupilo izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi tako što biste jednostepeni sistem koji je danas na snazi i monotipnost gradova i opština promenili, recimo, u politipski sistem. Iako je monotipnost ublažena uspostavljanjem gradova, ne možemo striktno govoriti o onoj tipičnoj monotipnosti, ali ipak to jeste jednostepeni monotipski sistem, pa da ste npr. uspostavili one najnužnije lokalne nadležnosti o kojima mora da se stara grad ili opština, a da ostale, u skladu sa sposobnošću izvršnih organa, budu fakultativne i u skladu sa tim, da se obezbeđuju dodatna sredstva. To bi onda već ličilo na ono što inače svi ovde primećujemo i kritikujemo, a mislim da bi bilo i pravednije i pravičnije.
S tim u vezi, želim da kažem da jeste ovaj sistem duboko neispravan zato što je u svojoj monotipnosti i jednostepenosti potpuno iste nadležnosti kojih ima više desetina uveo u red opština i gradova koji imaju različit broj stanovnika, različit teritorijalni obuhvat, različitu geografsku strukturu, različite uslove za život svojih sugrađana.
Mislim da je u tom pravcu trebalo onda promišljati, ne ovim obrnutim sistemom, nego prvo menjati onaj elementarni zakon, pa onda u skladu sa tim obezbeđivati sredstva za nadležnost.
Ono što moram da kažem, što mi je zaista zasmetalo u nekoliko navrata kada se naša gošća ministarka obraćala narodnim poslanicima, ja verujem, nenamerno koristeći poštapalicu, nažalost, svaki put, nažalost, govoreći o toj promeni odnosa 60:40, a obrnuto nakon povećanja 80 u korist lokalnih samouprava kada je reč o poreskim prihodima na zarade, jer zaista smatram da ministarka treba da bude perjanica decentralizacije na čelu te kolone. Hvala.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Dva puna dana raspravljamo o Predlogu zakona oko koga smo se, nadam se, složili da bi bilo pametnije da se pojavio u celosti zakon o finansiranju lokalne samouprave. Ovako smo došli tu gde jesmo da razgovaramo o izmeni koja ne može da donese nikakvo bolje, složićete se, ministarka, sa mnom, jer će neko biti zakinut za te novce.
Ako se dobro sećam budžeta od pre četiri godine, inđijskog, to je recimo cela subvencija za apsolutnu subvenciju, prevoz srednjoškolaca će ostati bez 40 ili 50 miliona dinara.
Ono što ostaje nedoumica, to sam pričao juče, mada nije bilo TV prenosa, jer mi ne pričamo ovde zbog TV prenosa, a jesmo dužni bili da budemo obavešteni o tome, da mi imamo ovde zabunu, ja sam zbunjen, a mislim i građani Srbije, imamo izjave, pre svega, premijera, pojedinih članova parlamenta da imamo sjajno stanje što se tiče javnih finansija, imamo sjajno stanje na tekućem računu, ali da prvom tačkom dnevnog reda u ovom zasedanju mi smanjujemo 4,8 milijardi. Ko koga tu dovodi u zabludu? Čuli smo da se nikada nije bolje živelo u Srbiji. Danas smo čuli da se sjajno živi u Priboju. Ja sam oduševljen tim podacima, ali, nažalost, zašto onda uzimamo ta sredstva, a nismo izašli sa celovitim zakonom?
Naravno, da će trpeti neki građani. Da li će to biti neke bebe ili će biti neka deca u školama, neka sredstva će biti oduzeta i voleo bih da vidim analizu kada se pojavite sa Zakonom o taksama, koju apsolutno podržavam, jer je nemoguće da se iživljavaju pojedine lokalne samouprave ka prirodnim subjektima koji su i ovako nenormalno opterećeni sa parafiskalnim nametima i da nam tada kažete otvoreno koja je to lokalna samouprava iskompenzovala kroz takse da fino izmenite zakon ovo što će nedostajati narednom periodu. Ja sam siguran na ingeniozne ideja raznih predsednika opština, da ćemo imati situaciju da će tu biti nenormalnih ideja koje morate da podelite sa nama u tom trenutku.
Neko će da trpi, mora, pošto se smanjuju ta sredstva. Neko mora da trpi. Ne možemo da kažemo da će ovaj zakon da poboljša dramatično situaciju ili da rešava neke ozbiljne probleme u fiskalnom deficitu.
Ja apelujem još jednom na drugi stav Fiskalnog saveta. Juče sam ga čitao, a danas ću ga parafrazirati, a on kaže sledeće – da se pozabavite onim što je transparentno, onim što je institucijalna korupcija, a to je diskreciono pravo bilo kog visokog činovnika, od premijera do ministra, da diskrecionim pravom deli sredstva kome misli da podeli. Oko toga smo se, mislim, danas i juče složili u parlamentu. Diskreciono pravo ne dolazi u obzir, te stoga dolazi kritika, moja ka vašoj strani, kada ste juče pričali o kompenzacionim sredstvima. Moramo znati koje projekte ćete odabrati, kada ste rekli da ćete započete projekte isfinansirati do kraja. To je strašno važno. Imamo prosto poverenje u proces koji je pred nama.
Što se tiče nekoliko puta pominjane Inđije, gde nisam već četiri godine visoki funkcioner, i mog uvaženog kolege iz Rume, matematika je zeznuta stvar i ona je egzaktna. Oko 25% ili 20%, pardon, više ima stanovnika Ruma od opštine Inđija, a ako ćete se složiti… Gospodin Aleksić je rekao da je dve godine malo vremena da se uništi lokalna samouprava, a mislim da je četiri dovoljno da se napravi lokalna samouprava, a Ruma ima jedinstvenu vlast četiri godine. Danas, u ovom trenutku, opština Inđija ima 25% više prihoda ostvarenih po porezu na zarade, nego opština Ruma koja je 20% veća. To su egzaktni podaci posla koji smo se mi bavili u opštini Inđija u odnosu na opštinu Ruma.
Apel jeste ključni. Molim vas što pre izađite sa novim zakonom o finansiranju. Nemojte više da optužujemo neke ljude iz 2011. godine. Složili smo se da nije bilo dobro rešenje. Nemojte da igramo ping-pong pet godina posle trenutka kada je oštećen budžet i lokalna samouprava. Dajte, izađite što pre sa zakonom. Nemojte da dočekamo novi budžet za 2017. godinu, a da nemamo jasne i transparentne načine kako delimo javna sredstva koja pripadaju svakom građaninu ove zemlje.
Još jednom, možda, ponoviću ono od juče, je i cilj Aleksandra Vučića da zadrži što više para u Vladi Republike Srbije, poznajući lokalne lidere koji su u njegovo ime preuzeli odgovornost da vode lokalnu vlast. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko nije rekao da se u Srbiji sjajno živi, niko nije rekao da nemamo velikih ekonomskih problema. Nažalost, imamo ih, ali to su problemi koji su nasleđeni zbog katastrofalne ekonomske politike koja je u Srbiji vođena punih 12 godina.
Ja sam ovde iznosio i moje kolege iz poslaničke grupe SNS samo neke ekonomske pokazatelje u oblasti industrije, poljoprivrede, trgovine na malo, inflacije, a koji govore o tome da Srbija polako, ali sigurno ide napred, da je Srbija u ekonomskom plusu i da smo za prvih osam meseci ove godine ostvarili rast BDP od 2,8%. Da li je to sjajno, da li to znači da u Srbiji svi sjajno žive? Naravno da ne znači, ali preduzimamo mere zahvaljujući kojima Srbija polako, ali sigurno izlazi iz ekonomske i finansijske krize.
Što se tiče opština o kojima je ovde bilo reči, DS je u Inđiji ostavila dug od milijardu i po dinara, u Rumi 550 miliona dinara, u Vrbasu milijardu i po dinara. O Kragujevcu, o Nišu, o Beogradu, o velikim gradovima u Srbiji ne vredi ni da se govori. To je sve nasleđe DS, ljudi koji su bez bilo kakve kontrole, a sa mnogo više para radili šta su hteli i te jedinice lokalne samouprave dovele u izuzetno tešku materijalnu situaciju.
Ovim zakonom se to pokušava ispraviti i vi, gospođo Brnabić, imaćete punu podršku poslaničke grupe SNS za donošenje ovog zakona, jer smatramo da će on i te kako stimulativno delovati…

Vreme.

… na lokalne samouprave, da se okrenu ekonomskom razvoju, da ne budu svedene na puku administraciju, nego da budu servis građana i ono što je jako bitno, ono o čemu ste vi pričali, servis malih i srednjih preduzeća, jedan ambijent koji će privlačiti investicije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, pravo na repliku.
(Dragan Vesović, s mesta: Poslovnik je pre replike.)
Kolega, odjavili ste se, ja vas nisam primetio.

Hvala.
Ukazao bih na povredu Poslovnika, član 27. – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Moram da vam kažem da već treći put, predsedavajući, kršite član 104. gde se kaže da replika ne može da traje duže od dva minuta i sva tri slučaja kršenja su u slučaju obraćanja gospodina Martinovića. Ja razumem da ste vi ista poslanička grupa, ali smatram da ste tu prvi među jednakima i da svim narodnim poslanicima treba da omogućite iste uslove rada u ovom plenumu.

Kolega, po Poslovniku piše dva minuta i ja se trudim da poslanik prilikom svog izlaganja, kada daje repliku, završi svoju misao i svoju rečenicu. Ako ste pažljivije pratili, nije bio u pitanju samo gospodin Martinović i SNS i taj poslanički klub, već su se iste odredbe odnosile i na druge kolege poslanike. Moje je otprilike oko drugog minuta opomenem poslanika da privede diskusiju kraju i još nekih 10-15 sekundi da završi svoju misao.            
Da niste sada ovo uradili i da niste reklamirali Poslovnik, ja bih gospodinu Ješiću isto vreme dao za repliku, koliko je dobio i gospodin Martinović, otprilike u sekundu. Jako je teško u ta dva minuta da poslanik koji hoće nešto da replicira precizno i detaljno obrazloži svoju repliku.
Slažem se da je bilo kršenja Poslovnika, kako kažete – striktno dva minuta, ali videćete kako to izgleda, ne u pola rečenice, nego reči isključi mikrofon. Mislim da to ne želite, mislim da to niko ne želi. Cilj i svrha tog Poslovnika koji primenjujemo jeste da svi poslanici budu ravnopravno tretirani od strane Poslovnika.
Ako je gospodin Martinović imao dva minuta i 27 sekundi, toliko će imati i gospodin Ješić i vi ako ste u toj replici. Da li smo se razumeli? Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome?
(Dragan Vesović, s mesta: Nema potrebe.)
Gospodine Ješiću, izvolite.