Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.10.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani poslanici, možemo da nastavimo sa današnjim radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Tatjana Lagmudžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Odeljenju za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres: o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (broj 119-637/16 od 16. marta 2016. godine), Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (broj 119-726/16 od 4. aprila 2016. godine), Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (broj 119-1416/16 od 24. juna 2016. godine), Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (broj 119-1715/16 od 29. jula 2016. godine), Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (broj 119-2099/16 od 19. septembra 2016. godine), Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koji je podnela poslanička grupa Dveri, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koji je podnela poslanička grupa SRS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li želi reč neko od predlagača ili predstavnika predlagača?
Molim da se javite.
Da li neko želi od predstavnika predlagača da se javi? (Ne)
Da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe?
Pitala sam više puta, molim vas. Ja bih volela da se javite onda.

Miroljub Tomić

Hvala lepo.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite mi najpre da vas pozdravim ispred VSS. Ja sam Miroljub Tomić, zamenik predsednika VSS i danas sam ovde pred vama, kako bih vam izneo predloge i obrazložio predloge VSS koji se odnose na predloge za izbor na prvu sudijsku funkciju, dakle, kandidate koji se prvi put biraju na upražnjena sudijska mesta.
Danas, koliko sam ja uradio ovu evidenciju, imamo ukupno 62 predloga. Kao što znamo, na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, u skladu sa Odlukom o broju sudija u sudovima, VSS je u „Službenom glasniku“, onako kako je to išlo po hronologiji, imajući u vidu datume, kao što je rekla predsednica Narodne skupštine, oglašavao izbor sudija za pojedine sudove u sudovima gde je VSS procenio da postoje upražnjena sudijska mesta, a nakon toga sve je to i objavljeno u dnevnom listu „Politika“.
U toku predlaganja kandidata za izbor sudija VSS je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS doneo odluku o obrazovanju komisije za izbor sudija, čiji zadatak je bio da izvrši proveru podnetih prijava na oglas, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovor sa kandidatima koji su se prijavili za izbor za sudije i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
Složićete se da pored svih tih parametara koje mi imamo u vidu materijala, kada je reč o rezultatima rada pojedinih kandidata, zatim ocene njihovih kolega, kolegijuma prvostepenih i drugostepenih, verujem da se svi slažemo da je svakako bitno i da komisija koju je formirao VSS obavi razgovore sa kandidatima, kako bismo u jednom neposrednom razgovoru stekli uvid u znanje, odnosno u kompletan kvalitet kandidata koji su podneli prijavu, odnosno aplicirali za ova sudijska mesta.
Samo da kažem da je za ova sudijska mesta o kojima danas razgovaramo, kada je reč o kandidatima za prvi izbor za sudijske pozicije, da se ukupno na sve ove konkurse prijavilo ukupno 1.225 kandidata, da je od toga bilo 60 sudija, sudijskih pomoćnika 820, advokata 40 i ostalih lica 305. U skladu sa ovim propisima koje sam napred naveo, komisija VSS je obavila razgovor sa ukupno 1.165 kandidata. Napominjem da komisija ne obavlja razgovore sa onim kandidatima koji se već nalaze na sudijskim mestima, već samo sa kandidatima koji se praktično biraju na sudijske pozicije.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, VSS je za sve kandidate pribavio mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Za one kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje sednica svih sudija suda iz koga kandidat potiče, kao i mišljenje sednica svih sudija neposredno višeg suda. Zašto je to bitno? Zato što znamo svi da kada je reč o ovim mladim ljudima najčešće su to sudijski pomoćnici, odnosno stručni saradnici. Najbolji uvid u njihov rad imaju, dakle, one starije kolege koje su već sudije u tom sudu u kojem one obavljaju svoje radne zadatke i u neposredno višem sudu i najbolju ocenu njihovog rada, odnosno merilo njihovog rada mogu da daju praktično sudije koje se nalaze u tim sudovima.
Za kandidate koji ne rade u sudu pribavljeno je mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije od organa i organizacija u kojima kandidati rade, a za kandidate iz reda advokata pribavljeno je mišljenje advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan. Komisije za izbor sudija obavile su razgovor sa kandidatima, kao što sam rekao prethodno, i na osnovu izveštaja komisije, uzimajući u obzir i pribavljeno mišljenje sednica svih sudija iz koga kandidat potiče i neposredno višeg suda, VSS je utvrdio koji kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za izbor propisana odredbama člana 43. Zakona o sudijama i odredbama čl. 4, 6, 7, 8. i 9. Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor za sudije koje se biraju prvi put na sudijsku funkciju.
Kada je reč o odluci koja je pomenuta ovde, u skladu sa tom odlukom praktično je komisija, odnosno VSS vodio računa kako o samim kandidatima, u smislu njihovih kvaliteta, da li se radi o tome da li su kandidati ocenjeni sa ocenama „ističe se“, „naročito se ističe“ itd, zatim o tome kakvo je mišljenje neposredno, kažem, sudije koji je ocenio njihov rad, odnosno sudija koji se nalaze u neposredno višem sudu. Cenili smo, naravno, i mišljenje same komisije koja je obavljala razgovor sa kandidatima koji su se praktično i pojavljivali pred samom komisijom i na osnovu svega toga, dakle, imajući u vidu da smo ocenili kandidate u svoj njihovoj, kako bih rekao, sveukupnosti. Pazite, mogla je da se desi situacija, recimo, da određeni kandidat ima i devetku ili desetku na fakultetu, što je svakako cenio VSS, ali da, recimo, nije ocenjen najvišom ocenom od strane sudija, odnosno od strane onih koji su ocenili njegov rad. Mogu da vam kažem da nismo predložili ni jednog jedinog kandidata koji nije imao ocenu „naročito se ističe“. Dakle, samo su uzimani u obzir oni kandidati koji su dobili najviše ocene od strane svojih kolega, odnosno kolega neposredno instanciono višeg suda.
Zatim, svakako da smo cenili i osposobljenost kandidata, u skladu sa ovom odlukom. Znamo da osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta, da je ova osposobljenost, ono što je vrlo bitno za nekoga ko će sutra da obavlja određene sudijske funkcije, uslovljena pre svega dobrim poznavanjem materijalnog i procesnog prava, sposobnošću analitičkog i sintetičkog mišljenja, marljivošću, smislom za kolegijalnu saradnju, dakle, svim onim što čini jednog kandidata, odnosno sutra sudiju, kvalitetnim, stručnim i obrazovnim. Osposobljenost kandidata za vršenje sudijske funkcije može se ocenjivati i ocenjivana je, naravno, i na osnovu razgovora koje je obavila komisija.
Konačno, komisija je vodila računa i o dostojnosti kandidata, koju je ocenila na osnovu mišljenja sudija, odnosno veća i sednica sudskog odeljenja u kome je sudijski pomoćnik raspoređen. Ceneći, dakle, sve ove parametre, još jedanput kažem, u njihovoj sveukupnosti, saglasno odredbi člana 13. alineja 3. Zakona o VSS, u vezi sa članom 51. Zakona o sudijama, VSS je dostavio Predlog odluke Narodnoj skupštini po onim datumima onako kako to stoji u materijalima koji su vam dostavljeni u prilogu ovih predloga.
Vodeći, dakle, računa o svim parametrima i kriterijumima, imaju u vidu da je ovaj izbor na trogodišnji period, dakle, taj prvi period za određeno lice, koje konkuriše i aplicira za sudijsku funkciju, izuzetno, smatrali smo, značajan, da su to mladi ljudi na kojima će sutra praktično ostati pravosuđe, od kojih će zavisiti da li će se postupci voditi efikasno ili ne, od kojih zavisi da li će određene odluke da se urade u zakonskom roku ili ne, dakle, to su ti pojedinci koji će sedeti i suditi o određenim predmetima i smatrali smo da je potrebno i da je bitno, i tako smo se i rukovodili tim kriterijumima, da predložimo ono što je najbolje. Dakle, one koji će sutra moći stručno i efikasno i nezavisno da obavljaju ove funkcije.
I samo jedna digresija. Kada pričamo o toj stručnosti i nezavisnosti pravosuđa, što je vrlo česta tema kada je izbor sudija u pitanju, ja imam običaj uvek da kažem da je pravosuđe stručno odnosno nezavisno onoliko koliko je svaki sudija pojedinac stručan i nezavistan. Dakle, to su oni pojedinci koji će sutra da sude i vrlo je bitno da izaberemo one koji su najbolji.
Sve ovo što smo rekli imamo u ovim materijalima, sa kompletnim biografijama, sa kompletnim rezultatima, sa kompletnom analizom koja je urađena od strane Visokog saveta sudstva, pa je tako Visoki savet sudstva predložio da se za sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu izaberu: Veljić Milena, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Đorđević Nada, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Ilić Mihajlović Mirjana, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Milosavljević Galović Milica, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Mimović Jelena, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Novković Ljiljana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Otašević Mina, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ristić Dušica, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Sarajlić Vukašin, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Seratlić Vasilije, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Stanković Branko, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Trkulja Veselinović Ivana, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu.
Zatim, da se za sudije Drugog osnovnog suda u Beogradu predlože: Jevđenimić Nataša, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, Kovačević Irina, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Pavlović Žak, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu.
Kada je reč o sudovima u Beogradu, predlog Visokog saveta sudstva je da se za sudije Trećeg osnovnog suda u Beogradu predlože: Dabić Maja, sudijski pomoćnik u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, Đuričković Vuk, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Nikolić Milosavljević Mirjana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu.
Za sudije Privrednog suda u Zrenjaninu predlažu se: Jarić Dragan, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zrenjaninu, Popov Ljiljana, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zrenjaninu; zatim, da se za sudije Upravnog suda predlože: Vulić Mirjana, pomoćnik direktora Javnog preduzeća za izgradnju grada Kragujevca i Marinković Vera, savetnik u Upravnom sudu.
Predlog je da se za sudije Osnovnog suda u Nišu predlože: Dimitrijević Goran, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, Dimčić Saša, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, Jocić Irena, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, Mirković Snežana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, Mitrović Stojanović Anka, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, Pešić Hristina, sudijski pomoćnik u istom sudu, Ristić Tatjana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu i Simonović Milena, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu.
Predlog je da se za sudije Privrednog suda u Novom Sadu predlože: Vujasinović Ksenija, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Novom Sadu, Savić Andrijana, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Novom Sadu; za sudije Privrednog suda u Čačku: Đoković Biljana, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Čačku, Kovačević Jelena, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Čačku, a za sudije Osnovnog suda u Kragujevcu: Makojević Jovana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Pavlović Olivera, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Petrović Anđela, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Rosić Marina, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu.
Predlog je da se za sudije Osnovnog suda u Kraljevu predlože: Kovačević Marina, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kraljevu, Mrvić Mladen, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kraljevu; da se za sudije Osnovnog suda u Kuršumliji predlože: Milojević Danijela, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kuršumliji, Stanojević Marija, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Prokuplju; da se za sudije Osnovnog suda u Novom Pazaru predlože Spahić Zuhra, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Pazaru, Srećković Marko, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, Šumarac Nenad, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Raški; da se za sudije Osnovnog suda u Čačku predlože: Bošković Marija, samostalni stručni saradnik u Gradskom pravobranilaštvu grada Čačka, Gavrilović Marica, sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Čačku, Kljajić Slavica, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku, Kočović Vujović Mila, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku, Novaković Marija, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku, a da se za sudije Prekršajnog suda u Novom Pazaru predloži: Difendić Jasmin, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Tutić Mihrija, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Novom Pazaru, Čorbić Veljko, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Raški, te da se za sudije Prekršajnog suda u Čačku predlože: Lazarević Olivera, ovlašćeni zastupnik za prekršaje iz oblasti saobraćaja u Policijskoj upravi Čačak, Majstorović Biljana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku i Stefanović Danijela, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Čačku.
Konačno, da se za sudije Osnovnog suda u Lazarevcu predlože: Marinković Snežana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Čogurić Bojana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu i Džoković Dušica, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Valjevu. Za sudiju Osnovnog suda u Obrenovcu predlaže se Toskić Tijana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Obrenovcu. Na kraju, da se za sudije Osnovnog suda u Velikoj Plani predlože: Kovačević Nemanja, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu i Mačak Uglješa, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Velikoj Plani.
Dakle, to je predlog kandidata koji se predlažu Narodnoj skupštini za prvi izbor za sudijske funkcije. Videli ste i sami da se radi o najvećem broju kandidata koji zapravo potiču iz samih sudova, da su to sudijski pomoćnici, stručni saradnici koji su od samog početka u sudu. To jeste intencija i razmišljanje Visokog saveta sudstva da se krene i da se dalje napreduje u karijeri, tzv. karijerno napredovanje u pravosuđu, da biramo, dakle, za sudije one koji su od početka imali priliku da rade u sudu. Najveći broj njih je takvih. Imamo i određeni broj kandidata koji su iz drugih državnih organa, iza kojih je organizacija za koje je Visoki savet sudstva procenio da će moći uspešno i kvalitetno da obavljaju ovu funkciju. To je sa jedne strane, a sa druge strane, na kraju krajeva, to je intencija i Nacionalne strategije za reformu pravosuđa kada je reč o prvim izborima u pravosuđu.
Toliko što se tiče samih ovih kandidata. Kompletna biografija, kompletni rezultati rada, kompletne preporuke se nalaze u samim materijalima, a mi smo tu, naravno da odgovorimo na sva pitanja i da pojasnimo određene predloge ukoliko, naravno, bude potrebno. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li neko od predstavnika Državnog veća tužilaštva želi da se javi za reč, obrazloži? Izvolite.
Reč ima predstavnik Državnog veća tužilaca, Sandra Kulezić. Izvolite.

Sandra Kulezić

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, čast mi je da danas u ovom domu ispred Državnog veća tužilaca mogu da vam predstavim kandidate koje je Državno veće predložilo za prvi izbor za zamenike javnog tužioca.
Naime, Državno veće tužilaca je dana 8.09. 2016. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavilo predlog za izbor ukupno 22 kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put biraju na funkciju zamenika, na period od tri godine i to za: Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, šest kandidata; Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, tri kandidata; Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, tri kandidata; Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, četiri kandidata; Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju, jedan kandidat; Osnovno javno tužilaštvo u Brusu, jedan kandidat; Osnovno javno tužilaštvo u Raški, jedan kandidat; Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, jedan kandidat; Osnovno javno tužilaštvo u Gornjem Milanovcu, jedan kandidat i Osnovno javno tužilaštvo u Lebanu, jedan kandidat.
Prema predlogu odluke koju ste dobili u materijalu, za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Državno veće tužilaca je predložilo Jovanović Željka, korisnika početne obuke Pravosudne akademije, Jokanović Danijelu, tužilačkog pomoćnika u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Kalajić Aleksandra, tužilačkog pomoćnika u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Nikolić Mioljuba Milenu, tužilačkog pomoćnika u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Savković Jelenu, tužilačkog pomoćnika u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Sunarić Ivana, tužilačkog pomoćnika u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Za zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Državno veće tužilaca je predložilo: Dozlevski Ivana, tužilačkog pomoćnika u Tužilaštvu za ratne zločine, Leru Tijanu, tužilačkog pomoćnika u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Milovanović Predraga, tužilačkog pomoćnika u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Državno veće tužilaca je predložilo: Dobrić Ljiljanu, korisnika početne obuke Pravosudne akademije, Lazović Lazara, sudijskog pomoćnika u Trećem osnovnom sudu u Beogradu i Tešić Gordanu, tužilačkog pomoćnika u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Državno veće tužilaca je predložilo: Barac Aleksandra, korisnika početne obuke Pravosudne akademije, Bogić Marić Kseniju, tužilačkog pomoćnika u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Vukosavljević Rajka, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Krstić Predraga, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javno tužilaštvu u Novom Sadu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju Državno veće tužilaca je predložila Simi Tamaru, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu Državno veće tužilaca je predložilo Mihajlović Milana, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Raški Državno veće tužilaca je predložilo Đorović Sanju, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Raški.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku Državno veće tužilaca je predložilo Marković Ivana, korisnika početne obuke Pravosudne akademije.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu Državno veće tužilaca je predložilo Radonjić Anju, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, a za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu Državno veće tužilaca je predložilo Sučević Jelenu, tužilačkog pomoćnika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu.
U obrazloženju ove odluke nalaze se kratke biografije svakog od predloženih kandidata. Ne bih se bavila pojedinačnim biografijama. Pretpostavljam da ćete biti u mogućnosti da ih pročitate. Ali, samo ću napomenuti šta je ono što je jedinstveno za sve te biografije koje karakterišu ove predložene kandidate.
Naime, iz ovih biografija pre svega proizilazi da svi predloženi kandidati ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor zamenika javnog tužioca, da su skoro svi predloženi kandidati svoju dosadašnju profesionalnu karijeru posvetili radu u pravosuđu, počevši od pripravničkog staža i ono što je naročito interesantno, iz većine tih biografija proizilazi da je zapravo najveći broj ovih ljudi volontirao u toku pripravničkog staža, a vi znate da pripravnički staž za pravnike malo duže traje, tako da je to za svaku pohvalu da je neko, želeći da ostane u pravosuđu, na takav način postupao u svom putu ka nekakvoj funkciji, u ovom slučaju zamenika javnog tužioca.
Nakon toga, ti ljudi su u svim slučajevima radili na poslovima tužilačkog, odnosno sudijskog pomoćnika nakon polaganja pravosudnog ispita, a potom su nekih od njih započeli, odnosno završili obuku na Pravosudnoj akademiji.
Najveći broj kandidata koji je predložen za prvi izbor zamenika javnog tužioca u navedenim tužilaštvima je radio na poslovima tužilačkog, odnosno sudskog pomoćnika duže od pet godina, a pojedini od predloženih kandidata i duže od deset godina. Ovo naglašavam zbog toga što je, čućete posle u analizi rezultata, veliki broj kandidata imao vrlo visoke ocene, šta više najviše ocene, tako da je prvi kriterijum kojim se Državno veće tužilaca rukovodilo, izuzev onih ocenjivanja koja su bila obavezna, upravo činjenica da damo šansu ljudima koji su najduže vreme bili i radili kao stručni saradnici u sudovima i u tužilaštvima.
Osim toga, svi predloženi kandidati su se osim rada na predmetima u proteklom periodu, i to predmetima iz krivično-pravne materije, i stručno usavršavali, pohađajući stručne seminare i obuke. To je ono što proizilazi iz njihovih biografija. Takođe, ono što proizilazi iz njihovih biografija i onoga što su dostavili uz njih, jeste da su svi predloženi kandidati imali zajedničku prosečnu ocenu u toku studija preko osam.
Kada je reč o samoj proceduri predlaganja navedenih kandidata, najpre ističem da su se ovi kandidati prijavili na konkurse koje je raspisalo Državno veće tužilaca 12. februara 2016. godine i 30. marta 2016. godine. Na oba ova konkursa prijavljeno je ukupno 143 kandidata, od kojih je 122 kandidata okončalo postupak. Na konkursu su učestvovale tri kategorije kandidata: tužilački i sudijski pomoćnici, kandidati sa završenom obukom na Pravosudnoj akademiji, zamenici javnog tužioca, koji u ovom trenutku obavljaju javnotužilačku funkciju, ali u nekom drugom javnom tužilaštvu.
U skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, Državno veće tužilaca je za sprovođenje postupka izbora formiralo tri komisije: komisija za sastavljanje i vrednovanje pisanog i usmenog testa za kandidate koji su se prijavili na oglas od 12. februara, koja komisija je sprovela i pisani test za kandidate koji su se prijavili za konkurs 30. marta 2016. godine, zatim drugu komisiju koja je formirana za sastavljanje i vrednovanje usmenog teksta za kandidate po konkursu od 30. marta 2016. godine i komisiju za obavljanje razgovora sa kandidatima koji su bili nosioci javnotužilačke funkcije, ovo sve zbog toga što različite grupe kandidata imaju različitu proceduru izbora, pa samim tim je postojala potreba da ih različite komisije ocenjuju.
Sve ove tri komisije su u domenu svojih ovlašćenja sprovele pisano i usmeno testiranje kandidata, a nakon toga ocenile kandidate u skladu sa odredbama pravilnika. Ocene komisija su bile dostupne kandidatima uz mogućnost da na iste podnesu prigovor.
Pored navedenih komisija, Državno veće tužilaca je za realizaciju ovih konkursa formiralo radnu grupu sastavljenu od izbornih članova Državnog veća tužilaca, koja je razmatrala izveštaje, odnosno liste kandidata koje su sastavile navedene komisije. Potom je ta radna grupa formirala konačnu listu svih kandidata koji su učestvovali na konkursima. Ova rang lista je bila objavljena na oglasnoj tabli Državnog veća tužilaca i ni jedan od kandidata koji su učestvovali u postupku izbora na pomenutu rang listu nije imao nikakav prigovor, odnosno primedbu.
Analizom uspeha na testiranju kandidata može se utvrditi da je veliki broj kandidata ostvario najveći broj bodova između 69 do 70, što maksimum, a što svakako govori o kvalitetu predloženih kandidata. Predlog Državnog veća tužilaca obuhvata najbolje kandidate iz svih kategorija kandidata, i to tužilačkih pomoćnika, polaznika početne obuke Akademije, kandidata koji su okončali obuku na Akademiji i sudijskih pomoćnika.
Osim broja bodova koji su kandidati ostvarili na testu, odnosno na osnovu prethodne ocene njihovog rada, Državno veće tužilaca je prilikom predlaganja kandidata posebno cenilo i njihove radne biografije, dužinu staža i posebno znanje i veštine, kao i oblasti prava kojima su se bavili u okviru svog dosadašnjeg radnog iskustva. Imajući u vidu kvalitet predloženih kandidata, ocene njihovog prethodnog rada, ocene koje su postigli prilikom pismenog i usmenog testiranja, činjenicu da svi kandidati duži niz godina rade na poslovima u pravosuđu, i to u krivično-pravnoj materiji, sigurna sam da će predloženi kandidati opravdati naše i vaše poverenje kao budući zamenici javnog tužioca i da će svojim radom značajno doprineti jačanju kvaliteta rada u Javnom tužilaštvu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima izvestilac Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Gospodine potpredsedniče, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmatrao sve ove predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca za izbor sudija i zamenika osnovnih i javnih tužilaca koji se prvi put biraju i doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i da ovi kandidati, koji su pred nama predloženi od strane ova dva tela, budu izabrani za sudije koji se prvi put biraju i za zamenik osnovnih javnih tužilaca koji se prvi put biraju.
Kao što vam je poznato, ja sam, kao predsednik Odbora shodno Ustavu Republike Srbije, član Državnog veća tužilaca Visokog saveta sudstva i učestvovao sam u radu ova dva tela prilikom donošenja ovih odluka da se Narodnoj skupštini predlože ovi kandidati za izbor sudija koji se prvi put biraju odnosno zamenika osnovnih javnih tužilaca koji se prvi put biraju. Mogu da vam kažem vrlo odgovorno da je i jedan i drugi organ, odnosno jedno i drugo telo vrlo odgovorno, savesno, temeljno razmatralo sve prispele kandidature za izbor za sudije, odnosno zamenika osnovnih javnih tužilaca i ovaj predlog koji se danas nalazi pred nama je predlog tog rada i Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, odnosno prethodno komisija koju su formirane od strane ova dva tela i koje su izašle sa određenim predlogom.
Svi ovi mladi ljudi, koji treba sutradan da budu izabrani za sudije osnovnih sudova, odnosno zamenike osnovnih javnih tužilaca, su svojim dosadašnjim radom pokazali, dokazali da s pravom mogu da nose funkciju sudija osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnih javnih tužilaca. I zato, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ne treba da imamo dilemu, treba da glasamo za ove predloge i da podmladimo srpsko pravosuđe, da imamo kvalitetne mlade ljude koji su se dokazali do sada kao sudijski, odnosno tužilački pomoćnici u svom radu, da znaju da rade svoj posao, da vole na prvom mestu svoj posao.
Ono što hoću da kažem, na kraju, nijedan od kandidata na Odboru nije osporen na bilo koji način, tako da još jednom vas pozivam da u danu za glasanje jednoglasno prihvatimo predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani gosti, odnosno članovi Visokog saveta i Veća tužilaca, ono što je za nas, za razliku od predsednika odbora, dilema jeste kako i na koji način, s obzirom da znate šta smo sve, kroz ovih 20-ak godina borbe, pre svega, prvo za podelu vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu uradili kao politička stranka, odnosno organizacija koja se zaista trudila, ne samo Srbiju da približi evropskim vrednostima i uređenim društvima, već se i konkretno kroz zakone zalagala i reforme da mi danas možemo da imamo efikasno i što je najvažnije nezavisno sudstvo.
Po Ustavu Republike Srbije, sudijska funkcija je stalna i izuzetno lice koje se prvi put bira, bira se na tri godine. Gospodin Tomić je bio vrlo jasan u delu koji je govorio o razgovorima koje je sprovodila Komisija koja se izabrala od strane Visokog saveta sudstva, zatim o kriterijumima koji su očigledno bili jasni, na kraju o parametrima, odnosno rezultatima koji su se, u konkretnim slučajevima, cenili.
Kriterijumi, ono što je pitanje – da li su bili isti za one koji su radili u sudu i za one koji nisu radili u sudu? Da li su se isti parametri koristili kada su bili u pitanju jedni i drugi? Prijavilo se 1225, ukoliko sam dobro čuo, kandidata, a 1165 je sada intervjuisano. Šta je sa ostalima?
Drago mi je što su to mladi i stručni ljudi. Ono što uliva nadu jeste što je većina kandidatkinja, kada su u pitanju kandidati, odnosno kandidatkinje Visokog saveta sudstva, isto tako kada je u pitanju Državno veće tužilaca. To sa jedne strane uliva nadu da smo postali društvo koje vodi računa da na odgovorne funkcije i na odgovorna mesta postavljamo žene, a sa druge strane, ono što me plaši jeste da to nije pravilo u našem sistemu i da se obično žene postavljaju na ona mesta na kojima nema moći, u kojima nema novca i gde nema velikog uticaja.
Pravosuđe je strašno bitno za Srbiju, i to iz nekoliko razloga. Pravosuđe koje funkcioniše je važno, između ostalog, i zbog ekonomskog razvoja Srbije. Ne znam koliko ste imali prilike da vidite, ali često privredne komore zemalja članica EU savetuju investitore da ne ulažu u Srbiju iz razloga što u Srbiji pravosuđe ne funkcioniše. Imate nekoliko egzaktnih primera gde privredne komore na neki način teraju investitore na ulaganje u Srbiji iz razloga što, kao što i sami znate, stvari nisu najsavršenije kada je u pitanju pravosuđe.
Svi znamo koliko je mali sudski budžet…
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)
Da li možete da mi obezbedite…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Čekam da mi kažete nešto o nekom kandidatu.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Da li mogu da nastavim, pošto…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Može li da se priča o tački dnevnog reda?)