Izvolite.

Zahvaljujem.
Javila sam se povodom povrede dostojanstva Narodne skupštine, po Poslovniku, član 107. Naime, pošto je ministarka u svom obraćanju rekla da su njen fokus rad i rezultati, a da je naš fokus priča, smatram da je to potcenjivanje narodnih poslanika. Naš fokus naravno da nije ovde samo priča, već pre svega ono o čemu se priča. Hvala.

Bila je ta već primedba, pa ne može dva puta o istom da se govori. Hvala.
Ministre, na povrede Poslovnika samo ja odgovaram. Ministre, nemojte uopšte, to je manir, to je verovatno najjače što možemo da čujemo danas.
Reč ima Marko Đurišić, a neka se pripremi Gorica Gajić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege poslanici, mislim da i ova današnja i jučerašnja diskusija govore u kakvom tonu će se odvijati dijalog između Vlade i lokalnih samouprava i zašto je ovaj predlog zakona loš. Čujemo kako postoji jedan dobar predlog koji treba da unapredi život dva okruga, ali onda čujemo kako nema para za to i onda čujemo molbu Vladi da Vlada nešto da. E, to se zove centralizacija. Kada vi uzimate pare od lokalnih samouprava, pa onda vi na centralnom nivou odlučujete koliko, šta i kako ćete davati kojoj opštini. Zato smo mi protiv ovog zakona. Vi ovim zakonom dodatno centralizujete politički i ekonomski život u Srbiji. Više para će, i to je suština ovog zakona, ostajati na centralnom nivou umesto na lokalnom nivou, suprotno najboljoj praksi i evropskim vrednostima. Govorio je moj kolega iz poslaničke grupe SDS – Narodni pokret Srbije tačno u brojevima koliko je smanjeno u poslednje četiri godine učešće lokalnih budžeta u ukupnim finansijama, a koji je nivo poželjan u Evropi. Mi idemo u suprotnom smeru od tog evropskog.
Šta je bila ideja da se obezbede dodatne pare u državnom budžetu, ako ovde slušamo kako je suficit 120 milijarde? Čemu onda još ovih pet? Zašto će te pare biti potrošene? Toga ovde nema.
Imamo najave da će Vlada pomoći, i vi ste to sami rekli, onim opštinama ili gradovima kojima sada bude nedostajalo sredstava da završe neke projekte, Vlada će im izaći u susret. Koji su to projekti? Koji su to kriterijumi? Hoće li ponovo da bude kriterijum da li vam je tata predsednik Republike pa će vaš grad da dobije pare iz budžeta ili ne? Jel su to kriterijumi u Srbiji koji danas važe? Šta će se raditi sa tim parama? Šta je cilj politike Vlade u Srbiji?
Postavljen je ovde na najviši postulat budžet. Budžet služi za sprovođenje nekih politika, ne da postoji sam za sebe, u nekoj ravnoteži, ili ne, nego da se neke pare koje se prikupljaju od građana Srbije potroše na dobrobit građana Srbije, a ne da stoje negde i da mi pričamo koliko ih ima. To nije suština politike.
Ne razumem zašto i čemu će služiti ovih pet milijardi, ako već ima 120 više? Da bude još više? Gde je tu korist za građane Srbije? Da li će možda Vlada doneti odluku da, recimo, popravi gromobrane u svim gradovima i opštinama u Republici Srbiji? To nije verovatno mnogo para, sigurno je mnogo, mnogo manje od ovih pet milijardi koliko će ovim zakonom ostati.
Zašto govorim o tome? Dve mlade devojke su letos poginule od udara groma u Aleksandrovcu. Onda je bilo priče da opština nije imala 100 hiljada dinara da se to popravi. Kolika je cena ljudskog života danas u Srbiji? Da li je najvažnije koliko mi imamo u budžetu, ili kako ćemo poboljšati život građana Srbije?
Ja ću vama, ministarka, danas dati jedan predlog. Ja bih mogao, da ste došli sa tim predlogom, zajedno sa ovim izmenama i dopunama Zakona, koje su dva člana, to je sve što je Vlada uspela da uradi za dva meseca, da ste došli i rekli – smanjićemo učešće poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama, ali ćemo smanjiti porez na zarade, da konačno krene da se smanjuje poresko opterećenje na zarade koje se isplaćuju u Srbiji, ono je danas najveće u regionu, i sigurno će vam svako reći kao problem Srbije da su poreska opterećenja na zarade prevelika i ona nisu smanjena ni za jedan jedini promil u poslednjih pet godina. Ruku na srce, nisu bila smanjivana ni ranije. Ali, hajde sada, ako ima tih 120 milijardi već u budžetu viška, a nećete da vratite ono što ste oteli penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi, hajde, smanjite poreze na zarade za jedan procenat, to je, otprilike, koliko sam ja napravio matematiku, ovo što će sada više para ostati za centralni budžet.
Pokažite da stvarno želite neke reforme. Ovo nije reformski zakon. I moram da primetim jednu stvar – vidi se da nemate iskustva u političkom životu, jer ste ovde rekli i priznali da je Vlada kršila zakon, gde ste govorili o tome da je tehnička Vlada sa nekim razgovarala i pregovarala. Znate, tehnička Vlada, po zakonu, može da radi samo neodložne poslove, tako kaže zakon, upravo zato što nema legitimitet, a pošto se nalazi u tehničkom mandatu, ne može da razgovara, pregovara i dogovara. E, vi ste priznali da je ta Vlada, tehnička, vi niste bili njen član, kršila zakon. Možda je i to razlog zašto smo mi četiri meseca čekali da se posle izbora formira Vlada – jer neko nije hteo da radi po zakonu. Hvala vam.

Izvolite, reč ima ministarka.

Još jednom da probam da kažem osnovne razloge za ovaj zakon, ali se vraćamo na debatu od juče. Znači, 2011. godine smo imali, da ponovim, potpuno neverovatno povećanje udela lokalnih samouprava u porezu na zarade, sa 40% na 80%, što nije praksa ni u jednoj zemlji. Imali smo tu odluku koja, ruku na srce, narodni poslanici su to juče rekli, to nisam ja izgovorila, koja je bila par ekselans politička. Imali smo 2008. godine povećanje penzija. Takođe politička odluka. Nije ni jedna ni druga odluka bila zasnovana na analizama i na planu šta će da se desi dobro ovoj Srbiji, njenim građanima i lokalnim samoupravama ako se ovo sve bude povećalo. To tada nije bilo važno.
Sada postoji neka Vlada koja mora da menja te odluke i donosi nepopularne poteze, da bi ispravila takve odluke u korist građana Srbije, a, na kraju krajeva, u korist tih lokalnih samouprava i borila se da ne bude ta ravnoteža narušena, nažalost, u ovom trenutku, na taj način da ugrozi održivo finansiranje lokalnih samouprava i kvalitet usluga koje oni pružaju građanima. To je poenta ovoga. Dakle, ispravljanje grešaka iz prošlosti, a mislim da je i Fiskalni savet to rekao, a ne bi rekla da je Fiskalni savet neobjektivna institucija i da nije dovoljno profesionalan.
Što se tiče tehničke Vlade, ja sam rekla da su se čuli komentari koji su bili u javnoj raspravi u vreme prethodne Vlade, u vreme njenog mandata – decembar 2015. godine. Čuli su se komentari i ova Vlada ih je usvojila.
Što se tiče Aleksandrovca, razumem političku debatu i to da idemo na to da Vlada uzima jedan dinar od beba, a sada idemo na smrt dve devojke i sve je to deo političke debate. Ja iskreno nisam za to, ali u redu. Aleksandrovac je svakako jedna od onih opština na kojima ima puno da se radi sa njom, da svi zajedno utegnemo u tim finansijama. Aleksandrovac je recimo, lokalna samouprava koja čak 33% svog budžeta daje na plate što je preko republičkog proseka koji i sam nije dobar, tako da je moguće da Aleksandrovac posluje na bolji način i to nema nikakve veze sa ovih 2,3% razlike u budžetu. Dakle, ona Aleksandrovcu neće ni pomoći ni odmoći da uspostavi gromobrane ukoliko lokalna samouprava želi da postavi gromobrane, a prethodna Vlada je usvojila, odnosno počela da primenjuje, Vlade pre toga su usvojile, ova je počela da primenjuje metode kontrole kako se troše finansije lokalnih samouprava, a na kraju krajeva koliko ljudi zapošljavaju i koliko troši na plate, tako da ćemo nastaviti u tom smislu. Hvala vam.

Hvala vama.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Javio sam se za povredu Poslovnika, gospođo Gojković zato što mislim da je sramota da se smrt dve devojke koristi kao argument u političkoj debati. Ako bismo tako krenuli, onda bismo mogli da prebrojavamo mrtve od udara groma u vreme kada je predsednik Republike bio Boris Tadić, pa da kažemo da je Boris Tadić kriv zato što je nekoga u Srbiji udario grom.
Drugo, gospodin Marko Đurišić je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i na taj način što je pokušao da obmane i narodne poslanike i građane Republike Srbije pozivajući se na neki zakon koji govori o nekoj tehničkoj Vladi koja nešto sme, a nešto ne sme da uradi. Evo, ja sada pozivam gospodina Marka Đurišića da kaže u kom zakonu Republike Srbije se uopšte koristi pojam tehničke Vlade? Dakle, koji je to zakon koji je Vlada Republike Srbije kao navodno tehnički prekršila? U vreme kada je stranka gospodina Đurišića vodila ovu državu mi smo imali stopu rasta 2008, 2009, 2010. godine od minus četiri. Dakle, ne da Srbija nije bila u plusu, nego smo imali negativnu stopu rasta, bili smo jedna od najgorih zemalja u Evropi.
Za prvih osam meseci ove godine Vlada Republike Srbije je uspela da omogući rast BDP od 2,8%, skoro 3%...

Poslaniče, ušli ste u repliku.

Imamo rast industrijske proizvodnje, poljoprivredne proizvodnje, povećan je promet u trgovini na malo. To znači da građani postepeno iz dana u dan osećaju boljitak zbog pozitivnog rada ove Vlade.