Hvala, prošlo je vreme, a vi ste hteli da replicirate, ne da dobijete još dva minuta da nešto kažete o Predlogu zakona. Morate konkretno replicirati osobi kojoj ste tražili. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Povređen je član 107. stav 1, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Vama se zahvaljujem, vi jeste gospodina Živkovića upozorili na jedan deo nepoštovanja dostojanstva u ovoj Skupštini, ali drugi deo ste propustili da ga upozorite i time ste vi povredili Poslovnik. Naime, sa govornice u skupštinskoj sali čestitati puč, dan kada je izvršen nasilni upad u ovu Skupštinu, kada je ova Skupština paljena, pljačkana i ostalo je uvreda za svakog od nas ko se nalazi u ovoj sali. Za ovakvo ponašanje je bilo za očekivati da gospodinu Živkoviću bar izreknete opomenu, jer ovo nije ni prvi put, a verovatno neće biti ni poslednji put ukoliko ne budete primenili sredstva koja su vama data ovde kao nekome ko rukovodi sednicom da ovakve uvrede trpimo ovde u Skupštini. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Nema replike na povredu Poslovnika. Smatram da nisam povredila Poslovnik. Svako ima određena politička osećanja i ima pravo da ih brani ovde u parlamentu, tako da ne mogu ja da cenzurišem poslanike kada žele nešto da kažu iz svog političkog spektra. Moje privatno mišljenje o paljenju Skupštine zadržaću, da ne bih upala u klopku, da ulazimo u replike.
Ako hoćete da glasate o povredi Poslovnika koju sam eventualno učinila, samo mi recite. (Ne)
Zahvaljujem.
Zoran Živković nema pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, povreda Poslovnika.

Poštovana predsednice, povredili ste član Poslovnika 108. time što ste dali gospodinu Petroviću reč na pomen Jagodine.
Juče je sve vreme rasprave pominjana i Inđija i moja opština i Kragujevac i niko od nas nije dobio pravo na repliku, tako da vas molim da budete jednaki prema svim poslanicima. Ako na pomen Jagodine, koju je spomenuo gospodin Živković, gospodin Petrović može da dobije pravo na repliku zato što je on iz Jagodine, onda je juče trebao da dobije reč gospodin Stevanović na pomen Kragujevca, gospodin Goran Ješić, kome ste prekinuli prenos sednice da ne bi čuli njegovo izlaganje, na pomen Inđije.
Što se tiče 5. oktobra, 5. oktobar je…

Puno vam hvala na predavanju o 5. oktobru. Sedite da ne bih oduzela dva minuta vašoj poslaničkoj grupi. Niko vas ne čuje, sedite. Znači, predavanje o 5. oktobru neću dozvoliti danas. Jednostavno, ne interesuje nas, pričaćemo o zakonu koji imamo pred nama. Puno vam hvala, dosta nas su svedoci šta se dešavalo.
Znači, povreda Poslovnika, kada podignete knjižicu, ja moram da vam dam reč, a tek onda sledi odobravanje ili sankcije, da li ste zloupotrebili ili niste zloupotrebili.
Reč ima ministar Ana Brnabić.

Hvala vam.
Čudim se sama, realno je prvi put da se slažem u nečemu sa narodnim poslanikom gospodinom Zoranom Živkovićem. Mislim da je najnormalnija stvar da se bebe prijavljuju elektronski, da roditelji ne treba kada dobiju bebu da trče po lokalnim samoupravama, po šalterima, da skupljaju papire, već da treba da budu kod kuće sa tom bebom, a država da im pošalje na kućnu adresu sve podatke. Nažalost, to će se desiti tek sada, odnosno već se dešava u 50% Srbije, nije se desilo ranije, ali se slažemo da je to najnormalnija stvar i kada je najnormalnija stvar i verovatno najlakša stvar na svetu, onda ste mogli i vi da je uradite.
Što se tiče debate u parlamentu, izvinjavam se ovom Domu za moje neiskustvo, nepoznavanje pravilnika. Trudiću se da to popravim u mom radu. Apsolutno sam bila isprovocirana rečenicom da ova Vlada uzima od beba jedan dinar, mislim da to nije kultura parlamentarnog dijaloga. Pritom, mislim da je to apsolutna i notorna neistina i za to imamo činjenice. Nije činjenica kada kažete – ne, uzima, a ja kažem - ne uzima, nego mi imamo dokaz da ne uzima, a to ćete videti sledeće nedelje, ako ne znate sada, ali pretpostavljam da znate.
(Marko Đurišić, s mesta: Hajde sada da vidimo.)

Nemojte dobacivati ministru.

Na kraju krajeva, moje iskustvo je svakako limitirano u ovim debatama. Moj fokus su rad i rezultati, vaš fokus je priča i uvek ću se odlučiti da radim, a ne da pričam. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić, replika.

Jedan od govornika iz bivšeg režima i bivši premijer je spomenuo da Vlada Aleksandra Vučića otima od penzionera, od beba, od zaposlenih u upravi. Pa još reče da je javni dug, kada je Aleksandar Vučić ušao u vlast, bio 16 milijardi evra, a sada je 26. Bio je 19 milijardi, a sada je 24. Na tih 19 se dodaje 2,5 koje su bile sakrivene u budžetu i milijarda godišnje kamate da se plati na dugove koje je ostavila bivša Vlada. Samo ove godine 176 milijardi dinara kamate na kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, kapetana Titanika.
Ako pričamo ko je otimao, otimao je bivši režim i to, recimo, preko „Razvojne banke Vojvodine“ 400 miliona evra, pa je otimao od dece ometene u razvoju za ruševinu koju su platili 150 miliona dinara, pa su otimali preko „Agrobanke“, pa su otimali preko kursnih razlika, pa su otimali preko investicija koje nikada nisu završene.
Ako je otimanje od naroda izgradnja puteva, infrastrukture, stvaranje uslova za otvaranje pogona i pogonskih i novih radnih mesta, ako to zovete otimanje, svaka vam čast. Otimanje je „Agrobanka“, otimanje je „Razvojna banka Vojvodine“, otimanje su gubitak radnih mesta. I „Metals banka“ je na spisku, naravno. I „Sartid“ je bio otimanje. Kako ste privatizovali „Sartid“? Tako što ste oduzimali mesnu nadležnost Trgovinskom sudu u Požarevcu, prebacili u Beograd i prodali bud zašto. O čemu pričate? I onda je neko drugi otimao? Ne, vi ste otimali, a mi sad vraćamo građanima.