Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.10.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/197-16

3. dan rada

06.10.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:25

OBRAĆANJA

Miroljub Tomić

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, evo dva dana se nalazimo u ovom najvišem skupštinskom zdanju, slušamo diskusije, pitanja, polemike vezano za ovu tačku dnevnog reda i za temu koja je bila na dnevnom redu, kao što je rekla koleginica, i neke teme koje možda nisu bile baš na dnevnom redu. U svakom slučaju, meni je uvek drago kada dođem u ovaj skupštinski dom i čujem pitanja koja se odnose na ono zbog čega smo ovde, a to je predlaganje kandidata za prvi izbor na sudijske funkcije. Kroz postavljanje takvih pitanja i odgovore koje ću izneti kao predstavnik Visokog saveta sudstva, mi ćemo samo ovaj postupak izbora sudija, predlaganje izbora sudija učiniti još jasnijim i vama narodnim poslanicima, sa jedne strane, i građanima, sa druge strane, ukoliko slušaju i gledaju ovaj televizijski prenos.
Bilo je jedno od pitanja koje se često ovde pominjalo, a to je pitanje – kako to da su za pojedine sudijske funkcije, za izbor na prvu sudijsku funkciju, predloženi neki kandidati koji imaju manje ocene u odnosu na druge ocene. Pominjane su određene odredbe Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, ali uvek kada su pominjane te odredbe one su parcijalno pominjane. Niko nije hteo da pomene član 1. koji kaže da sudija pored uslova za rad u državnim organima, pored završenog pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita, moraju da zadovolje i zahteve za izbor u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. To je sa jedne strane.
Sa druge strane, Visoki savet sudstva predlaže kandidate ne samo na osnovu ove odluke iz 2009. godine, već i na osnovu odredaba Zakona o sudijama koje govore o tome koje sve kriterijume i koje sve parametre treba da uzmemo u obzir.
Kada je reč o samoj odluci i kada je reč o stručnosti, jedno od merila jeste prosečna ocena na studijama, dužina studiranja, ali i ocena rada. Kada je reč o oceni rada, kaže se da je ocena rada merilo praktičnog znanja kandidata prema poslovima koje kandidat obavlja posle položenog pravosudnog ispita.
Kada je reč o osposobljenosti, a koja inače podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju određenih sudskih predmeta, kaže se da je osposobljenost uslovljena dobrim poznavanjem materijalnog i procesnog prava, poznavanjem Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, svešću o potrebi proučavanja predmeta, umešnošću, sposobnošću analitičkog i sintetičkog mišljenja, rasuđivanjem po vlastitom razumu, jasnim izražavanjem i uzornom pismenošću, marljivošću, samokontrolom, smislom za kolegijalnu saradnju i kulturom ophođenja.
Osposobljenost za vršenje sudijske funkcije, sudijskog pomoćnika, a videli ste, dame i gospodo, da je najveći broj kandidata koje je Visoki savet sudstva predložio jesu zapravo sudijski pomoćnici. Dakle, ljudi koji su započeli svoju karijeru u sudovima, gde su veoma često volontirali, radili bez naknade dve godine, zatim marljivim radom položili pravosudni ispit, radili dugo kao sudijski pomoćnici, opredelili se za jedan karijeran rad, karijerno napredovanje, što je intencija svih nas da se upravo takvo napredovanje odvija i događa u samom pravosuđu.
Kada je reč o osposobljenosti za vršenje sudijske funkcije advokata, odnosno onih lica koja ne dolaze direktno iz pravosuđa, a bilo je i takvih naravno i o njima smo savesno vodili računa, osposobljenost se utvrđivala na osnovu vrednovanja njihovog rada i mišljenja Advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan, odnosno mišljenja principala kada je kandidat advokatski pripravnik. Inače, osposobljenost kandidata za vršenje sudijske funkcije se cenila i na osnovu rezultata razgovora sa prijavljenim kandidatima.
Ponoviću ono što sam izneo u uvodnom izlaganju. Neću govoriti o tim velikim brojkama koliko je prijavljenih kandidata, koliko smo dana, odnosno meseci radili i razgovarali sa tim kandidatima. Ali, zakon govori, odnosno pravilnici govore da je potrebno da se formira komisija i siguran sam da se takođe svi ovde slažemo da nije isto samo kada govorimo o kandidatima na osnovu cifara, brojki ili nekih opisnih stvari koje vidimo na papiru, da se potpuno drugačija slika stiče kada sve to zajedno upodobimo, kada sve to zajedno sažmemo, ali imamo i kandidata ispred sebe sa kojim razgovaramo o njegovom dosadašnjem radu, sa kojim razgovaramo o njegovom poznavanju određenih stvari u pravosuđu i poslu kojim se bavio određeni broj godina i kada imamo kandidata koji nam iznosi svoju viziju budućeg rada u pravosuđu i svoju viziju načina na koji će da obavlja tu značajnu sudijsku funkciju.
Dakle, govorim sve o parametrima i kriterijumima koji su bitni za izbor sudija na prvu sudijsku funkciju, da bi ih objasnio i vama uvaženi narodni poslanici i onima koji slušaju ovaj prenos koliko tih parametarnih kriterijuma treba da ima da se sagleda da bi se došlo do određene odluke koja predstavlja predlog da bi taj predlog razmatrala Skupština Republike Srbije.
Takođe, treba dakle da govorimo o dostojnosti. Sam VSS, odnosno Komisija VSS je vodila računa o dostojnosti kandidata u skladu sa odredbom člana 9. ove odluke koja se ocenjuje na osnovu mišljenja sudije, odnosno veća i sednice sudskog odeljenja u kojoj je sudijski pomoćnik raspoređen. To mišljenje sednice veća sudija, odeljenja u koji je sudijski pomoćnik, odnosno stručni saradnik raspoređen, ali ne samo mišljenje te sednice sudija, nego i mišljenje sudija instacionog višeg suda takođe verujem da ćemo se svi složiti je vrlo značajno.
Jer, ko će bolje, kvalitetnije i savesnije da oceni jednog kandidata, nego oni koji su njegovi principali, oni koji su njegovi mentori, dakle sudije koje imaju dugogodišnje iskustvo, prvenstveno mislim na sudije VKS, Apelacionog suda, Višeg suda i osnovnih sudova sa dugo godina staža i koji dobro znaju koji od kandidata i na koji način obavlja posao u određenom sudijskom odeljenju, znaju koliko je presuda uradio, znaju njegov odnos prema poslu, počevši od toga da li dolazi na vreme na posao, da li savesno i odgovorno obavlja poslove koji se pred njega postavljaju. Da li su te odluke kvalitetne, ono što je vrlo značajno i da li mogu da očekuju da će sutradan taj kandidat ako bude izabran na sudijsku funkciju moći da ih rastereti značajnog dela posla obzirom da će raditi zajedno sa njima u istom kolektivu. Dakle, vrlo značajno za određivanje u vezi toga ko će biti predlog VSS, odnosno ko će sutradan biti izabran na sednici Skupštine.
Primera radi, da bih vam pojasnio ovo da ću vam dva primera. Primer jedan ili primer prvi, kandidat koji nemaju najvišu ocenu, da ne bude zabune, inače VSS je u svojim predlozima za ovaj Visoki dom dostavio detaljnu analizu svačijeg rada počevši od godina studiranja, počevši od toga koju je prosečnu ocenu imao, počevši od toga koje poslove konkretno i u kom periodu je obavljao, želeći da na taj način ovaj postupak predlaganja učinimo ne samo transparentnim, već da vam pružimo sve one relevantne i potrebne podatke da biste kao poslanici Republičkog parlamenta imali dovoljno elemenata da odlučujete o našim predlozima.
Dakle, kandidat koji je rođen 1973. godine, studije na Pravnom fakultetu je završio 2003. godine. Dakle imamo kandidata od čijeg završetka Pravnog fakulteta je prošlo 13 godina, što je vrlo relevantna cifra, verujem da će te se složiti. Pripravnički staž je obavio u Okružnom sudu. Najpre je radio kao sudijski pripravnik, volonter, a zatim zasnovao radni odnos na mestu sudijskog pripravnika na kome je obavljao sve poslove predviđene programom obuke sudijskih pripravnika. Pravosudni ispit je položio 27. septembra 2008. godine.
Dakle, imamo kandidata koji od trenutka kada je položio pravosudni ispit, pa do ovog trenutka ima osam godina staža kao sudijski pomoćnik i pre toga još dve godine, odnosno još pet godina kao pripravnik odnosno sudijski pripravnik, volonter. Da li je malo osam godina staža posle položenog pravosudnog ispita? Nakon toga je zasnovao radni odnos kao sudijski pomoćnik u Okružnom sudu na kom mestu se nalazio do 31. decembra 2009. godine.
Od početka obavljanja poslova na ovom radnom mestu bio je angažovan na pripremi, referisanju, izradi odluka Drugostepenog krivičnog veća, pohađao je veliki broj seminara i obuka u cilju edukacija iz oblasti prvenstveno krivičnog ali i građanskog prava. Od prvog februara 2010. godine zasnovao je radni odnos u apelacionom sudu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika, najpre na određeno, zatim na neodređeno vreme u zvanju sudijskog saradnika. Zvanje višeg sudijskog saradnika je stekao 1. septembra 2011. godine.
Pravim jednu digresiju da napravimo presek, analizu ovog kandidata. Dakle, jedno potpuno karijerno napredovanje, prošao je sve instance koje treba da prođe jedan sudijski pomoćnik da bi uopšte došao u obzir da bude izabran. Učestvovao je u raznim sudijskim posetama, govori više stranih jezika i prema mišljenju sednice svih sudija Apelacijonog suda, kandidat ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije i predsednika sudova. Dakle, one odluke čije sam malopre segmente odnosno određene članove vama ovde ispričao i prezentirao.
Dakle, VSS je posebno imao u vidu da je taj kandidat dobio veliku podršku za izbor od strane sudija Apelacionog suda, jer je od prisutnih 28 sudija Apelacionog suda, koji su se izjašnjavali o kandidatima koji su podneli prijavu na oglas za izbor sudija, ovaj kandidat dobio 27 glasova. Dakle, imamo jedan sud koji se gotovo nalazi na vrhu lestvice, odmah iza VKS, sud u kome rade sudije koje imaju po 30, 35, blizu 40 godina i na sednici tih sudija, ovaj kandidat od 28 sudija je dobio 27 glasova.
Ima li bolje potvrde da se radi o dobrom kandidatu, pored svega ovog što sam nabrojao i izneo ovde pred vama uvaženi poslanici, ili ćemo da kažemo – taj kandidat je za vreme studiranja koje je inače završio još pre 15 godina, imao nizak prosek i nećemo nikada da ga biramo. Naprotiv VSS je procenio na osnovu svih ovih parametara, kriterijuma, uz sveukupnosti, kada je reč o ovom kandidatu i došao do predloga da je ovaj kandidat ta osoba koja treba da bude izabrana za sudijsku funkciju, a pri tome je izuzetno dobar utisak ostavio o dobio visoku ocenu u razgovoru sa komisijom koju je formirao VSS.
Primer dva, kratko ću, kandidatkinja koja je rođena 1979. godine, osnovne studije završila na Pravnom fakultetu, sa izuzetno visokim prosekom. U svojstvu pripravnika radila je u advokatskoj kancelariji od septembra 2006. godine, s tim da je od septembra 2008. godine bila na praksi u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, gde je izrađivala nacrte sudskih odluka u građanskoj i krivičnoj materiji. Pravosudni ispit je položila 2010. godine i do marta 2010 godine je radila u advokatskoj kancelariji kao pripravnik sa položenim ispitom.
U martu 2010. godine primljena je u radni odnos na određeno vreme u Prvi osnovni sud u Beogradu, a u oktobru iste godine primljena je u radni odnos na neodređeno vreme na radno mesto sudijskog pomoćnika u zvanju sudijskog saradnika. Raspoređena je na ostavinsko odeljenje u veću u kome je samostalno postupala, rukovodila raspravama i radila odluke o nasleđivanju.
Dakle, pravim poređenje, imamo jednog kandidata koji je kasnije završio fakultet, jednog kandidata koji je duže tu, ali oba kandidata su položila uspešno i pravosudni ispit, rade na ovim poslovima koje sam sada ovde ispričao. U julu 2011. godine preuzeta od strane Apelacionog suda, gde je raspoređena građansko odeljenje u veću u kome obavlja poslove sekretara veća, priprema i samostalno referiše predmete na sednicama veća i radi nacrte drugostepenih građanskih odluka.
Zašto čitam ovo detaljno? Iz razloga što je bilo primedbi da Visoki savet sudstva je samo dao predloge, a da nije dovoljno izneo argumente, odnosno nije dovoljno dao sve ono što je bitno i potrebno za jednog kandidata da bi moglo da se govori o njegovom izboru ili neizboru.
Za ostvarene rezultate rada u 2012, 2013. i 2014. godini ocenjena je ocenom – naročito se ističe. Mogu da kažem i vama i onima koji slušaju ovaj prenos da VSS nije predložio nijednog kandidata koji nije imao u prethodne tri godine najviše ocene vezano za svoj rad, a to su ocene – naročito se ističe.
Jedno od pitanja koje je ovde bilo postavljeno jeste sumnja u proces izbora obzirom da je protiv nekog od sudija koji je nedavno izabran, pre određenog vremena, od strane Skupštine, a na predlog VSS pokrenut određeni krivični postupak. Pre svega, što se tiče krivičnog postupka niti ja, niti bilo ko drugi ima pravo da uopšte govori o predmetu koji je u toku i to nešto o čemu neću da govorim.
Visoki savet sudstva nije Vanga pa da razmišlja o tome kako će kandidat koji bude predložen i eventualno bude izabran od strane VSS da se ponaša nakon godinu, dve, tri, pet ili 10, pa da zbog toga neko treba da snosi odgovornost, kao što je ovde bilo reči.
Visoki savet sudstva razmatra kvalitete kandidata i sve ono što je bitno i relevantno za tog kandidata u momentu kada o tome odlučuje, kada donose odluku o predlogu koji treba da prosledi Skupštini, govorim o izborima na prvu sudijsku funkciju i onoga što je kandidat radio do tada u svojoj karijeri…
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Moraćemo da napravimo pauzu od desetak minuta. Napravićemo pauzu od desetak minuta. Očigledno da imamo određenih tehničkih problema.
(Posle pauze)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Reč ima Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva. Izvolite.

Miroljub Tomić

Imali smo malu pauzu zato što je došlo do problema u ovim mikrofonima, odnosno u ovoj tehnici, što naravno i pretpostavljam neće biti problem da se ovo zasedanje vezano za izbor sudija na prvu sudijsku funkciju uspešno završi, sa jedne strane, kada je reč o tehnici, a sa druge strane da bude sadržajno, odnosno da suštinski izaberemo najbolje i najkvalitetnije kandidate.
Dakle, malo pre sam govorio o tome da je Visoki savet sudstva imao sve one parametre koji su po oceni Visokog saveta sudstva, odnosno u skladu sa odredbama Zakona o sudijama, odnosno u skladu sa ovom odlukom koja reguliše ova pitanja i predlagao te kandidate, odnosno odgovorio na neka pitanja. Jedno od pitanja jeste bilo i zašto su predloženi neki kandidati koji nisu mladi, pod znakom navoda, obzirom da je u predlogu stajalo da biramo mlade, perspektivne, itd, kadrove. Većina kandidata koje smo predložili su ljudi koji imaju 35, neki 40, neki i više godina. Svakako da oni koji imaju više godina života, oni koji imaju i više godina staža kao sudijski pomoćnici, odnosno stručnjaci u određenoj oblasti, sigurno je, ako ispunjavaju i ove ostale kriterijume i ako su bili dobri u drugim odnosima, kada je reč o rezultatima rada, svakako da činjenica da imaju određeni broj godina nije smetnja, već se može reći da to predstavlja plus u smislu određenog iskustva.
Evo, da polako, što kaže, privodimo kraju ovu današnju diskusiju, pa i ja da privedem kraju ovo moje izlaganje, ali samo da ukažem na još nekoliko stvari, s obzirom da je ovde bilo dosta reči o podeli vlasti, o nezavisnosti pravosuđa, o tim i te kako značajnim temama o kojima se veoma često priča i raspravlja.
Kada se priča o nezavisnosti pravosuđa, i mene i sve nas sudije, često pitaju šta je to i kako izgleda nezavisno pravosuđe, odnosno stručno, objektivno i nezavisno pravosuđe. Uvek odgovaram isto,ono što ću i sada reći ovde, u ovoj skupštinskoj sali, a to je da je pravosuđe stručno i nezavisno onoliko koliko je stručan i nezavistan pojedinačno svaki nosilac pravosudne funkcije. Još je tvorac podele vlasti Monteskje govorio da pravosuđe kao grana vlasti nema drugi način da tu vlast manifestuje, nego kroz stručnost i uverljivost svojih presuda, a da nezavisnost, pored ostalih atributa, podrazumeva i suštinsko shvatanje svih u društvu da pravosuđe kao grana vlasti treba da bude nezavisno.
Uveren sam da svi mi ovde suštinski želimo da pravosuđe bude stručnije, kvalitetnije i nezavisno, a kad već pričamo o kandidatima koje smo predložili, ubeđen sam da su predloženi dobri kandidati i da će sutra svako od njih pojedinačno, u svom budućem radu, naravno, ako budu izabrani od strane ove skupštine, doprineti i svojim radom i svojim presudama da pravosuđe bude dakle kvalitetnije, ažurnije, stručnije, odnosno nezavisno. Toliko, hvala.