Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Konstantin Arsenović, prof. Dr Žarko Obradović, Branko Ružić, Marjana Maraš i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 2. do 11. tačke dnevnog reda.
Zamolio bih kolege poslanike da sačekamo da predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca uđu u salu, pa ćemo nastaviti sa radom, a to je za nekih tridesetak sekundi.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražim da se ovaj materijal kompletan vrati predlagačima, zato što ne ispunjava neke opšte uslove koji su običajni u civilizovanom svetu kada je reč o izboru čelnika unutar sistema sudske vlasti, a takođe i unutar institucije tužilaštva. Možemo se sporiti da li tužilaštvo pripada sistemu sudske vlasti ili ne, nije ni bitno, bitno je da su naši razlozi ovde podudarni.
Krenuću od Predloga za izbor zamenika javnog tužioca. Prvo što mi je upalo u oči, nema prosečne ocene kod kandidata koju je postigao na fakultetu. Kako možete izabrati nekoga za zamenika javnog tužioca ko nema visok prosek? Šta je visok prosek? To se zna, osam pa nadalje. Kako neko može biti javni tužilac bez takvog proseka? Može samo kod nas. Zato vam padaju redom sve optužnice u ovim komplikovanijim procesima. Zato što ih ne znate sastaviti, ne znate ih voditi i puca. Sada su se advokati izveštili. Nije ovo komunistički period kada su advokati morali da rade kako im se naredi. Dovodite pravosudni sistem u situaciju da su advokati sposobniji i od tužilaca i od sudija već u startu.
Neću pominjati imena da ne bih ljude na neki način omalovažavao, pošto imamo televizijski prenos, samo ću neke podatke izneti, iz kojih imena nisu prepoznatljiva javnosti. Prvi kandidat na listi za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu studirao je 29 godina. Hajde vi mene ubedite kao profesora pravnog fakulteta, i to izbačenog profesora, da on može biti dobar tužilac. Možda je dobar kad s njim idete na kafu, u restoran, kad na pauzi ćaskate šta je bilo u čijem procesu i kako se ko snalazio.
On može biti dobar pravnik negde, može se čak i za dobrog advokata išlifovati, ali da bude tužilac, a i ovako je dugo studirao, a čim sakrivate prosečnu ocenu, ja računam da je to 6, 6,3, 6,7, nekad i 6,07, ima i takvih slučajeva, da je imao sve ocene šestice, osim jedne sedmice. Jel bi tada to izašlo? Dobro ti računaš, Nemanja, ali mi nemoj više upadati u reč.
Pod brojem dva imamo kandidata, kandidatkinju, koja uopšte nije završila pravni fakultet, nema ovde nikakav fakultet, jeste polagala pravosudni, ali ko zna kako. Mora se prvo završiti pravni fakultet. Gde vam je u materijalu? Nema. Mora da vam se vrati materijal. Dajte nam objašnjenje, ali pismeno. Je li kandidatkinja završila pravni fakultet ili nije?
Imate ovde opet, na trećem mestu, kandidata koji je fakultet završio u 28-oj godini, pa imate na petom mestu u 27-oj godini, na šestom mestu u 28-oj godini, neću da govorim imena, verovatno su časni i pošteni ljudi, zašto ih prozivati. Nisu oni krivi, nego vi što taj kriterij niste sagledavali. Pravni fakultet traje četiri godine. Master studij pet godina, magistarski studij je bio šest godina i valjda se od nosioca visoke pravosudne ili tužilačke funkcije traži da je završio taj studij u propisanom roku. Hajde jedna godina da se progleda kroz prste, ali ovde je suviše mnogo godina progledano kroz prste.
E, Ivan Duzlevski, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine, njega sam čekao, 27 godina studirao, ali da vidite kako ga hvale. Boravio je u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, odmah bi ga trebalo strpati u zatvor. Častan čovek tamo nije boravio, osim vezan ili kao angažovani advokat. Nijedan častan čovek tamo nije boravio po drugom osnovu. Kao oficir za vezu Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije pri tom sudu i kao koordinator za regionalnu saradnju Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije od 2013. godine. Znači, on je taj koji je haško tužilaštvo snabdevao i originalnim i falsifikovanim dokumentima, a optužnice tamo, pre svega, počivaju na falsifikovanim dokumentima i sada njega da unapredite.
Na stranu to, kada bude rasprava o radu Tužilaštva i Suda za ratne zločine, kako su tamo režirani procesi, pogotovo proces o ovoj grupi za Ovčar. Sada sud ne zna šta da radi. Mora ih pustiti. Nevini osuđeni i neki krivac. Ali, ko je organizovao? Nikada još nije rečeno da je to organizovao šef vojne službe bezbednosti general Aleksandar Vasiljević i da je major Veselin Šljivančanin zarobljenike preuzeo u bolnici, odvezao na Ovčaru i predao trojici penzionisanih pukovnika koje je Vasiljević digao iz penzije, obukao im uniforme da bi organizovali streljanje. Bogoljub Kijanović, Slavko Tomić, Bogdan Vujić, još jedan živ. Jedan od njih je bio partizan i u startu je rekao: „znamo mi kako treba sa ustašama“ i otišli su i pobili 200 ljudi, a onda optužili civilne vlasti Republike Srpske. Niko ko je u tako korumpiranom sudu i tužilaštvu radio ne zaslužuje da ostane na bilo kojoj funkciji u pravosuđu.
Idemo dalje. Dakle, imamo još jednog što je studirao, žensko je, 26 godina, jedna je 27 godina studirala, što uopšte ne preporučuje za tužilačku funkciju.
Sada prelazimo na sudije. Ima ovde jedna stvar koja je mene zaprepastila i pokušao sam jutros da nađem u zbirkama zakona kada je to regulisano da sudovi za prekršaje postanu deo pravosudnog sistema. Ima li to u nekom zakonu? Evo, vas pet pravnika iz prakse, klimnite glavom ako ima. Ima li to negde? Je li sud za prekršaje pravosudna institucija? Nikad nije bio. Nikad nije bio sud za prekršaje, bio je institucija izvršne, odnosno upravne vlasti.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali sad jeste.)
Po kom zakonu?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Zakonu o uređenju sudova.)
Gde piše tu sudovi za prekršaje?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Prekršajni sudovi.)
Gde to piše?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Piše u zakonu.)
(Nataša Jovanović, s mesta: Oni su tako usvojili do sad.)
Pa, lepo bogami.
Šta je ovde problem? Što oni koji su to pisali nemaju pojma o sistemu podele vlasti. U sistemu podele vlasti vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a onda svaka od tih grana vlasti ima svoju podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na primer, Narodna skupština je najviša zakonodavna vlast, ali ona obavlja i upravnu vlast u malom, to je njena administracija, generalni sekretarijat i čak u nekim zemljama ima svoju oružanu silu, skupštinsku stražu, imamo i mi, ali nije uniformisana jer u Narodnoj skupštini ne bi smela da se pojavi bez teške muke ne policija, ni sudska straža. Ima, naravno, i sudijsku funkciju u malom jer može da izriče određene kazne, može da vodi i postupak. Izvršna vlast ima i zakonodavnu funkciju, ne može da donosi zakone, ali može druge opšte pravne akte, uredbe, na primer. To je njena zakonodavna funkcija. A šta je zakonodavna funkcija izvršne vlasti? To su sudovi za prekršaje. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je bilo i kod nas, dok poplava nije ove dosmanlije izbacila na površinu i dok vam Srbiju nisu saprali, ne samo u ovoj sferi pravosuđa kada su odstranili 700, koliko beše, sudija zato što im nisu politički po volji bili, na sve druge načine. Ovo je radio neko ko nema pojma o ustavnom pravu.
Hajmo na konkretne stvari. Predlozi sudija. Ovde imamo navedeno koliki je ko prosek imao na fakultetu, ali imamo i npr. sa 9,06; 8,97; 8,16; 8,35 pa onda pod brojem pet – 7,35. Ne može da bude sudija. Ako se za asistenta na fakultetu traži najmanje osam, ne može za sudiju biti nižeg kriterijuma. Sudija je u društvenom statusu iznad asistenta, ne može biti iznad redovnog profesora, ali iznad asistenta uvek.
Onda imamo neke sa prosekom 9,39; 8,74; 9,06, pa dolazimo pod brojem 10 na 7,22 imao je 25 godina kad je završio fakultet. Pa, 7,80 pod brojem 11, pa opet imamo sa visokim prosekom 9,35; 8,25; pa imamo neke koji su duže studirali, evo npr. 27 godina, ali ima prosek 8,77 pa, mislim da se može tolerisati, 8,55. Pod brojem 17 – 7,06, a pod brojem 18 – 6,68. Sudija, prosek na fakultetu 6,68. I, kad mu se pojavi ozbiljan pravnik u sudnici kako on uopšte može da digne glavu da ga gleda u oči. Pojaviće mu se u sudnici njegov profesor sa fakulteta ili u građanskoj parnici ili u krivičnom procesu. A ti si onaj što je sedam, osam puta izlazio na ispit i ti mi sad sudiš.
Za beogradske sudove situacija je najbolja, što idemo dalje u unutrašnjost, sve je gore. Imamo slučaj za Osnovni sud u Lazarevcu. Pod brojem jedan – 7,55 prosek. Pa, onda, pod brojem dva – 8,10 to je u redu. Pod brojem tri – sedam. Pod brojem četiri u redu – 8,68, imamo i 9,61 pod brojem pet i onda opet jadac, 7,67.
Za Privredni sud u Zrenjaninu, 6,90 studirao do 28 godine. Da li je to malo, za sudiju preterano mnogo. Opet kažem, neću da vređam one koji su dugo studirali, ali ne mogu biti sudije. Onda imamo, pod brojem dva, studirala do 36. godine, pa pod brojem tri ima jedna koja je sa prosekom 7,93, ali vidim ima ovde dosta objavljenih stručnih radova u pravnom životu, to može da bude kompenzacija za lošiji prosek.
Idemo sada na Osnovni sud u Nišu. Pod brojem jedan – studirao do 26. godine, a prosek ocena 6,08, to je najmanja od malo pre, 6,08 samo jednu sedmicu mu negde neko, možda neki pijani profesor upisao, dve. To tuku ko neće pozitivnu ocenu. Onda pod brojem dva, prosek 6,81. Studirao do 29. godine, mašala. Međutim, kakve on ima ovamo preporuke, učestvovao u značajnim projektima uz podršku nekih špijunskih organizacija, USAID, program podele vlasti, kaže. Jel ste vi išli na te njihove kurseve o podeli vlasti? Niste izgleda.
Pa onda unapređenje dostupnosti …

Molim vas gospodine Šešelj, privodite kraju.

Evo privodim kraju, nema ih još mnogo.
Realizaciji opet USAID-a, nije bitno. Imamo 8,35, pa 8,88, pa 8,45; 9,06; 8,88; 8,36. Opet problemi kod Privrednog suda u Novom Sadu, prvi 7,50 prosek. Studirao ….

Žao mi je gospodine Šešelj, proteklo je … Pa možete i u raspravi poslanika.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Samo jedan minut, oduzimite od poslaničke grupe.)
U redu, od poslaničke grupe? Zatražite reč.

Pod brojem dva, studirala do 29. godine, a prosek 6,53. Pod brojem tri, studirala do 35. godine, prosek 7,81. Onda pod brojem četiri 7,77, pod brojem pet - 6,90, pod brojem šest – 7,97, do 33. godine je studirala. Pod brojem sedam, do 26. je studirala – 6,97. Onda čestitam, moram reći ime – Marina Rosić 9,81 prosek. Izuzetak, moram glasno da kažem. Onda broj devet – 8,64. Bavio sam se mišlju da kažem glasno imena svih koji imaju prosek iznad osam. Pod brojem 10 – 8,58, pod brojem 11 – 7,84, završila studije u 26. godini, sa punih 26. Pod brojem 12 – 8,16, u redu, pod brojem 13, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru – 6,24 prosek.
Zatim, sledeći 7,06. Pa, opet u Novom Pazaru 6,52. Ne, studirali su oni na drugim raznim fakultetima, nemojte gospodina Zukorlića da mešate, nego je problem onoga ko forsira ove sa niskim prosekom za sudije, a ko ne traži neke koji imaju visok prosek.
U Čačku, broj 16 - 6,80. Onda 6,68, pa 7,48, pa 7,00, pa 7,68 u Čačku.
Za Prekršajni sud u Novom Pazaru 6,84, 6,25, 7,16. Imamo Prekršajni u Čačku 8,39 u redu. Šest zarez devedeset i tri 26 godina studirala. Opet u Čačku Prekršajni 6,76 do 26 godine studirala. Nema nezavisnog sudstva sa sudijama koji nisu najbolji pravnici.
Znam i 10,00 prosek nije baš garancija apsolutna da će neko biti dobar pravnik, ali ako ima između šest i sedam prosek, onda je sigurno da ne može biti dobar ni tužilac ni sudija, ali može se snaći u pravnom sistemu na drugim poslovima. On je diplomirani pravnik, ja mu to ne sporim, ali nije diplomirani pravnik ekstra klase da bi obavljao ekstra funkcije u društvu. Sudijska funkcija mora biti ekstra funkcija u društvu. Mora biti važnija od ministarske. Ministri se začas promene. Sudija ostaje trajno, ne može ga niko oterati osim ako krivično delo mu se dokaže i sa time se ne treba igrati. E, toliko.
Koliko sam prekoračio? Nisam mnogo.

Tačno pet minuta. Oduzima se od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani predsednici, predstavnici Visokog saveta sudstva i tužilaštva, danas ponovo u skladu sa Ustavom i zakonom biramo nove sudije koji prvi put treba da budu izabrani na tu funkciju i nove zamenika tužioca. Ove rasprave u poslednje dve godine koliko sam ja bio ovde poslanik vođene su gotovo uvek na isti način. Mislim pre svega na izbor sudija. Dolazio je obično gospodin Tomić ispred Visokog saveta, govorio nam je kako je sprovedena procedura, kada su mesta za sudije bila oglašavana, koliko se kandidata prijavilo, kako je ispoštovana cela procedura i uglavnom smo bez neke velike rasprave birali ove ljude, ljude koji su tada bili predloženi kandidati i kandidatkinje za sudije.
Međutim, ja danas imam potrebu da govorim i da, kažem, iznesem svoju sumnju na ceo ovaj proces i to je razlog zbog čega naša poslanička grupa SDS - NPS neće dati poverenje ovim ljudima, ne zbog njih, nego zbog sumnje u proces. Zašto imamo tu sumnju? Februara 12. ove godine Skupština je birala sudije koji prvi put treba da budu izabrani na sudsku funkciju. Ne znam koliko je, ne mogu da se setim, koliko je tačno tada kandidata bila izabrano, ali izabrana je među njima i jedna sudija za Osnovni sud u Loznici, 12. februara.
Čini mi se negde 16. septembra ove godine ta sudija je po nalogu tužilaštva u akciji, kažem, BIA uhapšena zbog ozbiljnih optužbi za korupciju. Znači, nekoliko meseci pošto smo je mi ovde izabrali.
Voleo bih da čujem da li kada je sada Visoki savet sudstva predlagao ove kandidate, da li je nešto promenjeno u proceduri? Da li se više obratilo pažnje na poštovanje odluke o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti? Dostojnost je ta koja, kako kaže zakon, podrazumeva moralne osobine kod sudija koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama, a te osobine su kako se ovde navodi poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost o ponašanju u sladu sa tim osobinama pomaže čuvanju ugleda sudije itd, itd.
Ne znam da li je ovo tema, ali tu temu moramo da otvorimo u parlamentu. Da li se preduzimaju sve mere u borbi protiv korupcije u našem pravosuđu u sudovima ili ne, i bez jedne takve rasprave ovde ili na Visokom savetu sudstva među samim sudijama mi možemo dalje na isti način na koji smo radili do sad.
Kada pogledate, kada smo birali tu sudiju prvi put za sudiju, ono što o njoj piše ovde je isto što piše o svim kandidatima koje danas treba da izaberemo. Kad je rođena, koliko je studirala sa kojom ocenom, šta je radila posle i onda da je dobila kao i svi ovi kandidati ocenu da se posebno ističe i da je, je li, ispunila sve ove kriterijume o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti, ali je vreme vrlo, vrlo brzo pokazalo da tu nešto nije bilo u redu.
Zato očekujem odgovor da li je nešto promenjeno posle ovog slučaja ili da li ima nameru Visoki savet sudstva da se pozabavi problemom korupcije u sudstvu, ako ni zbog čega dugog, ne kažem zbog ovog slučaja, zbog na žalost raširene percepcije građana da je korumpiranost u sudstvu vrlo visoka i nepoverenja koje građani iz toga imaju prema sudovima.
Naravno, ne može i ovo ne treba da bude mesto gde ćemo suditi pojedincima. Ovi slučajevi vezano za ovog sudiju i dva predsednika suda koja smo takođe ovde izabrali isto na predlog Visokog saveta pravosuđa 26. maja 2014. godine, znači pre nešto malo više od dve godine, istu ovo čitajući da su ispunjeni svi formalni uslovi, da ispunjavaju sve uslove koje zakon propisuje mi smo izabrali to dvoje sudija za predsednike sudova.
Sada vidimo da oni nisu radili, obavljali svoj posao dostojno. Ne želim da sumnjam za bilo koga od ovih kandidata koje danas biramo, gospodin Tomić je govorio da se tu radi o mladim ljudima, iako ima ljudi koji su 1956, 1960, 1964. godište, znači nisu baš svi mladi, mada u Srbiji i ja sa 48 godina sam mlad. Tako mi obično kažu. Ali, ima kandidata koji nisu mladi.
Tako da, želimo da otvorimo tu raspravu, da li danas povodom ovog izbora ili nekom drugom prilikom, ali je važno takođe i želim da pošaljem jednu poruku sudijama koje će biti izabrane, pretpostavljam, pored naše rezerve koju imamo prema njihovom izboru, ne ponavljam zbog njih, nego zbog sumnje u proceduru.
Činjenica je danas da je stanje u srpskom pravosuđu loše, da su, nažalost, sudije vrlo često u podređenom položaju u odnosu na tužioce. Poslednjih godinu dana česta je praksa da imamo spektakularna hapšenja velikih tzv. kriminalnih grupa, da sudije automatski, na osnovu zahteva tužioca, određuju višemesečne pritvore, a da kada prođe šest meseci, za koji rok je potrebno da se podigne optužnica, tih optužnica nema. Ili se ne podižu uopšte, ili se podignu dosta kasnije, pošto je prošao taj rok od šest meseci.
Dakle, pozivam sudije koje treba da budu izabrane da budu hrabre, da rade svoj posao onako kako kaže Ustav i zakon, da se drže moralnih osobina koje sudija treba da poseduje i da svojim primerom, svojim radom poprave stanje u srpskom pravosuđu. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici predlagača, moje izlaganje će biti usmereno na tačke dnevnog reda koje se tiču izbora sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru i Prekršajnog suda u istom gradu.
Obzirom da je reč o području sa posebnim senzibilitetom, a u cilju promovisanja politike pomirenja koja podrazumeva jačanje poverenja Bošnjaka u organe države Srbije, od kojih su, zbog odnosa u prošlosti, posebno važne institucije pravosuđa i tužilaštva, imam potrebu preneti stavove građana Novog Pazara i Sandžaka po ovom pitanju.
Juče smo od strane izvestilaca detaljno obavešteni da je ovaj zahtevni proces izbora sudija tekao u skladu sa svim procedurama i da ovih dana na Skupštini dobija konačni epilog i overu, mi ćemo se sledstveno tome i ponašati u trenutku glasanja. Ali, ipak nam je važno naglasiti dve donekle problematične stvari, a sve u cilju poboljšanja procesa izbora i imenovanja stručnih kadrova na važne funkcije koje će u narednom periodu uslediti. Ne želim ulaziti u biografije i reference predloženih kandidata, nije nam cilj tangetirati lično.
Naime, reč je o tome da postoji zakonska obaveza prema kojoj se proporcionalno nacionalnoj zastupljenosti u jednoj sredini trebaju imenovati i nosioci važnih funkcija, odnosno, struktura zaposlenih u javnim i državnim ustanovama i organima treba biti proporcionalna broju stanovništva na tom području. U Novom Pazaru je taj omjer negde 80% Bošnjaka spram 20% Srba, a prema ovom predlogu mi biramo troje sudija bošnjačke i troje sudija srpske nacionalnosti. Dakle, 50% prema 50%. Nemam precizan podatak, ali mislim da taj omjer ni sada nije ispoštovan i da je on na štetu Bošnjaka.
Moje pitanje glasi – da li je na konkursu na kojem smo čuli da je apliciralo 1200 kandidata bilo prijavljeno još sudija ili oni koji žele posao sudije Bošnjaka koji su ispunjavali kriterijume da budu izabrani na poziciju sudija?
Takođe, videli smo da je polovina kandidata za izbor sudija u Novom Pazaru iz drugih gradova. Da li to znači da Novi Pazar nema u dovoljnoj meri pravnika, bilo Srba ili Bošnjaka, koji bi mogli obnašati ove funkcije, pogotovo ukoliko imamo u vidu da u ovom gradu postoje dva pravna fakulteta, akreditovana, koji proizvode kvalitetan kadar iz ove oblasti?
Ova pitanja upućujemo dobronamerno, jer vodimo podjednaku politiku, kako u Novom Pazaru i Sandžaku, tako i u Beogradu. Ne želimo kao određeni partneri vlasti u lokalnom okruženju govoriti ili negodovati protiv vladajuće partije, spočitavajući im diskriminaciju i sve drugo što smatraju lošim, a na mestu gde se to treba kazati i gde je važno to izgovoriti, dakle, u ovom časnom Domu, u ovoj Skupštini to prećutati.
Naš cilj je da predupredimo stvari i ukažemo na ono što je moguće izmeniti, kako bi se svi građani Republike Srbije osećali ravnopravno, institucije države podjednako osećali svojim, što se jedino može postići ravnopravnim tretiranjem. Verujemo da će ubuduće i ovi kriterijumi biti uvažavani, na dobrobit svih građana. Hvala.