Poštovani poslanici, primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenja Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Boško Obradović, Zoran Živković, zajedno Radoslav Milojičić i Dejan Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konastantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u razvijenim državama EU polovina budžetskih prihoda pripada lokalnim samoupravama, u razvijenim evropskim državama kojima nadam se mi i dalje težimo, dok je situacija u Srbiji dosta drugačija. U Srbiji je prethodne godine samo 11,86% budžetskih prihoda pripalo zajedno opštinama i gradovima i AP Vojvodine, što je devet puta manje od nivoa sredstava koje je dobio centralni nivo vlasti.
Dragi prijatelji, koliko nam dobro ide upravo je juče rekao i MMF, na koji ste se toliko pozivali, podatkom da je Srbija lider u regionu, ali lider u regionu po stopi nezaposlenosti koja je premašila 20%. Dragi prijatelji, za 4,8 milijardi, koje oduzimate opštinama i gradovima direktno, a indirektno građanima Srbije, mogli ste da izgradite 430 obdaništa, mogli ste da izgradite 450 kilometara asfalta za kojim mnogi u zemlji Srbiji i dan danas vape.
Nadam se da ćete povući ove amandmane kako bi opštine i gradovi mogli da funkcionišu nesmetano, a i ovako su u izuzetno teškoj situaciji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Uz argumente koje je rekao moj prethodnik, mislim da treba još jednom ponoviti, koristiću pet minuta na koje imam pravo, osnovne argumente. Pošto su ovde samo dva člana, onda je praktično to i obrazloženje za prvi član, a to je da se predloženim izmenama zakona nastavlja proces centralizacije države i stvaranja uslova da lokalne samouprave ne mogu da rade svoj posao.
Argument za odbijanje amandmana da je 2011. godine poremećena nekakva ravnoteža, pa da se ovim predlogom zakona o izmenama zakona ta ravnoteža vraća, verovatno u neku rezonancu, je jako interesantna. Samo što niste objasnili šta je to poremećeno 2011. godine. Koji je to božiji zakon, fizički, hemijski, sociološki, društveni, filozofski, poremećen 2011. godine? To što su tada lokalne samouprave dobile nešto para za one nadležnosti koje imaju, ili je poremećeno to da kao do tada, a i sad hoćete to da vratite, ili je već delimično vraćeno, postoji samo jedan polublok koji određuje šta je potrebno u Srbiji, od toga kom prijatelju Arapinu treba da se da besplatno zemlja za nekakav „Beograd na vodi“, do toga da se asfaltira ova ili ona ulica u nekom gradu ili varošici u Srbiji, ili šta će da se stavi u program Centra za kulturu u Svrljigu koji je ovde nahvaljen ili u Crnoj Travi, ili šta će da se radi sa dečijom zaštitom u ovom ili onom gradu.
Nadležnosti lokalne samouprave treba da budu prirodne. To je ono što lokalna samouprava sa svojim potencijalima za svoje građane treba da organizuje, da sprovede na najbolji mogući način. Toliko hvaljeni Svrljig, uz sve poštovanje kolege, ja znam tu opštinu, to je tuga i jad, ali pitajte ljude iz te opštine šta oni tamo imaju, šta njima nudi lokalna samouprava. Da li se tamo peru ulice? Da li ste proverili to? Da li imaju bilo koji kulturni sadržaj? Koji je nivo zdravstvene zaštite? Koji je nivo obrazovanja? Koji je nivo bilo čega što ti građani za svoj porez koji plaćaju očekuju od lokalne samouprave ili od države? Možda izvod iz matične knjige rođenih, možda venčanice, sigurno izvod iz matične knjige umrlih, ali preko toga ništa. To je hibernacija. Nažalost, ta opština, kao i mnoge druge opštine u Srbiji, je u apsolutnoj hibernaciji, bez bilo kakve šanse da bilo ko od građana u tim opštinama oseti da živi u 21. veku na teritoriji Evrope.
Ta merila da negde ima jako malo zaposlenih su jako dobra. Samo, hajde da to postane jedna ozbiljna stvar. Kad sam ušao u Skupštinu Grada Niša 1997. godine, bilo je zaposleno 830 ljudi, činovnika. Kad sam izašao četiri godine posle, bilo je 813 zaposlenih. Danas ima 2.300 zaposlenih. To nema nikakve veze sa procentom poreza na dohodak građana, na plate, nego to ima veze sa mnogim drugim bahanalijama koje nisu ekskluziva samo danas vladajućih stranaka, nego i nekih drugih, ali to se ne rešava tako što ćete im dalje smanjivati sredstva.
Rekao sam već, dva-tri posto, piše u obrazloženju 1,9 posto, dva i nešto posto, mislite da je to malo? Pa, toliki je budžet za kulturu za celu Srbiju, uključujući i informisanje, za celu Srbiju. Sve ono što se iz budžeta centralnog izdvaja za kulturu je jedva dva posto. Država bez kulture, država bez obrazovanja ne treba, tj. treba da postoji naravno, ali teško da ima opravdanje da postoji. Kad su rekli Čerčilu 1941. godine da jako puno košta zaštita nacionalnog muzeja, galerije i svega onoga što Britanija ima i da bi te pare bile bolje za neko drugo mesto, za front ili ne znam za šta, on je rekao – ako to ne čuvamo, zašto vodimo rat? To je suština.
Ovim smanjenjem Vlada Srbije je, kao posledicu loših pregovora sa MMF, koje niste vodili vi, ministarka, nego neki drugi, ali vi sada dajete podršku tim lošim pregovorima, dovela do toga da su ukinuta sredstva u Srbiji za lokalne samouprave za bilo šta što ima veze sa kulturom.
Koristim i dva minuta za amandman.
Da li ima smisla da imamo visoke ciljeve, da budemo lider u regionu, da uđemo u EU, da budemo primer levo i desno, ako nemamo beli dinar za kulturu i obrazovanje u lokalnim samoupravama? Predsednik Vlade je u jednoj od svojih velikih istorijskih misija rekao i da će da poseti sve toalete u Srbiji. Očigledno da to nije uradio, mada je to bio stvarno jedan visoki cilj. Inače, da je uradio znao bi da od ovih 39 miliona, koliko se sad umanjuje lokalnim samoupravama u Srbiji, su mogli da budu rešeni svi javni toaleti, i u ustanovama kulture, obrazovanja, zdravstva i železničke stanice i sve. To bi bio jedan korak napred. Ne da se hvalimo sa Titovim prugama, ne da se hvalimo sa završetkom puteva koji su započeti pre sedam, osam, petnaest godina, nego daj da uradite nešto što bi mogao neko da se zakune i da kaže – evo, ja sam poznat po tome, taj predsednik Vlade, što sam sredio pitanje higijene u Srbiji.
Ne, nego vi sad stvarate još teže uslove za preživljavanje i u tako teškim uslovima.
Prema tome, molim vas da pročitate još jednom vaš predlog o izmenama Zakona i da ne budete vi krivci za loše pregovore koje je neko pre vas uradio. Još jednom, nemoj da se branite MMF-om, sa njima se ne salutira i ne kleči pred njima, nego se sa njima pregovara i ako se loše pregovara, promenite pregovarače, ali nemojte da uništavate lokalnu samoupravu u Srbiji.

Hvala.
Predlagač Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da u našem amandmanu stoje samo dve reči „briše se“, iz razloga što smatramo da je zaista ova izmena i dopuna Zakona štetna za interese lokalnih samouprava u Srbiji.
Ponoviću ono što mislim da su dva centralna argumenta koja govore o neiskrenosti vaše motivacije sa kojom donosite ovaj zakon. Prvi je što je vaš zvanični izgovor da vi zapravo time želite da uvedete red u one lokalne samouprave koje nenamenski troše sredstva. Nisu sve lokalne samouprave u Srbiji i one koje nenamenski troše sredstva, a sve podjednako kažnjavate oduzimanjem iz lokalnih budžeta. Znači, kažnjavate i one uspešne i one neuspešne i one bahate i one odgovorne. To je dokaz da vam to nije pravi motiv.
Druga stvar, da zaista želite da budete pošteni prema lokalnim samoupravama, vi biste u ovom zakonu ponudili garanciju da će ova sredstva koja uzimate biti vraćena lokalnim samoupravama, na osnovu njihovih kvalitetnih projekata koje će predložiti republičkoj vladi. Ovde nema tih garancija, iz čega ja izvodim zaključak da je poenta ovoga zakona, tj. ovih zakonskih izmena, da mi svi na kraju sa nivoa lokalnih samouprava treba da se obratimo Aleksandru Vučiću i da ga zamolimo za naše pare i da ga zamolimo da on nama vrati naše pare u našu lokalnu samoupravu i da onda svi zapravo mi idemo na poklonjenje Aleksandru Vučiću u Beograd, da moramo da zavisimo za svaki projekat od njega, da on kao veliki neki sultan i beogradski kabadahija zapravo nama odobrava ovaj projekat – može u ovaj grad, u ovaj grad ne može i da sve u Srbiji zavisi od njegove volje.
Gospođo predsedavajuća, da li mogu sada da koristim preostalo vreme kao šefa ili kasnije? Kako vi kažete.

Možete da koristite.

Zahvaljujem.
Dakle, ako je to bila ideja, onda ste trebali tako i da kažete. Dakle, mi smatramo da novcem u Srbiji treba da raspolaže Aleksandar Vučić, a vi svi koji želite da imate bilo kakav projekat na nivou lokalne samouprave lepo zamolite Vučića da vam on te projekte odobri i da vam da vaše pare, koje inače sleduju lokalnim samoupravama i onda bi bilo logično zašto donosite ovakav zakon. Ovako, nema drugog obrazloženja ili zapravo vi služite interesima MMF-a, koji vam je naložio ovakve zakonske izmene i zapravo se tu ništa ne pitate, pa i to je pošteno da kažete. Prosto, mi se ništa ne pitamo, MMF je ovo naložio, mi moramo, mi sledujemo svim nalozima MMF-a jer je sam Aleksandar Vučić, da ga ponovo citiram, to rekao – ne mogu da potrošim nijedan dinar u Srbiji bez dozvole MMF-a. To je pošteno. Ja smatram da je to pošteno. Znači, on je, čovek, lepo priznao da on ne može da funkcioniše samostalno, da on nema samostalnost, da on zavisi od MMF-a i da zapravo funkcionisanje njegove Vlade je u direktnoj zavisnosti od aranžmana sa MMF-om. Onda barem znamo da Srbijom ne upravlja čak ni Aleksandar Vučić, iako izgleda da on upravlja svim i svačim, nego zapravo iznad njega ima pravi, onaj kolonijalni, upravnik Srbije, a to je MMF, čiji je Aleksandar Vučić neka vrsta, hajde da kažem, izvršnog direktora u Srbiji. To bi isto bilo poštenije i onda bismo mi na nivou lokalnih samouprava znali zbog čega imamo ovakvu vrstu zakonskih izmena.
Naravno, tu dolazimo do onog ključnog pitanja, zbog čega mi smatramo ovim amandmanom da treba da se izbriše ova vaša ideja, a to je – šta će se desiti sa budžetima lokalnih samouprava nakon oduzimanja, pljačke, otimanja ili kako god da nazovemo ovu krađu naših lokalnih prava od strane republičke vlasti? Desiće se da nekako to budžetu treba da se nadoknadi. Sada, ministarka je u svojim izjavama ponudila neke lepe ideje kako bi to moglo da se nadoknadi, ali ne vidim, gospođo ministarka, zašto to i mimo ovog zakona niste podstakli da se nekako uradi? Da rešite sivu zonu poslovanja, da rešite, primera radi, bolju naplatu poreza, odnosno da popišete sve poreske obveznike koji nisu popisani, da inicirate neke kvalitetne projekte koji će onda da budu finansirani od strane republičkog budžeta. Sve to može da se radi mimo uskraćivanja ovog novca lokalnim samoupravama.
Dakle, imate vi druge mehanizme, druge zakonske izmene kako ćete da kontrolišete budžete lokalnih samouprava, kako ćete da kaznite odgovorne za nenamensko trošenje budžeta, kako ćete da kaznite one koji imaju zapošljavanje preko određenih granica i koji su uništili određene budžete i određene lokalne samouprave. To vi rešavajte drugim rešenjima, ako neko loše vodi neke lokalne samouprave. Nemojte ih kažnjavati oduzimanjem novca iz lokalnog budžeta. Naravno da će najoriginalniji potez kome će pribeći lokalne samouprave biti dodatno povećanje poreza na imovinu, to im je najlakše, ili nekih drugih taksi ili nekih drugih opterećenja za građane. To će biti najlakši način da se popuni prihodna strana budžeta. Vi kažete – pa može to. Ili neki gradonačelnici i predsednici opština, pa i gradonačelnik Čačka, čujem, komentariše – sada ćemo mi to iz ubrzanog privrednog razvoja, iz novog zapošljavanja, pa ćemo od svega toga da punimo budžet. Pa ko vam brani da to radite i da punite budžet i mimo ovog smanjenja?
Znači, nemojte vi nama smanjivati naše pare. Ostavite vi nama naše pare da mi ulažemo u naše projekte. Mi na nivou lokalnih samouprava najbolje znamo šta ćemo sa našim parama, od poreza na zarade koje mi ostvarujemo na nivou naših lokalnih samouprava. Nema razloga da o tome pitamo Aleksandra Vučića. Ako neko nenamenski troši, ako ima neke korupcije, ako neko radi loše, nađite način da to kaznite i da to ne dozvolite. Nemojte kažnjavati one koji rade kako treba.
Situacija je veoma jednostavna. Ako uzimate sada iz naših lokalnih budžeta, mi nećemo moći da vršimo određenu funkciju koju kao lokalna samouprava treba da vršimo – da li je to subvencija za poljoprivrednike, da li je to socijalna politika i pomoć socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, da li je to neka podrška rađanju mladim bračnim parovima. Znači, mi za tu svotu novca koju nam sada uzimate nećemo moći da vršimo funkciju lokalne samouprave. Prosto. Jednostavno, imaćemo budžet za toliko manji i samim tim moći ćemo manje sredstava da izdvojimo za ono što smo do sada radili. Na dugom je štapu, i to je problem, da li ćemo mi rešiti sivu zonu, da li ćemo rešiti poreske obveznike koji nisu evidentirani, da li ćemo dobiti projekte od Vlade i kada konkurišemo kod Vlade. To će zavisiti od volje jednoga čoveka.
Dakle, ja ne želim da jedna lokalna samouprava u Srbiji zavisi od volje jednoga čoveka. Razumem da je na svim izborima lokalnim u Srbiji nosilac liste bio Aleksandar Vučić, ali nije moguće da on bude gradonačelnik i predsednik opština svih lokalnih samouprava u Srbiji. Mislim, on ima taj kapacitet, to nije sporno.

Poslaniče, znam ja da vi možete puno da pričate o Aleksandru Vučiću, ali morate o amandmanu. Ovo je rasprava o pojedinostima, prva naša rasprava o pojedinostima. Znači, hteli - ne hteli, mora o amandmanu. A vidim da poštujete i da pratite sve i to je vrlo dopadljivo, ali morate o amandmanu.

Poštovana predsedavajuća, ali taman sam krenuo da hvalim premijera.