Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Gospodine Raduloviću, jako je bilo prijatno 13 minuta slušati šta sve niste uradili kao ministar, da biste na kraju ovde iskazali žaljenje što niste došli u priliku da budete stečajni upravnik nad „Železarom“ Smederevo.
Ako mislite da i u jednom zakonu i u jednom autentičnom tumačenju će neko pobrojati verovatno desetine hiljada parcela i nazive ili imena vlasnika, odnosno korisnika tih parcela, onda se pitam ko je vama ikada dozvolio da vodite stečaj, ali da se ne vraćamo na taj period kada ste imali priliku da budete stečajni upravnik.
Apsolutno je netačno i neistinito da se prava ljudi, preduzeća, države, bilo koga, na bilo koji način ugrožavaju, a odnosi se na one kroz čije zemljište prolaze postavljeni vodovi. Znači, ne radi se ni o kakvim budućim vodovima, zasigurno se ne radi ni o vodovima koji su postavljeni u nekoj bliskoj prošlosti. „Železara“ Smederevo, čak i bez ovog zakona, je održajem stekla pravo službenosti nad tim zemljištem, ali zbog sve naše dugogodišnje aljkavosti, taj posao upisa prava vlasništva, upisa prava službenosti i svega ostalog nije učinjen na vreme.
Ja mogu da podržim jednu vašu tezu. Apsolutno se zalažem za to da se stvari sistemski reše, ali protekli period je jasno pokazao da dok mi ovo sistemski rešimo, „Železara“ bi se verovatno sama srušila od starosti ili bi se dugovi i minusi do te mere nagomilali da ne bi bila više interesantna nikome za kupovinu. Vlada Republike Srbije je očigledno bila prinuđena da posebnim zakonom ili zakonom za posebne slučajeve rešava pitanje imovine i službenosti. Nisam učestvovao u radu Skupštine kada je taj zakon donošen, ali ne bih ovde da držim predavanje, jer nisam neko ko je ikada želeo da bude profesor, i da objašnjavam na koje načine se sve stiče pravo službenosti.
Ponavljam, ne može se ovo tumačenje primeniti ni na jedan jedini slučaj, jer se ovde ne radi o tumačenju Zakona o svojinsko-pravnim odnosima, kao jednog od osnovnih zakona, pa da onda kažemo da može da dobije neku široku primenu, da neko to tumači na drugi način. Ovo je tumačenje koje se odnosi isključivo i samo na član 6. stav 1. Zakona o kojem danas govorimo i apsolutno nije moguća zloupotreba ovog tumačenja nigde, nikada i ni na koji drugi način.
Potpuno je razumljiva bojazan i stav kupca koji očekuje s pravom da bude, onog trenutka kada je preuzeo vlasništvo nad vodovima, zaštićen na isti način kao što je to i „Železara“ Smederevo. Jasno je da je to zakonodavac i hteo.
Jedini cilj ovog tumačenja jeste da upravo obezbedi da kupac za kojeg se svi nadamo i procenjujemo da je neko ko će zaista dobro doneti „Železari „Smederevo bude apsolutno siguran u ono što dobija tim ugovorom o kupovini.
Druga pitanja koja ste postavili iako nije moje, ja ću vas podsetiti da su utorak i četvrtak dani za postavljanje pitanja, tako da ta pitanja koja ste na kraju svog izlaganja postavili, iskoristite priliku sutra ujutru i postavite Vladi Srbije. Ja verujem da će dobiti sigurno adekvatan odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Vi ćete se svi složiti da pokušaj vređanja narodnih poslanika pokazuje slabost, tako da se neću osvrtati na taj deo.
Što se tiče izlaganja predlagača, drago mi je da ste rekli da se očigledno radi o desetinama hiljada parcela i onda se radi i o značajnom broju kako građana Republike Srbije, tako i pravnih lica iz Republike Srbije, na koje ovaj zakon sigurno utiče.
Znate, ako ne možete normalnim putem da uknjižite pravo službenosti, pa se donese specijalan zakon koji to pravo daje, bez uopšte da ulazite u to da li se ti vodovi više koriste, da li su uopšte potrebni, to utiče na vrednost zemljišta o kome govorimo. Tako da nikako ne možete da kažete da zakon ne utiče na to.
Nažalost, pošto građani verovatno i ne prate kako treba, probudiće se sa tim kada im se desi, odnosno kada im investitor bude pristupao tim parcelama pa će se čuditi, međutim, činjenica jeste da to ne odgovara istini. Suštinski deo koji očigledno ne vidite je - za rešenje ovog problema i za pravljenje sistema nije potrebno toliko mnogo vremena, problem je što niko ništa na tome ne radi, 2014. i 2015. godina, kako vi rekoste, prođoše dve godine cele, gubitak od 270 miliona evra, ništa na ovim pitanjima nije urađeno i onda rešavate stvari zakonima koji su specijalno napravljeni za „Železaru“. To je jednostavno duboko, pogrešno i nerad, naravno, nije samo od 2014. godine, nego i davno ranije, pošto godinama, izgleda da je to bilo u interesu, ne rešavamo imovinsko-pravna pitanja, ne rešavamo pitanje imovine, nego ostaje zaglavljeno u nekim sudskim procesima koji traju godinama i zbog toga i imamo pljačkašku privatizaciju koja je sprovedena praktično i to građani jako dobro znaju zarad građevinskog zemljišta u Beogradu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je vreme da se vratimo sa populizma na suštinu, a suština je zbog čega se danas raspravlja o autentičnom tumačenju jedne od odredaba zakona?

Ovde, apsolutno niko iz opozicije nije hteo da prizna jednu suštinsku stvar, a suštinska stvar jeste sledeća – donet je Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima, privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ d.o.o. Smederevo. Taj zakon je stupio na snagu i proizveo pravne posledice. Zašto? Zato što je morao da bude donesen ovakav kakav jeste. A morao je da bude donesen ovakav kakav jeste zbog toga što 15 godina, ono što je rešeno ovim zakonom nije rešeno.

Petnaest godina stanje katastra ne odražava faktičko stanje na terenu. Ko je kriv za to? Je li ova Vlada kriva za to? Od kada ova Vlada funkcioniše? Petnaest godina, pa bili ste u toj Vladi, petnaest godina ste imali, vi sa ove strane priliku da rešite imovinsko-pravne odnose. Zašto ih niste rešili? Naročito od 2000. godine pa nadalje, da ne govorim o tome da ste doveli privredu u predstečajno i stečajno stanje, ali postoji nešto što ovde takođe ne može da se dovede u sumnju, a to su sledeće činjenice.

Nije autentično tumačenje, kao pravnici ne moramo da donosimo, ali ovo govorim kao pravnik. Zašto? Zato što znamo pravo i nama autentično tumačenje u suštini nije potrebno, ali je potrebno onome ko se i te kako interesuje za ili kupovinu ili kasnije pravo raspolaganja nad kupljenim dobrom, u konkretnom slučaju privrednim subjektom „Železare“. Ko to može da zabrani mogućnost da mu se omogući tumačenje i to autentično tumačenje? Mi, apsolutno ne.

Zbog toga je naša obaveza da u cilju zaštite interesa ne samo „Železare“, već prevashodno zaposlenih u „Železari“, ova autentična tumačenja iznesemo. Ponavljam, kao pravnik smatram da je apsolutno nepotrebno i slažem se sa kolegom Krasićem, kada je izneo pravne razloge zbog čega nije potrebno autentično tumačenje, ali građani nisu pravnici. Ne znam da li nas dovoljno razumeju.

Ekspert za stečaj ili eksperti za stečaje zaboravljaju na jednu činjenicu. Kaže se – ajmo u stečaj. To je bila jedna od mogućnosti, od modaliteta da rešimo pitanje, pa elementarno poznavanje stečaja podrazumeva da otvaranjem stečaja zaposleni prestaju biti zaposleni.

(Saša Radulović, s mesta: Što se ovde i desilo.)

Nije tačno. Apsolutno nije tačno i niste u pravu. Treba da znate da je veliki broj zaposlenih sada zaključio kolektivne ugovore sa novim vlasnikom. Raskinuo prethodno kolektivni ugovor sa „Železarom“ i zaključio kolektivni ugovor sa novim vlasnikom. Zašto? Zato što ima poverenje u način rešavanja problema o „Železari“, pa ako zaposleni imaju poverenje u taj način rešavanja zbog čega bi neko drugi sumnjao?

Dalje, 5.000 zaposlenih je trenutno u „Železari“, nekada ih je bilo 10.000. Kažem, trenutno ih je 5.000, ako je i o čemu Vlada razmišljala, razmišljala je o socijalnom statusu i egzistenciji zaposlenih. Valjda je prioritet zaštiti prevashodno zaposlene i njihove egzistencije. To je ovde i učinjeno. Zar to neko može da dovede u sumnju? Čisto sumnjam, pa ni eksperti za stečaj. Mislim da stečajem znam da se bavim i dovoljno mogu da kompetentno prokomentarišem.

Na kraju, ono što mi se čini bitnim, mislim na kraju kada govorim samo o ovom pravnom delu, da se istakne zarad građana, ovde je apsolutno sve jasno i ovde nema nedoumica i nepoznanica koje se bukvalno nameću. Ne razumem uopšte tu postavku, tu priču koja je negde zamagljivanje, da se na ovaj način vodi nekakav paralelan stečaj. Kakav paralelan stečaj? U kom pravcu, po kom zakonu? Koji je to način?

(Saša Radulović, s mesta: Ja ću objasniti.)

Nema potrebe da mi objašnjavate zato što znam mnogo bolje od vas. U suštini ono što želim da vam predočim jeste sledeće. Kao pravnik moram da skrenem pažnju prevashodno zbog građana da je činjenica, da je nužnost donošenja zakona o sticanju prava svojine nad zemljištem, objektima i vodovima privrednog društva „Železara“ uvela jednu novu zakonsku kategoriju koja nije poznata u odredbama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kolega Krasiću, a to je zakonska službenosti. Nova kategorija.

Zašto nova kategorija? Zbog toga što Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa ne poznaje zakonsku službenost već poznaje službenost koja se stiče, kako je to ovde rečeno, da zbog građana ne držimo predavanja i dovodimo u konfuziju. Tačno je da se službeno stiče pravnim i poslovnim ugovorom, vremenskim protekom od 20 godina nesmetanog korišćenja i poseda i na kraju odlukom državnog organa.

Nije tačno da je i jedna vrsta naše odluke, odluka državnog organa. Nije tačno, ali je tačno da je ovo zakon koji podrazumeva zakon za posebne slučajeve, odnosno zakon lek specijalis. Nije tačna primedba koja je izneta da će se ovim zakonom stvoriti opasnost od neujednačene sudske prakse, da će sudovi ovo koristiti za neke druge slučajeve, neće. Zbog toga što se zakon odnosi tačno na određenog subjekta i tačno na određenu pravnu situaciju. Ako se odnosi na tačno određenog subjekta i na tačno određenu pravnu situaciju, onda se za druge situacije ne može koristiti. Prema tome, da demistifikujemo neke stvari kako bi barem iz ovog doma izašle činjenice, izašla istina.

Još nije rečeno nešto što treba da bude poznato građanima, a to je, da ne samo „Hestil“, ne samo kupac „Železare“, ne samo sticalac prava slubženosti, pošto i jeste pravo službenosti teret, već i svi kasniji sticaoci. Jer mi „Hestilo“ ne možemo da ograničimo pravo raspolaganja, on će da kupi i vodove i „Železaru“ i objekte, sve ono što po zakonu koji je već donet i u odnosu na koga se autentično tumačenje odnosi, može da raspolaže.

Ako može da raspolaže, to znači da može da otuđi na treće lice, četvrto, peto, šesto, sedmo. Svi ti sticaoci, bez obzira ko su, da li su u pitanju Kinezi, Rusi, Francuzi, domaći pravni subjekti, moraju imati pravnu sigurnost u tom smislu reči i ako traže da im se autentičnim tumačenjem potvrdi ono što je već u zakonu sadržano to jeste činjenica da se taj teret na poslužnom dobru prenosi na kasnije sticaoce.

Prema tome, ovde nedoumica nema. Ovde pravnici, i to jedino pravnici, mogu da kažu – nama ovo nije bilo potrebno, ali je potrebno onome na koga se autentično tumačenje odnosi. Potrebno je onome ko želi da u saradnji sa Vladom RS i na osnovu zakonom propisanih rešenja, bez obzira da li će to biti pravni posao ili neki drugi vid sticanja, reši sve imovinsko-pravne odnose koji nisu rešavani duže od 15 godina.

Zbog svega toga, a da bi automatski eliminisali, više nikad ne pomenuli mogućnost stečaja, ako ćemo i o tome da pričamo, ajmo da budemo i tu otvoreni i iskreni. Pa jel vi mislite da Vlada RS nije ni razmatrala i tu opciju uvođenja stečaja sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Pa jeste. Da li je to rešenje, što se vi niste setili, nisam siguran da jeste zbog toga što i taj, unapred pripremljeni plan reorganizacije nosi određene rizike.

Kad se stave u korelaciju rizici takvog načina rešavanja situacije u „Železari“ i načina koji se sprovodi od strane od strane Vlade Republike Srbije, u svakom slučaju građani Srbije treba da podrže ono što predlaže Vlada RS.

Ja sam apsolutno za to i smatram da bilo ko ko razmišlja u pravcu interesa, kako reče kolega iz poslaničke grupe LDP-a, da će podržati upravo zbog tog interesa. Taj interes treba da bude primaran i zbog toga treba podržati ovo autentično tumačenje odredbe člana 6. Zakona, o kome već koliko dugo pričamo, blizu dva sata.

Na kraju, ne želim da opterećujem sa pravnom teorijom. Ja u ime, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS, ističem da će Poslanička grupa SPS podržati ovakvo autentično tumačenje. Mislim da je to jedino trenutno moguće rešenje i ako se praktično primenjuje od strane od onih koji treba da se primenjuje nije bilo potrebno. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Lepo je da smo se setili na kraju da postoje i neke opcije planova reorganizacije koji ne podrazumevaju davanje otkaza ljudima. Međutim, ima jedna druga stvar koja je, ja mislim, jako bitna. Treba da naučimo da u ekonomiji postoji jedan princip oportunitetnog troška koji kaže da kad potrošite neke pare na nešto, gledate da li ste dobro potrošili pare time da li ste na nešto drugo mogli da date pare da li bi dobili bolji efekat od toga.
Da vam kažem, ovde imamo 270 miliona evra gubitaka koje je „Železara“ napravila neodgovornim ponašanjem Vlade i menadžmenta u 2014. i 2015. godini. To vam je oko 50.000 evra po zaposlenom. Recimo to je jedna druga stvar koja je možda mogla da bude urađena.
Treća je da se svima spuste porezi i doprinosi za određeni procenat i da cela privreda dobije taj podsticaj.
Sad kad govorimo o onome što će tek morati da preuzme Vlada RS, odnosno, na žalost, svi poreski obveznici, govorimo o 450 miliona evra. To vam je gotovo 100.000 evra po zaposlenom. To vam je od prilike neko smanjenje poreza i doprinosa za od prilike 10% za celu privredu u Srbiji.
Ovo je jedna potpuna neodgovornost, nerazumevanje problema i da ja znam da Vlada ništa nije razmatrala pošto kad smo hteli nešto ozbiljno da radimo, ništa se u Vladi nije dešavalo. U to vreme premijer Dačić se nije ni bavio svojim poslom. Ispriča neki vic, neku šalu i to je od prilike bilo sve.
Tako da kad god je nešto ozbiljno rađeno, to je u stvari i zaustavljano. Ovde je potrebna ozbiljna analiza. Znate, restrukturiranja preduzeća se rade preko 100 godina u svetu, zna se kako se to radi, nije neka nuklearna fizika, treba samo primeniti to znanje, problem je kad ga nemate.

Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Za razliku od gospodina Dačića, koji je u to vreme bio premijer, ekspert za stečaj kao ministar se nije bavio svojim poslom, jer da se bavio svojim poslom, mi danas ne bi imali priliku da raspravljamo o nečemu o čemu moramo da raspravljamo.
Raspravljamo o nečemu što je akumulacija problema ne samo generisanih od njega, već generisanih mnogo ranije, od 2001. godine, pa na ovamo. I sad smo izmislili toplu vodu da možemo da rešavamo probleme kroz stečaj, da možemo da rešavamo probleme tako što ćemo oterati hiljade zaposlenih na ulice, ostaviti njihove porodice na ivici egzistencije, razmišljati kako ćemo namiriti poverioce i to sve poverioce, ne samo obične stečajne, već i one razlučne, koji imaju prava na odvojeno namirenje, postaviti pitanje da li će uopšte ostati bilo šta od te stečajne mase da se naplati, zaboravljajući pri tome činjenicu da je i država poverilac „Železare“ i zaboravljajući jednu suštinsku činjenicu, da je ova Vlada RS i u vreme kada je njom predsedavao Ivica Dačić, a danas Aleksandar Vučić, preuzela ogromne terete, neverovatno velike terete sa kojima se bilo koja vlada teško može boriti.
Ovaj način rešavanja problema je način rešavanja koji je jedino moguć i prihvatljiv, prevashodno za zaposlene u „Železari“ a i za privredu Republike Srbije i mi, uveren sam, svi zajedno u vladajućoj koaliciji želimo da se ovakvi zakoni više nikad ne donose, jer je naš cilj da privreda ozdravi, da izađe iz stečajnog statusa, da izađe iz privrednog kolapsa i nećemo imati potrebe da pričamo o ovome o čemu pričamo. Zahvaljujem se.