Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Želim samo kratko da pojasnim o čemu se radi.
Prvo, potpuno se slažem sa zahtevom ili predlogom da postoji odgovornost za upravljanje svim sredstvima uključujući upravljanje sredstvima koja su angažovana, a nisu povučena, to može da se zove naknada za nepovučena sredstva. Nekada se to zvalo interkaralna kamata, to može da se zove na razne načine, ali je činjenica da plaćate zajmodavcu razliku između optimalnog plasmana i držanje tih sredstava u likvidnoj formi.
Znači, on mora po planu korišćenja sredstava kredita da drži ta sredstva u likvidnoj formi. Samim tim ostvaruje manji prinos na ta sredstva. Dok ih ne povučete i ne počnete da plaćate punu kamatu on vam naplaćuje tu interkaralnu kamatu.
Paradoks je da u stvari na tome možete da uštedite ako je recimo planirano da sredstva povučete 1. juna, a vi ih povučete 31. decembra, vi ćete uštedeti šest meseci kamate, što je u konkretnom slučaju 3,5% jeftinije pod uslovom da funkcija projekta ne kasni. To može da se dogodi pogotovo u posebnim tranšama kredita. Znači, ako vama ipak nešto stigne na vreme i projekat tek na kraju se vidi. Ako je nešto stiglo na vreme možete na interkaralnim kamatama da uštedite pošto vam se smanjuju, vama interkaralne kamate rastu. Ova četiri miliona koja ste izračunali, pitanje je da li smo uštedeli na osnovnoj kamati ili ne. Najverovatnije nismo jer tu postoji problem kada krediti kasne, onda otkazujemo sredstva. Znači, plaćate interkaralnu kamatu i na kraju to uopšte ne iskoristite i to je taj problem sa sredstvima koja se loše planiraju, projekti nisu spremni itd.
Tema je posebna tema, ali je glavni problem u tome što mi u našem budžetskom sistemu nemamo sistem kažnjavanja. Kada budemo prešli na programsko budžetiranje, u dublje programsko budžetiranje onda će biti jasno kako to planiramo, kako to realizujemo. Imaćemo pokazatelje da oni koji su za to nadležni budu odgovorni za rezultate i zato očekujem vašu podršku kada budemo prelazili na taj sistem planiranja budžeta i njegovu realizaciju da to uključimo.
Primedba je potpuno na mestu i primer je dobar, ali ne mora da znači u međukoraku.
Vraćam se na jedno jako važno pitanje ovde. Dobro ste konstatovali – potpisano je februara 2012. godine, ratifikovano je u maju, postalo je efektivno maja 2012. godine pre izbora, pre završetka ovih izbora predsedničkih i parlamentarnih, pre formiranja Vlade. Mi praktično produžavamo. Znači, ovo nije novi ugovor, ovo je samo izmena samo u jednom članu koji se odnosi na rok korišćenja sredstava.
Ekonomska alternativa za nas ovde je da zaustavimo ovo, da ne bismo plaćali penale. Ako bismo išli na poništavanje ugovora sa glavnim izvođačem onda bismo morali da platimo penale. Znači, alternativa za nas prava i jedina alternativa je da iz budžeta to platimo. Pa sada vi vidite, iz budžeta da platimo tih 62 ili 61,5 milion, koliko je tamo ostalo neizvršenih radova ili da ovo ratifikujemo. To je realna ekonomska dilema. Radovi su izgleda izvršeni 20 i nešto miliona preko onoga, a konačno stanje ćemo saznati čim ovo završimo.
Vrlo je moguće da ćemo završiti sve do kraja ove godine kao što se planira i vrlo je moguće da je ovaj rok koji predlažemo više nego dovoljan da se to završi jer to nas ništa ne košta u ovoj situaciji.
Prema tome, mi ako završimo ranije, mi ćemo ranije povući sva sredstva. Ako ostane neka ušteda, taj ćemo deo poništiti sredstava. Nećemo nastaviti da plaćamo ovaj kredit. Znači, situacija je u stvari mnogo jednostavnija nego što se misli.
Što se tiče planiranja kvaliteta, problema i ostalo, to je pitanje drugačije neke analize. To je pitanje drugačijeg izveštavanja i svega ostalog. Moj predlog je i tu podržavam sve koji su to rekli da idemo na fokusirano, dublje i preciznije izveštavanje o svim projektima tako da vi znate i da mi znamo gde smo, koje probleme imamo, gde kasnimo i zašto kasnimo i kada možemo da očekujemo rezultate, a to je najvažniji deo, da nama projekti kasne i zbog toga što kasne projekti stoje pare blokirane.
Najveća šteta je propušteni rezultat. Imate te autoputeve čuvene iz polja u polje. Tu niko ne prolazi. Godinama stoje plasirane stotine miliona evra, a mi puteve ne koristimo. To je propuštena ekonomska dobit. Propušteno ušteđeno vreme da ljudi mogu da stignu odavde do Čačka i ja sam letos išao četiri i po sata Beograd – Čačak.
To je izgubljeno vreme svih nas, sati i sati su tu izgubljeni. To je nešto što će pomoći srpskoj privredi, što će pomoći dovoženje ljudi do mesta gde je potrebno da budu tog dana u to vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Po kom osnovu?
(Katarina Rakić, s mesta: Ovlašćena sam.)
Ne može. Na kraju. Ne možete, ne možete.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, zakon koji je danas na dnevnom redu je zakon koji ću ja svakako podržati kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i koji će podržati sasvim sigurni i drugi poslanici naše poslaničke grupe.
Ono što je jako važno da kažem na početku, to je da mene raduje jedna uzlazna putanja kojom idu naši odnosi sa Republikom Azerbejdžan. Ovde je danas bilo i reči o Azerbejdžanu koje ne idu u prilog jačanju naših dobrih odnosa, naše saradnje i naše ekonomske saradnje pre svega, koja je važna za budućnost Srbije, koja je važna za nova radna mesta i koja je važna za građane Srbije.
Radi istine, radi interesa građana, radi interesa i naših dobrih odnosa sa Republikom Azerbejdžan, važno je da kažem da ta država od koje smo mi ušli u proces pozajmice i u kredit, jeste država koja je u prethodnih 10 godina u svojoj zemlji imala investicije od 190 milijardi evra, država u kojoj je nezaposlenost na nivou od 5%, država u kojoj je javni dug na nivou od 8% BDP-a. To su činjenice koje govore o tome kakvu ekonomsku politiku ima, kako napreduje Republika Azerbejdžan i zašto možemo i neke pozitivne stvari da naučimo od Azerbejdžana.
Takođe, oblasti u kojima mi možemo da jačamo saradnju sa Azerbejdžanom su i poljoprivreda, vojna industrija, energetika i razvoj naše infrastrukture. Danas upravo i govorimo o razvoju naše infrastrukture i zašto su ti putevi važni, zašto ih nema i zašto ih nije bilo od 2000. do 2012. godine, pa i od 90-ih godina na ovamo. Zašto je važno da imamo te puteve i zašto je važno i ovaj autoput da se završi? Zašto je važan Koridor 10, 11. itd? Pa, važno je zato što onda idu nova radna mesta. Nema investicija ako nema infrastrukture. To je ono što je osnovno za otvaranje novih radnih mesta. Nema boljeg života bez puteva.
Onda kada Srbija bude isprepletana mrežom autoputeva, tada će još brže biti otvorene fabrike širom Srbije, a i sada se otvaraju. Uspeli smo i da smanjimo stopu nezaposlenosti, što nikome za prethodnih 20 ili 25 godina nije pošlo za rukom. To je dokaz toga da je politika, ekonomska politika Srpske napredne stranke i Vlade koju vodi Aleksandar Vučić dobra za građane Srbije.
Ali, zašto nije bilo puteva u Srbiji? Zašto su naša sela ostala zapuštena? Zašto su domaćinstva napuštena širom Srbije? Zato što tih puteva nije bilo. Nije bilo infrastrukture. U većem delu Beograda kanalizaciju nisu uspeli da sprovedu u 21. veku. U nekim opštinama u Srbiji deca nemaju vodu svakog dana. Zar time da se ponose? Da li time treba da se ponose oni koji su vodili ovu zemlju, ne samo 2000. godine, nego i pre? Je li to za ponos? Ne bih rekao.
Da nam pričaju o ekonomiji, o biznisu, mogu ljudi koji su se ostvarili u tome, ali ne baveći se politikom, ne koristeći svoje političke veze kao privilegiju, već oni koji su uzeli kredit, napravili projekat, otvorili svoju firmu. Ali, gospodi koja su vodila Vojvodinu do ove godine, koja su vodila Srbiju do 2012. godine, je svega uvek bilo malo, pa su vlast koristili radi sticanja ličnih privilegija, dok je Srbija sve više tonula u dubiozu.
Jedan primer bahaćenja, bezobrazluka, iživljavanja nad građanima Vojvodine i Srbije, jeste i primer, a koji se vrlo lako može dobiti, svako ko to hoće može da pronađe, na sajtu Agencije za privredne registre sam imao priliku da pogledam firma „Milk Repablik“, čiju su osnivači gospodin Goran Ješić, bivši potpredsednik Vlade Vojvodine, bivši pokrajinski sekretar, i gospodin Goran Antić, kum ili ujak, šta već dođe bivšem direktoru DS-a Beslimiju. Sve kumovi, rođaci i prijatelji. Ta firma, evo, mogu i građani Srbije da vide, jeste snabdevala Klinički centar u Novom Sadu mlečnim proizvodima.
Reći ću vam još nekoliko stvari. Gospodin bivši potpredsednik Vlade AP Vojvodine ima udeo od 45% u toj firmi, sa osnivačkim kapitalom koji je on uneo 450 dinara, a inače je negde oko 1000 dinara ukupan osnivački kapital. Ta i takva firma, sa tim i takvim vlasnicima, mislim da nikako nije mogla da snabdeva Klinički centar. I to je primer jednog slučaja.
Sada će neko da kaže da to nije vezano za temu, ali jeste vezano za temu, jer mi zbog takve politike i takvog odnosa prema parama i građanima ove zemlje nemamo puteve. Iz tih razloga npr. u Uzovnici nema puta do sela, ljudi napuštaju svoja sela i odlaze odatle. Iz tih razloga su mladi napuštali Srbiju, jer si morao da budeš rođak potpredsednika neke vlade, sekretara, šefa kabineta ili nekog drugog, da bi mogao da zaradiš novac. Pošto ogromna većina građana nije bila u toj situaciji da bude u rođačkim i kumovskim odnosima sa oligarsima iz prethodnog režima, ta većina građana je bila osuđena na to da trpi, da bude ugnjetavana, da im se seče struja, da nemaju kanalizaciju, da nemaju vodu, da nemaju puteve, da nemaju budućnost, da nemaju radna mesta. Dok su neki, naravno, pili više stotina flašica piva, dok im je sve bilo zabavno i smešno, mi smo živeli sve gore, sve teže, bez ikakve perspektive.
Danas možemo da se pohvalimo time da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspela do te mere da preokrene stvari u Srbiji, da se više puteva gradi i urađeno je nego u vreme Josipa Broza. Nijedna vlada u prethodnih 60 godina nije toliko puteva i autoputeva izgradila koliko je uradila Vlada koju vodi Aleksandar Vučić. Do kraja mandata ove Vlade će biti urađeno kompletno sve što se tiče autoputa na Koridoru 10 i 11 i obnovljeno negde oko 1100 kilometara puteva u Srbiji. Dakle, 1100 kilometara. Voleo bih da neki drugi koji su vodili ovu zemlju pokažu gde su to uradili 100 kilometara autoputa. Ne 1100, nego 100 kilometara autoputa za 12 godina vlasti ili za 20 godina u Vojvodini. Gde? Šta su to uradili?
Ako su tako dobro vodili ekonomiju Vojvodine i ako su tako građani bili zadovoljni njihovim znanjem i umećem, ja se onda pitam zašto su građani u 95% opština u Vojvodini dali podršku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci? Zašto? Ako ste tako dobro vodili Beograd, kakvu ste podršku onda dobili u Beogradu kada ste izgubili na 15 od 17 opština? Pa, i na Starom gradu ste izgubili na republičkoj listi, i to ubedljivo, bili ste treći. Čak i ovi što im je malo bilo, bili su drugi. Tamo su bili treći.
Drago mi je što je jedan od prethodnih govornika iz te nezasite opozicije, koja bogu hvala nikad više neće biti na vlasti, citirao nesvesno ili svesno moje obraćanje od prekjuče, kada sam rekao da građani Srbije nisu ni naivni, ni blesavi, ni ludi. Naš narod je vrlo pametan, kada daje podršku i kada daje glas pogleda koliko ste puteva uradili, koliko ste škola obnovili, kakve ste toalete deci ostavili u tim školama, kakve vrtiće, kako se zapošljava, koji je nivo korupcije, zaposlenosti, nezaposlenosti.
Ljudi to sve izmere, sačekaju dan izbora, uzmu svoju porodicu za ruku, odu na biračko mesto i zaokruže SNS, a na sledećim izborima pošalju konačno na smetlište političke istorije one koji su danas opozicija i koji imaju, eto, jedva se sastave u ovoj Skupštini njih malo da sedne. Neki čak ne znaju ni ko im je predsednik stranke, neki izvode performanse, a drugo ne znaju. Siguran sam da građani Srbije danas koji gledaju ovaj prenos znaju jako dobro da ocene rezultate i znaju da ocene ko je kako i šta radio u prethodnom periodu i da, kada dođe vreme nekih sledećih izbora, procene da li je kredit i saradnja koju danas nastavljamo sa Azerbejdžanom realizovana, nije ili jeste ili kako, i da tad na pravi način daju sud o onome o čemu smo mi govorili danas i onome o čemu ćemo govoriti i narednih meseci i godina u ovoj Skupštini. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala.
Član 106. stav 1. Opet smo otišli daleko od dnevnog reda. Predsedavajući, molim vas, znam da već danima radimo do duboko u noć, da koncentracija pada, ali ovim nereagovanjem samo pogoršavamo stvari. Ako već neko zine da proziva šta neko nije, kako je ostavio u ovom stanju ili u onom stanju, što je potpuno mimo dnevnog reda, onda bi mogao da kaže i šta je on za poslednje četiri godine uradio da to stanje promeni. Hvala.

Koleginice, pošto sam se za ovih nekoliko godina svega i svačega nagledao u ovom parlamentu, mogu da kažem da je kolega Srbislav Filipović bio u temi. Svaki poslanik ima pravo da na svoj način kaže, brani i  obrazlaže neki zakon. Ta pravila nisam ja izmislio, niti želim da ih menjam, a nemojte ni vi, jer nismo mi baš toliko nepismeni da ne znamo šta je u temi.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da) U redu.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, pravo na repliku.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ne znam koja je tačno tema, da se bavite svojom strukom, ali to nije ni tema, niti želim da odgovaram izvesnom preko puta.
Ono što mene više interesuje, ministre, niste mi odgovorili na pitanje koje mene vrlo interesuje, bilo je fokus moje diskusije, a to je – da li bi vi stvarno prihvatili da bez izveštaja o stanju na radovima, bez izveštaja nadzora prihvatite ovako kao što smo mi danas dobili ova dokumenta u parlamentu?
Hajde da se uozbiljimo malo. Slažem se sve sa vama da morate da pooštrite fiskalnu kontrolu. Konstatovali smo zajedno da imamo bačene pare za nerealizovane projekte, konstatovali smo da ćete dobiti podršku za projektno finansiranje apsolutno, ali šta ćemo da uradimo sa 28 miliona evra, koje u ovom trenutku imamo problem i da vidimo na koji način da ovakve stvari se više ne dešavaju, da znamo šta je to tačno o čemu mi danas raspravljamo. I vi i ja nagađamo koliko je izvršeno radova, ne znamo ni koliko treba da se plati, ne znamo ni koji su to procenti i ne znamo datum kada će se izvršiti tehnički pregled tog objekta i kada će biti kao finalni dokument izdata upotrebna dozvola. To je ono što treba sve nas da interesuje kada se priča o ovoj temi. Hvala vam. Molio bih za odgovor.

Hvala.
Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Znači, u obrazloženju ovog predloga izmena Sporazuma je napisano da je sa stanjem u julu povučeno, nemojte da me terate da govorim do poslednje cifre, 238 miliona evra, od predviđenih 300 miliona kredita, odnosno 308 miliona sve zajedno kredita. Napisano je da je spremno za naredno povlačenje onog momenta kad sredstva kredita budu ponovo raspoloživa narednih 20 i nešto miliona i da se očekuje da će do kraja izvođenja radova sva sredstva kredita biti iskorišćena.
Procedura kako se ispostavljaju situacije, procedura kako se sredstva prebacuju glavnom izvođaču radova, procedura kako se sa tog njihovog računa sredstva prebacuju podizvođačima je već ustaljena, dogovorena ranije i da to ne utičemo. Znači, Ministarstvo finansija je nadležno samo da verifikuje da svota iskorišćenih sredstava kredita bude pravilno proknjižena na osnovu dokumentacije koja je prošla proveru i prihvaćena je jer to mora da se verifikuje kao povećanje našeg duga.
Znači, to je specifična situacija kod ovakvih kredita koji su izvozni krediti, pošto u Srbiju ne dolazi ukupan iznos sredstava kredita, nego se on direktno isplaćuje korisniku, a on isplaćuje firme koje su podugovarači. Iz tog istog izvora sam citirao cifru od 70% sredstava kredita koji su prebačeni do te svote od 238 miliona firmama koje su podugovarači iz Srbije.
Pominjali su se tzv. nepredviđeni radovi, ali ugovor jasno govori da nepredviđeni radovi ne ulaze u tih 300 miliona, tamo postoje neke rezerve cenovne i količinske rezerve, ali će morati da budu pokrivene iz budžeta. Znači, ugovor kaže da svi radovi koji prevazilaze vrednost od 300 miliona evra, naravno, ponovo uz odgovarajuću dokumentaciju, verifikaciju itd, će biti ispostavljeni nama na plaćanje. To je suština stanja. Znači, oni kažu da nema razloga da se vrši tzv. poništavanje dela sredstava kredita, znači da je realno da će iskoristiti svih 300 miliona i da će to biti urađeno najdalje u ovim rokovima koje ovde predviđamo, a predviđaju i mnogo brže rokove efektivnog povlačenja tih sredstava kredita.
Procedure kako se to radi nisu smišljene u ovom projektu. To su standardne procedure koje su primenjivane u svim sličnim projektima u prošlosti i one se ponavljaju. Znači, to je procedura ko izvodi radove, ko podnosi dokumentaciju, ko kontroliše. Kontrolu i nadzor rade koridori. Ovde je bilo razgovora mnogo o tome da li su radili oni nezavisno javnu nabavku za to ko vrši nadzor. Oni su ovlašćeni da vrše nadzor. Prema tome, ta mogućnost koja je ovde korišćena, to je nešto što vi možete da postavite kao pitanje, to je ovde iskorišćeno, očigledno, u okviru nadležnosti koje Koridori Srbije imaju. Do sada niko nije sporio da su dokumenti neadekvatni i niko nije sporio da su ti dokumenti osnova za plaćanje. Pitanje je samo bilo kojom brzinom se plaćanje vrši, povlačenje sredstava kredita od banke u Azerbejdžanu do glavnog izvođača i prebacivanje tih sredstava podizvođačima u Srbiji. Hvala lepo.