Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.
Odustajete?
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Na izlaganje koje sam imao ministar se složio i drago mi je zbog toga da je potrebno mnogo detaljnije izveštavanje, ne samo o ovom projektu, nego i o svim drugim projektima. Šteta je što to nismo imali za ovaj zakon.
Ono što je bitno, nadam se da će nas ministar podržati, mi ćemo tražiti od ministarke saobraćaja da nam da ove detalje. Znači, kako je utrošeno 238 miliona evra, kome je novac otišao, za koju robu i za koje radove? Nadam se da će ministar, takođe, insistirati da dobijemo te informacije, uključujući ugovor sa izvođačem „Azvirtom“ iz Azerbejdžana, kako bi videli šta su Koridori, odnosno šta je država tačno ugovorila.
Jedan problem koji je pomenuo, kolega Dragan Vesović, malo ranije u raspravi, tiče se par stvari zbog kojih mi kažemo da su ovakvi ugovori, vezanje zajma sa stranim izvođačem, zaista loši po Srbiju, a to je recimo da asfaltna baza koju su izgleda napravili ima bitumen na osnovu nafte koju dovode iz Azerbejdžana, a ne plaćaju ni poreze, ni carine na nju, a onda to prodaju našim podizvođačima isto kao i naftu. I, pitanje je – da li se ovo zaista dešava i kolika je šteta za budžet, jer ovo nije neutralna stvar?
A, druga stvar, zakupili su izgleda i separaciju „Takovo“, odakle se pravi usitnjeni kamen i agregat i prodaje našim podizvođačima za 35 evra po metru kvadratnom, verovatno ne plaćaju nikakve takse i naknade. Mislim da je to jasan primer kako država Srbija šteti za jako lošim ugovorima…

Evo, produžila sam vam vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo u prethodnim izlaganjima da je sve u ekonomiji i da ne postoji ni ljubav, ni prijateljstvo između zemalja, i ne mislim tako.
Verujem da postoje brojni primeri da je tradicionalno prijateljstvo i poštovanje između dve zemlje temelj za bolju ekonomsku saradnju i taj primer smo videli na „Železari Smederevo“. Siguran sam da je to tradicionalno prijateljstvo između naših naroda bilo prevaga da Kinezi dođu u Srbiju i ulože.
Sada imamo razgovor o Azerbejdžanu državi sa kojom smo takođe tradicionalni prijatelji, i verujem da ćemo sa njima imati još bolju ekonomsku saradnju i još bolje projekte. To prijateljstvo koje treba negovati sa tim zemljama često zna da bude vaga, znate imate investitore koji često biraju između dva grada, između dve države i o tome odlučuju nijanse, i veoma je važno to ako je ta nijansa uvažavanje i poštovanje između naše i neke druge zemlje, u ovom slučaju iz naše zemlje i Azerbejdžana.
Čuli smo danas da se napravila jedna paralela, takođe, sa jednom prijateljskom zemljom. Napravljena je jedna paralela između Azerbejdžana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. I, kada govorim o tom poštovanju i prijateljstvu koje se gradi i koje je veoma teško izgraditi, a ova Vlada ih je izgradila mnogo.
Moram da se osvrnem i na one detalje i na one elemente koji se trude da ta prijateljstva i te mostove, te ljudske mostove pokvare. Juče smo imali jedan primer gde je jedna izjava da Kina radnike tretira kao robove, mogla da bude veoma štetna za našu zemlju ili uvredljiva za naše prijatelje i za ljude koji su se našli tu kada nam je bilo najteže.
Ja ću se osvrnuti novi događaj tog tipa, novu varnicu koja se desila jutros, koju je ovde, onako na brzinu bacila gospođa Sanda Rašković i otišla iz ove Skupštine. Tiče se događaja gde je pomenula da je jedna osnovna škola u Novom Pazaru promenila iz Sveti Sava u Bin Zaid i otišla. Samo je to rekla i otišla je. Valjda misli da je to dovoljno da ispadne velika srpkinja i da se više ne pojavljuje.
Zašto smatram da je ovo važno? Trebala je bar da kaže da je tog dana još jedna škola u Novom Pazaru koja se nije zvala Sveti Sava dobila ime Sveti Sava. Trebala je da kaže da je tu oblast, Deževsku dolinu prvi put u istoriji posetio premijer Aleksandar Vučić. Prvi put jedan premijer je posetio taj deo. Trebala je da kaže da u rodnom selu Svetog Save, Vlada Srbije pomaže izgradnju velelepnog hrama Svetom Savi. Trebala je da zna koliko je Vlada Srbije uložila u infrastrukturu, škole, dijagnostički centar, sportsku infrastrukturu u tom kraju, a ne da baca varnice. Trebala je da zna da prijateljstva između Srba i Bošnjaka, Muslimana u tom delu Srbije, traju duže nego što traje njena politička stranka. To mora da se poštuje i sa tim ne sme da se igra. Zato smatram da je ovo veoma važno.
Da se vratim na infrastrukturni deo i da pokušam da pojednostavim onu kritiku koja se tiče priče o tunelima. Neko nam je rekao da kroz tunele koje smo gradili ne može da prođe kamion. Dokazali smo da može. Desiće se tehničke ispravke, veoma brzo, ali ko nam kaže da kroz te tunele ne može danas da prođe kamion? Onaj za čiji vlasti na tim mestima, dakle tim brdima kroz ta brda je za vreme njihove vlasti jedino mogla da prođe neka krtica, ako je u dobroj kondiciji. Drugo nije moglo ništa da prođe kroz ta mesta.
Imamo još jednu po meni skandaloznu izjavu iz redova DSS, a tiče se deonice puta, tačnije auto-puta i planova za taj deo Niš-Merdare u dužni od 77 kilometara, sa idejom da to bude projekat koji će doprineti da Srbija postane regionalni lider.
Jedan gospodin iz stranke gospođe Sande Rašković je rekao, kritikovao je premijera zašto forsira taj projekat kada se on nalazi u onoj teritoriji koja je zacrtana nekim separatističkim kartama. Pazite, to je jedna od najskandaloznijih izjava i tumačenja koja sam čuo ovde u Narodnoj skupštini.
Dakle, preporuka je premijeru da poštuje neku kartu koju je nacrtao neki separatista i da u tom delu ne ulaže i da izgleda, odatle povuče instrumente Srbije. Ja mislim da upravo premijer radi onako kako treba i tamo gde naš narod treba da ostane i gradi infrastrukturne projekte i podiže ekonomiju. Zbog toga se valjda nikad bezbednije nisam osećao, nego od onda kada su prestali da nas čuvaju ovi iz DSS.
Molim ih, da kada već nisu znali da grade ni ljudske mostove, ni one mostove koji se tiču infrastrukture, da ne ruše one mostove koje su neki drugi napravili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji. To je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Ja ću danas govoriti i dati podršku kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS. Daću podršku za potvrđivanje ovog sporazuma sa našim prijateljima iz Azerbejdžana, jer smo svedoci da su putevi kod nas u prethodnom periodu u veoma lošem stanju, ali od 2013. godine, 2014. godine pa na ovamo veliki je intenzitet radova u svim delovima naše Srbije.
Ovaj deo puta kojem dajemo mogućnost da se završi je vrlo bitan za žitelje, za sve koji tamo rade sa posebnim akcentom na naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji će imati mogućnost da preko tih puteva imaju brži transport robe, da dolaze investitori kod njih.
Inače, ovih dana, tačnije danas i narednih šest ili sedam dana naša Vlada će biti u Nišu. Ja sam zadovoljan što je premijer na čelu Vlade, gospodin Vučić, dao akcenat na Niš, dao akcenat na jugoistok Srbije i dao akcenat na taj deo gde je veoma potrebno da se radi, da se gradi. Tamo se radi i Koridor 10, tamo se rade svi putevi.
Dolazim iz opštine gde je unazad tri meseca urađen deo regionalnog puta u dužini preko 25 kilometara. Taj deo puta je vrlo bitan za žitelje naše opštine, za žitelje i ostalih koji tamo dolaze, jer je Svrljig mesto gde ima budućnosti, jer je Svrljig mesto, kao i ostale opštine na jugoistoku Srbije, gde ima budućnosti izgradnjom puteva, autoputeva. Vrlo je bitno da nam dođu ljudi, da nam dođu investitori i da na taj način obezbedimo budućnost za sve građane naše Srbije.
Ja sam u prethodnom periodu govorio više puta i akcentirao sam uvek na razvoj poljoprivrede, na razvoj sela, ali bez dobrih puteva nema ni razvoja ni poljoprivrede ni sela. Prema tome, ovaj sporazum kojim ćemo dati mogućnost da završi ovo što je započeto 2012. godine, vrlo je bitan za sve.
Ja ću, normalno, kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke glasati za ovaj sporazum, kao i prethodne sporazume, jer sam svedok kako se radi, kako ima budućnosti za sve, ali posebno kažem – vrlo je bitno da svi mi koji živimo u Srbiji stavimo akcenat na jugoistok Srbije, jer tamo, verujte mi, dosta je teško, staračka populacija ljudi, demografski ugroženo stanovništvo. Prema tome, tamo treba ulagati.
Siguran sam, ministre, da ste vi kao čovek svesni situacije i znam da ćete dati maksimalno zalaganje za taj deo Srbije i za sve sporazume i sve one zakone koji će biti u narednom periodu, koji se tiču za izgradnju infrastrukture. Ja ću glasati. Siguran sam da naša Skupština ovde, i svi mi imamo želju i volju da svi putevi budu urađeni, da država Srbija bude svuda u svakom delu naše lepe zemlje Srbije.
Još jednom, ja ću kao poslanik, ispred Ujedinjene seljake stranke glasati za ovaj sporazum, jer sam siguran da ćemo završiti sve zamišljeno i sve što je zacrtano i zadovoljstvo mi je još jednom što ćemo ući u postupak, a tu mislim na našu Vladu, na našeg premijera i završetak puta od Niša prema Prištini. Tamo je vrlo bitno da se radi.
Još jednom pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj sporazum, da završimo započeto i da bude lepo i dobro u svim delovima naše Srbije, ali kažem ponovo, sa akcentom na jugoistok Srbije, na centar Niš, jer verujte mi tamo je teško, tamo treba ulagati i još jednom zahvaljujem se i daću podršku i glasaću za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, imali smo danas ceo dan za razmatranje ove teme, a ja ću u ovom svom današnjem obraćanju govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana za izgradnju deonice Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo, i Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Dakle, čuli smo danas dosta toga i situacija je prilično jasna. Sporazum je potpisan 2. februara 2012. godine kao rezultat međusobne saradnje Srbije i Azerbejdžana i strateškog položaja Srbije uključivanje Srbije u Koridoru 11. Koridor 11 je od velikog strateškog pitanja za Srbiju i od ovog koridora najviše koristi će i imati Srbija, a u širem smislu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju.
Mi kao država imamo strategiju razvoja transporta Republike Srbije i ukazala bih da se izgradnja autoputa kroz Srbiju izvodi u skladu sa ovom strategijom razvoja.
Sporazumom su predviđena sredstva u iznosu od 300 miliona evra, dok ukupna vrednost projekta iznosi 308 miliona evra. Do sada je realizovano 79,5 procenata ukupnog iznosa, što ovaj kredit čini veoma uspešnim, a da bi se predviđena sredstva iskoristila u potpunosti, neophodno je da period raspoloživosti sredstava produži i upravo zbog toga je 22. septembra ove godine potpisana izmena i dopuna sporazuma, kojom je predviđeno da se sredstva mogu iskoristiti do maja naredne godine.
Na osnovu ovog sporazuma pokrenuta je i izgradnja novog autoputa koji je doprineo da se angažuje domaća građevinska operativa kao i podizvođači i dobavljači i kooperanti. Razvojem i unapređenjem privrede, zatim ulaganjem ovakve kapitalne investicije podiže se bruto domaći proizvodi i omogućava razvoj privrede. I, upravo su infrastrukturni projekti jedan od preduslova za zdravu ekonomiju.
Ja bih ovom prilikom pohvalila domaće firme, ne znam od kada mi mislimo da ništa sami ne možemo da uradimo, mislim da bi trebalo da sačuvamo ovo malo naših državnih firmi i ovo što je ostalo i kao što reče ministar Vujović, a uzgred, ja bih zaista i da pohvalim sva ova današnja izlaganja i obrazloženja za koja mislim da su sasvim na mestu. Na kraju, ministar je celog dana sa nama i kao što ste rekli 70% radova su podizvođači iz Srbije, što znači da se imalo takta da se uključe naše privatne firme, a to znači i uposleno nekih oko 1000 ljudi, naših ljudi i novih radnih mesta.
Koliko su investicije i infrastruktura u nekom mestu bitne - pomenula bih primer opštine Svilajnac koja već unazad sedam, osam godina radi na svojoj infrastrukturi da bi postigla neki nivo i sada je problem vezano za ove kredite o kojima pričamo, ovaj most na Velikoj Moravi. Pretpostavljam da je većina vas dolazila u Svilajnac i zna koliko taj most pravi problem i bilo bi dobro ne samo za građane Svilajca nego uopšte za RS da se obezbede sredstva jer je republička investicija, pošto smo završili projekte i eksproprijaciju i da su pošto prethodne vlade pokušavale, nadam se da će ova sadašnja Vlada imati sluha za to.
Uzgred, opština Svilajnac ostvarila je najveći suficit u Pomoravskom okrugu.
Da se vratim na našu temu. Ovim projektom, odnosno ovim sporazumom mi imamo tri dobre stvari – nove investicije, razvoj infrastrukture, provlačenje novih investitora. Zatim, ovim dobijamo i veću bezbednost u saobraćaju jer izgradnjom autoputa rasterećuje se Ibarska magistrala i nadamo se da će to doprineti daleko većoj bezbednosti.
Čini mi se da danas niko nije pominjao demografsko pitanje, što smatram da izgradnja novih autoputeva, spajanje te centralne Srbije sa Beogradom, što je izuzetno važno i od velikog značaja. Tako da u danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, pred nama je danas Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžana kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonice Ljig – Bojkovci, Bojkovci – Takovo, Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Sporazum je zaključen 2. februara 2012. godine. Mogućnost izmena i dopuna ovih sporazuma je predviđen članom 26. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, ali članom 25. stava 2. istog zakona propisano je i da Vlada Republike Srbije obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora. Da ponovim? Ne treba.
Nije mi poznato da je neki takav izveštaj povodom sporazuma sa Vladom Azerbejdžana dostavljen Narodnoj skupštini. Po navedenom Sporazumu, Srbija se zadužuje, a sredstva zajma se prenose na azerbejdžansku firmu koja realizuje investiciju, uz angažovanje podizvođača. Gotovo identična situacija kao sa tzv. Kineskim mostom. Kredit je 300 miliona evra, a kamata je 4%. Ta sredstva se stavljaju na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Do maja 2016. godine iskorišćeno je oko 80% kredita. Ovaj podatak je, najblaže rečeno, sumnjiv.
Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači. Ubacila se i priča o privremenim i konačnim obračunima situacija, kao da je kompletan posao završen, a dobro znamo da nije. To nije tačno, niti ima ikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Zato je dobro da je ministar finansija ovde.
Ali, šta ćemo sa ugovorom o izgradnji? Kada je trebalo ministar ovde da bude, kada je bilo pitanje opštinama, onda je došla ovde ministarka koja nije dobro upoznata sa tim. Sad kad trebamo da pričamo o izgradnji puteva, dolazi ministar, svaka čast, koji je za finansije. A šta ćemo za izgradnju? Gde je ministarka? Da li joj je danas ovde mesto? Možda ima nekih obaveza, neću u to da se upuštam, ali, dobro se zna, ako je ovaj ugovor trenutno od značaja za dovršenje puta koji smo već naveli, njeno je mesto danas bilo ovde i da nam tačno kaže o čemu se radi.
Nisu samo finansije u pitanju. U pitanju je izgradnja puta. Da vam odmah kažem – nije tačno da ste vi pokrenuli ratifikaciju ovoga ugovora, to je pokrenula Vlada Azerbejdžana. Vi ste pokušali to da preskočite i pokušali ste to da sklonite, da se za to ne zna. Međutim, Azerbejdžan je tražio da ratifikacija ugovora prođe kroz obe skupštine i zato se danas taj ugovor nalazi ovde ispred nas. Baratamo činjenicama i ne pada nam napamet da pričamo nešto što ne znamo. Ovde sa ministrom sede ljudi koji to jako dobro znaju.
Postavio bih sada, na početku svog izlaganja, jedno pitanje koje me zanima. Ako smo se mi ovde okupili kao poslanici Skupštine Republike Srbije i zaživela je 3. 06. ove godine, stalno se izjavljuje na tv-u i drugim glasilima da Vlada radi punom snagom. Znali ste da je ovo stalo. Zašto to niste odmah pokrenuli? Zašto odmah niste stupili u dogovor sa Azerbejdžanom? Šta ste čekali? Čekali ste da se oformi Vlada u septembru, jel tako? Jel ste to čekali? Zašto ste izlazili i stalno govorili kako Vlada radi punom parom? Ajmo te dve stvari da raščistimo, da se ne lažemo, da budemo ljudi.
Ja ne prebacujem nikome ništa. Ja sam ovde poslanik ispred Srpske radikalne stranke i moje je da govorim istinu. I sada sam vam rekao istinu. Vi znate da je to istina. Nemojte skretati mimo istine, nemate pravo na to. Morate da odgovarate časno i pošteno, jer imam ovde argumente, ukoliko počnete da govorite onako kako ne bi išlo. Molim vas, ako je utrošeno 240 miliona i osam miliona koje je dala Republika Srbija, znači, potrebno je 20%, od 300, znači 60 miliona da bi taj ugovor bio do kraja gotov i da bi se isplatili radovi. Ja imam informaciju da vi hoćete sa ovim novcem da isplatite tek na kraju radove, a ne sada da dopunjavate, nego kad bude sve gotovo da isplatite. Pazite, imam tu informaciju i lepo vam kažem da imam. Tu sam jasan, znam odakle mi informacija i znam da je sigurno tačna.
Zbog čega, kad se rade ovakvi građevinski objekti koji su jedna vrsta žile kucavica svake države, pa i naše države Srbije, koju izuzetno volim, moju otadžbinu, zašto radite sve naopako? Tri godine su potrebne da se pripreme radovi, a jedna je potrebna da se izvode. Vi kontra. Vi uzimate novac bez pripremljenih radova i nemate podlogu da te radove izvedete do kraja.
Ne znam da li vas to zanima, ali, uzećemo jedan prost primer. Ako uzmete gradnju jedne kuće, šta vam treba da biste izgradili kuću? Prvo, šta treba jeste da se obezbedi jedan deo sredstava, nacrt uže lokacije, da dobijete odobrenje da je to građevinsko zemljište. Jel tačno? Šta treba dalje? Treba geometar da izađete da da nacrt lokacije. Jel istina? Dalje treba da dobijete rešenje da možete priključiti struju, vodu, kanalizaciju, dostavite projekat, dobijete građevinsku dozvolu i pristupate izvođenju radova. Šta ste vi sve od toga uradili pre nego što ste podigli kredit na ovim putevima? Jeste li pristupili tako nečemu? Jel se vi uopšte bavite time?
Meni je žao što ja to govorim vama, zaista mi je žao, vi ste čovek sasvim druge struke. Ovde je trebala mesto vas da sedi ministarka, pa da popričamo, da vidimo da li je sve to urađeno i pripremljeno.
Pre nego što ste počeli izvoditi radove, da li ste videli gde je na terenu klizište, da se postave potporni zidovi? Da li ste pogledali da li je zemljište kiselasto? Znate šta to znači? To vam je kao kad letite avionom i kažu – vežite se, propadamo 200 metara. Rupa. Pa i na zemlji, na putevima koje gradite, imate rupe. Tu se kopa dublje, šire. Tu se možda kopa i pet metara. Postavljaju se određene armature, ako su potrebni i šipovi i na njima se vrši gradnja, tek da biste došli gore do površine. Gde ste vi to uradili na ovom putu? Zar je moguće da je celom dužinom puta sve ispravno? Gde ste napravili propuste u slučaju jakih kiša, da vam ne razbije put?
Ovde ste malo pre dogovorili, dobro sam vas pratio sve vreme, pa sam vam jednom ovako pokazao rukom da niste u pravu, neke stvari kod izgradnje koje prate uopšte ne sada, nego uopšte izgradnju kod nas puteva, kod izgradnje ne samo puteva nego i drugih građevinskih objekata, ne vodi se dovoljno računa, ne vrši se dovoljno priprema. Priprema je važnija nego početak izgradnje. Kad izvršite dobru pripremu i kad laserski snimite teren, i kad se obeleži deonica, kad izvršite potpunu kontrolu deonice, znači celoga puta, i kad vidite gde se pojavljuje problem na tom putu, na toj deonici, određenog tipa, najpre ćete otkloniti nedostatke, pa kad sve to odradite celom dužinom koju ste planirali da uradite ove godine, pristupićete izvođenju radova.
Nažalost, koliko ja vidim, iz izveštaja, iz razgovora na koji ste davali odgovore i koja su postavljali poslanici, pojedini zaobilazeći temu, to nije urađeno. Čak u jednom momentu ste sami rekli da nije izvršeno lasersko snimanje, da to kod nas nema. A zašto nema? Rekli ste. E, sad ima, a ja sam zapisao kako ste rekli da nema, a sad kažete da ima. Molim vas, ako ovako nastavimo da gradimo dalje, uvek će nam kiše odnositi puteve, imaćemo klizišta i ogromne troškove.
Vi kažete i malopre smo ovde čuli od jednog poslanika – 98% je gotovo. A šta je to gotovo 98%? Pa, nemate ni sredstava 98%. Kako je onda 98% gotovo? Pa, niste ni isplatili ljudima ono što su uradili. Niste isplatili. Šta ćete uraditi sa ovih 60 miliona kada ih uzmete? Nećete ih dati izvođaču „Planuma“. Nećete, vi to znate da nećete. A ja vas pitam šta ćete da uradite sa tim novcem, gde ćete ga usmeriti? Čekaćete vreme. Ovo niste smeli da dopustite sebi, nikako. To nije građevinarstvo, to nema veze sa izgradnjom puteva.
Gospodine ministre, pošto ste vi sada tu, ja se vama obraćam, pogledajte me slobodno, nemojte gledati sve vreme dole, ja vas gledam u oči, vaših očiju nema nigde. Kada prođe šest meseci pojaviće vam se rupe na putu. Ko će biti kriv za to? Pitam vas ovde pred Skupštinom, pred svim poslanicima, a svi znate, vozite auta. Nov put, šest meseci – rupa na putu. Ko će da odgovara za to što će da se pojavi rupa na putu nakon šest meseci? Zato što niste dovoljno pripremili teren, zato što ga niste sagledali, što ga niste pogledali i što niste uradili ono što je potrebno, zato će vam se pojaviti rupe. Pojaviće vam se i to da vam je put uži nego što treba, sve vam se dešava.
Molim vas, šta je sa propustima? Šta je sa propustima? Šta je sa mostovima? Evo, završavam, još jednu-dve reči. Ja sam vama pričao o građevinarstvu, samo sam vam napomenuo finansije. Ja hoću o građevini da mi odgovorite. Vi kada ste trebali doći za finansije, vas nije bilo, a sad ste došli da pričate mi o građevini. Postavio sam vam pitanje o građevinarstvu. Izvolite i odgovorite. Odgovorite mi na sva ova pitanja i hoću da odgovorite svim ovim ovde narodnim poslanicima koji će se prvi provozati tim putem zašto su se pojavile rupe, a evo ja sam vam sada rekao.
Isto tako, imam samo jedno pitanje za vas, završavam. Gospodine predsedavajući, izvinjavam se. Samo još jedno pitanje, ja se nadam da ćete biti oduševljeni ovim pitanjem, stvarno mislim. Ako se sad sve to završava, kako je rečeno, i 98% je gotovo, izuzetno lepo pitanje, a vi ćete mi lepo odgovoriti. Devedeset osam posto je gotovo, nije malo, nabačen neki zidić, kaže – petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se pripremaju da svečano otvore deonicu od Dića do Preljine, a selo Dići je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Šta je sa putem, gospodine ministre? Imate ovde, koliko god žurim, ne mogu stići. Imate ovde sa sednice Odbora za finansiranje, nešto sam pribeležio. Hoćete da vam pročitam? Ne zanima vas više ništa da pričam. Da pročitam? Ja sam vama rekao – pričaćemo o građevinarstvu, ja ne želim da pričam o finansijama, vi ste tu jači od mene. Ja hoću sa vama na megdan o građevinarstvu. I, znate šta, evo, da vam kažem – ima li u ministarstvu neko ko je obavezan kada se vrše radovi da ministarku, odnosno ministra obaveštava o svemu šta se dešava na putevima? Ti ljudi, taj čovek se zove nadzorni odbor. Imate li vi to? Ako imate, zašto dopuštate ovakve stvari? Zašto dopuštate? Niste se pripremili za ovu sednicu da razgovarate sa SRS, ne. Spremite se drugi put. Dovedite ministarku da sednemo, da popričamo otvoreno o gradnji puteva. Vas su ovde pitali za vozove, za finansije, kako voz ide jednom stranom, put je dole. Ma nećemo o tome. Treba put da se izgradi. Od mene toliko.
Ja vas pozdravljam, kao čoveka i kao ministra i želim vam sve najbolje.
Ja sam završio i hvala vam što ste me saslušali.