Želim samo kratko da prokomentarišem vašu izjavu. Ja sam sinoć pažljivo pratio prenos iz ove sale, većina ljudi nije bila u sali. U dva sata ujutru je završeno i najavljen je nastavak za deset ujutru. Mi smo ceo raspored današnji promenili da bismo uklopili ovo. Ja se izvinjavam što kasnim, ali nisam mogao da prekinem sastanak koji je bio u toku.
Prema tome, ovo je iz najbolje želje da ispoštujemo i vaš raspored i naš raspored. Nismo mogli brže da odgovorimo, a inače za svako ozbiljnije kašnjenje prihvatam i krivicu i podnosim unapred izvinjenje. Znači, ovo je bila moja želja da pratim rasporede kao što znate vrlo heterogeno. Ovaj saziv i ove teme su bile… Ja sam sa interesovanjem pratio vašu raspravu. Skoro dva sata je bilo kada ste zaključili i najavili nastavak danas u deset. Mi smo bili spremni, ali je bila međunarodna poseta koju nisam mogao da odložim, morali smo da završimo sastanak i momentalno sam posle toga došao. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Insistiram da ministar nema pravo da kritikuje narodne poslanike, jer kada je narodni poslanik prisutan u sali ili odsutan…

Samo navedite član Poslovnika.
Član 106.

… to je njegovo pravo. Nedolazak na sednicu je politika. Kada ministar govori, ako ustanem i izađem, to je moj stav prema ministru, imam na to pravo. Ministar nema takva prava, jer ministar je potčinjen Narodnoj skupštini koja ga je izabrala i mora tako da se prema njoj ophodi.
Ovde ste uveli, to su još dosmanlije uradile, princip da se stvari moraju obratno dešavati, da je Narodna skupština potčinjena ministrima. Ne može tako.
Drugo, danas je ovde trebala da bude ministar Zorana Mihajlović. Ona je glavni krivac za ovaj problem o kome se danas raspravlja. Ja zahtevam da je potpredsednik Narodne skupštine hitno pozove na sednicu. Ja kada se javim za reč govoriću samo o Zorani Mihajlović i njenoj ulozi u ovom Koridoru i ovom velikom skandalu, kada je obmanula javnost, da fali visina tunela za 30 centimetara, ne mogu da prođu šleperi sa prikolicama, što je čista laž. Tunel je ispravan. Išao sam da proveravam. Ona mora o tome da odgovara ovde. Zahtevam da se hitno pozove, da se odredi pauza dok ona ne dođe.

Zahvaljujem.
Potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović jeste jedan od ovlašćenih predstavnika Vlade, međutim Vlada je donela odluku da jedan od predstavnika Vlade bude dr Dušan Vujović, ministar finansija.
Kao što je vama poznato reč je o finansijskom zakonu i nadležan Odbor za ovaj zakon, a samim tim i Ministarstvo, nad kojim taj odbor vrši kontrolu, je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. To je nadležni odbor.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ona troši ta sredstva.)
Drugom prilikom ćete sigurno imati pravo da joj postavite ta pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gledaoci, ovog našeg zasedanja, zadnjih pet godina je obeležila zaista jedna kvalitetna saradnja između Republike Azerbejdžana i naše države koja je za svaku pohvalu. Slični problemi, zatim, jedna svesrdna podrška koju je Azerbejdžan u političkom smislu doslednosti, nepriznavanje i podrške za status Kosova Azerbejdžan pružio našoj državi, verovatno je najviše uticala da između ove države se stvori jedno ozbiljno poverenje.
Dalje, izuzetno je bitno naglasiti da dve zemlje imaju zaista ogroman potencijal u saradnji, ne samo međudržavnim dogovorima, već i u razmeni i saradnji biznisa i biznismena iz naših država.
Vi znate da je prebogata kavkaska država Azerbejdžan doživela erupciju u pozitivnom smislu, pre svega eksploatacijom gasa iz Kaspijskog mora i oni, praktično svi pokazatelji pokazuju da su zemlja u najbržem, jedna od zemalja u najbržem razvoju i sa velikim bogatstvom njihove državne rezerve, iznose preko 24 milijarde dolara, razvoj je preko 5%, oni gotovo da nemaju nezaposlenost, negde ispod 0,9%. Čak 80% od ukupne zarade koju imaju od gasa ostaje njihovoj državi što je zaista izuzetno impozantno.
Azerbejdžan je jedan od retkih zemalja u koju naša zemlja više izvozi, nego li što iz nje uvozi. Prošle godine obeleženi su zaista brojni primeri pomoći i dobrog odnosa Vlade Azerbejdžana i njenih predstavnika prema našoj državi. Naime, zahvaljujući donaciji te zemlje u našoj državi obnovljen je Tašmajdanski park, tamo su podignuta dva velika spomenika, lepa spomenika, njihovom nacionalnom predstavniku Gajderu Alijevom kao i našem velikom, poznatom pesniku i piscu i kritičaru, profesoru Paviću. Takođe, od donacije ove države obnovljena je i kompleks Bajrakli džamije sa njihovim pomoćnim objektima koji služe za edukaciju, ali takođe i crkva Svete Petke u Novom Sadu.
Mi u Novom Pazaru smo imali veliko zadovoljstvo da uz pomoć sredstava Vlade Azerbejdžana zaista velelepno obnovimo naš dom kulture koji danas zaista izgleda impozantno, lepo i zaista služi svrsi i to je najbolji poklon koji je mogla ova zemlja, ova divna zemlja da, da građanima i Novog Pazara i nađe države.
No, verujem da je izuzetan bio i gest za vreme poplava kada je firma „Azret“ koja izvodi praktično većinu radova na ovoj deonici puta o kojoj danas raspravljamo, svim svojim kapacitetima i mašinama priskočila u pomoć poplavljenim, a da su predstavnici ambasade, Azerbejdžansko-Srpskog prijateljstva i drugog diplomatskog kora na najbolji način došli da pomognu i finansijski pomogli poplavljena područja.
Ono što je najbitnije je da Vlada Azerbejdžana pokazuje zaista veliko interesovanje za ekonomsko ulaganje u ceo prostor Balkana, a da je Srbija tu prepoznata kao glavni partner, što može da imponuje. To je rezultiralo jednim izuzetno kvalitetnim kreditom koji je Republika Srbija dobila od Vlade Azerbejdžana 2012. godine, izuzetno povoljan kredit sa grejs periodom od tri godine koji će se isplaćivati 15 godina i sa kamatnom stopom od 4%, što je zaista u današnje vreme izuzetno niska stopa. Mi znamo da smo imali i druge ponuđače iz Turske, ili na primer, iz Italije, koji su bili čak i duplo skuplji i tražili duplo veću kamatnu stopu.
Sve ovo govorim upravo da ukažem da je Vlada i tada i današnja Vlada povukla pravi potez i da su današnje predložene promene zakona na koje ukazuje i sam ministar, koje se sastoje samo na produžavanju roka upotrebljivosti i dostupnosti tih sredstava za dve godine nešto što valja sa pijetetom podržati, nešto što je izuzetno bitno za razvoj naše države.
Značaj Koridora 11 je ogroman. Ta tzv. Jadranska magistrala će zaista pokrenuti sve one predele kroz koje prolazi. Ona na makro planu ima izuzetan značaj, jer povezuje nekoliko država. Ona od Bugarske, preko Srbije povezuje Crnu Goru sa Italijom i to je ta transverzala Bukurešt-Beograd-Bar-Bari. To je i na makro planu izuzetno značajna deonica koja će i koja pokazuje i sigurno će pokazati ekonomsku isplativost. Izuzetno je bitno što će se sa završetkom ovog kraka deonice od Beograda do Preljine stizati za nešto kraće od jednog sata, što je vrlo bitna i značajna stvar.
Međutim, kada će traka, odnosno šest traka se spustiti do Crne Gore, nije još poznato. Za deonicu Požega-Boljare dužine oko 107 kilometara završen je generalni projekat za koji je Republička reviziona komisija donela zaključak 2008. godine i usvojila definitivnu trasu. Ona ide od Požege, prolazi preko područja sela Prilepak dolinom reke Moravice, pruža se prema Arilju i Ivanjici i njih zaobilazi severozapadnom rutom, a onda ide dalje preko predela Kosavice obilazeći Goliju, spušta se do Kovilja, pored Biočana, do Duge Poljane, preko Peštara i pravcem severoistok-jugozapad do Boljara gde je granična tačka sa Crnom Gorom.
Još jednom da kažem ovo je najkraća deonica. Struka se izjasnila da ta deonica je 42 kilometra kraća od bilo koje druge predložene i donela je skoro definitivan zaključak.
Žao mi je što nije ministarka tu, ali moram da se pozovem na njene tvrdnje. Već nekoliko puta, pogotovo 2015. godine u Novom Pazaru, kada je vrlo jasno, koncizno rekla da je to ono što je struka rekla, da je to nešto što je najisplatljivije, nešto što je najlakše za izvođenje, jer najlakše je preći preko Pešterske visoravni, to je pravac koji će se najjeftinije i najlakše sprovesti. To je ministarka ponovila nekoliko puta i naglasila da u ovom glavnom projektu nema mesta za neke veće promene i ekskurzije.
Izuzetno bitna stvar jeste što se tada došlo do zaključka da se razviju i pobočni krakovi. Najbitniji pobočni krak je onaj koji će ići ka Zlatiboru, odnosno koji će ići ka pravcu Sarajeva i povezati se sa Koridorom 10 i pravcem 5C kraka. Podsetiću vas da se time povezuje Preljina sa Pojatama i horizontalno praktično prelazi preko Republike Srbije i naj način uvezuju te izuzetno bitne deonice ka samom auto-putu za Sarajevo, što je dodatni kvalitet, čime će i zlatiborski kraj dobiti jako pun, a taj pravac možda imati i veću vrednost nego ova magistrala.
Ne znam da li će imati veću, ali svakako imaće barem istovetnu vrednost. Na taj način se neće zapostaviti ni zlatiborski kraj i dobiće svi stanovnici ovih delova Republike Srbije.
Ovaj koridor je zaista jedina razvoja šansa južnog, jugozapadnog dela Srbije, dela Srbije iz kojeg ja dolazim, severnog Sandžaka i to je za nas praktično pitanje života i smrti.
Ja ne znam šta bi moglo da se desi, ako se ne bi ispoštovala ova deonica, za koju je struka, razum i sve ono što je na strani isplativosti ukazalo da je mnogo bolje.
Na na kraju, njime se povezuje Arilje, Ivanjica i Pešterska visoravan. To su naše zone koje mogu i koje su predviđene i koje imaju takav potencijal za poljoprivredni razvoj, uzgoj zdrave hrane, organske hrane, a to je nešto, koliko mi se čini, na čemu ova Vlada, zaista insistira i to je jedini brend koji mi možemo sa sigurnošću da prodamo. To je rudno bogatstvo, to je turistički potencijal, koji zaista treba da otkriju, ne samo građani ove države, nego i svi građani, odnosno svi turisti koji zaista pokazuju želju da u sve većem broju dođu u našu državu i sve više dolaze u našu državu.
Vi znate da je crnogorska strana vrlo ozbiljno pristupila ovom poslu, da su oni po cenu ugrožavanja svoje BDP-a insistirali da započnu projekat izgradnje Jadranske magistrale do Boljara i to dovoljno ukazuje na značaj i kvalitet koji će dati ovaj autoput i implus povezivanju svih delova Balkana za nas verovatno dve jako bitne države, Republike Crne Gore i Republike Srbije.
Nama izuzetno interesantan sever Crne Gore u kojem živi zaista jedan veliki broj Bošnjaka, mi smo bili jako tužni kada se i desilo razdvajanje između dve zemlje, jer je naše nacionalno biće pocepano na dva dela. Znate da mi kao stranka smo bili protiv takve odluke i glasali uglavnom, protiv samostalnosti Crne Gore.
Za stanovnike ovih delova naše zemlje, rekoh još jednom, je životno bitno pitanje. Očekujemo od ovog Ministarstva da vrlo agilno, kao i do sada, kao i sama Vlada pristupi izgradnji puteva, obnovi puteva, obnovi kompletne infrastrukture, jer znamo da je to jedina šansa i jedini kvalitetan put da se okrene zamajac razvoja, pre svega onih delova Srbije koji nisu Beograd.
Još jednom, pozivam ovo Ministarstvo, kao i sva ministarstva i samu Vladu Republike Srbije da da dodatnu snagu i dodatnu pažnju i dodatni impluse razvoju ovog projekta, jer čini mi se da svakim danom zakašnjenja ti krajevi ostaju pusti, migracije su učinile svoje i da praktično ovaj kraj ostaje pusto polje, a prelepa zona i neiskorišćena zona naše Republike.
Još jednom pozivam Ministarstvo i stojimo na usluzi, kao stranka i kao građani da damo svaku pomoć da se ovaj projekat što pre realizuje. Naravno, kredit je dobar, razumem zbog čega produžavamo vreme iskoristljivosti ovog kredita i glasaćemo za ovakvu odluku.

Hvala.
Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane predstavnice Skupštine, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o finansiranju deonice autoputa Ljig – Preljina na Koridoru 11.
Odmah ću reći, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, sa jedne strane, jer se donošenjem ovakvog zakona omogućava podizanje savremene infrastrukture u Srbiji, a moram sa druge strane da kažem omogućava se da jedan ovako značajan infrastrukturni projekat, složićemo se svi, veliki, zahtevan, dovedemo i da ga završimo na jedna kvalitetan način.
Na samom početku, gospodine ministre, moram da kažem da nije bilo ovog kreditnog aranžmana sa Arzejbedžanom ne bi bilo ni Koridora 11. To moramo potpuno otvoreno da kažemo. Zašto vam to sada kažem? Pa, prvo ni evropska investiciona banaka ni Evropska banka za obnovu i razvoj, a sa druge strane ni Svetska banka, finansiraju samo projekte, vi to dobro znate, finansiraju samo projekte, koje oni kažu da su evropski projekti koji su i od posebnog značaja.
Kod nas je kao takav projekat prepoznat Koridor 10, tako da nije imalo šanse da ovaj važan, veoma važan putni pravac dobijemo kreditni aranžman, ali mi smo našli partnera u Azerbejdžanu. Mislim da ćemo sa njima i ubuduće raditi i na drugim infrastrukturnim projektima.
Govoreći o samom projektu infrastrukturnom za ovu deonicu Ljig – Preljina moram da kažem da je on dug 40,3 kilometara. Imamo 29 metara pratećeg puta. Glavni izvođač je azerbejdžanska firma „Azbirt“, a vrednost samog projekta je 308 miliona evra. Trista miliona je kredit i aranžman sa Azerbejdžanom, a ostatak daje Republika Srbija.
Potpuno otvoreno moramo da kažemo da ovog trenutka je završeno 98% radova. Neću da kažem gospodine Mrkonjiću 100%, ali 98% je završeno i kako bi gospodin Mrkonjić rekao – kada se sve uzme u obzir uradili smo jedan veliki i dobar posao.
Zašto to kažem da smo uradili dobro posao, zahtevan i veliki infrastrukturni projekat? Ako kažem da imamo četiri tunela dužine dva i po kilometara, 66 mostovskih konstrukcija ukupne dužine pet kilometara, usek „Golubac“, pa zatim na autoputu su postavljeni i zidovi za zaštitu od bude na ukupnoj dužini od sedam i po kilometara, regulisani su vodotokovi u dužino od 18 kilometara, pa zatim nadvožnjaci su ukupne površine od 600 hiljada metara kvadratnih. Obavljena je eksproprijacija zemljišta na više od četiri miliona metara kvadratnih.
Završene će i ove dve petlje biti i ako još uzmemo jednu važnu stvar da smo imali dosta nepredviđenih stvari, prvo ako kažemo da smo u 2014 godini imali čak 130 kišnih dana, što je znatno otežalo čitavu situaciju, pa u narednoj godini isto probleme i sam ambasador Azerbejdžana je u jednom trenutku rekao i isto tako predstavnici firme „Azbirt“, koja izvodi radove, da je veoma težak teren, da su se susreli sa mnogo nepredviđenih stvari. Prvo dve poplate, šest klizišta, ali smo, oni kažu, uradili dobar posao.
Isto tako važna stvar za nas iz JS, a mislim i za sve nas ovde je da Vlada RS angažovanjem ovakvih firmi angažuje i naše proizvođače. Sa druge strane, angažujemo naše firme i angažujemo naše ljude. Zašto to sve kažem? Firma „Azbrit“ u ovom trenutku koristi maltene sve materijale iz Srbije.
Sa druge strane, angažovano je više od 100 naših firmi, a ako vam kažem da od ukupnog broja radnika čak 98% radi iz Srbije. Mislim da je to dobar primer kako i u buduće da radimo.
Moram da kažem da u Azerbejdžanu imamo prijatelje, zemlju koja nije priznala tzv. veštačku tvorevinu kosovo. To je veoma važna stvar. Sa druge strane, mi imamo veći izvoz nego uvoz što se tiče Azerbejdžana.
Mislim i zaista sam siguran da je ovo samo početak saradnje sa njima i na drugim još većim infrastrukturnim projektima i zato, dame i gospodo, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona. Hvala puno.

Gorica Gajić.