Hvala lepo.
Ne znam zašto me svaki put terate da moram da vam odgovaram na neistine koje plasirate, ali moraću redom.
Znači, prvo, nisam uopšte rekao da se ispostavilo, prvo su Koridori Srbije uputili zahtev za produženje kredita nešto malo preko 60 dana od isteka roka što je pod uslovom ili pod pretpostavkom da nije potrebna ratifikacija dovoljno za produženje roka. Ispostavilo se kada je Vlada uputila mesec dana kasnije zahtev, tehnička Vlada zahtev Azerbejdžanu da su oni rekli da oni traže ratifikaciju i onda je procedura promenjena i u tom momentu tehnička Vlada više nije mogla da podnese zahtev pošto tehnička Vlada, kao što jako dobro znate, nema pravo da podnosi zahteve koji istražuje zakonsku, odobravanje zakona, odnosno ratifikaciju. Parlament je bio raspušten i Vlada to više nije mogla. Prema tome, mi smo onda u periodu pre 4. maja ušli u proceduru pravljenja novog sporazuma koji se danas nalazi pred vama i traži ratifikaciju.
Taj sporazum je tehnička Vlada sa svoje strane pripremila i poslala Azerbejdžanu u julu mesecu. Vlada je formirana, kao što znate, 12. avgusta, a mi smo Sporazum potpisan od strane Azerbejdžana dobili 22. septembra. U najkraćem mogućem roku smo taj potpisali i vratili natrag primerak Azerbejdžanu i mi i oni paralelno idemo na proces ratifikacije sada potpisanog Sporazuma koji ima samo jedan izmenjen član, a to je period korišćenja sredstava kredita, jer se rok produžava za 24 meseca. Ne bi trebalo da se sporimo oko ovih činjenica, to je sve jasno. Niko nije kriv, Vlada nije imala onog momenta kada se tražilo da se menja zakon, tog momenta tehnička Vlada više nije imala mandat da to menja, radimo prvom prilikom posle toga.
Drugo, što se tiče tehničkih stvari oko kredita, stvarno mi je žao što ministarka Mihajlović nije ovde, stvarno bi bilo prekoračenje mojih nadležnosti i ministarstva i mojih ličnih da ulazimo u to ko je šta trebao da uradi. Mislim, da bi bilo dobro da za te stvari koje nisu predmet današnje rasprave postavite poslaničko pitanje i dobijete konkretan odgovor, i Koridori Srbije i ministarstvo će vam mislim argumentovano odgovoriti.
Vraćanje na usputna pitanja, vaše komentare. Znači, žao mi je što nisam bio ovde kada se razmatrao Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Niko, nikome ništa ne oduzima, radi se jednostavno o promeni parametara da bi se neutralisalo ono što je pre pet godina urađeno promenom tog zakona, tada je osam milijardi preraspodeljeno sa nivoa Republike na nivo lokalne samouprave, a sada smo se borili da minimalno bude vraćeno natrag, ne zato što nam to neko traži u fiskalnoj konsolidaciji, nego zato što želimo da imamo uverenja svih, naših pre svega, a onda i Međunarodne zajednice da ćemo imati strukturne instrumente lokalnih i Republičkog budžeta koji su održivi na duži rok.
Ideja je da lokal ne uzima pare samo na osnovu tzv. ustupljenih poreza, nego da sam uloži veći poreski napor u razrazu i naplati sopstvenih poreza, pre svega poreza na nekretnine i to na poslovne nekretnine i da se pritom izvrši tzv. nivelacija, horizontalna nivelacija po pojedinim poreskim instrumentima. Zakon koji je bio predložen sa takvim sadržajem je prošao javnu raspravu, ali nažalost politički nije bio usaglašen i zbog toga nije ni došao do Skupštine. Vratićemo se tom pitanju, čini mi se u roku od narednih pet, šest meseci, pošto moramo da postavimo pitanje kako ko koristi koje instrumente, pre svega sa stanovišta uticaja na poslovno okruženje.
Pošto korišćenje instrumenata kao što je na primer firmarina nije samo pitanje prihoda lokalne samouprave nego je pitanje stvaranja ravnomerno poslovnog okruženja na koje investitor reaguju i samim tim utiču na razvoj lokalne samouprave, otvaranje novih radnih mesta i sve ostalo.
Konačno, sa stanovišta duga, sve bi bilo ovo dobro sa tom vašom računicom da nije potpuno obrnuto. Decembra 31. prošle godine ili 1. januara, svejedno nivo duga je bio 24,81 milijardu, sa jučerašnjim danom dug je bio 24,15 milijardi to je 600 miliona manje. Srećna okolnost nam je da kursne razlike ne deluju protiv nas, ali se dug smanjuje. Ovo sve ne bi imalo sve nikakvog smisla, da elementi koji to čine ne govore tome u prilog. Mi smo tokom prvih devet meseci ove godine imali planirani deficit koji je bio sastavni deo plana, koji imamo sa fondom i sastavni deo budžeta koji ste sami ovde odobrili. Na nivou Republike 120 milijardi za celu godinu, na nivo opšte države 160 milijardi.
Mi smo umesto toga imali suficit, znači, 130 milijardi bolji rezultat od onoga koji je planiran. To ne znači da je sve to ušteda, to samo znači da smo 130 milijardi, tj 1,1 milijardu evra bolje prošli i samim tim imali manju potrebu za bruto zaduživanjem, bruto zaduživanjem. Neto zaduživanje je bruto minus otplate.
Prema tome, ovde je situacija samo u tome tamo gde refinansiramo, a refinansiramo dosta stvari, ne menja se nivo duga, ali se menjaju kamate. Kamate su, koje ste videli u budžetu, 140 milijardi dinara, trebale bi sledeće godine da budu manje.
Konačno, jedna poruka da se svi nalazimo na istoj talasnoj dužini. Cilj nam je da kamate budu manje od prirasta društvenog proizvoda. Znači, kada stopom rasta pomnožite društveni proizvod, koji se za sledeću godinu planira na nivou od 4.319 milijardi, kada to pomnožite i kada vidite koliki je to porast društvenog proizvoda u odnosu na prethodnu godinu, ako je ta cifra veća od 139 milijardi, koliko planiramo kamate, onda imate, takozvani primarni suficit, onda mi štedimo.
Prema tome, kada sa kamatama imamo deficit, ako nam je deficit manji od kamata, a planiramo da bude manji, planiramo da bude na nivou od 2%, što je 80 milijardi, onda imamo primarni suficit i poboljšanu situaciju.
To su vam reperi. To što neko izračuna 26 milijardi, ili koliko, pa je uračunat tu i lokal i dug ove firme, to nisu uporedivi podaci. Važni podaci su ako smo mi zajedno sa fondom smanjili ciljni deficit sa 160 milijardi na 80 milijardi, na pola, uključujući preuzimanje, moguće preuzimanje dugova krajem godine, o čemu ćemo razgovarati ovde u Skupštini kada za to dođe vreme, onda se nalazimo na jako dobroj putanji. Ako smo smanjili nivo duga za preko 600 miliona od početka januara do sada, i ako smo umesto deficita od 120 milijardi imali suficit od desetak milijardi, onda računajte koliko smo ispred prolaznih vremena koje smo sami sebi postavili u januaru mesecu.