Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, mislim da je ova intervencija ministra pokazala koliko je loša praksa, koja očigledno postoji u ovom mandatu Skupštine.
Naime, ovo je drugi zakon koji raspravljamo u Skupštini. Prvi zakon, prošle nedelje, ispred Vlade bili su gospodin Vujović, predviđen za predstavnika Vlade i njegova koleginica iz Vlade, ministarka Brnabić. Sada čujemo ministra da mu je žao što nije bio i nama je žao što nije bio, jer je, pre svega, zakon koji smo tada usvajali bio iz njegovog domena, jer smo hteli da dobijemo odgovore koje je on sada u nekoliko rečenica nam ovde dao, iako hajde da kažem, to danas više nije tema.
Ali, danas iz svih ovih rasprava vidimo da bi mnogo više odgovora, i sam ministar je to rekao, mogla da da ministarka Mihajlović, koje danas nema, pa se ministar ogradio i rekao - ja ne mogu sada da vam dam sve te odgovore, a njeno prisustvo je ovde neophodno.
Ovaj zakon nije sporan. Imali smo jedan dogovor, kredit za četiri godine, da povučemo 300 miliona evra. Nismo to uradili. Povukli smo skoro 80% i sada je napravljen dogovor sa državom, odnosno sa Vladom Azerbejdžana, da se taj rok produži za još dve godine.
Sada, normalno je pitanje - zašto nismo? Šta se to desilo da mi za četiri godine ovaj posao nismo završili? Ministar kaže - ja ne mogu da vam dam taj odgovor, to je pitanje za gospođu Mihajlović. Ja isto mogu samo to da ponovim. Ne znam, sve ove naše diskusije će, čini mi se, otići onako u vetar, neće biti odgovora i mi nećemo saznati šta se to desilo, ko je odgovoran za to što ovaj posao, kredit od 300 miliona, sa kojima je trebalo da bude napravljeno nešto više od 40 kilometara autoputa na Koridoru 11 nije završen i da čujemo odgovor ovde u parlamentu na ove medijske spekulacije oko toga da li je bilo propusta na izvođenim radovima na Koridoru 11? Da li može da se proveze kamion ili ne kroz tunel? Da li će premijer, kada bude otvarao taj Koridor, voziti, kako je sam najavio, kamion, pa da li će da mu izduva gume ako eventualno fali nešto malo santimetara da bi mogao da prođe, ili ne?
Pretvaramo jednu ozbiljnu stvar u cirkus. Mislim da je to loše. Molim sada ovde ministra, pošto je on član Vlade, da prenese na Vladi da kada se dogovore na Vladi, pošalju nam zakon i dopis gde kažu koji će ministri biti prisutni, da svi ministri dođu, ako hoćemo da imamo kvalitetnu raspravu i da se dogovorimo da li ćemo nešto podržati ili ne.
Ja isto imam pitanje – šta je sa nadzorom na izvođenju radova na Koridoru 11? Da li ga je bilo u skladu sa zakonom? Da li je raspisan taj tender od strane Ministarstva ili ne? Ko je izvodio nadzor, ako ga je uopšte bilo?
Zatim, da čujemo odgovor – šta je sa pre više od dve i po godine inicijativom pretvorenom u zaključak Vlade da se ukine preduzeće Koridori, jer je to ocenjivano kada je tada nova ministarka prvi put stupila na tu funkciju tog resora, prethodno je vodila jedan drugi resor, pa se onda prebacila na građevinu, pa je sad i u ovom sazivu u tom mandatu, u tom resoru, to je neefikasno, neznalice tamo sede, to treba da se ukine? Vlada donese zaključak i onda ništa. Kaže - ne može da se sazove skupština. Dve i po godine ne može da se sazove skupština koja treba da sprovede taj zaključak Vlade? Pa, ko su članovi te skupštine, ko su ti ljudi? Ko ih je imenovao, kome oni odgovaraju? Koliko su plaćeni, u krajnjoj liniji, za to, pošto je to vidim glavna tema, da se licitira ko, koliko i na koji način zarađuje?
Ova diskusija danas, da je tu ministarka, sigurno bi trebala da pokrene i pitanje – na koji način uopšte funkcioniše putarska privreda u Srbiji, da dobijemo odgovore. Evo, ja sam danas prelistao novine, pa onda pored ove priče o tunelu na Koridoru 11, imamo priču o nekih 41, čini mi se, klizište na Koridoru 10, na kraku prema Bugarskoj, o tome kako će nas ispravljanje loših projekata, lošeg izvođenja radova koštati 300 miliona evra više. Onda slušamo, piše opet kako će naplatna rampa Bubanj potok, koja je trebala da se otvori za deset dana, 25. oktobra, rok se pomera za sedam meseci, sedam meseci za jedan običan posao, ne preterano, pretpostavljam, građevinski komplikovan. Kaže – bilo loše vreme, padala kiša u aprilu i maju. To je obrazloženje. Padala kiša dva meseca, sada ćemo sedam meseci duže da radimo, posao koji vredi 2,1 milijardu dinara. Da li će neko da odgovara za to?
Pričali smo ovde, pošto su ovi Koridori i svi ovi radovi koji se izvode poslednjih četiri, pet godina na završetku putnih pravaca autoputeva 10, 11, puno puta su se u kampanji koristili, pošto smo stalno imali izbore, i u 2014. i u ovoj godini. Onda je zbog potrebe kampanje jedna deonica na Koridoru 10 otvorena još zimus. Nedelju dana posle otvaranja rupe od dva metra. Šta je bilo? Pa, morali smo da otvorimo, znate, rekli iz Vlade, a nismo stigli da stavimo završni sloj.
Na koji način funkcioniše putarska privreda u Srbiji? To je pitanje za današnju raspravu na koje, ja se bojim, nećemo dobiti odgovor, ili ćemo dobiti odgovor – kriv je izvođač, niko to neće platiti.
To više niko ne može da zna ili, kao što ministar malo pre reče za pitanje javnog duga, kaže – niko nije kriv.
Ono što je meni lično najveći problem kod cele ove rasprave je pitanje budućnosti. Na koji način će se i šta će se u Srbiji graditi i raditi? Ova Vlada u raznim mandatima za četiri i po godine nije dogovorila ni jedan jedini nov kilometar autoputa. Ovo što se danas završava na Koridoru 11, što se završava na Koridoru 10, bilo je najavljeno za mart, april 2017. godine, a sada se već produžava za kraj 2017. godine sa jednim neverovatnim obrazloženjem, kaže da niko pre toga nije završio, pa šta sada ima veze, kada smo čekali 70 godina, čekamo još dva, četiri ili šest meseci. Ima veze.
Šta će se to raditi kada se to završi? Da li će ovde u Skupštinu doći iz Vlade papir o tome na koji način će se finansirati i kada će se raditi deonica od Obrenovca do Beograda? Godinu dana pričamo Kinezi, dogovoreno, komercijalni kredit, ovako, onako, onda samo prestane ta tema i ništa se ne dešava.
Kada će se završiti Koridor 11? Danas su se ovde opet otvorila pitanja kojom trase treba da ide. Koliko je to komplikovan posao, možda najbolje govori ono što smo danas čuli ovde. Godine 2008. je usvojen prostorni plan, krenulo se sa planiranjem, 2012. godine za Koridor 11 je potpisan kredit. Danas 2016. godine još nismo završili taj posao. Koja je to godina kada će taj Koridor 11 biti završen? Da li bilo ko to danas može da kaže? To su pitanja.
Šta je sa Moravsko magistralom, autoput Pojate-Preljina? O tome se više i ne govori. Izmislili smo, moram tako da kažem, da nam je prioritet da gradimo autoput od Niša prema Prištini i Draču. Ekonomski interes za takvu izgradnju ja ne vidim. Dobro je da se povezujemo sa regionom, ali mislim da je za Srbiju mnogo važnija izgradnja Moravske magistrale, autoputa Novi Sad-Šabac koji se stalno najavljuje. Kad god dođu neki izbori, evo ih, kažu – idemo, tunel kroz Frušku Goru, prvo to, onda autoput dalje do Šapca. Gde je to? Gde je finansiranje? Da li će da dođe neki predlog zakona o nekom zaduženju za to? Za četiri i po godine ni takvo zaduženje nismo dobili. Takav predlog zakona o nekom sporazumu o uzimanju kredita, da li sa nekom državom, da li sa nekom finansijskom institucijom, nismo dobili. Toga neće biti. Imali smo svečano otvaranje jednog metra pruge. Premijer Republike Srbije, premijer Kine otvaraju metar pruge, pa onda prvo kažu biće to pruga, ići će 300 km na sat do Budimpešte kada je obnovimo, pa onda posle nekog vremena kažemo – dobro, ići će 150, ne mora baš 300 i sada nema ništa, ništa se ne radi. Da li ima sporazuma? Kada će početi da se radi? Koju ćemo infrastrukturu zaposliti, preduzeća, domaća? Svi govorimo da su potrebna domaća preduzeća, ali šta će oni da rade ako nema planova, ako nema načina izvora finansiranja.
Ja ne verujem da ministar Vujović može sada da da odgovore na ova pitanja. Sam je rekao da to nije iz njegovog resora. Njegovo je bilo da nam objasni kako je došlo do toga da umesto 60 dana produžetka, što je moglo bez ratifikacije, mi sada moramo da ratifikujemo ovu izmenu sporazuma. To je sve u redu. Ta tehnička stvar, manje-više, nije sporno. Sporna je ona suština. Šta se sa ovim parama građana Republike Srbije, jer oni vraćaju svaki kredit koji mi ovde odobrimo, radi, na koji način se sa njima postupa, da li je to domaćinski ili ne?
Prosto je neverovatno, stalno kažemo da imamo problem kod izbora izvođača zato što nam je najvažniji kriterijum cena i onda se pojavljuju firme, dampinguju cene, da bi posle kroz dodatne radove naplatile višestruko viši iznos ili uradile loš posao. Letos je bila priča most na obilaznici kod Čačka, da li je kvalitet betona četiri ili pet, ja se u to ne razumem, da li je izvođač uradio ono što je trebalo ili nije uradio, pa onda jadikovku direktora preduzeća za puteve kako je on morao da prihvati tog izvođača, jer je on dao najnižu cenu. Mi smo ti koji treba da promenimo te zakone, da ako je problem to što se pojavljuju ponuđači sa najnižom cenom, a ne mogu da izvedu radove i zna se da ne mogu da izvedu radove po toj ceni, da nađemo način da se to ne dešava. Ako se to dešava, štetu imamo svi kao građani Republike Srbije, a ovaj dug, da li je on 24 ili 26 milijardi, je manje bitno, on je dug pojedinačno svakog od nas. Da li će ova Vlada uraditi nešto po tom pitanju?
Danas jedino nismo čuli da je odgovorna prethodna vlast. Toga danas u diskusijama uglavnom nije bilo. Bilo je od strane jednog kolege, koji ima predlog potpuno drugačijeg ekonomskog razvoja, za koji se bojim da nije održiv. Deluje lepo kada se ispriča, ali ako ga ispratite od početka do kraja, vi vidite nekonzistentnost u tom predlogu.
Bez odgovora na ova pitanja naša suštinska saglasnost za predlog ovog zakona, odnosno odobravanja ovog sporazuma je nemoguća. Postavlja se pitanje – da li ćemo ponovo doći u neku situaciju sa nekim drugim sporazumom za završetak, za izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji? Moramo da sednemo i da vidimo gde je problem, kako da ga rešimo, a ne samo da saniramo posledice.
Ponavljam moj poziv i molbu ministru da prenese kolegama na Vladi da dođu svi kada su ovakve teme, svi koji su određeni, kako bismo imali kvalitetnu raspravu i bolje odluke. Hvala.

Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodne skupština danas raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Danas imamo na dnevnom redu još jedan predlog zakona koji je vrlo sličan predlogu koji smo imali juče, a u smislu da je to jedan leks specijalis koji se donosi samo za jednu namenu. Izgleda da je to praksa da na takav način radimo sve stvari. Za svaki projekat je Srbiji potreban jedan poseban zakon i poseban način da se stvari urede.
Kada gledamo ovaj sporazum o zajmu koji dobijamo od Azerbejdžana za izgradnju ovog dela autoputa, od Beograda do Čačka, naravno, taj autoput je apsolutno neophodan Republici Srbiji, kao i mnogi drugi putevi. Međutim, način na koji finansiramo izgradnju ovog autoputa, mislim, da je pogrešan i o tome bih hteo danas da prodiskutujemo.
Znači, ovaj sporazum je potpisan za vreme prethodne vlasti, da podsetim svemu ovome je prethodio sporazum o ekonomsko-tehnološkoj centrali koju smo potpisali sa Azerbejdžanom 2011. godine koje je takođe Skupština ratifikovala, vrlo slično sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji su došli naredni poslovni sporazumi. Ovo je izgleda matrica po kojoj se do sada radilo i na kojoj je zasnovana ekonomska politika.
Onda je negde u junu mesecu 2011. godine, podsećam građane otvoren jedan spomenik u Tašmajdanskom parku Hajdaru Alijevu koji je lider Azerbejdžana koji je preminuo 2003. godine, koji je stari komunistički lider Azerbejdžana, koga je onda nasledio njegov sin 2003. godine Ilhan Alijev koji je i danas predsednik Azerbejdžana. Njegov otac je nakon konflikta na Nagorno Karabahu sa Jermenima, uz pomoć vojnog puča je i uspeo je da dođe na vlast. Sin je u nekim izborima 2003. godine na koji postoji senka po izveštajima Svetske organizacije koja prate izbore, došao na vlast i onda je, ja mislim na sramotu građana Beograda i našeg čuvenog pisca kome neću pomenuti ime zato što mislim da i sam ne bi želeo da se to tako desilo, je otvoren taj spomenik uz prisustvo bivšeg predsednika Republike i tadašnjeg gradonačelnika 2011. godine. A onda je to od juna, pratilo sporazum o davanju kredita, očigledno postoji tu neka veza između tog spomenika i kasnijeg davanja kredita.
Sama država Azerbejdžan, pošto je bitno, da vidimo ko nam daje kredit, ima 9,8 miliona stanovnika, ima BDP od 54 milijarde dolara. Građani Azerbejdžana imaju prosečnu platu negde u visini 300 dolara mesečno. Minimalna zarada u Azerbejdžanu je negde 81 dolar mesečno. Znači država Srbija je došla do tog nivoa da mora da uzima kredite, odnosno barem se tako prikazuje i to se prikazuje kao veliki doprinos, odnosno jako dobro smo postavili sistem, pa uzimamo kredite od zemalja koje imaju prosečne zarade od 300 dolara po stanovniku.
I onda usput potpišemo i taj sporazum koji je ratifikovala ova Skupština 2012. godine pre nego što je ova nova garnitura koja je danas na vlasti došla na vlast. I onda u tom sporazumu uzimamo kredit od 300 miliona evra za izgradnju 40 kilometara puta. To jeste teška deonica sa tunelima i u sam ugovor ugrađujemo klauzulu koja kaže da 49% dobara i usluga moraju da dođu iz Srbije, što znači da 51% najmanje 49%, 51% ostavljeno da ode i izvođačima iz Azerbejdžana.
Građani se verovatno sećaju, pogotovo stariji, koji su živeli u vreme nesvrstanih. U to vreme je SFRJ potpisivala ovakve ugovore po Africi, Aziji, da su naše firme izvodile radove a mi smo finansirali, jer ovo je jedan dobar ekonomski model za zemlju da finansira razvoj svojih kompanija i rast domaćeg BDP. Naravno, što se tiče kompanija koje primaju takve radove, taj dil i ne izgleda baš tako dobro, pošto nijedna infrastruktura ne može da se isplati samo time što se izgradi infrastruktura. Ona se koristi kada govorimo o putevima, nego jako bitna komponenta da kada već uzimate zajam da gradite infrastrukturu, taj sav novac bude potrošen na domaće firme ne bi li se stvarao, odnosno podržao domaći BDP, ne bi imali korist sa te strane od izgradnje infrastrukture.
To u Srbiji koliko je ispoštovano? Ne znamo. Zašto ne znamo? Zato što u ovom predlogu zakona da produžimo raspoloživost zajma koji je istakao 4. maja 2016. godine, danas je oktobar mesec a imamo ovaj zakon po hitnom postupku, pošto očigledno se hitnost javila u oktobru. Tu raspoloživost zajma da produžimo na dodatne dve godine.
Međutim u samom obrazloženju, odnosno materijalu koji su dobili poslanici, koji treba da daju saglasnost i odobrenje Vlade i ministarstvu da produži ovaj zajam, nit je uključen ugovor koji je potpisala azerbejdžanska firma „Azvirt“ od 7. aprila 2012. godine, da vidimo tačno šta je potpisano između Koridora i te firme. Niti imamo obračun o tome kako su tačno potrošena sredstva do danas, ko je taj novac dobio i za koju robu i usluge je taj novac isplaćen da bi mogli da imamo jednu čistu sliku i da bi onda mogli da glasamo o tome da li je ovaj ugovor dobar za Republiku Srbiju ili nije dobar za Republiku Srbiju.
Naravno, potpisani sporazumi su potpisani sporazumi, oni se moraju poštovati, ovaj je istekao pa treba da vidimo da li treba da nastavimo sa ovim sporazumom, da li je on u interesu Republike Srbije. Jer, se već hvalimo sa suficitom, možda bi sami mogli da investiramo taj ostatak, završimo autoput pa da ne bude samo 49% da bude za domaću privredu, nego da bude tih svih 100%, jer to je nešto što bi domaća građevinska industrija sigurno volela da se desi.
Umesto toga tražimo samo produžetak, odnosno od ove Skupštine se traži da potvrdi produžetak raspoloživosti zajma, bez jasne transparentnosti, bez jasnog izveštaja koji ovoj Skupštini treba da dokaže da je novac ispravno potrošen, da su se poštovale klauzule ugovora i da je ovaj sporazum u interesu građana Republike Srbije.
Recimo mi ne znamo da li je ovo što je potrošeno do sada, a obrazloženje kaže 238 miliona evra, odnosno 79,5% ukupnog iznosa i ovih 37 privremenih situacija da li je zaista 49% svog potrošenog novca otišao na dobra i usluge iz Republike Srbije.
Naše iskustvo u prošlosti je da u svim ovim i ovakvim ugovorima bilo da se radi sa kompanijama sa zapada ili sa istoka ili bilo kog drugog dela, pošto zaista to ne bi trebao da bude osnov po kome bi trebali da cenimo neki ugovor, da li su se i koliko su se poštovale ove i ovakve odredbe ugovora.
Recimo, kada smo izgradili Mihajlo Pupin, odnosno kada je kineska firma gradila taj most,zaista me interesuje puna analiza koliko je novca otišlo domaćim podizvođačima, koliko je otišlo stranim izvođačima, koliko novca je potrošeno na pojedine radove, koliko je usluga, a koliko robe nabavljeno u zemlji ili u inostranstvu.
Svi ovi parametri su izuzetno važni da bi mogli da procenimo da li ovakav način finansiranja infrastrukture je isplativ i dobar za građane Republike Srbije. Ponavljam, nije pitanje da li treba graditi ovu infrastrukturu ili recimo ovaj put od Beograda do Čačka, ili je potrebno graditi most u Zemunu, nego je pitanje da li je ovo najbolji način da se to uradi, da li je ovo najbolji podsticaj domaćoj privredi i da li je ovo najbolje za građane Republike Srbije.
Obično ono što se desi kada imamo strane podizvođače je da ono što dobijaju domaći podizvođači u odnosu na strane izvođače, pardon, ne podizvođače, je da dobijaju mrvice ukupnog troška projekta, da se njihove cene ubijaju, da višak novca ide stranim izvođačima.
Često se u ovakvim konstrukcijama dešava i korupcija. Ta međunarodna korupcija je poznata u svetu, gde se prave dogovori i gde se višak novca odliva na račune onih koji u stvari donose odluku da li se neki sporazum prihvata odnosno da li država prihvatiti sporazum ili ne.
Znači, jako je bitna transparentnost. Ja bih voleo da iskoristimo ovaj ugovor kao prvi ugovor u kome ćemo imati tu punu transparentnost i jasno videti na šta je novac potrošen, koliko je išlo domaćim podizvođačima, koliko je išlo stranim izvođačima i da to bude dostupno poslanicima pre nego što pristupimo raspravi i glasanju zakona koji nam je predložen.
Mislimo da je ovakva politika izgradnje infrastrukture duboko pogrešna. Moramo da investiramo u infrastrukturu jer bez nje nema razvoja, nikakvog privrednog razvoja, potrebno je mnogo puteva koji treba da se izgrade, međutim način da se oni grade nije takav da kao zemlja trećeg sveta uzimamo kredite, a onda tim kreditima plaćamo strane izvođače da rade radove kod nas.
Takođe, kada ugovorimo ovaj procenat od 49% da budemo sigurni da je taj novac zaista potrošen i završio kod podizvođača u Srbiji i da je plaćena roba u Srbiji.
Još jedna stvar je jako interesantna kod ovog zajma, a tiče se odredbi ugovora, odnosno sporazuma koji govore o tome ko plaća poreze, takse, naknade itd. Ugovorom je predviđeno da zajmoprimac plaća sve poreze, sve takse, sve naknade. Ovo jednostavno pogrešan način da se rade stvari.
Ono što je Srbiji potrebno je kada radimo neki projekat da se uradi dobra analiza, da se tačno utvrdi koliko bi to trebalo da košta na tržištu po cenama koje su dostupne, tržišne, pa da se sačini tender, raspišu međunarodni tenderi, pozovu svi koji mogu da pruže te usluge da bi dobili i najbolju cenu i najbolji kvalitet.
Pošto do sada nikada nismo završili taj posao, odnosno nismo ozbiljno pristupili ovome, nego uvek se do pola to uradi, ne uradi se ispravna analiza, onda ili imamo beskonačna produženja, plaćamo mnogo više, imamo veliki poligon za korupciju ili neki projekti se samo najave a nikad ni ne počnu.
Ovo je pitanje ozbiljnosti države, ovo je pitanje uspostavljanja sistema. Ova transparentnost koja je neophodna u svim sferama društva, pa je neophodna i u ovoj oblasti.
Problem je danas, naravno, što ovaj zakon predstavlja ministar finansija. Trebao je da bude ovde kada se razgovaralo o Zakonu o porezima, odnosno prihodima lokalne samouprave, a danas je trebala da bude ministarka saobraćaja, koju bi onda mogli da pitamo sve ove stvari. Tako da za samog ministra nemam pitanje, jer većina pitanja se odnosi na ministarku saobraćaja.
Ponavljam, Srbiji nisu potrebni lesk specijalis zakoni, nije potrebno pravljenje posebnog zakona za svaki pojedinačni slučaj, jer to u stvari govori i građanima i svetu da mi nemamo sistem i da ovo nije pravna država, nego ako hoćete nešto da napravite u Srbiji, nema sistema, morate da se dogovorite i u neposrednoj pogodbi napravite ugovor koji će onda ratifikovati Skupština. To je naravno duboko pogrešno.
Druga stvar, nadam se da ćemo konačno krenuti sa transparentnošću, tako da kad god predlažemo zakone imamo jednu detaljnu analizu o tome koliko nas to košta. U ovom konkretnom slučaju - tačno na šta smo potrošili novac, koliko je novca otišlo stranom izvođaču, za koje radove, za koje usluge, kakva je poreska situacija, ko je platio koje poreze, carine itd, koliko je išlo domaćim podizvođačima za koje radove i za koje usluge.
Zbog svega ovoga pokret DJB će glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Ministar. Izvolite.  

Dozvolite samo kratko.
Bojim se da na vaše prvo pitanje ne mogu pozitivno da odgovorim pošto je to priroda ovakvih sporazuma. Znači, to je uslov ovakvih međunarodnih ugovora koji imaju silu zakona. Oni moraju takvi da se donose. Mi za sada nemamo bolje rešenje. Bilo bi bolje da postoje neki krovni ugovori i da se pojedinačni projekti u okviru toga realizuju.
Ovaj način koji mi imamo da Koridori Srbije ili Železnice ili neko drugi se javlja kao u stvari kao investitor, i prima, naše učešće čak prima preko subvencija, to je neka stara praksa koju nismo do sada izmenili. Kod nas u budžetu stoji učešće Železnice u kreditu koji finansira Ruska Federacija se vodi kao subvencija, što je potpuno anahrono. Nije nikakva subvencija, to je učešće države u kreditu, tako i ovde Koridori se javljaju kao investitor i oni preko nas dobijaju sredstva i sami realizuju ovo. Gomila dokumentacije, sve ide preko njih i taj glavni ugovor je između Koridora, u stvari, i azerbejdžanske strane, glavni izvođač je pomenuta firma.
Što se tiče vašeg implicitnog, eksplicitnog zahteva za izveštavanje, tu vas potpuno podržavam i tražićemo čak i pre donošenja, mi pripremamo jednu uredbu u planiranju investicionih projekata u Srbiji, gde ćemo tražiti da postoji dovoljna dokumentacija od ideje, preko prethodne razrade, izvodljivosti projekata, do finalne, do ocene projekata, izveštavanja o realizaciji za sve projekte, gde ćemo vrlo rado ili cele projekte ili izvode dostavljati Skupštini. To se prihvata kao ideja. Hvala.

Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam uvažena predsednice.
Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, za SPS je izuzetno važan.
Važan je, evo iz kojih razloga. Pre svega ovaj sporazum koji je potpisan 2012. godine, mogu da kažem da obeležava početak jedne uspešne i kvalitetne bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan.
Ono što je takođe važno jeste da ovaj sporazum, ovaj zajam zapravo, pokriva deo deonice jednog velikog infrastrukturnog projekta koji se u Srbiji završava u skladu sa nacionalnom strategijom razvoja transporta u Republici Srbiji.
Ono što je za socijaliste važno da istaknemo da nije bilo ovog projekta, zapravo ovog sporazuma, projekat izgrade tzv. Koridora 11 u Srbiji ne bi ni počeo.
Kada je u pitanju zaduživanje za infrastrukturne projekte koje su pominjale kolege danas tokom rasprave, ja bih ponovila jednu činjenicu, a to verovatno i vi ministre znate, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka obezbeđuju sredstva za velike infrastrukturne projekte uz najpovoljnije uslove, ali isključivo za one projekte koji su evropskog značaja.
U našem slučaju u našoj putnoj mreži to je Koridor 10. Autoput E-763 čija je deonica predmet ovog sporazuma još uvek nema taj značaj, bez obzira na to što povezuje Srbiju i Crnu Goru ova deonica auto puta Beograd – Južni Jadran, je zapravo pravac koji u širem smislu povezuje i Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju. Zapravo, proteže se od Temišvara preko Beograda, Vršca, zapravo Čačka, Požege, Podgorice do Bara i morskim putem do Barija.
Sama deonica na koju se odnosi zajam je deonica Ljig- Preljina 40,6 kilometara i sastoji se iz tri deonice. Izgradnja ovih deonica počela je 25. februara 2013. godine, i na samoj trasi nalazi se veliki broj objekata i to pet tunela, 66 mostova, nadvožnjaci ukupne površine 60 hiljada metara kvadratnih, 40 regulacija vodotokova je urađeno, 46 potpornih zidova, izgrađena tri odmorišta i dve petlje Takovo i Preljina.
Glavni izvođač ovih radova koji je predviđen ovim sporazumom je građevinska firma „Azbirt“ iz Azerbejdžana, i možemo da ocenimo da tokom realizacije ovog projekta ova azerbejdžanska firma se svakako pokazala kao kredibilan partner, ali i kao prijatelj Srbije.
Izgradnjom ovog autoputa aktivirana je i domaća građevinska operativa. Pored azerbejdžanske firme koja je glavni izvođač ovih radova, radove podizvođača, dobavljača, kooperanata izvodi 101 srpska firma.
Poslanička grupa SPS je prilikom usvajanja ovog sporazuma 2012. godine dala punu podršku tadašnjoj Vladi i glasala za ovaj sporazum polazeći od značaja kapitalnih investicija za razvoj Srbije, ali i značaja samog putnog pravca o kome govorimo, budući da je to zapravo najoopterećenija saobraćajnica u Srbiji danas.
Svedoci smo da regionalni razvoj svakako u Srbiji danas zavisi od razvoja saobraćajne infrastrukture. Mnoge lokalne samouprave, posebno one koje su pograničnim područjima, najčešće istočna i zapadna Srbija suočavaju se sa odlaskom investitora, zapravo odustajanjem investitora baš zbog nedostatka infrastrukture.
Za nas završetak ovog projekta potvrđuje još nešto. To je da je Republika Srbija spremna da obezbedi kontinuitet u realizaciji ključnih nacionalnih projekata bez obzira na ko je te projekte započeo i ja verujem da će i u budućnosti buduće vlade sve projekte koje današnja Vlada pokreće biti u mogućnosti i spremne da realizuju.
Ono što nam predstoji jeste pronalaženje novih i efikasnih formi, kreditiranje finansiranja budućih projekata jer oni su zaista neophodni za Srbiju. Izgradnjom i završetkom ovog projekta o kome govorimo danas verujem da će čitava zapadna Srbija krenuti da se razvija i SPS će svakako podržati ovaj sporazum i sve druge sporazume koji su u interesu razvoja Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.
Poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo dosta toga čuli najmanje o temi dnevnog reda. Znači, danas se na dnevnom redu ne nalazi ni leks specijalis, ni nešto što je slično autentičnom tumačenju nekog određenog člana zakona.
Danas se na dnevnom redu nalazi jedan međunarodni sporazum i to sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.
Sam predmet ovog zajma definisan je u prvom članu zakona koji je danas pred nama, a to je finansiranje izgradnje deonice autoputa Ljig - Boljkovci, Boljkovci – Takovo, Takovo – Preljina. Kao što smo više puta danas u raspravi čuli, iznos ovog kredita iznosi 300 miliona evra od strane Azerbejdžana i osam miliona evra od strane iznosa koji bi Vlada Republika Srbija trebalo da izdvoji iz svog budžeta.
Što se samog teksta sporazuma tiče, on je prvenstveno bio potpisan 2. februara 2012. godine i stupio je na snagu 3. maja 2012. godine, od tog roka krenuo je da teče rok njegove raspoloživosti koji je zaključen 4. maja ove godine. Izmene ovog sporazuma koje su danas na dnevnom redu upravo treba da dovedu do toga da onaj iznos kredita koji nije iskorišćen do tog trenutak, do 4. maja ove godine, a to je blizu 60 miliona evra koje su ostale neiskorišćene, odnosno 20% kredita, potrebno je da se napravi praktično jedan aneks koji će produžiti rok trajanja ovog kredita.
Ono što je jako bitno da se kaže, jeste da ovim što danas činimo ovim izmenama prvenstvenog teksta sporazuma za Vladu Republike Srbije neće se stvoriti apsolutno nikakv trošak. Ukoliko je došlo do greške prilikom izvođenja radova, ova Vlada je utvrdila da će te greške snositi oni koji su i radili na samim deonicama.
Što se tiče same deonice koja je predmet ovog sporazuma, sama njena dužina iznosi 40,3 kilometara, na njoj se nalazi 66 mostova i 3.624 metara koja se nalaze ispod tunela. Preciznije, deonica Ljig – Boljkovci jeste dužine 10,72 kilometara, na njoj se nalaze 22 mosta i jedan tunel od 200 metara. Druga deonica Boljkovci – Takovo je dužine 12 kilometara i na njoj se nalazi 12 mostova. Poslednja deonica je deonica Takovo – Preljine, dužine 17 kilometara, na njoj se nalazi 28 mostova i tri tunela koja su ukupne dužine od 1612 metara.
Ono što je bitno da se naglasi, jeste kada gledamo u proseku koliko nas je ova deonica koštala, dolazimo do cifre od 7,62 miliona evra po kilometru. Što se tiče same realizacije projekta, znači onoga što je na terenu urađeno, urađeno je ukupno 97%, što znači da je do završetka od 100% ukupnog projekta ostalo jako malo, tako da je svakako predviđeno da se sama deonica otvori, kako je najavljeno, 31. oktobra ove godine.
Kao što sam već navela, ukupna vrednost kredita iznosi negde oko 308 miliona, 300 miliona od strane Azerbejdžana i osam miliona koje je Vlada Republike izdvojila iz budžeta Republike Srbije. Naravno da je sporazumom predviđeno da 40% od ukupne vrednosti zajma budu iskorišćeni za dobavljače, odnosno za robu i za one koji budu radili u Srbiji.
Ono što ja mogu da kažem, jeste da prema analizi onoga što je do sada urađeno, 101 firma iz Republike Srbije je radila kao podizvođač i prema analizi nije urađeno 49%, nego 70% od ukupnog kredita potrošiće se na stvari, odnosno na dobavljače koji predstavljaju domaće proizvode koji se rade u Srbiji, što znači da je ovaj kredit apsolutno ispoštovan od strane Azerbejdžana.
Ono što sam htela da dam kao odgovor mojoj koleginici iz DSS-a, koja je rekla da je „Azvirt“, koji je angažovao podizvođače, angažovao firme koje su apsolutno nove i koje ne postoje, koje su se preko noći osnovale da bi tako radile. Evo, ja ću pomenuti samo neke od njih. To je „Energoprojekt“, „Planum“, „Rako Mitrović“. Meni su ovo jako poznate firme. Složićete se da jako dugi niz godina rade, ne samo u Srbiji nego i širom sveta. Problem u tome jeste što su oni možda navikli da u Srbiji ne odrade posao po kvalitetu kakav su naučili da rade u svetu. Recimo, firma „Planum“ jeste da je imala obavezu da sada popravi grešku koja je uočena, jeste da ima mašine, ali ona je te mašine koristila u Rusiji, zato što je to zemlja koja poštuje standarde i ima standarde. Ranije se u Srbiji prvo nije radilo, a posle toga standardi se nisu poštovali. Ova Vlada, zajedno sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, uvela je standarde koji će morati za sada i ubuduće da se poštuju. Tako da, ukoliko se to nekome ne sviđa, zaista nemojte kriviti resorno ministarstvo.
Dalje, imali smo od poslanice iz LDP zamerku a ništa nije urađeno. Pa, gospodo, ja mogu konkretno za Užice da kažem da je pre neki dan otvorena fabrika, odnosno počela sa izgradnjom Fabrika vode. Znači, vi niste uradili, ne sad, nego prethodnih 30 godina, apsolutno ništa, ne za Srbiju, nego posebno za svoj grad iz koga dolazite. Niste uradili ništa i vi ste poslednji koji trebate nama da držite lekcije da ništa nije urađeno.
Ono što ja žalim da naglasim jeste da novac koji se uloži u putnu infrastrukturu praktično se trostruko vrati, što kroz turizam, što kroz transport, tako i kroz privredu. Premijer je u svom ekspozeu naveo da ulaganje u infrastrukturu nije trošak, već investicija za budućnost. Upravo iz ovoga što je premijer rekao ja mogu da zaključim da je ova Vlada, zajedno na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, apsolutno puno uložila u budućnost građana Srbije. Kao prvi primer navešću da je samo u prethodne dve godine izgrađeno 84 kilometra autoputa. Toliko, znači 84 kilometra, nije urađeno za 30 zadnjih godina ukupno. Evo, po samo ovom podatku mogu slobodno da kažem da mi u dosta toga kaskamo za zemljama u EU, ali prema analizi u izgradnji autoputeva Srbija se u ovom trenutku nalazi iznad evropskog proseka.
To, naravno, nije sve. U planu ove Vlade i Ministarstva resornog za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu planirano je da se do sredine 2018. godine uradi još 106 kilometara autoputa. Znači, sve o čemu sada govorim su autoputevi. Ovih 106 kilometara bi bili urađeni, odnosno planirani su da se urade na Koridoru 10 i na takav način bila bi kompletirana deonica ka Makedoniji i ka Bugarskoj. Ukoliko se ovakvi planovi ostvare, a verujem da će se prema dinamici koja se radi sada i prema svim planovima koji su do sada ostvareni, ovo će svakako biti dostignuće koje je bez presedana u novijoj istoriji.
Međutim, pored ovoga što sam navela, a to je samo izgradnja autoputeva, u prethodnom periodu, a naravno i u budućnosti, radiće se i na rehabilitaciji puteva. Ono što se godinama unazad nije radilo, to je održavanje puteva i rehabilitacija. Rehabilitacija puteva posebno je važna zbog bezbednosti u saobraćaju. Takođe, 20 godina se akumuliralo nešto loše, a nije se obnavljala putna infrastruktura. Međutim, mi smo u prethodnom mandatu verifikovali sporazume kojim smo obezbedili sredstva, i to u iznosu od 390 miliona evra, za rehabilitaciju puteva. Samo ove godine do leta urađeno je 158 kilometara puta, planirano je u drugoj fazi da se uradi još 67 kilometara puta i to u ovoj godini. U narednih tri godine iz ovih sredstava koje sam navela potrebno je, odnosno planirano je da se uradi još 1100 kilometara puta i to puteva koji su navedeni po prioritetima. Navodim još jednom, ovo je rehabilitacija puteva. Pored onoga što sam u početku rekla, 84 kilometara autoputa urađeno je za samo dve godine i u planu je da se do naredne godine, odnosno do sredine 2018. godine uradi i još 106 kilometara autoputa.
Jedan od mojih prethodnih kolega pokazao je jedan brojčanih. Ja moram da naglasim da taj brojčanih nije pokrenula Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, taj brojčanik nije pomenula Srpska napredna stranka.
Zaduživala se Srbija i pre toga, nije problem bio novac, radilo se, ali nisu radili da bi građanima Srbije bilo bolje, radili su tako da bi uglavnom njihovim liderima bilo bolje. Oni su ranije zidali najskuplje mostove na svetu, njihov doprinos za budućnost jesu vile, odnosno kako god ih nazovem, nalaze se na pašnjaku, jesu Heterlend i slično.
Ova Vlada tako nešto svakako nije uradila, a pored svih puteva koje sam navela, navešću da je Vlada zajedno sa Ministarstvom infrastrukture i saobraćaja, pored puteva, dosta uradila i za železnicu. Železnica je u prethodnih 30 godina zaista dovedena do jednog stanja na kome je jedva funkcionisala. Imali ste situaciju da je godinama unazad od godišnjeg potrebnog budžeta, da bi železnica bila u jednom normalnom stanju, bez ikakvog ulaganja, ulagano svega 0,8%. Imali smo ovde priču da ministarka Mihajlović ima problem sa Rusima. Ono šta ja mogu da kažem je da je upravo ona ta koja je otvorila kredit za železnicu, i to upravo iz Rusije, ruski kredit.
Takođe, ono što moram posebno da naglasim jeste ono što je urađeno u avio-saobraćaju, naša nacionalna avio-kompanija koju je osnovala ova Vlada za kratak period postala je lider u regionu, a samim tim i naš aerodrom je podigla na jedan svetski nivo.
Da ne pominjem sam napredak na Duing biznis listi. Mi smo bili među poslednjima, na 91. mestu. Za veoma kratak period Srbija je napredovala čak 32 mesta i sad se nalazimo na 59. mestu. Međutim, ukoliko nastavimo ovako da radimo, očekuje se napredak za još 20-ak mesta.
Sve ovo što sam navela uradila je ova Vlada za samo četiri godine, a došla je, mogu slobodno da kažem, ne u praznu kuću, nego u kuću koja je bila debelo zadužena i u debelim minusima.
Ono što bih mogla da kažem kao predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom jeste da narod Azerbejdžana jeste zaista naš prijateljski narod i oni su to znali zaista mnogo puta i da pokažu. Naravno, želela bih da istaknem ono što su kolege pre mene istakle, a to je da Azerbejdžan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a ono u šta sam se i ja uverila jeste da je upravo iz Bakua poleteo prvi avion sa pomoći Srbiji kada su Srbiju zadesile katastrofalne poplave 2014. godine. Azerbejdžan je prvi poslao pomoć, i to jednu od u tom trenutku u vrednosti od 400.000 evra, tako da svakako njih možemo smatrati kao prijateljski narod.
Iz svega ovoga što sam navela, jako je bitno da danas usvojimo ovaj sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu, pre svega kako bi ovaj posao na kome radimo priveli kraju. Hvala.

Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo, gospodine Božoviću, na repliku. Ni u jednom trenutku nije spomenula ni stranku ni vas, a možda se prepoznajete.
(Nataša Mićić, s mesta: Replika. Pomenut je LDP.)
Ne, ni u jednom trenutku ni LDP nije pomenut. Proveriću stenogram posle pauze.
Sada, u skladu sa članom 87. određujem pauzu od jednog časa. Nastavljamo sa radom u 15.10 časova.
(Posle pauze)