Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2016.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
… to je njegovo pravo. Nedolazak na sednicu je politika. Kada ministar govori, ako ustanem i izađem, to je moj stav prema ministru, imam na to pravo. Ministar nema takva prava, jer ministar je potčinjen Narodnoj skupštini koja ga je izabrala i mora tako da se prema njoj ophodi.
Ovde ste uveli, to su još dosmanlije uradile, princip da se stvari moraju obratno dešavati, da je Narodna skupština potčinjena ministrima. Ne može tako.
Drugo, danas je ovde trebala da bude ministar Zorana Mihajlović. Ona je glavni krivac za ovaj problem o kome se danas raspravlja. Ja zahtevam da je potpredsednik Narodne skupštine hitno pozove na sednicu. Ja kada se javim za reč govoriću samo o Zorani Mihajlović i njenoj ulozi u ovom Koridoru i ovom velikom skandalu, kada je obmanula javnost, da fali visina tunela za 30 centimetara, ne mogu da prođu šleperi sa prikolicama, što je čista laž. Tunel je ispravan. Išao sam da proveravam. Ona mora o tome da odgovara ovde. Zahtevam da se hitno pozove, da se odredi pauza dok ona ne dođe.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović jeste jedan od ovlašćenih predstavnika Vlade, međutim Vlada je donela odluku da jedan od predstavnika Vlade bude dr Dušan Vujović, ministar finansija.
Kao što je vama poznato reč je o finansijskom zakonu i nadležan Odbor za ovaj zakon, a samim tim i Ministarstvo, nad kojim taj odbor vrši kontrolu, je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. To je nadležni odbor.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ona troši ta sredstva.)
Drugom prilikom ćete sigurno imati pravo da joj postavite ta pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gledaoci, ovog našeg zasedanja, zadnjih pet godina je obeležila zaista jedna kvalitetna saradnja između Republike Azerbejdžana i naše države koja je za svaku pohvalu. Slični problemi, zatim, jedna svesrdna podrška koju je Azerbejdžan u političkom smislu doslednosti, nepriznavanje i podrške za status Kosova Azerbejdžan pružio našoj državi, verovatno je najviše uticala da između ove države se stvori jedno ozbiljno poverenje.
Dalje, izuzetno je bitno naglasiti da dve zemlje imaju zaista ogroman potencijal u saradnji, ne samo međudržavnim dogovorima, već i u razmeni i saradnji biznisa i biznismena iz naših država.
Vi znate da je prebogata kavkaska država Azerbejdžan doživela erupciju u pozitivnom smislu, pre svega eksploatacijom gasa iz Kaspijskog mora i oni, praktično svi pokazatelji pokazuju da su zemlja u najbržem, jedna od zemalja u najbržem razvoju i sa velikim bogatstvom njihove državne rezerve, iznose preko 24 milijarde dolara, razvoj je preko 5%, oni gotovo da nemaju nezaposlenost, negde ispod 0,9%. Čak 80% od ukupne zarade koju imaju od gasa ostaje njihovoj državi što je zaista izuzetno impozantno.
Azerbejdžan je jedan od retkih zemalja u koju naša zemlja više izvozi, nego li što iz nje uvozi. Prošle godine obeleženi su zaista brojni primeri pomoći i dobrog odnosa Vlade Azerbejdžana i njenih predstavnika prema našoj državi. Naime, zahvaljujući donaciji te zemlje u našoj državi obnovljen je Tašmajdanski park, tamo su podignuta dva velika spomenika, lepa spomenika, njihovom nacionalnom predstavniku Gajderu Alijevom kao i našem velikom, poznatom pesniku i piscu i kritičaru, profesoru Paviću. Takođe, od donacije ove države obnovljena je i kompleks Bajrakli džamije sa njihovim pomoćnim objektima koji služe za edukaciju, ali takođe i crkva Svete Petke u Novom Sadu.
Mi u Novom Pazaru smo imali veliko zadovoljstvo da uz pomoć sredstava Vlade Azerbejdžana zaista velelepno obnovimo naš dom kulture koji danas zaista izgleda impozantno, lepo i zaista služi svrsi i to je najbolji poklon koji je mogla ova zemlja, ova divna zemlja da, da građanima i Novog Pazara i nađe države.
No, verujem da je izuzetan bio i gest za vreme poplava kada je firma „Azret“ koja izvodi praktično većinu radova na ovoj deonici puta o kojoj danas raspravljamo, svim svojim kapacitetima i mašinama priskočila u pomoć poplavljenim, a da su predstavnici ambasade, Azerbejdžansko-Srpskog prijateljstva i drugog diplomatskog kora na najbolji način došli da pomognu i finansijski pomogli poplavljena područja.
Ono što je najbitnije je da Vlada Azerbejdžana pokazuje zaista veliko interesovanje za ekonomsko ulaganje u ceo prostor Balkana, a da je Srbija tu prepoznata kao glavni partner, što može da imponuje. To je rezultiralo jednim izuzetno kvalitetnim kreditom koji je Republika Srbija dobila od Vlade Azerbejdžana 2012. godine, izuzetno povoljan kredit sa grejs periodom od tri godine koji će se isplaćivati 15 godina i sa kamatnom stopom od 4%, što je zaista u današnje vreme izuzetno niska stopa. Mi znamo da smo imali i druge ponuđače iz Turske, ili na primer, iz Italije, koji su bili čak i duplo skuplji i tražili duplo veću kamatnu stopu.
Sve ovo govorim upravo da ukažem da je Vlada i tada i današnja Vlada povukla pravi potez i da su današnje predložene promene zakona na koje ukazuje i sam ministar, koje se sastoje samo na produžavanju roka upotrebljivosti i dostupnosti tih sredstava za dve godine nešto što valja sa pijetetom podržati, nešto što je izuzetno bitno za razvoj naše države.
Značaj Koridora 11 je ogroman. Ta tzv. Jadranska magistrala će zaista pokrenuti sve one predele kroz koje prolazi. Ona na makro planu ima izuzetan značaj, jer povezuje nekoliko država. Ona od Bugarske, preko Srbije povezuje Crnu Goru sa Italijom i to je ta transverzala Bukurešt-Beograd-Bar-Bari. To je i na makro planu izuzetno značajna deonica koja će i koja pokazuje i sigurno će pokazati ekonomsku isplativost. Izuzetno je bitno što će se sa završetkom ovog kraka deonice od Beograda do Preljine stizati za nešto kraće od jednog sata, što je vrlo bitna i značajna stvar.
Međutim, kada će traka, odnosno šest traka se spustiti do Crne Gore, nije još poznato. Za deonicu Požega-Boljare dužine oko 107 kilometara završen je generalni projekat za koji je Republička reviziona komisija donela zaključak 2008. godine i usvojila definitivnu trasu. Ona ide od Požege, prolazi preko područja sela Prilepak dolinom reke Moravice, pruža se prema Arilju i Ivanjici i njih zaobilazi severozapadnom rutom, a onda ide dalje preko predela Kosavice obilazeći Goliju, spušta se do Kovilja, pored Biočana, do Duge Poljane, preko Peštara i pravcem severoistok-jugozapad do Boljara gde je granična tačka sa Crnom Gorom.
Još jednom da kažem ovo je najkraća deonica. Struka se izjasnila da ta deonica je 42 kilometra kraća od bilo koje druge predložene i donela je skoro definitivan zaključak.
Žao mi je što nije ministarka tu, ali moram da se pozovem na njene tvrdnje. Već nekoliko puta, pogotovo 2015. godine u Novom Pazaru, kada je vrlo jasno, koncizno rekla da je to ono što je struka rekla, da je to nešto što je najisplatljivije, nešto što je najlakše za izvođenje, jer najlakše je preći preko Pešterske visoravni, to je pravac koji će se najjeftinije i najlakše sprovesti. To je ministarka ponovila nekoliko puta i naglasila da u ovom glavnom projektu nema mesta za neke veće promene i ekskurzije.
Izuzetno bitna stvar jeste što se tada došlo do zaključka da se razviju i pobočni krakovi. Najbitniji pobočni krak je onaj koji će ići ka Zlatiboru, odnosno koji će ići ka pravcu Sarajeva i povezati se sa Koridorom 10 i pravcem 5C kraka. Podsetiću vas da se time povezuje Preljina sa Pojatama i horizontalno praktično prelazi preko Republike Srbije i naj način uvezuju te izuzetno bitne deonice ka samom auto-putu za Sarajevo, što je dodatni kvalitet, čime će i zlatiborski kraj dobiti jako pun, a taj pravac možda imati i veću vrednost nego ova magistrala.
Ne znam da li će imati veću, ali svakako imaće barem istovetnu vrednost. Na taj način se neće zapostaviti ni zlatiborski kraj i dobiće svi stanovnici ovih delova Republike Srbije.
Ovaj koridor je zaista jedina razvoja šansa južnog, jugozapadnog dela Srbije, dela Srbije iz kojeg ja dolazim, severnog Sandžaka i to je za nas praktično pitanje života i smrti.
Ja ne znam šta bi moglo da se desi, ako se ne bi ispoštovala ova deonica, za koju je struka, razum i sve ono što je na strani isplativosti ukazalo da je mnogo bolje.
Na na kraju, njime se povezuje Arilje, Ivanjica i Pešterska visoravan. To su naše zone koje mogu i koje su predviđene i koje imaju takav potencijal za poljoprivredni razvoj, uzgoj zdrave hrane, organske hrane, a to je nešto, koliko mi se čini, na čemu ova Vlada, zaista insistira i to je jedini brend koji mi možemo sa sigurnošću da prodamo. To je rudno bogatstvo, to je turistički potencijal, koji zaista treba da otkriju, ne samo građani ove države, nego i svi građani, odnosno svi turisti koji zaista pokazuju želju da u sve većem broju dođu u našu državu i sve više dolaze u našu državu.
Vi znate da je crnogorska strana vrlo ozbiljno pristupila ovom poslu, da su oni po cenu ugrožavanja svoje BDP-a insistirali da započnu projekat izgradnje Jadranske magistrale do Boljara i to dovoljno ukazuje na značaj i kvalitet koji će dati ovaj autoput i implus povezivanju svih delova Balkana za nas verovatno dve jako bitne države, Republike Crne Gore i Republike Srbije.
Nama izuzetno interesantan sever Crne Gore u kojem živi zaista jedan veliki broj Bošnjaka, mi smo bili jako tužni kada se i desilo razdvajanje između dve zemlje, jer je naše nacionalno biće pocepano na dva dela. Znate da mi kao stranka smo bili protiv takve odluke i glasali uglavnom, protiv samostalnosti Crne Gore.
Za stanovnike ovih delova naše zemlje, rekoh još jednom, je životno bitno pitanje. Očekujemo od ovog Ministarstva da vrlo agilno, kao i do sada, kao i sama Vlada pristupi izgradnji puteva, obnovi puteva, obnovi kompletne infrastrukture, jer znamo da je to jedina šansa i jedini kvalitetan put da se okrene zamajac razvoja, pre svega onih delova Srbije koji nisu Beograd.
Još jednom, pozivam ovo Ministarstvo, kao i sva ministarstva i samu Vladu Republike Srbije da da dodatnu snagu i dodatnu pažnju i dodatni impluse razvoju ovog projekta, jer čini mi se da svakim danom zakašnjenja ti krajevi ostaju pusti, migracije su učinile svoje i da praktično ovaj kraj ostaje pusto polje, a prelepa zona i neiskorišćena zona naše Republike.
Još jednom pozivam Ministarstvo i stojimo na usluzi, kao stranka i kao građani da damo svaku pomoć da se ovaj projekat što pre realizuje. Naravno, kredit je dobar, razumem zbog čega produžavamo vreme iskoristljivosti ovog kredita i glasaćemo za ovakvu odluku.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Đorđe Kosanić.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.
Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane predstavnice Skupštine, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o finansiranju deonice autoputa Ljig – Preljina na Koridoru 11.
Odmah ću reći, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, sa jedne strane, jer se donošenjem ovakvog zakona omogućava podizanje savremene infrastrukture u Srbiji, a moram sa druge strane da kažem omogućava se da jedan ovako značajan infrastrukturni projekat, složićemo se svi, veliki, zahtevan, dovedemo i da ga završimo na jedna kvalitetan način.
Na samom početku, gospodine ministre, moram da kažem da nije bilo ovog kreditnog aranžmana sa Arzejbedžanom ne bi bilo ni Koridora 11. To moramo potpuno otvoreno da kažemo. Zašto vam to sada kažem? Pa, prvo ni evropska investiciona banaka ni Evropska banka za obnovu i razvoj, a sa druge strane ni Svetska banka, finansiraju samo projekte, vi to dobro znate, finansiraju samo projekte, koje oni kažu da su evropski projekti koji su i od posebnog značaja.
Kod nas je kao takav projekat prepoznat Koridor 10, tako da nije imalo šanse da ovaj važan, veoma važan putni pravac dobijemo kreditni aranžman, ali mi smo našli partnera u Azerbejdžanu. Mislim da ćemo sa njima i ubuduće raditi i na drugim infrastrukturnim projektima.
Govoreći o samom projektu infrastrukturnom za ovu deonicu Ljig – Preljina moram da kažem da je on dug 40,3 kilometara. Imamo 29 metara pratećeg puta. Glavni izvođač je azerbejdžanska firma „Azbirt“, a vrednost samog projekta je 308 miliona evra. Trista miliona je kredit i aranžman sa Azerbejdžanom, a ostatak daje Republika Srbija.
Potpuno otvoreno moramo da kažemo da ovog trenutka je završeno 98% radova. Neću da kažem gospodine Mrkonjiću 100%, ali 98% je završeno i kako bi gospodin Mrkonjić rekao – kada se sve uzme u obzir uradili smo jedan veliki i dobar posao.
Zašto to kažem da smo uradili dobro posao, zahtevan i veliki infrastrukturni projekat? Ako kažem da imamo četiri tunela dužine dva i po kilometara, 66 mostovskih konstrukcija ukupne dužine pet kilometara, usek „Golubac“, pa zatim na autoputu su postavljeni i zidovi za zaštitu od bude na ukupnoj dužini od sedam i po kilometara, regulisani su vodotokovi u dužino od 18 kilometara, pa zatim nadvožnjaci su ukupne površine od 600 hiljada metara kvadratnih. Obavljena je eksproprijacija zemljišta na više od četiri miliona metara kvadratnih.
Završene će i ove dve petlje biti i ako još uzmemo jednu važnu stvar da smo imali dosta nepredviđenih stvari, prvo ako kažemo da smo u 2014 godini imali čak 130 kišnih dana, što je znatno otežalo čitavu situaciju, pa u narednoj godini isto probleme i sam ambasador Azerbejdžana je u jednom trenutku rekao i isto tako predstavnici firme „Azbirt“, koja izvodi radove, da je veoma težak teren, da su se susreli sa mnogo nepredviđenih stvari. Prvo dve poplate, šest klizišta, ali smo, oni kažu, uradili dobar posao.
Isto tako važna stvar za nas iz JS, a mislim i za sve nas ovde je da Vlada RS angažovanjem ovakvih firmi angažuje i naše proizvođače. Sa druge strane, angažujemo naše firme i angažujemo naše ljude. Zašto to sve kažem? Firma „Azbrit“ u ovom trenutku koristi maltene sve materijale iz Srbije.
Sa druge strane, angažovano je više od 100 naših firmi, a ako vam kažem da od ukupnog broja radnika čak 98% radi iz Srbije. Mislim da je to dobar primer kako i u buduće da radimo.
Moram da kažem da u Azerbejdžanu imamo prijatelje, zemlju koja nije priznala tzv. veštačku tvorevinu kosovo. To je veoma važna stvar. Sa druge strane, mi imamo veći izvoz nego uvoz što se tiče Azerbejdžana.
Mislim i zaista sam siguran da je ovo samo početak saradnje sa njima i na drugim još većim infrastrukturnim projektima i zato, dame i gospodo, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Gorica Gajić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Poslanički klub Demokratska stranka Srbije
Hvala gospođo predsednice.
Poštovani i uvaženi gospodine ministre i saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, koliko je hitna bila ova tačka dnevnog reda govori i u hodu promenjen dnevni red ove Druge sednice našeg zasedanja.
Najpre smo dobili saziv da će biti samo jedna tačka dnevnog reda, a onda se dopunila sa još par tačaka i između ostalih je i ova tačka dnevnog reda koja je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o izmeni sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Azerbejdžan o zajmu za finansiranje deonice na Koridoru 11, a relacija Ljig – Bojkovci – Takovo – Preljina.
Sporazum o ovom zajmu, kako kaže i ministar potpisan je u februaru mesecu 2012. godine. U aprilu mesecu, a stupio je na snagu 4. ili 3. maja 2012. godine, sporazum, odnosno ugovor o izvođenju radova između investitora Koridora Srbije i azerbejdžanske firme „Azbrit“ potpisan je 7. aprila 2012. godine.
Ovim novcem finansira se 40 kilometara na deonici Koridora 11 i ukupna vrednost radova je projektu 308 miliona dinara, a vrednost, odnosno iznos zajma je 300 miliona dinara.
Četrdesetosam meseci je bio rok za korišćenje, odnosno raspoloživost za povlačenje ovih sredstava i istekao je u maju ove godine. Mi vidimo da je zahtev prema Republici Azerbejdžan za produženje roka raspoloživosti, samim tim i korišćenje ovih sredstava podnet tek u aprilu i maju mesecu ove godine. Vlada i resorna ministarka za koju ja izjavljujem žaljenje što nije ovde, jer bi uglavnom sve ove kritike i primedbe išle na račun tog ministarstva i na račun nje kao ministarke u tom ministarstvu.
Zašto se kasnilo, moramo to da podvučemo, zašto se kasnilo sa podnošenjem zahteva za produženje ovog roka korišćenja? Zašto to nije urađeno već u februaru ili martu mesecu i da li su sve to odložili vanredni parlamentarni izbori i naravno čekanje i formiranje nove Vlade? Čiji je to propust? Da li je to propust ministarke, resornog ministarstva ili cele Vlade i zašto se samo neke greške koje se možda pojave prepisuju samo podizvođačima koji su uglavnom domaće firme? A onda se ovih dana i nedelja ova tema oko deonice Ljig-Preljine seli na naslovne strane novina i uglavnom se sa kritikama obraćamo, odnosno od strane ministarke pogotovo, da je za kašnjenje radova i za probijanje roka da su uglavnom krivi domaći podizvođači, kao što je recimo firma „Planum“ koja je, mislim, jedna od većih podizvođača i kod ove azerbejdžanske firme.
Naravno, usledila je reakcija gospodina premijera i još uvek gospođe ministarke da radovi moraju biti gotovi do kraja oktobra kada će se svečano preseći vrpca na ovoj deonici. Gospodine ministre Vujoviću, pošto gospođa ministarka Zorana nije ovde, kako mislite da rokovi gradnje mogu da se poštuju i treba da se poštuju, a da se ne poštuju rokovi plaćanja izvedenih radova. Kako reče i moj kolega, izvedeno je skoro 98% radova, nadam se da će ovih 2% biti završeni do kraja oktobra meseca. Izvođač radova, azerbejdžanska firma i naši podizvođači, od februara meseca ove godine nisu dobili ni jedan dinar po privremenim situacijama koje su ovi isporučili.
Ako znamo da su naše domaće firme gradile i mostove, i tunele, i deonice zemljanih radova, i kompletnu elektriku na ovim deonicama, kako ste mislili da će oni te radove isfinansirati. Imamo situaciju da se i azerbejdžanska firma, da je povlačila kreditne linije kod svojih poslovnih banaka u iznosu od preko 20 miliona dinara, da su i naši podizvođači radova morali da se kreditno zadužuju u iznosu od preko 5 miliona dinara ne bi li ispoštovali dinamiku izvođenja radova i ne bi li ispoštovali pre svega ugovorne obaveze.
Vi ovde u obrazloženju kažete i vi ste sada ministre rekli, da je povučeno skoro 80% od odobrenog zajma, znači, to je nekih 240 miliona, zašto te pare nisu uplaćene izvođačima radova i podizvođaču radova. Ako pođemo od toga da će po otvaranju radova proći još godina dana da se ova deonica tehnički primi, a okončana situacija može da se uradi tek kada se tehnički primi deonica, onda možemo svi da izračunamo koliko će meseci da ne kažem i godina proći kada će izvođač i podizvođač radova uzeti svoj novac za određeni posao.
Poštovana gospodo iz ministarstva da li ste vi svesni kao što smo mi svesni da se naše građevinske firme koje su decenijama unazad bili kičma privrednog razvoja Srbije, koje su uvažene i tražene i na stranom građevinskom tržištu, već godinama unazad, pet, šest, osam godina, marginalizovane, eliminisane, sklanjane, jednostavno nije im se dala prilika da ravnopravno učestvuju i da uzimaju posao na tenderima, jer tenderski uslovi su ih eliminisali. Uglavnom su bili tako sastavljeni da mogu samo međunarodne firme da dobiju poslove, a naše domaće firme ako i ispune uslove, pa su bile prinuđene da formiraju konzorcijume ne bi li svojim referencama zadovoljili tenderske uslove, opet bivaju skrajnuti, eliminisani, pa na tim tenderima opet budu drugi i treći.
Strane firme svojim damping cenama koje idu i do 20, 30% dobijaju posao, najčešće je jedini uslov vrednost izvedenih radova, odnosno vrednost ponuđene cene za izvođenje radova i damping cenama oni dobijaju posao. To je nateralo mnoge naše građevinske firme da takođe idu sa spuštanjem cena ispod realnih, stvarno važećih cena i samim tim pokušavajući da koliko-toliko ravnopravno učestvuju sa stranim izvođačkim firmama i dobiju posao, već pojedu svoju supstancu, već pojedu plate za svoje zaposlene, već pojedu svoju dobit, ali na tržištu se mora opstati.
Vrednost radova samo u putarskoj industriji ili putarskoj operativi na godišnjem nivou je oko milijardu eura. Verovatno je to značajna cifra koja mora da se drži pod kontrolom, gde tokovi novca moraju da budu kontrolisani i zna se ko bi trebao te poslove da dobije.
Evo primera, samo ću dva primera navesti, gde su strane firme bile ispred domaćih firmi iako su naše bile konkurentnije. Na mostu kod Beške za radove od 33,5 miliona evra naša domaća firma „Mostogradnja“ je za pet miliona evra bila jeftinija da tako kažem od austrijske „Alpine“. Svi znamo posao je dobila „Alpina“. „Alpina“ je dve godine produžila ili probila, kako se to u građevinskom žargonu kaže roko izgradnje i onda je tražila za tzv. dodatne ili nepredviđene radove, kako god ih mi to zvali ili vi u građevinarstvu zvali, još 100 miliona eura novca za odštetni zahtev. Šta se tada desilo? Uglavnom je većina stručnog kadra iz „Mostogradnje“, znači, građevinski inženjeri za koje je ovo izazove da rade na jednom takvom mostu, otišla iz „Mostogradnje“ u „Alpinu“. Naravno, svi posle znamo šta se sa „Alpinom“ desilo.
Još jedan primer na Koridoru 10, na deonici Niš-Bugarska, Niš-Makedonija, tada su naše domaće firme sačinile konzorcijum, koliko sam ja informisana tu je „Planum“ sa svojim referencama podigao i ispunio, podigao kriterijume i ispunio uslove za konkurisanje na tom tenderu i naravno opet nije bio prvi i opet nije bio glavni izvođač.
Zahaljujući ovakvom tretmanu domaćih građevinskih firmi, a ja vam to ne govorim, zato što ja tako mislim, to je mišljenje apsolutno svih građevinskih firmi koje koliko-toliko opstaju na našem domaćem tržištu, kao što je, ako mogu, prosto na prste jedne ruke da nabrojim „Energoprojekt“, „Planum“, „Ratko Mitrović“ i to samo niskogradnja, visokogradnje gotovo i da nema.
Kada govorimo o svim ovim problemima trebalo bi da se malo osvrnemo uopšte na stanje putarskih preduzeća danas i na stanje putarske industrije ili putarske privrede uopšte danas. Privatizacijom putarskih firmi, tada državnih putarskih firmi koje su teritorijalno držale Srbiju od Kragujevca, Vranja, Niš, Kruševac, Užice itd, njihovom privatizacijom mi smo imali u jednom momentu da je samo „Nibens grupa“ i Vasa Micić iz Užica držali, odnosno kontrolisali 80% tržišta putarskog.
Naravno, da su tada privatizacijom svih tih državnih putarskih preduzeća novi privatnici automatski dobili, pazite, nikada nije bio raspisan tender za održavanje regionalnih i magistralnih puteva i oni su privatizaciju tih firmi automatski dobili iste te teritorije koje su ranije držale državne firme da održavaju puteve. Samim tim su se bi obezbedili siguran priliv novca za održavanje puteva od puteva Srbije i naravno mogli su koliko-toliko da budu konkurentni, kasnije kod konkurisanja za izgradnju puteva.
Rekla sam malopre da je vrednost, tržišna vrednost ili novac koji se okreće u putarskoj industriji ma nivou od godinu dana milijardu evra.
Mi danas imamo Javno preduzeće „Putevi Srbije“ koji su do osnivanja preduzeća „Koridori Srbije“ bili jedini investitor za izgradnju svih kategorija puteva, od auto-puteva do regionalnih i magistralnih puteva.
Kasnije, da li je bila 2009, 2010. godina vi ćete me ispraviti, osniva se preduzeće „Koridori Srbije“ prosto bez neke putarske, ekonomske logike, više je to ličilo na politički čin da se ova milijarda evra mnogo bolje kontroliše između koalicione Vlade ili stranaka koje su tada činile vlast, pa mnogo je da samo jedna garnitura drži toliko tržište pod svojom kontrolom.
Poštovani gospodine ministre, vi znate da su domaće banke dok su postojale, danas ih više nema nažalost, bile finansijska leđa našoj privredi, a naravno i našoj putarskoj privredi. Znate da danas sve ove naše građevinske firme koje s mukom upinju da opstanu na tržištu nemaju od koga da dobiju garanciju.
Strane banke daju garanciju ili su davale u neko vreme, verovatno posle Nibens grupe i svega što se dešavalo sa nekim našim putarskim firmama, kriterijume su podigle, znate koje sve uslove naše firme treba da ispune i mi više nemamo bankarski sektor, domaći sektor koji će pratiti našu domaću industriju.
I da možda na kraju zaključim, naše građevinske firme o svojim problemima nemaju s kim da razgovaraju. Gospođa ministarka građevine i infrastrukture, kako god se to zvalo i energetike, ali sada smo na ovom fokusu više nema i to opet nije samo moje mišljenje, to je mišljenje struke, više nema stručnog inženjerskog kadra da ume da razgovara sa građevinarima, da ume da razume njihove probleme, da zna terminologiju kojom oni vladaju, da ministarka ne treba da ide na gradilište i da broji mašine i radnike koji su tog dana došli na posao, da ministarka i ministarstvo ima samo upravni nadzor nad ovim poslovima, da o svemu treba da vode računa investitor, to su ovde „Koridori Srbije“, naravno projektant je tu koji je odgovoran za isprojektovanu deonicu, da je za izvođenje i kvalitet radova i rokove u kojima se radovi izvode, odgovoran izvođač radova, pa tek onda i podizvođači radova.
Ali, kada smo već kod izvođača radova i to moram da naglasim, moje su informacije da je azerbejdžanski izvođač radova jako korektan ozbiljan i odgovoran izvođač radova, čak šta više mnogo je korektniji on kao izvođač prema našim firmama, podizvođačima radova nego što je to naše resorno ministarstvo.
Resorno ministarstvo, opet moram da podvučem, ignoriše naše domaće izvođače samim tim što strani kreditori, strani zajmodavci imaju uglavnom uslov da oni izaberu izvođača radova, pa onda izaberu, izvođač radova izabere banku koja ga prati, naši izvođači radova su tu već u drugom planu.
Za podizvođače radova, i to nije samo moje mišljenje, stranim izvođačima radova kada već oni imaju nešto što se zove uslov, nude se firme, domaće firme, osnovane preko noći, bez referentnih lista, bez mehanizacije, bez stručnog kadra, pa onda imamo problem. A nađemo za shodno, konkretno ministarka, da optuži jednu renomiranu firmu koja posluje i opstaje na tržištu 68 godina, da je sagradio tunel koji je za toliko i toliko centimetara niži i da tu ne mogu da prođu kamioni sa visokim prikolicama, što apsolutno nije tačno.
I mediji se time bave eto ko ne valja, ne volja naš izvođač, eto koga treba da pomerimo, pa hajmo domaće izvođače i onda se verovatno ciljano optuže domaće firme da ne bi bile ozbiljni kandidati i ozbiljni izvođači radova na ovim velikim projektima.
Poštovani ministre, nastavili se ovakav odnos prema domaćoj građevinskoj industriji, probudićemo se u Srbiji u kojoj će biti tuđe pare, tuđi izvođači, tuđe banke, tuđe tehnologije a šta će biti naše ne znam, verovatno samo naša najamna radna snaga. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Nataša Mićić.
Izvinjavam se Nataša, želi ministar da odgovori kratko.

Dušan Vujović

Hvala lepo.
Samo da neke činjenice samo pomenem ovde da bi bilo jasno. Hvala vam na dosta opširnom izlaganju i jako mnogo tema koje ste pokrenuli. Želim samo da kratko zbog informacija, a samim tim i zbog okvira diskusije napomenem neke stvari.
„Koridori Srbije“ su podneli zahtev negde početkom marta. Da je procedura produženja ugovora bila po našim zakonima tj. da nije bila potrebna ratifikacija, to bi bilo na vreme, jer su oni početkom aprila, Vlada je usvojila zahtev i prosledila ga Azerbejdžanu do 4. maja kada je isticao rok, to je moglo tehnički da se produži.
Međutim, Azerbejdžan je rekao da po njihovoj proceduri mora da se usvaja izmenjeni ovaj međunarodni sporazum koji se danas nalazi na dnevnom redu, a to zahteva i drugačiju pravnu proceduru i drugačiju ratifikaciju. Ono što je mnogo važnije, to je zahtevalo proceduru na koju mi nismo bili sposobni sve do 12. avgusta dok nije izglasana nova Vlada i parlament bio u funkciji. Prema tome, to je ubacilo element kašnjenja.
Znači, sve ostalo ostavljam po strani, vaše razgovore o tome šta se dešavalo na strani izvođača, podizvođača to je posebna tema. Znači, sama procedura ono što je bio momenat koji nismo znali to je da će Azerbejdžan tražiti punu ratifikaciju i to je onda čitavu stvar odložilo do 12. avgusta. Od tada mi smo već u julu pripremili sporazum, poslali ga njima, oni su nam ga vratili 22. septembra. Vlada ga je usvojila poslednjih dana septembra i prosledila ga odmah Skupštini i sad se nalazimo u toj fazi.
Znači, mi nismo gubili vreme posle toga, ali je ovo kašnjenje nastalo iz objektivnih razloga, pošto tehnička Vlada nije mogla to da predloži a parlament nije bio u funkciji. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.