Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici ja se sa zadovoljstvom pridružujem sveopštem konsenzusu da ćemo podržati predložene dopune i izmene Zakona o visokom obrazovanju i prosto sam inspirisana početnom rečenicom gospodina ministra Šarčevića koji je rekao da je obavio širok krug konsultacija i da su to sve životne, ljudske priče.
To me je inspirisalo da se prisetim poslovice latinske koju je navodno rekao Senek, a koji je rekao – „Ne učimo za školu, već za život“, a šta život u Srbiji danas kaže o studentskom životu, jer ja mislim da smo svi ovde zbog studenata, jer oni su budućnost, oni su mladost. Ako sad pogledamo u prošlost, setićemo se da u bivšoj Jugoslaviji osnovno obavezno obrazovanje je uvedeno pre 65 godina 1951. godine i sad je situacija, ministar će naravno da me ispravi, on zna bolje podatke od mene, da imamo oko jednu trećinu stanovništva koje ima osnovno obrazovanje, oko jednu polovinu stanovništva koje ima srednjoškolsko obrazovanje. Prema podacima, oko 6% odnosno svaki 18 stanovnik ima višu školu, a visoko obrazovanje ima oko 10%.
Mi znamo šta je po Strategiji obrazovanja naš cilj, znamo da ulazimo u Evropu, da se upravo u ovo vreme naglašava da je Srbija spremna za otvaranje Poglavlja 25. i 26. U izveštajima o skriningu je rečeno da od srednjoškolaca od 46% upisuje visoko obrazovanje.
Svi ovde smo iznosili podatke koje su nam dostavili studenti, jer oni su ti koji su zainteresovani da imaju tu diplomu u rukama. Prosto, to će im olakšati zaposlenje, i znamo koliki je problem sa mladim ljudima. Drago mi je što ne mislimo samo na studente osnovnih studija, nego na one koji su upisali master i koji su već i na doktorskim studijama. Dakle, ova država ulaže ogromni novac za školovanje studenata. Danas se u medijima matematizira da lekari u čije se obrazovanje ulaže i do 12 godina odlaze iz zemlje, dakle da gubimo čak u roku od dve godine skoro dve generacije upisanih, ako je kvota na medicinskom fakultetu 500 ljudi. Oni traže sertifikate dobre prakse da bi mogli da se zapošljavaju u inostranstvu.
Kolega Miletić Mihajlović i neke druge kolege su pominjali te podatke koje smo dobili od studenata, da se žale na teškoće reupisa, ekvivalencije. Nismo govorili o tome koliko smo skupi studentski krediti gde su nosioci tih kredita ili roditelji ili sami studenti, da su to krediti gde su kamate od 10 do 30%, rok otplate je sedam godina.
Dakle, to su sve neke strategije snalaženja mladih ljudi koji žele da ostanu u zemlji, koji žele da postanu ne samo akademski građani, nego koji žele da rade i da privređuju. Moje ohrabrenje ministru sa saradnicima i da što više konsultuje studentske organizacije i studente, da što više ide među njih. Sa zadovoljstvom konstatujem da je v.d. pomoćnika ministra na Odboru za obrazovanje već navela da je formirana ili će biti formirana, ako sam dobro razumela, radna grupa od 12 studenata koji će takođe biti uključeni u proces konsultacije izrade pretpostavljam novog zakona o visokom obrazovanju. Neke kolege su stavljale naglasak na akademsku zajednicu, ja se usuđujem da stavim naglasak na studente. Vi imate veliko bogato i životno i radno iskustvo iz rada sa decom, sa učenicima i ne treba ih se nikada bojati. Oni trebaju da budu najviše konsultovani.
Gledala sam Akcioni plan i tu su navedeni kriterijumi koje ćete gledati u procesu do 2020. godine. Takođe bih stavila naglasak na problem tzv. „drop auta“ odnosno odustajanja od onih koji upišu i već tokom prve godine odustanu od studiranja. Ako sam dobro shvatila vi ćete već u februaru 2017. godine dati izveštaju o evaluaciji koliki je taj odnos studenata u odnosu na broj upisanih, koliki je broj studenata koji imaju 60 bodova. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra je navela podatak da tih čuvenih 60 evropskih prenosivih bodova u stvari svega 10% studenata ispunjava taj uslov i zato još uvek opstaje taj kriterijum od 48%, ali to će evaluacija pokazati. Želim vam uspeh.

Reč ima Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju je važan, jer njegovim usvajanjem se otklanjaju aktuelni problemi studenata vezanih za rokove završetka studija po započetim programima.

Čuli smo, radi se o studentima koji su fakultete upisali 2006. godine, dakle studenti koji do danas iz najrazličitijih razloga nisu diplomirali. Zašto govorimo o studentima upisanim pre 2006. godine? Zbog toga što od 2006. godine je u primeni novi Zakon o visokom obrazovanju koji je inače usvojen 2005. godine, a koji je označio suštinske promene, odnosno uvođenje novog modela visokog obrazovanja u Srbiji, usklađenog sa Bolonjskom deklaracijom.

Danas je prilika da se podsetimo da su Bolonjsku deklaraciju potpisali evropski ministri obrazovanja 1999. godine, sa prevashodnim ciljem uspostavljanja jedinstvenog, evropskog područja visokog obrazovanja. Bolonjski proces prihvatilo je 48 zemalja kao osnovu za uspostavljanje jedinstvenog sistema visokog obrazovanja, kao prostor koji će obezbediti lakšu i veću mobilnost studenata, a nakon završetka studija i lakše zapošljavanje stručnih kadrova na jedinstvenom bolonjskom prostoru.

Naravno, cilj je bio i novi viši nivo obrazovanja u sticanju odabranih stručnih kvalifikacija. Sve su to bili razlozi zbog kojih je i Srbija prihvatila ovaj novi model visokog obrazovanja.

Za nas dodatan motiv bila je i činjenica da apliciramo za članstvo u Evropskoj uniji i u tom smislu želimo, a imamo i obavezu, da domaću regulativu, domaće zakone u svim oblastima, pa i u oblasti visokog obrazovanja, uskladimo sa evropskim standardima.

Naravno, novi zakon koji je označio novi model visokog obrazovanja u Srbiji predvideo je i rok za završetak studija po započetim programima za sve studente koji su fakultete upisali pre 2006. godine. Posle toga, dva puta je produžavan rok. Zadnji put 2014. godine produžen je za dve godine za ove studente koji su dobili ovaj dodatan rok da fakultete završe po započetim programima. Tada je procena bila da je takvih studenata u Srbiji oko 24.000.

Takođe, sada se procenjuje da je u protekle dve godine polovina ovog broja studenata uspela da završi studije i da stekne titule akademskih zvanja. Međutim, za tačnije procene ipak treba vremena, s obzirom da je prethodno ustanovljen rok istekao tek nedavno, dakle, tačnije 30. septembra 2016. godine. Kao profesor Univerziteta i sama sam svedok da je veliki broj studenata iz ove grupacije svoje diplomske radove branio upravo zadnjih dana septembra meseca, a pred samo isticanje prethodno utvrđenog zakonskog roka.

Sve u svemu, nije zanemarljiv broj studenata po starom programu koji su danas zainteresovani za novi dodatan rok. U tom smislu, mi danas ovde u parlamentu razmatramo taj novi dodatan zakonski rok, kojim ćemo pružiti šansu svim ovim studentima da u tom novom dodatnom roku okončaju svoje studije po započetim programima. U tom smislu mislim da je za pohvalu predlog Vlade i resornog Ministarstva da se utvrdi još jedan dodatan rok i da je to sa strane Vlade i resornog Ministarstva veliki ustupak za naše studente.

Ono što želim posebno da istaknem i da naglasim, to je i velika podrška fakulteta, više od 60% fakulteta je podržalo predlog ovih studenata, podržalo je Predlog zakona o kome danas ovde u Skupštini razgovaramo. To je i za isticanje i svakako za poštovanje, jer fakulteti na ovaj način preuzimaju značajnu odgovornost da obezbede dodatne uslove u smislu organizacionih, tehničkih, ako hoćemo i materijalnih resursa da ovaj novi zakon bude do kraja ispoštovan i da svi naši studenti koji u prethodnom roku nisu uspeli da okončaju svoje studije sada u ovom dodatnom periodu to i završe upravo po programima po kojima su fakultete i upisali.

Ovo ističem posebno iz razloga što sam, takođe mogu reći, svedok i često sam u prilici da čujem, a i da vidim, jel tako, da naši fakulteti, većina njih već realizuje veliki broj studentskih programa po važećem zakonu i neretko je suočena sa brojnim problemima da održi visok nivo predavanja, visok nivo studija, visok kvalitet da u potpunosti ispoštuje sve ono što je važeći zakon propisao.

Iz tog razloga uverena sam da će i naši studenti za koje se danas svi ovde zajedno zalažemo da dobiju produženje roka za završetak studija po započetim programima biti i dodatno motivisani, da će sve ovo umeti da dodatno cene i da će u naredne dve godine zaključno sa školskom 2017/2018. godinom, odnosno 2018/2019. godinom, ako se radi o studentima integrisanih studija u oblasti medicine, uspeti da završe fakultete po započetim programima i da steknu titule, odnosno da dobiju adekvatna akademska zvanja.

Predlog zakona koji podržavam to je da i u ovoj školskoj godini cenzus za finansiranje iz sredstava budžeta RS bude 48 ESPB bodova. Na ovaj način takođe Vlada i resorno ministarstvo prihvataju da finansiraju znatno veći broj studenata koji su upisali se na osnovne studije. To je svakako za pohvalu jer znači značajno olakšavanje, značajnu pogodnost za budžete roditelja koji svoju decu danas školuju na fakultetima.

Ono što bih još želela da istaknem, o čemu se danas govorilo i što je takođe za pohvalu za nas narodne poslanike, da smo bar po ovom pitanju jednostavno smo saglasni, nema razmimoilaženja, a to je da smo svi nekako za to da zakon se dopuni sa dodatnim rokom i za studente posle diplomskih studija. Mislim da je to jedan dobar predlog.

Ovlašćen predstavnik SPS je danas govorio o tome, gospodin prof. Žarko Obradović. Mi kao poslanička grupa u potpunosti podržavamo ovaj predlog. uputili smo amandman. Verujemo da ćemo naići na razumevanje i da će resorno ministarstvo prihvatiti da za studente posle diplomskih studija bude ustanovljen dodatan rok da odbrane svoje magistarske teze i doktorske disertacije. To nije bez razloga iz prostog razloga što smi znamo da su posle diplomske studije zahtevne, da dugo traju, da oni koji su upisali, odnosno prijavili magistarske teze i doktorske disertacije po jednom programu, za njih je izuzetno važno da po tom istom programu te studije i okončaju.

Sve što bismo mi sada uradili u smislu da ih upućujemo da upisuju doktorske studije, treću godinu ili da ponovo obnavljaju proceduru za njih bi bilo sasvim sigurno otežavajuće.

Nije lako danas steći zvanje doktora nauka bilo kojim naukama da se radi, posebno želim da istaknem da je teško kada se radi o nauci u oblasti, prirodnim naukama, biotehničkim naukama, medicinskim naukama iz razloga što sve ovo zavisi od spremnosti studenata, odnosno posle diplomaca da ulože veliki trud, veliki rad da ispoštuju sve one procedure koje su ustanovljene kroz razne zakone i razne pravilnike.

Uz sve to u ovim oblastima vi znate da je izuzetno važan eksperimentalan rad koji recimo kada se radi o biotehničkim naukama, o oblasti poljoprivrede traje više godina. U biljnoj proizvodnji, u oblasti voćarstva, u oblasti ratarstva eksperimentalni rad traje tri godine, u stočarstvu minimalna su dva ponavljanja, a posle toga ide sve ono što znači uobličavanje doktorske disertacije, odnosno magistarskog rada.

Pošto vidim da sam previše odužila, podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Naravno podržaće i SPS. Od ministra i od njegovih saradnika očekujemo da prihvate amandman i da postdiplomci dobiju dodatne dve godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša St. Jovanović. Neka se pripremi narodni poslanik Jahja Fehratović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram da na početku kažem da u parlamentu čini mi se danas da imamo jedan pomak u tom smislu jer čula sam neke zaista i konstruktivne diskusije od strane opozicije, dok prethodnih dana zaista svakodnevno kritizerstvo bez davanja bilo kakvih rešenja je ono što najviše prezirem.

Od početka zasedanja smo prisustvovali i modnim revijama i performansama i zatim vikanju pojedinih poslanika kao da ovde razglas Skupštini ne radi, naravno i odlascima celih poslaničkih grupa kada saznaju da je TV prenos prekinut od tog trenutka, a sve u cilju da se pokaže da Skupština je spora i neefikasna. Od početka zasedanja Skupštine smo primetili zaista da ona služi za mitingovanje pojedinih stranaka, posebno onih koje su jedva prešle cenzus. Nadam se da od sada kada se danas osetio jedan pomak se to više neće desiti.

Citirala bih Klausa Mozera koji kaže – obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje. Danas je bilo dosta diskusije sve u tom smeru koji u stvari govori da je neznanje veliki problem i veliki je problem to što pojedinci sa sve marketingom promovišu se kao veliki stručnjaci, bez potpore u delima. Veliki je napredak u znanju kada znamo već ono šta ne znamo. Već dugi niz godina na mnogim mestima se ne dozvoljava napredak znanja, niti se primaju mladi i ambiciozni stručnjaci da bi pojedinci neke svoje pozicije zadržali. Naš zadatak je da pružimo svima koji žele da uče mogućnost u napredovanju, a mlade da usmerimo prvenstveno na razmišljanje, rešavanje problema i preduzetništvo.

Ovde je puno pričano uopšte o rangiranju univerziteta. Zaista smatram da posebno Univerzitetu u Beogradu, koji je bio jedan veliki regionalni centar, vratimo taj epitet. Poslovica kaže – ako zažmurimo, nećemo oterati mrak. Prema tome, ako negiramo da imamo probleme, nećemo ni krenuti u njihovo rešavanje. Iz tog razloga je stavljen i predlog ovog zakona o dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju jer je ovo veoma važno jer budući vaspitači, nastavnici i profesori, svi stiču znanje na visokoškolskim ustanovama. Što ono bude kvalitetnije, samim tim, i od najmanjih nogu pa nadalje će ti vaspitači, profesori biti kvalitetniji u prenosu znanja svojim đacima.

Strategija do 2020. godine govori puno o tome i SNS neće odustati od svojih ciljeva. Bitno je u narednom periodu usvojiti još niz zakona, pošto ovde pričamo malo šire, ne samo konkretno o ovim izmenama zakona, ali bitno je reći da treba usvojiti još niz zakona koji sistemski regulišu visoko obrazovanje i ne samo to, nego pojačati kontrolu njihove primene. Zakoni zaista mogu biti savršeni, ali ako se ne primenjuju onda je to problem. Ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju smatram kao jednu od niza neophodnih za popravku sadašnjeg stanja u visokom obrazovanju. Do sada je uglavnom bilo nekih pokušaja u osnovnom i srednjem obrazovanju, a kada se došlo do visokog obrazovanja uglavnom se izgubila volja, snaga, a sada smo krenuli zaista ono što je veoma bitno.

Zato se zalažem da studentima na osnovnim studijama, kao i postdiplomcima upisanim po starom planu i programu, znači pred bolonjskim programima, da im se produži rok završetka studija do školske 2017/2018, tj. 2018/2019. godine. Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih studija zaista ili su u završnim fazama izrade. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao jedan veliki proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija i retrogradno vraćanje unazad, čega smo svi svesni i više puta je bilo diskusije danas o tome.

Da takođe još jednom istaknemo da postdiplomci, magistranti i doktoranti su već mnogi zaposleni u nekim od ustanovama visokoškolskog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenta i ukoliko ne nastave školovanje, dolaze do toga da ostanu bez posla. Naravno, treba se pozabaviti i uzrocima i razlozima zašto toliko dugo studiraju i zašto im je toliko potrebno vremena da privedu studije kraju.

Investicije u znanje plaća najbolje kamate, rekao je Bendžamin Frenklin. To mislim da naš ministar i uopšte ministarstvo i Vlada odlično znaju. Zato je na samom početku velika pažnja posvećena tome. Nadam se da ćemo dosta diskutovati, pošto sam u Odboru za obrazovanje, jako mi je drago zbog toga, šta još treba promeniti. Zato ovo smatram prvim korakom.

Želim lično ministru da zahvalim zato što je došao u Mladenovac povodom jednog projekta koji smo preko Republičke kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u Osnovnu školu „Sveti Sava“ u 23 miliona, iako je SNS na vlasti u Mladenovcu od jula meseca, taj projekat je video svoj završetak. Svi su zaista bili zadovoljni i srećni. Iako je postojala mogućnost da i prethodna vlast još od 2014. godine konkuriše, ali ili nisu imali volje, želje ili znanja, ali kao što vidite, ministar je došao na završetak radova. Hvala vam puno u ime Mladenovčana.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Neka se pripremi narodna poslanica Ana Ćirić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predlagači, kao narodni poslanik koji dolazi iz obrazovnog sistema, želim podržati izmene i dopune zakona kojim se predbolonjskim studentima omogućava okončanje započetih studija u novom vremenskom okviru.
Studenti su najvitalniji deo društva. Mnogi od njih su zajedno sa svojim porodicama uložili mnogo materijalnih i nematerijalnih sredstava kako bi došli do akademske titule. Životni uveti i okolnosti vremena u kom obitavamo većini ovih studenata onemogućili su da u predviđenom roku okončaju studije. Zato im treba dati novu šansu. Takođe smatram važnim iste uvete ponuditi i postdiplomcima i doktorantima, naročito jer su mnogi od njih profesionalnu karijeru i životne prilike prilagodili naučnim poduhvatima u koje su uložili godine truda i istraživanja. Nepravedno je te ljude koji trebaju postati pokretačka snaga društva onemogućiti da okončaju iste prema principima koje su na početku procesa prihvatili. Mi ćemo kao benefit za taj ulog dobiti kompetentne stručnjake koji će znanjem i veštinama vratiti ovaj kredit.
Međutim, proces sređivanja obrazovnog sistema ne sme stati na ovim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Našem obrazovanju su potrebne temeljite mere, neki bi kazali reforme, a ja ću reći treba nam spašavanje obrazovnog sistema, odnosno neophodan nam je novi zakon koji će urediti sve sfere obrazovnog sistema Republike Srbije. Dozvolite mi da u prilog ovoj tvrdnji nešto kažem o obrazovnom sistemu kraja iz kojeg dolazim, koji se verovatno susreće sa najtežim izazovima u ovoj državi. Reč je o školama u sandžačkim gradovima, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Priboju i njihovoj zloupotrebi od strane politike i političara, kriminalnog miljea i postojanja osnova sumnje o korupciji prilikom zapošljavanja u ustanovama predškolskog obrazovanja, kao i u osnovnim i srednjim školama.
U Novom Pazaru imamo situaciju da lice sa kriminalnim dosijeom, bez ikakvog stečenog obrazovanja, blisko jednom političaru, ucenjuje direktore škola, izdaje im naloge koga treba zaposliti, a koga ostaviti bez norme, i to isključivo prema dva principa – pripadnost partiji i plaćanju pozamašnih novčanih iznosa za zaposlenje. Postoji čak i utvrđeni cenovnik radnog mesta profesora, nastavnika, učitelja ili vaspitača. Istražni organi imaju određene podatke o korumpiranosti i kriminalnim dosijeima pojedinih direktora škola koji su prema partijskom ključu došli na te pozicije. Zloupotreba učenika u političke svrhe, naročito u periodu izbornih ciklusa, takođe je izražena, naročito je to dugogodišnja praksa u Sjenici i Tutinu.
Kako bi se primorale da izvršavaju ove zadatke, školske uprave se suočavaju sa ucenama i pritiscima lokalnih vlasti koje im, ukoliko se ogluše o ove i slične zahteve, ne prebacuju obavezna sredstva za normalno funkcioniranje, što dovodi do začaranog kruga, mita, korupcije i svakog drugog kriminala u kome su žrtve isključivo učenici i savesni i pošteni prosvetni radnici na koje se vrše strašni pritisci.
Zato je važno da državni aparat što pre poduzme korake sređivanja obrazovnog sistema u sandžačkim opštinama, a naročito Ministarstvo prosvete koje treba poslati nadležne inspekcijske službe, u ove opštine da se uvere u činjenično stanje shodno čijem izveštaju bi se morao napraviti plan ozdravljenja obrazovnog sistema iz koga treba iskoreniti uticaj politike, mito, korupciju i sve druge pojave koje dodatno ugrožavaju ionako krhki školski sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite. Izvolite.

Zahvaljujem.
Radi se o članu 106. prvi stav, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.
Molio bih ako može neko tumačenje, govornik pre mene je govorio četiri ili pet minuta o problemu u osnovnim školama. Ovo je zakon o visokom obrazovanju. Mislim, u jednom opštem smislu to jeste jedna oblast, ali ipak da li može predsedavajući da upozori poslanike da se drže striktno članova zakona o kojima se vodi pretres. Mislim, ja razumem da je tema za svakoga važna ono o čemu priča, ali ipak tačka dnevnog reda je Zakon o visokom obrazovanju.

Da li želite da Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.
Izvolite. Samo se prijavite.