Ja ću biti vrlo kratak.
Hteo bih samo ministru još jedanput da skrenem pažnju na veoma važnu stvar. Ja vih vas molio da mi odgovorite koji je vaš stav po tom pitanju.
Ovaj zakon uređuje stvar koja se završila. Dakle, studentima je istekao rok, oni su završili studije po sili zakona 30. septembra ove godine. Ne možete im sada produžavati, odnosno ono što ste vi uradili u Predlogu zakona, vi ste napravili zakon sa povratnim dejstvom.
Po članu Ustava 197. takvi zakoni su zabranjeni, osim u jednom slučaju kada se to eksplicitno naglasi i kada se obrazloži koji je javni interes za povratno dejstvo. Toga takođe nema, nema ni u obrazloženju, nema nigde ni u zakonu.
Doći ćemo u priliku da neko pokrene postupak pred nekim sudom ili Ustavnim sudom i veoma lako će moći da obori ovaj zakon. Time ćete napraviti medveđu uslugu studentima kojima ste omogućili sada da im se produži status. Ne može da im se produži status, jer je njihov status studenata istekao. Možete jedino da im omogućite da se ponovo upišu na te studije, kao što ste to uradili i za ovo bolonjce, dakle, da se konstatuje da je njihov status studenata završen i da im onda omogućite da se ponovo upišu po starom programu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je donet 2005. godine. Taj zakon je do sad menjan osam puta. Ovo je njegova deveta promena. U vezi toga, ja sada imam pitanje za poslanike koji su bili u ovim klupama ili koji su bili poslanici 28. oktobra 2008. godine. Vi ste tada menjali član 88. i umesto 60 poena dali 48, ali dali 48 poena samo za jednu generaciju. Da ste tada vi koji ste bili 28. oktobra 2008. godine to uradili za sve generacije, da ste ovde ispred ovog broja 60 rekli – do 60, ili rekli – u intervalu od 48 do 60, mi ne bi imali ovih problema.
Ministre, ja ovo prihvatam, ali visokom obrazovanju je potreban nov zakon. Ja mislim da ste vi toga svesni.
Ono što je dobro, mladim ljudima ste pružili šansu. Ja smatram da mladim ljudima treba pružiti šansu da uče i da nauče. Ministre, dobro je što ste razgovarali sa studentima, ali jedan moj savet, ministre, razgovarajte i sa nastavnicima. Za bilo koju promenu, za bilo koju reformu, za kvalitet u obrazovanju potreban je zadovoljan nastavnik. To nemojte nikad zaboraviti.
Sledeća stvar, bila je priča da odlaze mladi ljudi. Mladi ljudi su odlazili, odlaze i odlaziće i po meni to nije nikakav problem. Bitno je da li se ti mladi ljudi vraćaju, a ja mislim da se ti mladi ljudi posle izvesnog vremena vraćaju u Srbiju, što je najvažnije. Najvažniji cilj je da nauče ono da se ukvalifikuju, prekvalifikuju i nauče ono što ne mogu da nauče u zemlji Srbiji, a da onda to vrate zemlji Srbiji.
Nešto što niko nije rekao o kvalitetu visokog obrazovanja, 2014. godine visokoškolske ustanove u Srbiji učestvovale su u 18 odabranih projekata sa ukupnim budžetom od 17 miliona evra. Dalje, u 2014. i 2015. godini visokoškolske ustanove učestvuju u projektima mobilnosti studenata i zaposlenih sa 300 projekata i od 37,8 miliona evra namenjenih zapadnom Balkanu, mi smo povukli 16,3 miliona evra. Mislim da je to za svaku pohvalu i da to građani Srbije treba da znaju.
Na kraju, nešto, ministre, vezano za srednje obrazovanje, vi ste bili u Valjevu i hvala vam što ste bili. Videli ste našu Poljoprivrednu školu koja je već u dualnom obrazovanju. Imamo Tehničku školu, koja je takođe na tom nivou. Ono što je, ministre, važno, jeste realizacija praktične nastave.
Ja vas molim da shvatite da deo praktične nastave, naročito onaj početni, mora biti realizovan u školama, u školskim radionicama, da je to početak, a da nastavak sledi u preduzećima i u privredi. Zbog toga, da bi se to realizovalo, morate pogledati Pravilnik o finansiranju ustanova srednjeg obrazovanja i morate ga doterati, dograditi da se isforsiraju one škole koje imaju školske radionice. Znači, nijedna škola ne može dobiti obrazovni profil trećeg stepena ili drugog stepena ako nema odgovarajuću školsku radionicu. Zato je potrebno raditi i na pravilniku koji govori o mreži škola.
Sve su to stvari koje rešavaju direktno kvalitet srednjeg obrazovanja, ali vi znate da je osnova visokog obrazovanja srednje obrazovanje i da srednje obrazovanje direktno utiče na kvalitet visokog obrazovanja.
Ja verujem, poznavajući i čitajući šta ste vi sve uradili do sada, da ćete vi sigurno uspeti. Ja vam želim puno sreće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune još jednog zakona koji se tiče obrazovanja. Ovaj put u pitanju je visoko obrazovanje. Na prvi pogled, ovo je samo rutinska stvar gde treba da se prolongiraju određeni rokovi kako bi se još jednom izašlo u susret studentima. Međutim, obrazovanje ni pod kojim uslovima nije rutinska stvar, obrazovanje ima strateški značaj za svaku zemlju.
Ja ću u mom izlaganju govoriti o jednom posebnom aspektu obrazovanja, a o kojem niko nije ovde govorio, ali pre toga treba da vidimo šta je to u stvari obrazovanje.
Da bi se video breg, mora se doći do njega. Da bi se videla planina, mora se udaljiti od nje. Obrazovanje, to je stvaranje čoveka, i to čoveka sa velikim slovom Č. Ali kako stvoriti takvog čoveka? Ko su ti koji treba da stvore takvog čoveka? Na žalost, danas u Srbiji ima malo takvih, danas ima malo pravih učitelja i kad kažem „učitelj“, tu pre svega mislim na sve one koji učestvuju u obrazovnom procesu. Učitelj, odnosno onaj koji obrazuje, ima izuzetno važnu ulogu. U svim kulturama najveći ljudi nazivani su učiteljima. U Indiji je Mahatma Gandi nazivan učiteljem. Znamo svi da je Sveti Sava kod nas nazivan učiteljem. Apostoli su Hrista nazivali učiteljem. Dakle, učitelj treba da bude onaj koji je u stanju da pruži odgovarajuća znanja, da otvori vidike i, pre svega, da da odgovor na najvažnija pitanja.
Pokazatelj uspešnosti neke obrazovne ustanove nije samo nivo usvojenih profesionalnih znanja. Pokazatelj uspešnosti obrazovne ustanove je i čovečnost njihovih diplomaca. Kvalitet obrazovne ustanove ne meri se kvalitetom fasade, nego, pre svega, kvalitetom ljudi, kvalitetom diplomaca koji izlaze iz te ustanove.
Ako čovek odlično zna matematiku, ali nema časti, nema visoke ciljeve, to je neobrazovan čovek. Apostol Pavle je u svojoj poruci Korinćanima govorio – ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kimval koji ječi i zvono koje zveči.
Srbiji danas trebaju istinske škole i istinski fakulteti. Međutim, naš evropski put uništio je sve ono što je ostalo od našeg obrazovanja. To je posebno izraženo i posebno je došlo do izražaja kada je uveden bolonjski sistem obrazovanja.
Obrazovne ustanove koje se danas predstavljaju za elitne su to samo prema spoljnom sjaju. Pitajte diplomce takvih ustanova šta je dobro, šta je zlo i oni će početi lupati gluposti. Ako ih pitate kakav pogled na svet pruža njihova ustanova, dobićete isti odgovor. Međutim, ne treba kriviti takve diplomce zbog toga. Oni su napumpani sekundarnim znanjima dok im primarna znanja nisu ni pružena. Takvi diplomci su pošteđeni svih važnih znanja, kao što je recimo teorija o evoluciji, skup religija, filozofske škole i tako dalje.
Vojnik koga su obučili da rukuje oružjem, a nisu mu rekli kuda treba da puca, pucaće na onu stranu gde mu je najzgodnije. Evo, na primer, našim diplomcima danas niko ne govori da su po završetku Drugog svetskog rata SAD se zalagale da se pogube sve nacističke vođe, i to bez suđenja i da su se Rusi tome suprotstavili. Ili takvim diplomcima niko ne govori danas da je jedna od najdemokratskijih evropskih država, Švajcarska, dala pravo glasa ženama tek 1971. godine, čak šta više u jednom od kantona to se desilo i mnogo kasnije 1990. godine. Zato i ne treba da čudi što naši današnji diplomci, naša današnja omladina Ameriku i zapadne zemlje doživljava kao ideal slobode, demokratije, prosvećenosti i svega ostalog, dok Rusiju doživljava na sasvim drugačiji način.
Bolonjski sistem obrazovanja studentima smišljeno uskraćuje integralno znanje. Ovo je neko uradio namerno, namerno iz Evrope je stiglo, a naravno naši ljudi, koji su bili na vlasti, nisu mogli da se odupru tome, i to su prihvatili.
Bolonja pruža samo opismenjavanje, ali nikakvo integralno znanje. Obrazovan čovek poseduje potpuno znanje u svetu u kome živi. Obrazovan čovek zna kuda, gde i odakle ide, i to u punom smislu tih reči. Obrazovan čovek ne može biti prevaren zato što poznaje socijalne zakone. Opismenjeni prema Bolonji, namenjen je samo prodaji na tržištu rada. On upada u sve zamke koje mu stoje na putu, ali uhvatio sam se jedne ozbiljne teme i nastaviću u tom tonu.
Ovde postoji jedan objektivan problem. O čemu se radi? Čovek ne može posedovati ogromno znanje, bez obzira o kome se radi i sada je pitanje kako kofu nasuti u čašu. Međutim, čovek može posedovati apsolutno znanje. Ovo je teško objasniti trodimenzionalnom logikom, ali apsolutno znanje je vera, ljubav, čast, rodoljublje, itd. i ova znanja ne podležu racionalnoj logici.
Ovakvoj vrsti znanja nije potrebna eksperimentalna i logička potvrda. Čovek se od drugih bića razlikuje po tome što ima mogućnosti da veruje. Sva verovanja su apsolutna i isključiva i netolerantna. Nijedno verovanje ne podleže, kao što sam rekao racionalnoj logici. Čoveku se apsolutno znanje ne može dati u racionalnom obliku, ali mu se može dati u iracionalnom.
Što se tiče ostalih stvari, najveća verovanja zasnivaju se na metafizici, dok su najslabija verovanja zasnovana na logičkim i eksperimentalnim ispitivanjima. Dakle, većina ljudi nema mogućnost da sve shvati i sada, ako ih učimo nečem drugom, osim matematike, fizike, engleskog, itd, oni ne mogu to da shvate. Nepotpuno shvatanje neke situacije gore je od potpunog neshvatanja. Ovo možda izgleda kao paradoks, ali je tako.
Evo jednog primera za to. U carskoj Rusiji, pri Svetom Sinodu Ruske pravoslavne crkve, velikodostojnik ili ober-prokurator, kako su ga tamo zvali, koji je bio zadužen za odnos crkve i države po pitanju obrazovanja. Jedan od takvih Konstantin Pobedonoscev istupao je u korist ograničenja obrazovanja. On je govorio – navodnjavanje polupismenih ljudi u društvu predstavlja navodnjavanje zemlje materijalom koji je idealan za manipulaciju, odnosno materijalom, topovskim mesom raznih revolucija. U to vreme su ga optuživali zbog toga, ali ispostavilo se da je čovek zaista bio u pravu.
Odsustvo ozbiljnog obrazovanja dovodi do ogromnog broja obrazovanih neznalica kojima je lako manipulisati. Takvima je uvek moguće manipulisati i nikakva matematika, nikakav engleski i nikakvo poznavanje nekih drugih predmeta ne može ih spasiti od toga.
Imamo situaciju da je bilo mnogo onih koji su bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću, nije im donelo ni materijalnu korist, a to je zbog toga što su pošli za lažnim orijentirima koji im je sistem pružio i naravno zalutali su. Evo možda odgovora na jedno političko pitanje – zbog čega u našem političkom sistemu, pa i u ovoj sali, ima mnogo onih, veliki broj onih koji su promenili sve moguće stranke?
Danas u Srbiji ne postoji nijedna obrazovna ustanova čiji je cilj da obrazuje čoveka u punom smislu. Praktično, sve škole i svi univerziteti namenjeni su samo opismenjavanju. Čak, i one obrazovne ustanove koje se predstavljaju i koje se smatraju za elitne, u suštini predstavljaju samo zanatlijska učilišta. Zbog toga imamo i situaciju da na konkurse za policijske i vojne škole prijavljuje se veći broj kandidata za jedno mesto i to u momentu kada služba u vojsci, u policiji, u armiji, nije više tako kurentna i popularna kao što je to nekada bilo.
Imamo i situaciju da nam studenti odlaze i u inostranstvo. Međutim, tamo opet ne nalaze ono što traže i opet dolaze, dopadaju u škole drugog nivoa, i to je problem koji takođe ova Vlada i ovo ministarstvo treba da razmatra.
Pravo obrazovanje nikada se ne svodi samo na intelekt. Goli intelekt je lakše kupiti nego jeftini kompjuter. Prava nauka se hrani mislima. Pametan zna koliko ne zna dok budala uvek sve zna. Pošto vreme ističe, da privodim kraju.
Centralna tema ovoga moga izlaganja u stvari je tvrdnja da glavni kvalitet obrazovanja nije samo goli intelekt, videli smo da se on može kupiti, nego intelekt koji proizilazi pre svega iz moralnih principa. Zato imamo situaciju da imamo mnogo poštenih ljudi, časnih ljudi, ali koji nisu nadareni intelektom i kojima je mnogo lako manipulisati i koji baš zbog toga su u stanju da urade neke nečasne stvari iako to nije primereno njihovoj prirodi. I obrnuto, imamo mnogo onih koji su obrazovani, poseduju intelekt, ali nemaju časti, nemaju moralne i ljudske kvalitete i opet prave isto kao i ovi prvi. Jednostavno, jedno bez drugog ne može ili se pokazuje kao nedovoljno.
Na kraju, da zaključim, obrazovan čovek nije onaj koji odlično zna matematiku, fiziku, engleski ili bilo šta. Obrazovan čovek je onaj čovek koji zna odgovor na najvažnija pitanja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Saviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, a neka se pripremi narodna poslanica Nataša Vučković.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Šarčeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i gospodo studenti koji pratite večeras ovaj prenos, visoko obrazovanje u Republici Srbiji, kao i osnovno i srednje obrazovanje, spada u red onih sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav vaspitno obrazovni sistem od jednog prestižnog nivoa, potonuo za vreme vlasti bivšeg režima u najveću krizu u nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije, pretpostavke su demokratije. Oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnoge ozbiljne vlade, ozbiljnih zemalja u svojim programima daju vaspitanju i obrazovanju značajno mesto i naš srpski predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je istaknuto mesto u svom ekspozeu prilikom izbora nove Vlade 9. avgusta gospodnje 2016. godine u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije.
Inače, ekspoze predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, je najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći, 206 strana skraćena verzija i najbolji od svih prethodnih 73 ekspozea predsednika vlada Srbije počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas, uključujući i ekspoze predsednika Vučića iz 1914. godine koji je imao 86 strana.
Kada sam već kod ekspozea, dame i gospodo, saopštavam vam vest da prvi put u modernoj istoriji Srbije je jedan ekspoze predsednika Vlade, a to je ekspoze predsednika Vučića za područje obrazovanja, citira u međunarodnom časopisu koji se nalazi na sci mago listi u časopisu „Mediteranski časopis za društvene nauke“ broj 9, izašao u Rimu, septembra 2016. godine, stranica 141, poštovana gospodo iz opozicije. A vi ste prekjuče prigovorili ekspozeu predsednika Vlade i gospođi dr Aleksandri, našoj poslanici, Tomić, da ekspoze predsednika, što je rekla, ima elemenata naučnog rada, a ovo je dokaz da ima elemenata, znači ovaj časopis je na sci mago listi. Mogu mnogi profesori univerziteta poželeti samo da njihovi radovi budu na toj listi.
Na stranici 73 skraćene verzije ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića između ostalog, govoreći o obrazovanju i vaspitanju stoji citiram: „Ono što je za nas najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i to da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti u nove pohode na osvajanje novih znanja“, završen citat. Kada je premijer, kao da je imao na umu misli velikog engleskog filozofa Fransisa Bekona koji je rekao, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“, završen citat.
Kolika je moć znanja i obrazovanja za razvoj srpskog društva, ali i za društvo u celini najbolje je pokazao čuveni nemački filozof Lajbnic koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje, a mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter čitave Evrope“, završen citat.
Prethodni ministar kojeg ste gospodo iz opozicije i kritikovali danas, ministar dr Srđan Verbić, ministar prosvete je seo u ministarsku fotelju u veoma teško vreme, za koje ste vi odgovorni, a to je vreme koje je on nasledio od prethodnog bivšeg režima kojeg je karakterisalo etatizacija vaspitno obrazovnog sistema, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, čak se proterivalo vaspitanje iz osnovnih i srednjih škola, komercijalizacija, sorošizacija, testomanija, široko polje korupcije, neefikasnost, degradacija nastavničkog poziva u ekonomskom, moralnom, intelektualnom, pedagoškom i svakom drugom smislu.
Vi koji ste ga danas kritikovali, citiraću vas. Navešću samo neke stvari kapitalne, Zakon o udžbenicima, molim vas 20 godina nije donesen i vi gospodi iz opozicije ste rekli da je to jedan dobar Zakon o udžbenicima, pošto je bila raspravo o tom zakonu. Dualno obrazovanje je uvedeno za vreme gospodina Verbića, nećete reći valjda da nije, nabrojaću vam škole u koje je uvedeno. Mala matura, pitanje doktorskih studija sređeno za vreme gospodina Verbića, pitanje trećeg mandata dekana, prvi put su dekani samo dva mandata, bilo je dekana i po 20 godina koji su vršili tu funkciju, Zakon o naučno-istraživačkom radu i da dalje ne govorim. To je odgovor vama gospodo za ono što ste danas izneli, neistine koje ste izneli u ovom visokom domu.
Dosta toga se rešava, neke stvari su rešene. Mi od ovakvog obrazovno vaspitnog sistema koji smo nasledili moramo stvoriti takav sistem vaspitanja i obrazovanja, pogotovo usmerenog obrazovanja i visokoškolskog koji će biti najrentabilniji resurs progresivnog razvoja humanizacije društva, što će najbrže dovesti do modernizacije Srbije za koju smo se opredelili, bar mi iz vladajućih stranaka.
Da bi rezultati bili bolji potrebno je sagledati kakvo su nam Ministarstvo prosvete, gospodine ministre ostavili, kakve su nam bivši ministri ostavili, da li je ono sa svojom organizacionom strukturom sposobno da odgovori na ova pitanja reforme vaspitanja i obrazovanja?
Konačno, potrebno je izanalizirati stručnost, kompetentnost i sposobnost stručnih službi u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, jer vi i gospodin Verbić ste nasledili zaista čudne stvari. Evo, daću jedan primer, načelnik ili savetnik, kako ga zovu, za istoriju je čovek koji je završio fiskulturu. Nije on jedini, ima ih jako mnogo, tako su prethodnici to doveli, da ne kažem koliki broj nestručnih ljudi sedi tamo.
Da li su ljudi u njima sposobni da iznesu teško breme reforme koje mora ubrzanim koracima da korača? Breme krize u vaspitanju i obrazovanju pogotovo u visokom obrazovanju traži kompetentne i mobilne timove kako u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i u Ministarstvu prosvete, ali, gospodo, timove na svim fakultetima u državi posebno na fakultetima filozofskim, na katedrama za pedagogiju na filozofskim fakultetima, jer oni su po prirodi posla zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja.Naravno, nastavnici u osnovnim školama i srednjim uvek su tu i uvek spremni.
Ako ovim putem ne krenemo čekaju nas lutanja, posrtanja, gubljenje vremena, novi ponori, novi porazi, ali gospodo narodni poslanici, ovaj put bez popravnog ispita.
U razgovoru sa gospodinom ministrom Šarčevićem veliki sam optimista jer smatram da izuzetno dobro poznaje vaspitanje i obrazovanje i ne samo to, nego ima viziju, ne samo to, nego i želju da ostvari tu viziju.
U savremeno doba, doba nove tehnološke ere, informacionih tehnologija, neophodno je pripremiti nove nastavne planove i programe na fakultetima pre nego u osnovnoj i srednjoj školi, nove didaktičke materijale, nove instrumente vrednovanja studenata, namerno gospodine ministre, ne kažem ocenjivanja, jer gospoda iz opozicije danas su prigovarala da roditelji ne mogu prisustvovati u ocenjivanju. Oni ne razlikuju vrednovanje od ocenjivanja. To je stvar didaktike, to je malo viša nauka nego što oni misle, jer roditelji baš u vrednovanju sudjeluju. Nemam vremena da to razjašnjavam, šta je vrednovanje, šta je ocenjivanje i odlično ste nastupili u javnosti kao pravi stručnjak.
Naš vaspitno-obrazovni sistem, pogotovo visoko obrazovanje, zahteva istinsku reformu i rekonstrukciju na nivou pedagoške revolucije. Pedagogija bez granica, tradicionalno je dostignuće i konstantno je civilizacijsko dostignuće. To omogućava otvorenost fakulteta prema svim progresivnim tekovinama vaspitanja i obrazovanja, kako u Evropi, tako i u svetu, ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzima stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva na neki način da svoju pedagošku praksu inkorporira evropsku dimenziju obrazovanja kod nas.
U periodu krize tranzicije i krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog obrazovanja, pogotovo privatnih fakulteta u prošlom periodu, tako da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i pojedini inostrani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece i omladine. Nije to problem. Zato je neophodno brže i studioznije proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i široj javnosti šire informacije i dati posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva.
Mi do danas ne znamo, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, verovali ili ne, koliko imamo privatnih isturenih odeljenja pojedinih fakulteta. To nisu znali ni prethodni ministri, jer takva je situacija nasleđena. To donedavno nije znalo ni Ministarstvo prosvete.
Većina isturenih odeljenja pojedinih fakulteta radila su bez dozvole, verovali ili ne, a inspekcija, šta je ona radila? Ja ću vam odgovoriti, gospodo. Ništa. Zašto ništa? Samo četiri inspektora za visoko obrazovanje, ali to je tako postavljeno 2000. godine. Znate zašto? Da se ne bave svojim poslom, visokim obrazovanjem kako bi se moglo na neki način baviti korupcijom u visokom obrazovanju.
U razgovoru sa ministrom, on dobro poznaje problematiku i na pomolu smo da ovo zaista rešimo na jedan zavidan način.
Kakvo nam je visoko obrazovanje najbolje dokazuje jedna analiza jednog inspektora. Ja ću je citirati. Da vidite gospodine ministre oni koji vas danas kritikuju šta su ostavili. Citiram – „nastava se u prethodnom režimu održavala po kafanama, fabrikama, sportskim halama i ciglanama, retko ko je imao prave učionice, biblioteke i stalno zaposlene profesore“. Završen citat, izveštaj Inspektorata Ministarstva prosvete, objavila „Politika“ 4.8.2012. godine.
Gospodo, vaše kritike nisu u pravu. Danas toga više nema.
Zakon o visokom obrazovanju je neumoljiv i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju stalno zaposlene profesore, mimo predavača iz matičnih fakulteta.
Citiram još jedan stav Inspektorata. Verovali ili ne, ali to se dogodilo. Verujem da ćete se zaprepastiti. Citiram – „glavni inspektor iz Banja Luke, kaže inspektor naš u Beogradu u Ministarstvu, nam je poslao da utvrdimo činjenice jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta kojima je nastava održavana u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su da ih vrate“. Završen citat, šef inspekcije, 13.12.2011. godine. Gospodo iz bivšeg režima, to ste nam ostavili.
Upisna politika na fakultetima je zastarela, na zaostalnim odnosima i slažem se sa gospodinom prof. Šešeljem danas u načelnoj raspravi sa stavovima koje je izneo oko upisne politike. Za našu zemlju, dame i gospodo, strateški je važno i problem velikog broja studenata koji su prekinuli ili privremeno napustili školovanje po starom nastavnom programu i planu. Nemojte ih nazivati stari studenti. To je pogrdan naziv. To su studenti koji studiraju po starom započetom nastavnom planu i programu. Studije nisu završili iz raznih razloga, ekonomskih, nestručnosti profesora tzv. bauk profesora o kojima je bilo reči.
Nije tačno da se na jednom fakultetu nalazi samo bauk profesor. Na svim katedrama, na svim fakultetima u našoj zemlji dekani fakulteta su odgovorni za to. Ne može se desiti da od 100 studenata ispit ne položi 95 prvi put, drugi put, treći put. Takvim profesorima nije mesto na visokoškolskim ustanovama. Gospodo profesori, vama se obraćam, moj vam je savet – napustite visokoškolske ustanove i idite na neku drugu ustanovu.
Samo da kažem sledeći razlozi su emocionalni razlozi, porodični, zdravstveni. Po studentima ja sam jedan od krivaca zašto se produžio protekli zakon jer sam sa njima radio i gledao im indekse. Mahom su dobri studenti, a iz raznoraznih razloga nisu završili.
Poštovane dame i gospodo, zahvaljujući ministru prosvete koji sedi večeras u ovom visokom domu, Vladi Republike Srbije, Odboru za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj naše Skupštine, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju da produžimo studentima po starom nastavnom programu dve godine, ali ne samo njima nego i doktorantima i magistrantima.
Gospodo studenti, u četvrtak ćete dobiti to i jedni i drugi. Izglasaćemo to, odmah da kažem.
Međutim, obraćam se sada vama, gospodo studenti. Završićete studije, biti dobri stručnjaci i dobri građani naše države, u to sam siguran, kada vas prođu problemi koji su vas momentalno snašli. Učite. Pred vama je budućnost. Ako hoćete, vi zaista možete stvoriti velika dela, bez obzira na vaše godine.
Dozvolite gospodo, narodni poslanici, da vam kažem da ništa zakasnili nisu, jer najveći umovi na svetu su stvarali u poznim godinama. Navešću samo tri, četiri – Galileo Galilej, znate ko je bio, astronom, fizičar, matematičar, svoje delo je završio u 72. godini života, što znači da nije kasno i za naše studente; Markiz de Laplas je svoje delo "Nebeska mehanika" završio u 80 godini života; Viktor Igo u 72. godini života, Rovan 93. Gospodo filozofi, ima vas i ovde, Platon, peti vek pre nove ere, završio je delo "Zakoni" u 80. godini života, a počeo je da stvara svoje najbolje delo "Država" u 60. godini. Često citirani Imanuel Kant je bio jedan od najboljih nemačkih filozofa, u 66. godini života je napisao "Kritiku moći suđenja". Sofokle, znameniti atinski dramaturg je u svojoj 89. godini života postavio na scenu "Edip na kolonu". Naš, verovali ili ne, Vojin Smodlaka je u 90. godini života stalno usavršavao vrednosti fizičke kulture i njenu povezanost sa medicinom.
Vama, gospodo studenti, data je šansa. Na kraju, nema uspeha, gospodo studenti, bez napornog rada. Ja verujem da ćete raditi još bolje, kada vam se uslovi otklone. Za to su krivi, za vaš neuspeh, i mi profesori. Jer, naučiti učenika i studenta broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što nastavnik zaista jeste. Namerno ne kažem onoga što nastavnik radi. Jer, biti nastavnik nije posao. Biti nastavnik nije voleti. Biti nastavnik je voleti, biti nastavnik je osećati, biti nastavnik je umeti, biti nastavnik je, verovali ili ne, samo – biti.
Dozvolite, gospodo narodni poslanici, mislim da ćemo u četvrtak svi glasati da im se produži da nastave studije. Hvala vam lepo.

Kolege poslanici, nismo na koncertu. Samo što još ne zapevate.
Kolega Bošković. Po kom osnovu?

Poštovani narodni poslanici, ja mislim da svi znaju koji ću član da reklamiram, jer je jako očigledno. Dakle, član 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Slušao sam ja neke govore gospodina Atlagića i od ranije i ono što sam primetio je da on na svaku temu može da priča o tome kako je ekspoze premijera najneverovatniji, itd, itd. I to je u redu, iako skreće s teme.
Ono što meni malo para uši je što je on i ovaj, i prethodni i onaj tamo put koristio identične rečenice. Bar da je redosled promenio.
Vidim da profesor gaji ljubav prema istoriji, što je takođe sasvim u redu. Ali, mi ovde nismo zbog toga da slušamo neka istorijska predavanja. Svi smo bili u školi, učili smo o tome, tako da bih zamolio da se držimo dnevnog reda, posebno iz poštovanja prema gostima iz Ministarstva prosvete, koji su ovde došli u toku radnog dana da odgovaraju na naša pitanja. Hvala.

Kolega, teško nama ako svi budu razmišljali kao vi.
Kolega Atlagić je govorio o problemima koje su imali studenti, zbog kojih produžavamo nastavak rada po starom programu.
Što se tiče ekspozea, za ove koji dobacuju, gospodin Atlagić je hteo da stavi do znanja koliko Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić daju na značaju sistemu visokoškolskog obrazovanja. Meni to nije smešno.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.