Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, cenjene i uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica je da je naše visoko obrazovanje u poslednjih desetak godina pretrpelo brojne izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja.
Takođe činjenica je da dosta izmena ide u korist studenata, ali isto tako ima i stvari koje se moraju menjati, neke figurativno rečeno u hodu, jer ih generišu životni razlozi o kojima ste govorili ministre u uvodnom izlaganju. Neke stvari se moraju menjati na duže staze i planski i o tome ste govorili. To se naravno odnosi i na novi Zakon o visokom obrazovanju.
Cilj izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je danas na dnevnom redu je da pre svega pomogne studentima, a njih nije mali broj, 12.000 koliko smo čuli, da zadrže svoj status redovnih studenata odnosno da zadrže mogućnost finansiranja školovanja iz budžeta.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona nije nam namera da idemo na ruku onim studentima koji bi da studiraju u nedogled, koji ne žele da uče i koji ne žele da ispunjavaju svoje obaveze, a ipak bi da zadrže određene povlastice. Sve ovo se odnosi pre svega na studente koji su pri kraju svojih studija, koji su redovno posvećeni svojim obavezama i koji će po završetku studija imati odgovoran pristup prema društvu u celini.
U ovom slučaju je i stručna javnost rekla svoje, tako da za izmenu zakona imamo široki konsenzus. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona benefit će imati i studenti i država i društvo u celini, jer obimnost gradiva i zahtevnost pojedinih studijskih grupa, bez loše namere da dele fakultete na lake i na teške nameće ovakvu potrebu da jednostavno studentima treba izaći u susret i omogućiti im tzv. budžetski status sa manjim brojem bodova, to je 48 od maksimalnih 60 po godini studija.
Takođe moram da istaknem da je ova Vlada na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvom opredeljena da se što veći broj naše dece koja su na školovanju finansiraju iz budžeta, što je izuzetno pohvalno i što će mnogo pomoći i studentima, ali tako i njihovim roditeljima i porodicama.
Naravno ova Vlada stremi i ka unapređenju našeg obrazovnog sistema, jer zaista želimo da imamo kvalitetne i stručne kadrove. Na kraju, htela bih da podržim stav moje poslaničke grupe koji se tiče studenata magistarskih i doktorskih studija. Smatram da i oni trebaju da imaju isti status kada su u pitanju rokovi za završetak njihovih postdiplomskih i doktorskih studija, kao što će ih imati studenti osnovnih studija. U danu za glasanje SNS i ja ćemo podržati ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
...
Srpska napredna stranka

Vlado Babić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na redu u ovom skupštinskom domu Zakon o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Ustavni osnov ovog zakona sadržan je u činjenici da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog i sistem u oblasti obrazovanja. Razlog za donošenje ove dopune se ogleda u tome da je doneti Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, koji je već inače pretrpeo određene izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja pa ga je sada potrebno ponovo izmeni i to u oblastima koje govore o ispitnim rokovima i u oblastima finansija, odnosno finansiranja studija iz budžeta, a po isteku trajanja redovnog studiranja.
Ovim izmenama se želi postići pre svega da se starim studentima osnovnih studija produži rok za diplomiranje za dve godine, pri čemu bi se studentima sa medicine taj rok povećao za tri godine. Ovi izmenama bi trebalo dozvoliti studentima magistarskih i doktorskih studija da uspešno završe svoje započete studije. Vrlo često se dešavalo da su se studije odužile iz različitih životnih razloga i okolnosti. Sada ovom izmenom, ako to žele mogu za dve godine da završe svoje studije, diplomiraju i verujem da će sigurno dosta njih iskoristiti ovu priliku.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje u samom početku nije bio za to da se starim postdiplomcima da produžen rok kako bi svoje studije priveli uspešno kraju. Činjenica je da je tu bilo otpora i od strane fakulteta, ali srećom postignut je konsenzus između ministarstva, fakulteta i studentskih želja.
Postignut je konsenzus da studenti koji su upisali prvu godinu studija 2006. do 2014. godine mogu da zadrže pravo na studiranje na budžetu godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja. Studenti prve generacije Bolonje su već iskoristili svoje pravo na mnogim visokoškolskim ustanovama da studije koju traju dva puta duže od godina studentskog programa i da su oni na sopstveni zahtev tu produženu godinu školovanja na budžetu već dobili. No, ako bi sada prihvatili zahtev da se rok produžava i generacijama koje su kasnije upisane, to bi značilo jednu diskriminaciju prema studentima koji su u međuvremenu već reupisali i nastavili studije. Neki ispiti su im priznati, a neke su naknadno dobili u novim programima.
Što se tiče realizacije položenih ispita, svega 10% studenata ostvari svih 60 bodova. Zbog tako malog broja Vlada da ne bi dodatno još finansijski opterećivala studente, prihvatila je predlog da donja granica za finansiranje iz budžeta naredne godine ipak bude 48 bodova.
Fakultetima je data mogućnost da samoinicijativno odrede broj i termine rokova za polaganje ispita. Vrlo je pohvalno što je formirana grupa studenata različitih fakulteta koji bi trebali da analizom prolaznosti predlože ministarstvu šta bi po njihovoj proceni trebalo menjati u aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Rad na izmeni tog dokumenta je već počeo i od broja predloženih rešenja zavisiće da li će se u proceduri naći i novi zakon ili će se ići na izmenu postojećeg.
U današnjoj diskusiji ja ne mogu da ne spomenem jednu savremenu obrazovno-naučnu ustanovu čije rast se odvija po uzoru na evropski sistem univerzitetskog obrazovanja, a ta ustanova je Pedagoški fakultet u Somboru. Njegova osnovna delatnost je obrazovanje, a ključna osnova budućeg razvoja fakulteta je sadržana u unapređivanju studenskog programa, osnovnih master i doktorskih studija.
Ovaj fakultet je 2013. godine dobio akreditaciju da izvodi nastavu na sledećim programima, i to na: osnovnim studijama za profile učitelja, vaspitača, dizajnere medija u obrazovanju i bibliotekara. Isto tako, ima i master akademske studije i doktorske akademske studije.
Na prvoj godini je upisano svega 131 student, a 63 studenta očekuju odluku Skupštine o izmene ovog zakona, kako bi nastavili svoje studije.
Još samo par reči da kažem, da Pedagoški fakultet u Somboru je u sastavu Univerziteta u Novom Sadu i nastavio je tradiciju obrazovanja srpskih učitelja u Somboru, koji je otpočeo 1. maja 1778. godine, kada je Avram Razović, sin tadašnjega sveštenika osnovao normu prvu ustanovu za obrazovanje narodnih učitelja na srpskom jeziku, u Hazburškoj monarhiji.
Nakon, gašenja ove škole, 1811. godine, 1812. godine formirana je Prva Srpska preparandija, koja se od 1812. do 1816. nalazi u Sent Andriji i ponovo je 1816. godine prebačena u Sombor. Preparandija je 1920. godine preimenovana u Somborsko državno učiteljsku školu, a sada ovaj ustanova nosi naziv Učiteljski fakultet i 2006. godine je dobila naziv Pedagoški fakultet u Somboru. Pedagoški fakultet u Somboru obeležava ove godine 200 godina od preseljenja preparandije u Sombor. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Nikolić, imate još jedan minut samo. Izvolite.

Jasmina Nikolić

Zahvaljujem se. Nisam računala da ću imati ovo vreme od poslaničke grupe. Iskoristiću ga da zahvalim gospodinu ministru na odgovoru, na pitanje koje sam postavila u vezi sa štetnim posledicama nedonošenja zakona.
I zamoli ću vas da, ako možete pojasnite poslanicima - koje bi štetne posledice nastale, tj. po kom osnovu bi studenti tužili državu? Pošto ste rekli da je bilo dosta takvih najava. Dakle, koji bi to osnov bio da studenti tuže državu, odnosno to jeste očigledno štetna posledica, pa ako možemo da čujemo od vas objašnjenje? Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.         
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

Mogu da vam pošaljem te njihove dopise.
Njih je zastupala neka gospođa, mislim, Vesna iz Vranja, advokat. Pozivali su se na pravo studija koji bi trebali da ostvare, a uskraćena im je tom godinom zbog kašnjenja fakulteta.
E sada, da li bi to bilo tužba fakultetu, pa onda preko fakulteta. Ja znam da, sve tužbe koje su na škole, recimo, ima mnogo tih slučajeva, na kraju plati država. Sada, da li je krivac bio taj direktor, koji je loše poveo postupak ili negde na lokalnoj samoupravi nije isplaćen prevoz, pa ljudi tuže, pa se nagomilaju kamate, to objektivno postoji.
Ako dozvolite, kada sam uzeo reč, gospodin Krivokapić je dao objašnjenje, ono što sam ja hteo da dam, kada su u pitanju oni studenti koji su prvi počeli po Bolonji. Znači, tu zakon nije mogao da se menja. On je već u tom svom članu 94. stav 2. oni mogu na lični zahtev da produže.
Drugo je pitanje, koliko će ko da ih sada u novcu, to je ono pitanje koje ćemo mi kontrolisati i pratiti, da nema zloupotreba u novcu od strane fakulteta.
I složiću se sa vama samo oko činjenice da se u Srbiji autonomija univerziteta preširoko shvata, preširoko shvata i to ćemo, kada počnemo da radimo, skupove zajedno i sa Skonusom i Konusom i svim bitnim ljudima, zaista krenuti od pitanja ko koga finansira? Imamo li mi ikakve moći, osim kroz novac ili ćemo se ko ljudi dogovarati šta je interes studenata i društva? Mislim da ćemo se dogovarati, ako treba vrlo temeljno i dosledno i da ćemo naći rešenje. Za sada smo ih nalazili u ovoj prvoj fazi.
Kolegi se izvinjavam, Tomislav je bio. Zaista nismo imali vremena da to studioznije, pametnije uradimo i eventivnije nešto da predložimo. Tek ćemo to sada. Kupili smo malo vremena. Ja sada, sve vreme dok pričamo, zamišljam samo da sam ja bio rigidan i da sam nastavio politiku mog prethodnika i njegovih savetnika i da sam se izmakao, mi bi imali od 1. oktobra, zaista ljude na ulici i sa pravom. Ja nisam tu populistički reagovao, zaista smo za taj cajtnot tražili objektne rešenje.
Čuo sam večeras toliko diskusija koje su zaista jedna podrška, a da delimo svi neki utisak malo je slatko, malo je gorko. Zaista. Ponavljam, njima sam zaista svašta rekao – što niste učili, ali u situaciji smo u kojoj jesmo. Da li će za 20 meseci da se popravi pa ja neću čekati 20 meseci da budem ministar ako neko bude opstruirao saradnju zakona itd. Ali mislim da sam naučio da budem efikasan u svom životu.
Samo još jednu rečenicu. Ne volim da dužim. U pitanju je bilo jedno pitanje, vezano je za obraćanje države i pomoć najboljim studentima. Znate da negde oko 1.200 studenata se jako lepo stipendira, stipendija je jako visoko za srpske uslove i da je to za 800 studenata u zemlji, a 400 u inostranstvu i da se čak za magistarske i doktorske studije izdvajaju ozbiljna sredstva u vrednosti dok traje doktorat između šest i 10 hiljada evra, u zavisnosti od fakulteta, a takođe oko 70% tih ljudi koji su stipendirani od strane naše države se zaposli u državi. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Jel mogu repliku?)
Ne možete. Po kom osnovu?
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani studenti, ono što nema dileme to je da će SNS u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Moje kolege iz SNS danas u velikom broju govorile su o izmenama i dopunama zakona, a ja ću se fokusirati samo na one elemente, odnosno na one argumente zbog kojih smatram da je i te kako neophodno podržati ove izmene i dopune zakona.
Prvi argument zbog koga treba podržati izmene i dopune zakona je taj što je u fokusu ovog zakona stavljen interes studenata da završe svoje započete studije po ranije započetom programu za jednu školsku godinu, odnosno u naredne dve godine ukoliko studiraju na studijama medicinskih nauka.
Drugi razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakon to je da izmene i dopune ovog zakona ni na koji način neće uticati na kvalitet vaspitno-obrazovnog rada u visokoškolskim institucijama.
Treći razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakon je da on ni na koji način ne iziskuje dodatna materijalna sredstava iz budžeta RS jer svima nam je jasno da ovi studenti kojima se produžava rok za završetak studija u stvari su samofinansirajući studenti.
Jedan od razloga zbog kojih treba podržati ovaj zakon je i ekonomski aspekt iz razloga što visokoobrazovani ljudi i te kako doprinose društveno ekonomskom razvoju zemlje, odnosno društveno ekonomskom razvoju Srbije i privrednom rastu.
Zajedno sa poboljšanjem društveno ekonomskog položaja u našem društvu sigurno da će procenat obuhvata ljudi koji su završili visoke škole doprineti i smanjenju siromaštva pa iz tog razloga ovaj zakon je značajan i sa socijalnog aspekta.
Takođe moram da naglasim da tokom izrade izmena i dopuna ovog zakona pokazali ste visoku odgovornost u smislu izglađivanja jednog partnerskog odnosa sa svim relevantnim institucijama, a naravno i sa studentima.
Nadam se da ćete vi svojim iskustvenim znanjem doprineti reformi celokupnog našeg obrazovanja jer svakako obrazovanju treba pristupiti na jedan sistemski način u svim njegovim segmentima, počev od predškolskog pa do visokog obrazovanja. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.