Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.         
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici - narodni poslanik Ivan Kostić.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 4. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vesna Mandić i Mirjana Popović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Marko Popadić, šef kabineta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Da li želi reč predstavnik predlagača Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja?
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

   Pozdravljam narodne poslanike i želim uspeha u radu na ovoj sednici.
Moram još da kažem da ove godine idemo sa ovakvim modelom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju jer smo shvatili da je u jednom trenutku došlo do nerazumevanja ranijih propisa koji su doneti kada je u pitanju studiranje studenata po tzv. starim programima. U toku leta, u toku avgusta, posle formiranja Vlade primio sam jako mnogo pisama starih studenata, koji nisu bili ni organizovani, nego su dolazili pojedinačno i do mene lično i putem mejlova. Ja sam ih nekako zamolio da se organizuju putem društvenih mreža, što su oni uradili, došli na jedan lični sastanak i onda smo videli da je to zaista više jedan pravni problem, ne samo pitanje da li treba da toliki broj ljudi još ima šansu da produži studije po starom modelu. Razlozi su životni, raznorazni. Činjenica je da ima i veliki broj ljudi. Svi ti neki ljudski razlozi su bili jedan deo priče.
Drugi deo priče bio je taj zakon koji je donet u to vreme kada je donošen, da je dat dupli broj godina da se završe studije po starom modelu. Onda sam ja saznao od tih starih studenata da mnogi fakulteti nisu počeli iste godine da primenjuju taj propis, što niko od tadašnjih zakonodavaca nije ni predvideo. Onda smo imali jako kratko vreme da to proverimo, te smo uz saglasnost tih grupa starih studenata, njihovog advokata, neke gospođe iz Vranja, zamolili fakultete, i to u ono letnje vreme, još dok se oni tek skupljaju. Onda smo saznali da je negde oko 65% fakulteta za to da se produži jer jednostavno bi došli u situaciju da nas preko 4.000 ljudi s razlogom i tuže za neku nastalu štetu njima lično.
Kada smo u tome videli da imamo saglasnost negde dve trećine fakulteta, ostalo je da se obratimo Savetu za visoko obrazovanje. Znači, sve smo to radili najbržom mogućom brzinom koja je bila tada dostupna. U jednom košu smo, naravno, uradili izmene i dopune Zakona kada su u pitanju studenti koji studiraju po Bolonji, koji po budžetu treba da ostvare pravo ako osvoje onih 60 poena. Svake godine to dolazi na Skupštinu i ja se nadam da će ovo biti poslednji put da se raspravlja i o tome, da ćemo tražiti da se ta materija uredi sa fakultetima i svim univerzitetima, da vidimo koji je to prag, koja je to kvota, zašto to ne može da se dovede u sklad, gde su studenti krivi, šta su zahtevi fakulteta i univerziteta i mi otvaramo već rasprave povodom te teme. S obzirom da je počela godina, jednostavno nije bilo vremena da se u tom kratkom periodu uradi i ta neka analiza i da se uđe u otklanjanje razloga, da se ne mora zakonski primenjivati ovako svake godine.
U trećem cugu su se pojavile kategorije ljudi koji su počeli doktorate i magistraturu po starim principima. Mi smo to prosledili i na Vladu i na Savet za visoko obrazovanje. Savet za visoko obrazovanje nije imao zakonskog osnova, kako je nama dao u dopisu, da i oni uđu u ovu kategoriju. Tako da danas i amandmani i sve ono drugo što Skupština ima pravo mi nismo mogli, kao predlagač, da stavimo, ako poštujemo institucije kao što je, naravno, Savet za visoko obrazovanje koje formira ova naša Skupština. Tako da, mi smo danas ovde kao neko ko smatra da sve ove predloge koje smo prosledili preko Vlade raspravimo i da pokažemo kooperativnost oko saradnje po ovim pitanjima. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima izvestilac Odbora. Zatražite samo još jednom reč, ne vidim na monitoru vašu prijavu.
Narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Bošnjačka demokratska zajednica

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Dame i gospodo narodni poslanici, želim izneti informaciju i obavestiti vas u ime  Odbora za obrazovanja da smo ovaj predlog temeljito, iscrpno razmatrali i ovo je jedno od pitanja, odnosno jedan od predloga oko koga smo postigli puni konsenzus u Odboru za obrazovanje, doduše u ovom segmentu predloga i rasprave u načelu.
Ono što preovladava u Odboru a što će verovatno biti tema već drugog dela ove sednice, jer imamo veoma značajan broj prispelih amandmana, a to je pitanje, dakle, magistranata i doktoranata koji ovim predlogom nisu obuhvaćeni, zato bih zamolio narodne poslanike koji su prijavljeni da diskutuju po ovom pitanju u načelu, da imaju u vidu da su preko svojih predstavnika u Odboru izrazili saglasnost, te da nastojimo uštedeti vreme kako bi se temeljitije posvetili amandmanima i onom delu koga lično smatram treba menjati.
U tom pogledu želim da se zahvalim i ministarstvu i Vladi koji su imali sluha za studente jer definitivno došlo je vreme da institucije koje se bave obrazovanjem imaju više sluha za studente, te da na neki način siđemo među njih i osetimo šta su njihovi stvarni problemi. Ovo je primer da je to moguće. Nadam se da će ovaj predlog biti usvojen, sada u načelu, a potom u definitivnoj verziji i shodno amandmanima koji su prispeli. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Marinika Tepić

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Zahvaljujem predsedavajući.
Mi iz LSV ne možemo da se složimo sa onim čemu zapravo težišno služi ova izmena zakona kroz amandmanske predloge, a na predlog resornog ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije u smislu da je ona usmerena na produženje studiranja i te poštapalice već dugo prisutne o večitim studentima, jesu nešto sa čim mi u osnovi ne možemo da se složimo, ali imamo razumevanja za to. Imamo razumevanja, ako se izmestimo u cipele tekućih studenata u odnosu na sve okolnosti, neke manje, a mnogo više opravdane koje su do ovog statusa dovele.
Međutim, ono sa čim ne možemo ni da se složimo, ni za šta nemamo razumevanja i za šta ćemo svakako uvek da se izjasnimo protiv jeste diskriminacija koja je nedopustiva od nekog ko treba da se stara o jednakim uslovima za sve studente i koja na način na koji je ispostavljena, način na koji rezultira kroz ovaj predlog, diskriminiše stare, odnosno predbolonjske magistrante i doktorante time što i njima ne daje mogućnost da produže svoje studije.
Ono na šta se ministar pozvao i u svom uvodnom izlaganju, a i u nekim javnim izjavama jeste da on neće promeniti odluku o starim posdiplocima, da za to ne postoji zakonski osnov i pre nekoliko minuta se pozvao i na mišljenje Saveta koji takođe, kako je ministar malopre rekao, a nije imao zakonski osnov da drugačije tretira stare predbolonjske magistrante i doktorante.
Ministar i njegov tim treba da zna da iza ove aktivnosti, odnosno mere koje žele da se primene ne postoji zakonski osnov i zato se danas nalazimo ovde i zato se zakon i menja da bi se stvorio zakonski osnov, odnosno izmena zakona da se sve predložene inicijative mogu sprovesti u skladu sa zakonom, odnosno menjajući se zakon. Tako da taj argument da nije imao zakonskog osnova i ministar kako je sam rekao, ne postoji zakonski osnov da se starim magistrantima produži period studiranja, apsolutno ne stoji jer ne bismo danas sedeli ovde i ne bismo razmatrali sve predložene amandmane.
Takođe, ono što mene navodi na jedno površno bavljenje ministra ili ministarstva ovom problematikom, jeste činjenica da je ministar rekao da ne menja odluku o starim postdiplomcima što znači da je sa njim pokušano da se razgovara da on tu odluku promeni. Da je bilo na nivou narodnih poslanika, na nivou studenata, na nivou zainteresovanih strana, mislim konkretno na magistrante i doktorante u predbolonjskoj fazi, čim on kaže – ne menjam odluku, znači, da inicijativa je postojala i mene ne može nikako da zadovolji argument da ne postoji zakonski osnov, jer ponavljam ne bismo ovde bili u nameri da se sve ovo promeni, da zakonski osnov za bilo šta postoji, jer mi sada menjamo zakon zato smo ovde.
Ono što takođe ne stoji jeste na strani 7. prateće materijala koji smo dobili uz predlog ovih izmenama, a odnosi se na izjavu o usklađenosti Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju sa propisima EU. Pod tačkom 3. navodi se usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica itd. U odeljku D – veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u EU.
Znam da sva ova štiva SSP ima više od 700 strana, znam da je to jedno obimno štivo, ali sam očekivala da se u ovom višemesečnom čekanju da Vlada počne da radi i da dolazi sa predlozima pred narodne poslanike, ako ne ministar neko mogao pozabaviti temeljnije i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2014. godine do 2018. godine s obzirom da ono što je navedeno takođe nije tačno, odnosno nije tačno to na šta se predlagač poziva, na vezu sa SSP i sa NPN za 2014. godinu do 2018. godine zato što je jedina interventna mera koja se tu planira jeste za 2014. godinu, na izmenu zakona, što je bilo pre nekoliko godina, a sve ostalo se odnosi na celoživotno učenje, programe stručnog usavršavanja, a nikako da ovakva jedna interventna zakonska mera ima veze sa SSP.
U tom smislu, naravno preporučila bih ministarstvu da se ozbiljnije pozabavi onim na šta se poziva, verovatno, misleći da je to tako dobro, jer ja ne vidim ni jedan dobar razlog da se poziva na međunarodne sporazume, a da to ne stoji i da razmisli još jednom o inicijativi LSV i amandmanu koji ćemo podneti, da se u ravnopravnom režimu, dakle, bez diskriminacije predbolonjskih magistranata i doktoranata omogući svima produžetak studiranja.
Ukoliko se ovakva intervencija usvoji amandmanski, sigurna sam da će moje kolege podržati ovu izmenu zakona, ali u o stanku ovakvog stanja kada pravimo razliku između studenata, što je nedopustivo za nekog ko treba da bude njihov domaćin i neko ko treba da obezbedi jednake uslove, što podrazumeva SSP i svi ostali prateći akti koje svrstavamo u pravne tekovine EU, drugačije nećemo moći da podržimo ovaj propis. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Bićanin.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milena Bićanin

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, da vas najpre pozdravim. Prvi put ste u parlamentu sa jednom temom sa kojom se mi, parlamentarci, srećemo već duži niz godina, tako da, rekli bi, za nas ovde nema ničega novog od onoga kako razumemo zašto se ovo dešava, do toga šta treba da učinimo.
Obzirom da sam član Odbora za obrazovanje, mi smo na sastanku razmatrali predlog izmena Zakona i, koliko sam ja razumela, svi smo voljni da predložene izmene prihvatimo, svi smo uložili izvestan broj amandmana i on se zaista tiče tog pitanja ravnopravnog statusa svih učesnika u procesu obrazovanja, bilo da se tiče studenata, „prebolonjaca“, da tako kažem, ili onih koji su trenutno na svojim magistarskim i doktorskim studijima.
Kako ja razumem i kako moja poslanička grupa razume zašto je bitno da ovo pitanje ovoga puta podržimo, ali, kao što ste vi rekli, ovo bi zaista trebalo da bude poslednji put? Zato što, prosto, imamo jednu veliku štetu koju možda i ne sagledavamo svakodnevno, ali koja se na kraju pojavi kao šteta, jer sa ovakvim stalnim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, očigledno imamo informaciju da nešto moramo da menjamo u okviru zakona, a drugo je ono što nam govori da nismo u suštini i do kraja obezbedili kvalitet i praćenje kvaliteta obrazovanja. Jer, da smo sve učinili što je potrebno i da smo apsolutno imali sve vrste neophodnih podataka, analiza i zadataka koje bismo preuzeli, pretpostavljam da bi se ovaj problem dešavao ali mislim da bi on već davno negde bio iza nas.
Što se tiče Predloga zakona, moje mišljenje je da studentima „prebolonjcima“ treba izaći u susret, ali mi je žao da mi nemamo jednu ozbiljnu analizu, mislim da je nismo imali ni prošle godine kada smo razmatrali ovu temu, koji su sve to razlozi koji su opredelili ovakvu situaciju? Naravno, mi možemo da se informišemo na osnovu nekih iskustava nekih studenata, svojih poznanika, na osnovu svog iskustva, na kraju krajeva, možemo neke razloge da prepoznamo, ali, mislim da bi, radi rešavanja ovog problema i izbegavanja buduće situacije, zaista nam bila neophodna jedna ozbiljna analiza svih mogućih uzroka koji dovode do ove situacije.
Nismo to imali ni ovoga puta i onda mi u našoj diskusiji to svedemo na – jedno su lični momenti, da je neko u jednom trenutku morao da prekine studije, nije mogao da ih nastavi, zaposlio se, neko je osnovao porodicu, rađao decu, itd, i to su razlozi koji su potpuno opravdani i koji će uvek postojati. Ali, sistem obrazovanja, sad govorim o visokom obrazovanju, mora da prepozna i takve situacije i ne sme ni studenta, a ni samog sebe, mislim na sistem, da stavlja u situaciju stalnog nekog produžavanja nečega, a bez prave podrške onome zbog koga sistem postoji.
Sistem postoji zbog onih koji se obrazuju. Jer, sam po sebi, ne čini ništa. Znači, sistem mora da da podršku. Ja nekako očitavam i učitavam da sistem nije davao dovoljno podrške.
Ako imamo priču o tome, da li su to gradske legende ili ne, ali, čini mi se da su zaista realna iskustva, jer, ponovo kažem, svi smo ih prošli, da pojedini profesori imaju izuzetno visok kriterijum, i ja pozdravljam taj kriterijum i taj kriterijum mora da postoji, ali, ako je uočeno da kod pojedinog broja profesora jako mali procenat studenata položi ispit, odnosno može da položi, onda bi taj profesor, vi to, ministre, jako dobro razumete u odnosu na sve sisteme u kojima ste radili, onda bi taj profesor sa najboljim namerama pedagoga, naučnika, čega god, intelektualnog poštenja, trebao da pomogne svojim studentima da taj program savladaju. Jer, cilj tog profesora, ja pretpostaljam, jeste uspeh studenata, znanje i kvalitetno realizovan proces obrazovanja prethodno. To se ne dešava. To se zaista ne dešava i otuda mnogi ljudi u jednom trenutku prekinu obrazovanje. Da li je to korisno za ovo društvo? Nije.
Ministre, takođe znate da je znanje uvremenjeno. Znači, svako znanje, svakom učesniku u procesu obrazovanja dajete u jednom trenutku, u trenutku koje njegove sposobnosti svakog tipa to mogu da prime, mogu da razviju i da daju novu vrednost. Mi ovde gubimo taj kontinuitet. I to je, opet, velika šteta. Velika šteta za sistem obrazovanja, velika šteta za studenta, velika šteta ukupno za ono što će uslediti kad taj neko završi svoj fakultet, kad bude konačno počeo da radi. Sa tom diplomom, da li će biti dovoljno spreman, da je u svim tokovima onoga što treba maksimalno da da u trenutku kad se zaposlio kao akademski građanin, ono što od njega očekuje poslodavac, sistem, u bilo kome da se nalazi?
Prema tome, nisu naše štete samo to što neko ima nerešen životni status i mnoge planove zbog toga i što društvo, naravno, ima tu neku i materijalnu posledicu, nego su naše štete nekog drugog tipa, a to sistem obrazovanja treba da reši i ja verujem da ste vi tu zbog toga, a to je, naravno, onako kako je u ovom sjajnom dokumentu napisano. Strategijom obrazovanja do 2020. godine je i predviđeno – akademske studije treba da prate razvojne potrebe Republike Srbije na svim nivoima njenog postojanja, njenih ciljeva, koji su nama u društvu svima jasno poznati.
Ono što je u Strategiji, naravno, a kada govorimo o ovoj vrsti osnovnih studija takođe predviđeno – to je ta divna pretpostavka da će do 2020. godine 38,5% građana imati visoko obrazovanje. Ja sumnjam da ćemo mi stići za četiri godine taj cilj postići i da ćemo mi u tome uspeti, jer, bojim se da su neke godine prošle bez dovoljno pažnje prema ovom problemu i ukupnom pitanju problema obrazovanja u suštini.
Što se tiče studenata koji su na doktorskim i magistarskim studijama, takođe se zalažemo za to da se njima taj rok produži. Ja ne bih sada ovde elaborirala koji su to razlozi, obzirom da nemamo analizu od institucije, ne bih baratala onim informacijama koje imam i za koje ja lično verujem da su jako pouzdane, ali, prosto, nisu relevantne za diskusiju. Sistem mora da da analizu zašto se nešto dešava.
Ono što bih takođe rekla to je da taj naš sistem obrazovanja, ja zaista, ministre, verujem da će ovo biti poslednji put, evo, dali ste nam tu vrstu obećanja, da ćemo se poslednji put baviti ovim pitanjima i da će sve naše diskusije u kasnijem periodu se ticati pitanja kvaliteta, iz prostog i jedinog razloga, a to je u stvari potreba ovog društva za obrazovanim ljudima, za ljudima koji su spremni da učestvuju u procesu rada na bilo kom nivou, da li je to sa srednjoškolskim obrazovanjem ili sa svakim drugim višim.
Jer, ono što mi svakako kao građani ove zemlje vidimo, to je prosto da su brojna pitanja koja se pred svima nama nalaze svakodnevno, da je svet u nekim teškim turbulencijama i da svaki građanin, ja se, pre svega, vraćam na svoju zemlju, svaki građanin je ravnopravno važan i ravnopravno značajan i ravnopravno mu treba dati mogućnost da može da doprinese svojim znanjem u rešavanju bilo kog problema ili stvaranju napretka u bilo kom segmentu društva. I to je ono što, naravno, sa sobom ovaj sistem obrazovanja nije uspeo da reši, ali ne samo sistem obrazovanja, to je to delikatno pitanje napuštanja obrazovanih ljudi ove zemlje. Ja taj njihov odlazak vidim kao dalju nespremnost da se rve sa sistemom u kome ne mogu da budu uspešni, a biti uspešan znači imati mogućnost da, osim onoga što ćete uložiti kao svoj kapacitet, intelektualni i obrazovni, da imate i organizacione mogućnosti da sve to realizujete.
Ti ljudi koji odlaze su oni koji hoće da uče, ministre, a mi se zalažemo za koncept doživotnog obrazovanja. Ti ljudi su otišli, oni znaju da ih to čeka. Sigurno ste čitali autobiografiju Mihajla Pupina „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Meni je žao što su Amerikanci imali čast da ta knjiga bude deo njihove obavezne lektire, a da mi ovde u Srbiji tu čast nikada nismo imali, a da nikada, pre svega, videli potrebu, nažalost, da to imamo, kad on odlazeći u Ameriku kaže – ja sam tada verovao da sa sobom nosim takve vrednosti koje će Amerika prepoznati. Trebalo je vremena da se prepozna.
Ovo je 21. vek. Ljudi koji odavde odlaze sa obrazovanjem koje imaju već sada su prepoznati kao neko ko može da doprinese negde. E, to negde može da bude na celom svetu. Ljudi su slobodni da se kreću, ali ministre, ovde je ključna stvar, to mora da bude u najvećoj meri tih naših akademskih građana ovde. Moramo da im stvorimo uslove.
Ja u tom smislu verujem da ćemo odlukom da ovaj Predlog zakona usvojimo ovog puta, razgovaraćemo o amandmanima. Zalažem se apsolutno za princip dostupnosti, nediskriminacije, jednakosti. Nema sistema obrazovanja ako nije pravičan i efikasan, nema kvaliteta, prosto. Ali, prosto, mislim da ovo treba da bude poslednji put, da svaki sledeći put sve što budemo činili u svakom segmentu obrazovanja će davati nadu onima koji danas već razmišljaju da odu, da te dane odlože i da ostanu ovde, jer je ovom društvu potrebna moć znanja i kompetencija. To je snaga. To je snaga svake države.
Nijedno pitanje u svetu ne može da se reši bez toga da nešto znate, bez toga da ste radili istraživanje, bez toga da ste mogli da radite istraživanje, nijedno pitanje. Ja vas molim da zajedno sa svojim saradnicima učinite šta možete. Moja poslanička grupa će podržati. Ali, zaista, da se sledeće godine u ovo vreme zaista sretnemo sa nekim drugim temama. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Bićanin je baš ovako bila konkretna, direktna i temeljno je prišla ovoj temi. Ovo generalno tema o kojoj ne može puno da se priča, ali mislim da vam je dala dobre smernice i za rad u budućnosti.
Kada je u pitanju poslanička grupa JS, i mi ćemo, naravno, podržati izmene i dopune ovog zakona. Ali se slažem, čuo sam da će određene stranke, a kako čujem i Odbor za obrazovanje da podnese neke amandmane koji će da idu u prilog i ovima koji se trenutno nalaze na magistarskim i doktorskim studijama, kada je u pitanju njihov rok, naravno, i to ćemo svakako podržati.
Za razliku od koleginice Bićanin, ja ću biti konkretniji samo u jednoj stvari kada su u pitanju određeni kriterijumi određenih profesora sa Beogradskog univerziteta. Vi svakako znate, ako ništa drugo, bar je po novinski naslovima bila prepoznatljiva jedna profesorka sa Geografskog fakulteta koja već drži preko 900 studenata sa samo jednim ispitom koji nisu položili.
Zamoliću vas da i tom problemu nađete neki način za sistemsko rešenje. Zašto kažem sistemsko? To nije samo jedan ispit i to nije samo jedan profesor. To je 900 mladih ljudi koji sigurno ne mogu da nađu posao u svojoj struci zbog tog jednog ispita. To je 900 mladih ljudi koji pitanje je da li se upuštaju u bračne vode. To je preko 900 dece u nekom narednom periodu, a svi vrlo često se pozivamo na borbu protiv bele kuge. Ako Ministarstvo prosvete bar u nekom delu može da pomogne, to je kada su u pitanju ovi studenti, a nema ih mali broj, imaju ovakav jedan problem. Naravno, o studentima ne treba da vodimo računa i o mladim ljudima samo sa ovakvim zakonima, bar mi koji dolazimo iz JS, ne samo deklarativno, mi se uvek pozivamo na to da su mladi zakon. Hoću da vas informišem, verovatno već znate i pre nego što ste postali ministar da je u organizaciji grada Jagodine preko 600 studenata već šesti put za redom obilazilo Beč, obilazili su svoje kolege i visokoškolske ustanove u evropskim zemljama, imali su priliku da sa njima razmene neka iskustva i naravno, svaki put kada studenti odu tamo, poruka im je da se vrate, da usvoje neka nova znanja i neka nova iskustva, ali da ih donesu nazad u Srbiju.
Poenta je da se potrudite da u ovom mandatu, a verujem da hoćete, što više sredina van velikih gradova, znači, nekih manjih gradova i manjih opština dobijaju fakultete. Ja dolazim iz Vrnjačke Banje. Mi smo 2011. godine imali sreću da otvorimo Fakultet za turizam i hotelijerstvo. Iako smo prepoznatljivi svima kao jedno visoko razvijeno turističko mesto, tek onog trenutka kada smo dobili studente, te 2011. godine, pa evo već pet godina unazad, grad je oživeo. Sada živimo nekako 365 dana u godini.
Zašto vam to kažem? Zato što neke manje sredine mogu da naprave ne male prihode upravo od fakulteta. Mi u ovom trenutku imamo preko 600 studenata koji su smešteni u Vrnjačkoj Banji, koji nekim drugim 600 porodica imaju direktnu korist upravo od njih. To može da bude jedan mehanizam gde poprilično može da se utiče na privredu, a s druge strane, možemo i da zadržimo veliki broj mladih ljudi da ne napuštaju mala mesta i opštine.
Neka statistika koju sam imao priliku da vidim kaže sledeće, da od sto ljudi koji odu i završe fakultete u velikim sredinama, tek 10 se vrati u svoja matična mesta ili manje opštine iz kojih su otišli.
Evo, s ovom idejom, naravno, uz svu podršku koju sam rekao da će poslanička grupa svakako glasati za izmene i dopune ovog zakona, zamoliću vas da ovo na kraju što sam spomenuo bude jedna bar inspiracija za vaš mandat i da nam pomognete da i mi u Vrnjačkoj Banji dobijemo bar još jedan fakultet zato što s ovim jednim videli smo da nam se grad, tj. opština drastično promenila na bolje. Hvala.